Broj noćenja u turističkom smeštaju je u 2014. dostigao rekord od oko 2,7 milijardi noćenja, što je 1,7 odsto više nego 2013. godine. Sudeći prema broju noćenja u turističkom smeštaju, Francuska i Španija su najprivlačnije turističke destinacije u EU.
Čuveni švajcarski proizvođač ručnih satova objavio je da će u naredna tri meseca pustiti u prodaju svoju verziju pametnog sata, koji će zasad raditi na Android i Windows platformama, preko kojih će korisnici moći da vrše i mobilna plaćanja, a koji neće morati da se pune, već će koristiti NFC tehnologiju za komunikaciju sa drugim elektronskim uređajima.
Ovim potezom Swatch će, barem na evropskom tržištu, izaći direktono na crtu Apple-u, koji će tokom godine izbaciti svoj proizvod u istoj kategoriji.
Izvor: Quartz
Dva-tri sata vožnje do prvog većeg grada u Nemačkoj ne sprečavaju Švajcarce da potraže jeftiniju robu.
Od kad je švajcarski franak naglo ojačao, za otprilike 10% u odnosu na evro, od odluke Švajcarske nacionalne banke da odustane sa merama njegovog veštačkog slabljenja, osim što su svi Švajcarci preko noći postali bogatiji u evrima, njima je istovremeno postalo neisplativo da kupuju preskupu evropsku robu u lokalnim supermaketima.
Za razliku od većine drugih zemalja, Švajcarci su na dva, najviše tri sata vožnje udaljeni od bilo koje granice. Trenutno je najpopularnija ona prema Nemačkoj.
Adrian Biseger iz Ciriha (38) ističe da se mnogo više isplati da makar jednom mesečno ide u šoping u Nemačku. Prodavnice u Cirihu u poslednjih mesec dana nude popuste od 10% na robu uvezenu iz Evrope, ali čak i tako, Bisegeru je na mesečnom nivou jeftinije za oko 300 franaka da kupi meso, odeću i pelene za dete u Nemačkoj.
„Švajcarska ne može da se nosi sa cenama evropskih proizvođača, a trenutni popusti trgovaca su smešni“, naglašava ovaj bankarski konsultant.
Maloprodaja u zemlji doživaljava najteže trenutke u psolednjih nekoliko decenija. Ovim segmentom u Švajcarskoj dominiraju dva lanca – Migros i Coop, koji zajedno čine 70% tržišta. Međutim, oni već prijavljuju da će u ovoj godini beležiti manej profite od očekivanih, uprkos popustima. Migros očekuje profit manji za 50 miliona švajcarskih franaka.
Nemački trgovci poput Aldi-ja i Lidl-a tu vide svoju šansu. Aldi je, na primer, prisutan sa tek 3,6% udela na švajcarskom tržištu, ali njegovi rezultati prodaje rastu devet puta brže od rasta švajcarskog tržišta.
Generalni sekretar Udruženja švajcarskih potrošača je preporučio švajcarskim maloprodajnim lancima da spuste cene za 20% kako bi zadržali potrošače.
Izvor: Bloomberg
Pod parolom “Jedna opština, jedno Baštalište“, započeto je mapiranje pogodnih lokacija za osnivanje baštenskih zajednica u Beogradu.
U vremenu аktuelne ekonomske krize i siromаšenjа srednje klаse, proizvodnjа sopstvene hrаne poprаviće finаnsijsku situаciju i rаspoloženje nаših sugrаđаnа. Zа to nisu potrebnа velikа ulаgаnjа već plаnskа i rаcionаlnа upotrebа postojećih resursа koje grаd imа u izobilju (zаpаrloženo zemljište, vodoizvori, obrаzovаni i nezаposleni mlаdi), а ne koristi u dovoljnoj meri. Baštenske zajednice kao alat za razvoj održivih gradova mogu biti osnovane na privatnom, gradskom, poljoprivrednom, građevinskom ili na zemljištu u vlasništvu skupština stanara. Prаksa uspostavljanja sistema baštenskih zajednica u rаzvijenim zemljаmа pokаzаlа je dа se u kvаrtovimа u kojimа postoje zajedničke bašte rаpidno povećava kvаlitet životа: građani obezbeđuju sebi i svojoj porodici izvor zdrave hrane, smanjuju udar na kućni budžet, razvijaju zdrave navike boravka i rada u prirodi, ozelenjavaju i ulepšavaju zapuštene prostore grada i jačaju komšijske veze i lokalnu zajednicu.
