U Srbiji i Sloveniji udeo ruskih turista u ukupnim noćenjima stranaca u prva četiri meseca ove godine raste. U Sloveniji je broj ruskih turista porastao na 7,1% (bio je 6,4% u periodu januar-april 2013), a u Srbiji na 7,6% (bio je 6,1% u periodu januar-maj 2013 godine), prenosi Makroekonomija.org.
Regionalna grupacija „Agrokor“ je u prošloj godini ostvarila prihod od prodaje u visini od 30,1 milijarde kuna (oko 3,93 mlrd EUR) i dobit u iznosu od 34 miliona kuna (oko 4,451 mil EUR, pokazuju konsolidovani podaci o poslovanju. Prihod od prodaje veći je za 1,34% u odnosu na godinu ranije, dok je dobit dvostruko manja nego u 2012. godini, preneo je „Tportal.hr“.
Gotovina popunjava tri kofera: ukupno pet miliona evra. Nemački zvaničnik zadužen za isporuku ovog tereta putovao je u praznom vojnom avionu na tajni sastanak sa predsednikom Malija, koji je ponudio rešenje Evropljanima za sve veći i uznemirujući problem. Zvanično, Nemačka je ovaj novac iz budžeta registrovala kao humanitarnu pomoć za siromašnu afričku zemlju. U stvarnosti, svim uključenim stranama jasno je da su koferi sa kešom namenjeni opskurnoj grupi islamskih ekstremista koja je držala 32 taoca iz Evrope, sudeći prema izjavama šest visokih diplomata direktno uključenih u ovu razmenu.
Koferi su ukrcani u kombije i odveženi stotinama milja dalje, severno u pustinju Saharu. Tamo su bradati ratnici na prostrtom ćebetu pažljivo izbrojali poslati novac, da bi potom oslobodili taoce. Ti otmičari su kasnije priznati kao zvanična ruka Al Kaide, a godina primopredaje je 2003. Međutim, 11 godina kasnije, ovakva razmena je već postala uobičajeni ritual.
Kidnapovanje Evropljana za otkup je postao globalni biznis za Al Kaidu. Iako vodeće evropske vlade negiraju isplate otkupnina, istražitelji New York Times-a su otkrili da je Al Kaida od kidnapovanja prihodovala oko 125 miliona dolara od 2008. godine, od čega samo u prošloj godini nekih 66 miliona. Skoro istovremeno, ministarstvo finansija SAD je saopštilo da je, prema njegovim nalazima, u istom periodu Al Kaida od otmica širom sveta zaradila čak 165 miliona dolara. Ove isplate izvšrene su skoro isključivo od strane evropskih vlada, kroz mrežu poslanstava i pomoćnika na terenu.
Novac za otkup je najčešće maskiran kao razvojna pomoć, i tu informaciju su novinarima potvrdili bivši taoci, pregovarači i neke diplomate iz 10 zemalja u Evropi, Africi i Bliskom Istoku.
U prvim godinama od osnivanja Al Kaida je većinu svojih sredstava dobijala od bogatih donatora, ali je vremenom, kako su rasle međunarodne anti-terorističke mere i sve se lakše ulazilo u trag velikim količinama novca, to prestalo da bude slučaj. Sada mreža Al Kaide u najvećoj meri finansira svoje regrutovanje, treninge i kupovinu oružja upravo preko kidnapovanja Evropljana.
U New York Times-u ističu da su otmičari vremenom postali znatno iskusniji pa sada znaju tačno koje evropske vlade su spremne da plate, a koje ne. Od 53 kidnapovane osobe u pet godina, skoro trećina su bili Francuzi. S druge strane, posedovanje pasoša Velike Britanije znači skoro sigurnu smrtnu presudu. To se najbolje videlo na slučaju Edvina Dajera, koji je ubijen 2009. godine pošto njegova vlada nije platila traženi otkup. Ostale žrtve otmice, koje su držane zajedno sa njim u zatočeništvu, oslobođene su za sumu od osam miliona evra, prema rečima jednog od pregovarača. Oni su svi imali švajcarsko ili nemačko državljanstvo. Ta konkretna otmica se desila u Maliju, koja je jedna od „najproblematičnijih“ zemalja, pa je u Švajcarskom budžetu te godine formiran i poseban trošak za „razvojnu pomoć“.
