Monterske ekipe uspele su da otklone sve kvarove i svi kupci na području privrednog društva „Elektrosrbija“ imaju električnu energiju, a u ostalim delovima „Elektroprivrede Srbije“ nije bilo problema u snabdevanju električnom energijom. Velikim angažovanjem i neprestanim radom u najkraćem mogućem roku prevaziđene su sve teškoće nastale zbog snega i snažnog vetra koji je lomio drveće u zapadnoj Srbiji.
Predstavnici Odbora za borbu protiv sive ekonomije Američke privredne komore u Srbiji (AmCham) održali su u petak radni sastanak sa zamenikom direktora Poreske uprave Markom Marinkovićem i njegovim timom, i razgovarali o mogućnostima saradnje u suzbijanju sive ekonomije.
Evropska centralna banka proglasiće 25 bankarskim institucija „nezdravim“ posle stres testa svih evropskih banaka, dok je 105 banaka dobilo zeleno svetlo, piše Blumberg pozivajući se na uvid u izveštaj ECB.
Dvadeset pet zajmodavca u evrozoni nisu dobili pozitivno svetlo posle sveobuhvatne analize poslovanja banaka koju je uradila Evropska centralna banka, dok je 105 banaka prošlo stres test, piše u nacrtu saopštenja ECB u koje je Blumberg imao uvid.
Od odnih koji su ostali ispod crte 10 se suoočavaju sa nedovoljnom kapitalizacijom, rekao je Blubergu sagovornik koji je tražio anonimnost, napominjući da bi se neke od cifara mogle promeniti do nedelje 26, oktobra kada bi rezultati zvanično trebalo da budu saopšteni. U vezi s tim i dalje su u toku pregovori zainteresovanih strana.
Dvostepena revizija banaka predstavlja jedan od dva stuba u okviru nastojanja ECB da vrati poverenje u evrozoni, posle pola decenije previranja u finansijskom sektoru. Dva prethodna stres testa, nisu pokazala probleme u bankama koje su kasnije propale, pa novi izveštaj stavlja i samu ECB na probu.
„Brojevi su u skladu sa našim očekivanjima, “ rekao je Alberto Gallo, iz Roial Bank of Scotland Group Plc u Londonu. „Suviše je rano da se kaže da li je kontrola ECB relevantna. Ključ će biti da vidimo kako su na testu prošle velike banke i koliko banaka je jedva ispunilo postavlene kriterijume“. On očekuje da će 11 banaka već ove godine morati da se pobrine o odgovarajućoj kapitalizaciji.
Zapanjujući broj od 330 miliona urbanih domačinstava širom sveta potpada u zonu ispod standarda za današnje tehničke uslove ili zanemaruje osnovne potrebe, kao što su osnovna zdravstvena zaštita i prehrana, kako bi platili svoje troškove stanovanja.
Stanovnici u urbanim krajevima naše planete godišnje su primorani da odvoje ukupno oko 650 milijardi dolara više novca na stanarine nego što mogu realno da priušte, odnosno oko 1% globalnog godišnjeg BDP-a. Više od dve trećine tog neverovatnog jaza nalazi se u 100 velikih svetskih gradova, saopštila je danas analitička komapnija McKinsey. U nekoliko velikih gradova koji generišu male prihode, kao što su Lagos ili Mumbaj, taj jaz iznosi i do 10% lokalnog BDP-a na godišnjem nivou.
Za potrebe ovog istraživanja u McKinsey su utvrdili odnos troškova stanovanja prema ukupnom prihodu prosečnih domaćinstava po gradovima. 30% se smatra prihvatljivim iznosom, ali sve preko toga spada u rizičnu zonu.
Međutim, zaključak istraživanja je još gori. Naime, procenjeno je da je ovaj trend sve rasprostranjeniji, te da će u narednoj deceniji broj domaćinstava koji ne mogu iz svojih prihoda da plate cenu stanovanja da naraste na 440 miliona, odnosno oko 1,6 milijaru ljudi.
Izvor: CNBC
Dok se Las Vegas ističe prvoklasnim šopingom, noćnim životom i večerama po dobrim restoranima, bivša portugalska kolonija privlači iskusnije kockare. Kazino industrija u azijskom gradu cveta i već prevazilazi po prihodima Las Vegas sedam puta na godišnjem nivou, sa ukupno 45 milijardi dolara.