Svoje predloge lokacija sugrađani mogu ostaviti na linku: www.bastaliste.org/jedna-opstina-jedno-bastaliste/. Na istom linku, nalazi se i interaktivna mapa sa do sada pristiglim predlozima.
Akciju mapiranja podržava Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda u okviru projekta “Bаštenske zаjednice, zeleno srce belog grаdа – Jаvno zаgovаrаnje grаdskih bаštenskih zаjednicа”.
Gradonačelnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimović kaže da kompanija Delta Agrar Miroslava Miškovića kupuje sremskomitrovački Pinki iz stečaja.
Kako je naveo, Delta Agrar namerava da na južnim padinama Fruške gore oživi više stotina hektara plantaža voća.
Pinki je bio jedan od najvećih proizvođača i izvoznika voća u bivšoj Jugoslaviji.
“To je nama izuzetno značajno pošto donosi i nova radna mesta, a mi imamo kvalitetnu radnu snagu. Mnogi meštani iz šest-sedam fruškogorskih sela godinama su radili u Pinkiju, znaju voćarstvo i postoji tradicija voćarske proizvodnje koja će oživeti“, izjavio je Nedimović.
Inače, komplikovani stečaj Pinkija već ulazi u istoriju pravosuđa jer se vodi od 2011. godine.
Decembra prošle godine imenovan je novi stečajni upravnik koji treba da završi obiman posao razgraničenja poljoprivrednog zemljišta sa državom.
Pinki ima i hladnjaču, nekoliko jezera i građevinske i druge objekte kao što su Mutalj i Vranjaš.
Izvor: eKapija
Siemens bi prilikom restrukturiranja trebalo da smanji broj zaposlenih za 7.800 širom planete, odnosno oko 2% svoje ukupne radne snage.
Samo u Nemačkoj bi oko 3.300 Siemensovih radnika trebalo da ostane bez posla. U svojoj matičnoj zemlji doduše tehnološki gigant ipak zapošljava veliki broj ljudi – 115.000.
Milijardu evra koje bi na ovaj način uštedeo Siemens planira da uloži u dalji rast.
Izvor: CNBC
Stabilnost. To je ključna reč za proteklu nedelju na robnom berzanskom tržištu u Novom Sadu. Cene žitarica su praktično u stagnaciji, a tek neznatna cenovna pomeranja samo daju nagoveštaj da bi se u narednom periodu ti nagoveštaji mogli pretvoriti u trend. Količinski promet roba preko berze je u padu za 59,87% u odnosu na prethodnu nedelju s obzirom da je iznosio svega 672,26 tona robe. Posle turbulntnih dešavanja na deviznom tržištu nedelja za nama je protekla u znaku stabilizacije domaće valute, pa se i kupci i prodavci preračunavaju kako da nastupe na tržištu, što je dovelo do znatnih razlika u cenama na strani ponude u odnosu na tražnju, što je i bio ključni razlog malog prometa. Finansijska vrednost prometa je iznosila 13.655.677 dinara ili za 67,38 % manje nego prethodne nedelje.
Pšenica je u nedelji za nama trgovana po ceni od 24,42 din/kg ( 22,20 bez PDV). To je za 0,91% rast u odnosu na prethodnu nedelju. Nema dovoljno indicija sa domaćeg tržišta da bi cena u narednom periodu mogla da ima neku izraženiju tendenciju, ali ako i postoji neki nagoveštaj to je podatak da je pšenica na uglavnom svim referentnim svetskim berzama u blagom porastu.