Prema podacima New York Times-a, u periodu 2008-2013. Najviše novca za otkup talaca uplatila je Francuska, 58,1 miliona dolara, na drugom mestu objedinjeno dele dve neevropske zemlje, Katar i Oman sa 20,4 miliona dolara, na trećem je Švajcarska sa 12,4 miliona, na četvrtom Španija sa 11 miliona…
Vlada Velike Britanije radi na planiranju i preduzimanju mera kako bi do sledeće godine automobilima bez vozača bio dozvoljen pristup javnim putevima, s obzirom da je u ovom trenutku takvim vozilima dozvoljeno da koriste samo privatne puteve.
Odsek za transport obećao je dozvolu za probu ovim automobilima na javnim putevima do kraja 2013. godine, dok su iz Ministarstva ponudili nagradu od 10 miliona funti za finansiranje grada koji bi postao mesto za testiranje ovih vozila. Vlada želi da Britanija postane lider u oblasti ovakve tehnologije. Kancelar Džordž Osborn u okviru Nacionalnog investicionog plana za 2013. godinu naveo je cilj da „zakonodavstvo i regulatorni poredak demonstriraju svetskim proizvođačima automobila da je Velika Britanija pravo mesto za razvitak i testiranje automobila bez vozača“. Inženjeri Velike Britanije, uključujući i grupu sa Univerziteta Oksford, započeli su eksperimente sa ovakvim tipom samostalnih automobilima, ali brige oko sigurnosti i legalnosti njihovog korišćenja do sada su ograničili automobile samo na privatne puteve.
Ipak, druge zemlje bile su brže u davanju dozvola za pristup ovih vozila javnim drumovima. U okviru Sjedinjenih Američkih Država, samo u Kaliforniji Google-ov auto bez vozača već je prešao više od 300.000 milja na otvorenom putu. U 2013. Nissan je sproveo prvi test na autoputu, dok švedski grad Geteborg planira da do 2017. godine dozvoli 1.000 Volvo-ovih modela da izađu na puteve.
U maju ove godine Google je otkrio planove za proizvodnju 100 ovakvih vozila, a izložili su i prototip koji nema volan kao ni pedale, već samo stop i kreni dugme. Google je takođe svoju tehnologiju primenio i na kola proizvedena od strane drugih kompanija poput Tojote, Audija i Lexusa. Sa druge strane, proizvođači poput BMW-a, Mercedes-Benza, Nissan-a i General Motors rade na sopstvenim modelima. Zabrinutost povodom sigurnosti ovakve vožnje i korišćenja ovakvih vozila izrazili su političari u SAD, kao i u ostalim zemljama.
Komercijalna banka objavila je prodaju dve poslovne zgrade, koje su locirane neposredno jedna do druge, u centru Beograda.
Prva poslovna zgrada, u Resavskoj ulici 31, površine je 3.411 kvadrata, i prodaje se po početnoj ceni od 6,03 mil EUR. Objekat poseduje perionicu za automobile i 5 garažnih mesta. Druga poslovna zgrada, u Resavskoj 29, površine 1.944 m2, takođe je sa lokalima i kancelarijskim prostorom, i njena početna cena iznosi 3,5 mil EUR. Aukcijska prodaja je zakazana za 28. avgust 2014. godine, u 11 sati, u prostorijama Komercijalne banke u Makedonskoj ulici u 29.
Izvor: eKapija
U afričkim zemljama zahvaćenim epidemijom Ebole među stanovništvom koje naseljava ruralne oblasti sve je više onih koji odbijaju medicinsku pomoć. Kao razlog tome navode da ne žele kontak ni sa kim jer gde god da su doktori do sada prošli, doneli su sa sobom bolest i zarazili pripadnike te zajednice.