Prosečan najmanji ulog na ne-VIP stolu u Makau iznosi 270 američkih dolara, a poređenja radi prosečan najmanji ulog u Las Vegasu je tek 20 dolara. Iza novog kockarskog raja po ovom merilu je Singapur, sa 50 dolara po ulogu.
Makao je unosna destinacija jer je jedina teritorija na čitavom tlu današnje Kine gde je kockanje dozvoljeno, a u zemlji od preko milijardu stanovnika i sve većom srednjom klasom, to nije mala stvar. Uspon Makaoa je započet 2002. kada je uklonjena zabrana za strane organizatore igara na sreću. Međutim, strane kockarnice i kazina moraju da se povinuju kineskim preferencama: čak 91% prihoda u ovom poreskom raju dolazi od kartaške igre bakare, a ne pokera, kao na zapadu.
Hoteli na ostrvu planiraju d apovećaju svoje kapacitete za 70% u narednih nekoliko godina, prenosi američki CNBC.
SuperKartica, najveći program lojalnosti na domaćem tržištu, je u saradnji sa Sberbankom Srbije predstavila platnu SuperKarticu. Odloženo plaćanje do 45 dana i kupovina do 12 rata bez kamate, kao i mogućnost sakupljanja do tri puta više bodova u mreži partnera IDEA, Roda, Merkator, NIS Petrol, Sberbanka, DDOR Novi Sad i Telenor samo su deo koristi koje korišćenje ove platne SuperKartice omogućava potrošačima.
Platna Superkartica pripada prestižnom programu MasterCard World i namenjena je svim potrošacima, članovima SuperKartica programa lojalnosti. Za izdavanje kartice potrebno je podneti zahtev u bilo kojoj od ekspozitura Sberbanke Srbije ili putem interneta na www.superkartica.rs. Limit potrošnje se određuje pojedinačno na osnovu potreba, mogućnosti i zahteva svakog korisnika, a sama kartica pored plaćanja omogućava veće uštede u mreži partnera, u odnosu na postojeću SuperKarticu. Ukupna ušteda koju potrošači mogu ostvariti korišenjem platne SuperKartice u mreži partnera je značajna za kućni budžet i iznosi 6% za potrošnju u IDEA, Roda i Merkator objektima, kao i do 5 dinara uštede po litru goriva na NIS i Gasprom benzinskim stanicama. Osim toga, platna SuperKarticu vraća i 0,5% ukupne potrošnje na bilo kom drugom prodajnom mestu van mreže gore navedenih partnera.
„Od danas, potrošači u Srbiji korišćenjem platne SuperKartice imaju mogućnost da svakodnevno ostvaruju značajne uštede kupovinom roba i usluga i time osetno rasterete kućni budžet. Platna Superkartica donosi na tržište Srbije niz inovativnih funkcionalnosti kao što su osiguranje, beskontaktno plaćanje i plaćanje putem Interneta. Ova kreditna kartica pomera granice raspoloživih finansijskih usluga za korisnike i značajno menja iskustvo potrošača za obavljanje finansijskih transakcija. Najvažnije je istaći da ova kartica štedi novac, a pogodnosti uštede će u narednom periodu biti samo brojnije i raznovrsnije“, izjavio je Valerij Ovsjanikov predsednik izvršnog odbora Sberbanke u Srbiji.
„SuperKartica omogućava beskontaktno plaćanje na 2,5 miliona lokacija i standardno plaćanje na 36,9 miliona prodajnih mesta u svetu, kao i plaćanje na internetu. Naša inovativna platna rešenja prate korak savremenog potrošača i stoga nam je izuzetna čast da budemo deo programa koji takođe ima za cilj da potrošačima unapredi iskustvo kupovine“, izjavio je Artur Turemka, generalni direktor kompanije MasterCard za balkanski region.
„Prvo smo sа nаšim pаrtnerimа uveli SuperKаrticu nа NIS Petrol benzinskim stanicama, pа potom i u nаšu premijаlnu mrežu GAZPROM. Danas svаki naš peti potrošač kupuje gorivo koristeći SuperKаrticu. Više od 116.000 njih svаkа tri mesecа nа nаšim stanicama ostvaruju mogućnost zа dodаtne pogodnosti u okviru ovog jedinstvenog progrаmа nаgrаđivаnjа. S obzirom na tako dobre rezultate, a imajući u vidu i regionalno širenje NIS-a, nema razloga da već početkom sledeće godine nаšim potrošаčimа u regionu ne ponudimo sve pogodnosti SuperKаrtice“, rekao je Mladen Vasić, direktor Direkcije za marketing Bloka Promet u NIS-u.