Cena kukuruza je u blagom padu. Od početnih 15,50 din/kg bez PDV sa početka nedelje, kukuruz je na samom kraju nedelje kotirao na poziciji 15,20 din/kg. Prosečna cena trgovanja od 16,94 din/kg (15,40 bez PDV) je za neznatnih 0,43% niža u odnosu na prosečnu cenu iz prethodne nedelje. Posle naglog i neočekivano velikog rasta vrednosti dolara u odnosu na EUR, u protekloj nedelji vrednost američke valuteznačajno je pala. To je ponovo bio signal investicionim fondovima da “prebegnu” sa finansijskih na robna tržišta, čime su napravili pritisak na strani tražnje i prouzrokovali rast cene terminskih ugovora na tržištu žitarica.
Od ostalih roba na novosadskoj berzi trgovano je još samo mineralnim đubrivom San i to po ceni od 39,60 din/kg.
PRODEX
Skroman obim prometa tokom prošlonedeljnog trgovanja na “Produktnoj berzi” u Novom Sadu, imao je za posledicu da je od svih artikala koji čine vrednosnu krpu PRODEX-a, trgovano samo pšenicom i kukuruzom.
Nakon svog sezonskog cenovnog rekorda koji je kukuruz beležio krajem prošle nedelje, tražnja je tokom ove nedelje počela da jenjava. Kao rezultat veće ponude od tražnje tokom čitave nedelje, cena kukuruza je pala sa prošlonedeljnih 15,50 din/kg, bez PDV-a, na današnjih 15,20 din/kg. Istovremeno tokom nedelje se tražila kvalitetnija pšenica, pa je poslednja ovonedeljna zaključena cena od 22,20 din/kg, bez PDV-a, u porastu na u odnosu na prošlonedeljnu, za preko 0,50 din/kg, pri čemu svakako treba uzeti u obzir da cena hlebnog zrna i dalje varira u okviru već viđenih cenovnih raspona prouzrokovanih kvalitetom zrna, pa time ni pomenuti podatak o cenovom rastu ne treba tretirati kao senzacionalna cenovna pomeranja.
Statistički, pad cene kukuruza u potpunosti je, sa stanovišta berzanskog indeksa, kompenziran porastom cene pšenice, što znači da je i PRODEX, praktično identičan svom prošlonedeljnom nivou, beležeći na današnji dan indeksnu vrednost od 210,97 indeksnih poena, odnosno beleži zanemarljiv rast od 0,02 indeksnih poena.
SVET
Svetsko tržište pšenice u proteklih nedelju dana uglavnom karakteriše dobro stanje zalihe i povoljne prognoze za useve 2015. godine. Nedeljna izvozna prodaja od 544.400 tona, bila je više nego povoljna, a podigla je kumulativni izvoz na nivo od 19.9 miliona tona, što je i dalje za 23% manje od nivoa iz prošle godine. Regioni pod usevima ozime pšenice pogodjeni su bili povoljnim kišama i zaštitnim snežnim pokrivačem.
Još jedna nedelja jake izvozne prodaje kukuruza od 1.1 milion tona, odnosno kumulativnih 31.4 miliona tona.
Cena kukuruza je u proteklih nedelju dana skočila za 3,72%, dok je vrednost pšenice zabeležila skok, koji je iznosio 3,47%.
Zrno soje je u odnosu na proteklu nedelju vrednosno jače za 1,34%, dok je sojina sačma zabeležila pad, koji je iznosio 1,92%.
Martovski fjučers na kukuruz u Budimpešti, pao je za 2,12%, dok je ista kultura na berzi u Parizu vrednosno ojačala za 1,63%. Martovski fjučers na pšenicu u Budimpešti je skočio za 1,05%i, dok je ista kultura u Parizu, oslabila za 0,40%.