Za zdravstvene radnike veoma je neobično što im stanovništvo ne ukazuje poverenje i oni navode da se sada bore protiv dvostrukog neprijatelja. Prvi jeste epidemija ebole koja je do sada već odnela više od 660 života, a sa druge strane strah koji je podstakao sve veći neprijateljski stav ljudi prema pomoći spolja. Samo prošlog petka u Gvineji je zabeleženo 14 novih slučaja. Stanovnici u panici posežu za mačetama, noževima i sa kamenjem u rukama blokiraju put medicinskim timovima koji dolaze iz potencijalno zaraženih mesta.
Bolesni i preminuli stanovnici sela kojima nije pružena pomoć prete da zaraze ostalo stanovništvo. Strah od radnika Crvenog krsta i ostalih medicinskih radnika i odbijanje pomoći samo pomažu širenje virusa i na taj način formiraju sekundarnu krizu. Dok stanovnici ruralnih mesta beže pred kamionom Crvenog krsta poistovećujući ih sa širenjem zaraze, oboleli se skrivaju bez ikakve zaštite i pružene pomoći. Iako se činilo da je u aprilu epidemija držana pod kontrolom, u prethodne dve nedelje centar zaraze preselio se preko granica Sijera Leonea gde je zabeležen porast umrlih.
Mesto udaljeno skoro 400 kilometara od glavnog grada Gvineje Konakrija, odakle je epidemija i krenula, jeste i mesto koje je zaraza najteže pogodila. Više od 80% tamo zaraženih je i preminulo, a Gvineja je zabeležila dvostruko više smrtnih slučajeva od drugih zemalja na koje se epidemija proširila.
Ono što možda podstiče strah ljudi jeste radna uniforma međunarodne organizacije „Lekari bez granica“ koji su prekriveni maskama i odelima koje nakon kontakta sa stanovništvom spaljuju. U ruralnim oblastima Gvineje široko je raspostranjeno i verovanje u tradiciju i religiju, te stoga većina stanovništva veruje da je čovek u ovom slučaju nemoćan i da je jedino Bog taj koji može da ih spase, pa je pored raširenog paničnog straha prisutno i nepoverenje prema lekarima koji mogu pružiti stručnu pomoć.
Izvor: New York Times
Oštar rast kamatnih stopa širom sveta u kombinaciji sa usporenijim rastom ekonomija u razvoju, mogli bi u narednih pet godina sniziti stopu rasta globalne privrede za čak dva procentna poena, upozorava Međunarodni monetarni fond.
U izveštaju koji analizira na koji način bi nacionalne politike pojedinih zemalja mogle „potkopati“ svetske ekonomije, MMF upozorava da bi sukob između Rusije i Ukrajine mogao pogoditi i ostatak regije, ako sankcije Rusiji eskaliraju i zahvate isporuke gasa prema Evropi i oslabe evropske banke. To bi moglo prouzrokovati dalja previranja na finansijskim tržištima, nasuprot mirnoj situaciji na tržištima u poslednje vreme, navodi se u izveštaju MMF.
Kao i u dosadašnjim izveštajima, MMF navodi i da bi zaoštravanje monetarne politike u bogatim zemljama imalo ograničeni negativni učinak na ostatak regije. Njihov uticaj, takođe, mogao bi biti prigušen ako i dođe do povećanja kamatnih stopa u SAD i Velikoj Britaniji uz paralelni nastavak ublažavanja monetarnih politika u evrozoni i Japanu, iako bi to „neusklađeno“ zaoštravanje moglo izazvati dodatnu globalnu volatilnost valutnih kurseva.
MMF je u protekle četiri godine snizio projekcije stopa rasta za tržišta u razvoju za ukupno dva procentna poena. Sada očekuje da će u idućih pet godina njihov rast usporiti na pet odsto. Imajući u vidu značajan i sve veći doprinos tržišta u razvoju globalnoj ekonomiji u proteklih nekoliko decenija, najnovije usporavanje tih privreda moglo bi imati dalekosežne posledice, upozorava MMF.