„SuperKartica svakom potrošaču nudi mnogobrojne pogodnosti, koje kupovinu čine lakšom i povoljnijom u okviru široke mreže partnera. Bodove, ali i ostale pogodnosti, na našoj platnoj SuperKartici sada možete ostvarivati u svim IDEA, Roda i Merkator maloprodajnim objektima širom Srbije. Zanimljivim i inovativnim idejama, kao i snažnom podrškom svih partnera programa lojalnosti, pogodnosti za potrošače se neprestano razvijaju, a sve se to radi u cilju prilagođavanja potrebama potrošača i savremenom načinu života“, istakao je Jovan Solomun, direktor društva SuperKartice.
Ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade iz oblasti ekonomskih nauka, francuski profesor ekonomije Žan Tirol, podržao je u javnosti napore Evropske centralne banke (ECB) za opštom regulacijom evrozone, koja će otpočeti sledećeg meseca.
„Veliki sam zagovornik bankarske unije. Više je razloga za potrebe odvajanja monetarne supervizije na nacionalnom nivou. Jedan od njih je i taj što se na državnom nivou previše upliće politika“, istakao je Tirol. „Psolednjih nekoliko godina strahovalo se od efekta začaranog kruga: banke su sve više posedovale dužničke zapis sopstvenih zemalja, pa ako je postojala sumnja u solventnost neke zemlje ona se prenosila i na njene banke. One bi, tada, zarad sopstvenog spasa počele da traže zajmove od države koja je već do guše u dugovima i na taj način samo produbljivale krizu“. objasnio je Tirol američkim medijima.
Moć koju bi imao jedan, nenacionalni regulator pod okriljem ECB pomogla bi monetarnom upravljanju čitave evrozone, smatra Tirol, koji se proslavio primenom teorije igara na funkcionisanje velikih kompanija.
Cene žitarica se oporavljaju. To je vest nedelje sa “Produktne berze” u Novom Sadu. Postepeni nedeljni rast cena pogodovao je trgovanju, pa je u nedelji za nama preko organizovanog berzanskog tržišta u Novom Sadu realizovan promet od 1.960 tona robe, što je za neznatnih 4,34% manje nego u prethodnoj nedelji, dok je finansijska vrednost realizovanih transkacija iznosila ukupno 39.416.500 dinara ili za 5,63% više u odnosu na prethodni nedeljni period. Različite relacije u odnosima količinskog prometa i finansijske vrednosti trgovane robe prema istim parametrima iz prethodne nedelje, leže pre svega u činjenici da je protekle nedelje u strukturi trgovanja znatno učešće imala soja čija je jedinična cena bitno veća od cena ostalih roba, a pre svega žitarica koje se pojavljuju na berzanskom tržištu.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić izrazio je danas očekivanje da će sledeće sedmice biti postignut dogovor o Železari Smederevo sa američkom kompanijom Esmark.
Subvencije iz budžeta Srbije u 2014. rebalansom povećane su za 15,8 odsto, na 93,7 milijardi dinara, navodi se u Predlogu rebalansa koji će Skupština Srbija početi danas da razmatra.
Prema Predlogu rebalansa budžeta Srbije za 2014, najviše će biti povećane subvencije za privredu, za 9,4 miljarde dinara, i iznosiće 17,7 milijardi dinara. Kultura će dobiti dodatnih 1,1 milijardu dinara, tako da će ukupne subvencije za tu oblast iznositi 8,8 milijardi dinara.
Za turizam će biti izdvojeno 524 miliona dinara više, tako da će subvencije iznositi 830 miliona dinara, a predloženo je i povećanje ostalih subvencija sa 8,8 na 11,3 milijarde dinara. Ukupan iznos subvencije za poljoprivredu smanjen je sa 34,9 na 34,2 milijarde dinara.
Subvencije za Železnice Srbije zadržane su na nivou od 13,2 milijarde dinara, a na istom nivou su i subvencije za Puteve Srbije koje će iznositi 7,7 milijardi dinara.
Izvor: Beta