Iako pad cena nafte podstiče privredni rast, prognoze svetskog rasta su revidirane na dole. Pad cena nafte u velikoj meri izazvan većom ponudom pre svega iz SAD i odlukom zemalja OPEC da zadrže sadašnji nivo proizvodnje će uticati na povećanje privatne tražnje a samim tim dovesti i privrednog rasta. Međutim, ovaj podsticaj će biti poništen nizom negativnih faktora među kojima je najvažniji pad investicija usled očekivanog slabog srednjoročnog rasta. Shodno tome, globalni rast u 2015-16 je revidiran naniže za ¼ procentnog poena na 3,5 i 3,7 odsto, respektivno, kaže se u izveštaju koji je MMF pripremio za zasedanje G 20 ministara finansija i centralnih bankara zakazano za 9 i 10 februar u Istanbulu.
Na tržištu je zabeleženo jačanje nestabilnosti sa odgovarajućim pomeranjima na tržištu valuta i obveznica. Valute su deprecirale a njihovi spredovi porasli na mnogo tržišta zemalja u razvoju uglavnom ali ne isključivo kod zemalja izvoznika sirovina.
Tržišna nestabilnost je povećana i bilo je prilagođavanja u kreditnim i deviznim tržištima . Valute su amortizuju i namazi su porasle u mnogim tržištima u razvoju , posebno ali ne samo u robnim izvoznika. Spredovi kod obveznica sa visokim prinosima i proizvodima izloženim rizicima cene energije su se povećali a prinosi dugoročnih državnih obveznica su pali i u razvijenim i u zemljama u razvoju.
Rizici su više izbalansirani nego u oktobru. Oni su na jednoj strani vezani za veću tražnju zbog niske cene nafte, ali je nesigurnost vezanja za dalje kretanje njene cene koja zavisi od faktora koji doprinose njenom padu, takođe porasla. Na drugoj strani rizici su vezani za finansijsko tržište i njegovo dalje ponašanje, s obzirom na dalju normalizaciju kursa monetarne politike SAD, i s druge strane moguću eksternu nestabilnost i potencijalnu ranjivost izvoznika nafte. Stagnacija i niska inflacija ostaju izvor zabrinutosti u evrozoni i Japanu a geopolitički rizici su i dalje visoki.
Potrebna je snažno delovati u pravcu ojačavanja rasta i smanjivanja rizika:
1. Razvijene ekonomije bi trebalo da nastave sa politika podržavanja rasta. U najrazvijenijim ekonomijama značajni jazovi u proizvodnji i niža od optimalne inflacije govore da bi rast usled nižih cena nafte bio dobrodošao i da monetarna politika treba da podrži takav trend. Tamo gde rizici od daljeg pada inflacionih očekivanja prisutni – posebno u evro zoni i Japanu – treba nastaviti sa daljim monetarnim relaksiranjem. S tim u vezi poslednje najave ECB su dobrodošle. Fiskalna politika treba da bude podsticajna i podrži privredni rast uljučujući tu i polaganiju fiskalnu konsolidaciju i pojačano investiranje u infrastrukturu u zemljama gde je za tim identifikovana potreba, u kojima postoji veliki jaz u proizvodnji i gde je proces investiranja relativno efikasan.
2. U mnogim zemljama u razvoju prostor da se podrži politika rasta je i dalje ograničen. U nekima će niže cene nafte ublažiti inflatorne pritiske, omogućavajući postepenije pooštravanje monetarne politike. Izvoznice nafte koje su akumulirane uštede i imaju fiskalni prostor mogu da dozvole rast fiskalnog deficita koji će omogućiti postepenije prilagođavanje javne potrošnje. Za druge sa manje prostora za ovakve politike, fleksibilnost deviznog kursa će biti od najveće važnosti za ublažavanje šokova. Neki će morati da ojačaju svoje politike da bi se osigurale od uporno visoke inflacije i posledica inflacije na snabdevenost tržišta robama. Slično kao u razvijenim ekonomijama, i uz istu predostrožnost, potrebno je i u zemljama u razvoju investirati u infrastrukturu da bi se smanjila uska grla.
3. Niže cene nafte pružaju priliku za reformisanje subvencija i poreza u energetskom sektoru i kod zemalja izvoznika i kod zemalja uvoznika. Uklanjanje opštih subvencija za energiju treba koristiti ka bolje targetiranim transferima i ka smanjenju budžetskih deficita tamo gde je to relevantno.
4. Postoji hitna potreba za strukturnim reformama za podizanje potencijalne proizvodnje u svim članicama G 20. U razvijenim ekonomijama koje su izložene procesu starenja stanovništva su takođe potrebne reforme tržišta rada koje moraju biti usmerene na podizanje učešća radne snage, i akcije za povećanje potražnje za radnom snagom i uklanjanjem prepreka zapošljavanju i u ekonomijama evro zone i u nekim zemljama u razvoju. Takođe su potrebne reforme koje bi omogućile bolje funkcionisanje tržišta roba, pre svega u evrozoni i u Japanu, kao i dalje podizanje produktivnosti i povećanje proizvodnje u zemljama u razvoju za koje je to ključ bržeg rasta. Potreban je novi pozitivan momentum u globalnom trgovinskom dijalogu.
Javni dug Srbije uvećava se 92 EUR svake sekunde, oko 330.000 EUR na sat, ili oko 7.965.000 EUR dnevno, saopštio je Institut za industrijske odnose, koji je na svojoj internet stranici pokrenuo „Sat javnog duga“.
Na sajtu Instituta se navodi da 3. februara javni dug Srbije iznosi 24.700.725.057 EUR. Proračun je rađen na osnovu podataka o visini javnog duga Ministarstva finansija na dan 30. novembra 2014. godine, visine predviđenog zaduživanja radi pokrivanja budžetskog deficita na osnovu Zakona o budžetu za 2015. godinu i prosečne visine kamatnih stopa na dugoročne državne hartije od vrednosti, prenosi novosadski „Dnevnik“.
„Ovim želimo da doprinesemo informisanju građana o neodrživom zaduživanju i iracionalnoj državnoj potrošnji“, saopšteno je iz Instituta. „Zbog postojanja više različitih metodologija za obračun javnog duga koji koriste različite državne institucije – Ministarstvo finansija, Narodna banka, Fiskalni savet – i primene mera fiskalne konsolidacije koje su stupile na snagu, pridružujemo se prethodnim zahtevima za postavljanje sata javnog duga na nekoj od državnih institucija“, navodi se na sajtu.
Izvor: Danas, eKapija
Prošlog leta je nekolicina najpoznatijih holivudskih reditelja, koji prave najprofitabilnije filmove, poslala apel studijima da podrže kompaniju Kodak koja danas jedina proizvodi filmsku traku.
Snimanje digitalnom tehnologijom je postalo masovno, ali reditelji poput Džej Džej Abramsa, Kventina Tarantina, Kristofera Nolana i Martina Skorsezea pokrenuli su trend povratka celuloidnoj traci.
Džej Džej Abrams, režira novi nastavak u serijalu Ratova zvezda na stari način, Kodakovom trakom. Filmovi koji su u trci za ovogodišnju dodelu oskara, „Grand Budapest Hotel“, „Interstellar“, „Into the Woods“ i „Boyhood“ takođe su snimani na ovaj način.
Takva praksa i apel poznatih reditelja i priznatih filmofila poput Tarantina i Skorsezea, doprineli su da svih šest najvećih studija u Holivudu poptišu nove ugovore sa Kodakom o isporučivanju filmske trake za naredni srednjeročni period, prenosi Indiewire.