Izvor: SEEbiz, Bizlife
Društvena mreža Twitter podnela je izveštaj o gubitku 145 miliona američkih dolara tokom drugog kvartala godine u periodu od marta do juna, što je tri puta veći gubitak u odnosu na isti period prethodne godine.
Iz Twitter-a navode da mesečno imaju 271 miliona korisnika, što je 24% više u odnosu na prethodnu godinu i na taj način ublažavaju strahove investitora da mreža ne raste dovoljno brzo. U intervjuu za CNBC, Dik Kostolo, izvršni direktor, izjavio je da je primetan porast broja korisnika za vreme održavanja svetskog prvenstva u fudbalu, ali da su uspeli da održe broj korisnika koji se za vreme tog događaja priključio društvenoj mreži.
Iz Twitter-a navode 16 miliona novih registrovanih korisnika tokom perioda od marta do juna, a od toga čak 13 miliona korisnika iz najrazličitijih delova sveta i 3 miliona u okviru Sjedinjenih Američkih Država. Takođe, prihod od reklamiranja porastao je 129% u odnosu na isti period prethodne godine, a većina tog prihoda dolazi od oglašavanja kompanija koje proizvode mobilne telefone, jer kako Twitter navodi više od 78% njihovih klijenata pristupa ovoj društvenoj mreži sa svojih mobilnih telefona.
Iz trezora Albanske centralne banke ukradeno je 713 miliona leka (pet miliona evra), saopštila je danas ta banka. Vlasti su prošle nedelje u vezi s tom pljačkom uhapsile dva bankarska službenika.
Albanski mediji su preneli da je jedan od osumnjičenih priznao da je tokom prethodne četiri godine krao novac, navodeći da je njegov najveći deo trošio na kockanje. Centralna banka Albanije, policija i pravosudne vlasti odbile su da komentarišu te medijske napise.
Banka Albanije, zadužena za stabilnost cena u zemlji i pod čijom je jurisdikcijom 16 privatnih banki, saopštila je da je novac ukraden van radnog vremena. Ta finansijska institucija nije objavila više detalja, ali tvrdi da poslovi banke nisu pogođeni, kao i da nesmetano snabdeva bankarski sistem zemlje s neophodnom efektivom.
Izvor: Beta
Atlantic Grupa (u okviru koje u Srbiji posluju Soko Štark, Grand kafa, Atlantic Brands) je u prvom polugodištu 2014. godine ostvarila 327,2 miliona evra prihoda od prodaje, što predstavlja rast od 2,1% u odnosu na isto razdoblje lani. Dobit pre kamata i poreza (EBIT) iznosi 30,8 miliona evra i porasla je 5,4% u odnosu na prvo polugodište 2013. godine, dok neto dobit nakon manjinskih interesa iznosi 17,5 miliona eura i predstavlja rast od 14,8 odsto.
„Uprkos vrlo izazovnom poslovnom okruženju koje čine nepovoljna makroekonomska kretanja u regionu i šire, kao i nepovoljna tržišna kretanja u većini proizvodnih kategorija, Atlantic Grupa je u prvom polugodištu 2014. godine osigurala rast prihoda i profitabilnosti. Pritom je poseban naglasak bio na širenju proizvodnog i distributivnog portfolija, kapitalnim investicijama u novi proizvodni pogon energetskih pločica, kao i upravljanju rizicima. U nastavku godine naglasak će biti na daljem razvoju poslovanja, upravljanju rizicima, održavanju likvidnosti i upravljanju finansijskim obavezama“, istakao je Zoran Stanković, potpredsednik Uprave Atlantic Grupe za finansije.
Prvu polovinu 2014. godine najviše je obeležio uspešan početak distribucije Unileverovog asortimana (Knorr, Hellman’s, Axe, Rexona, Brut, Signal, Coccolino, Domestos, Cif i mnogi drugi) na tržištu Hrvatske i Slovenije i izgradnja nove fabrike energetskih pločica Multipower iz asortimana sportske i aktivne prehrane u Industrijskom parku Nova Gradiška koja je započela u aprilu 2014. godine. Izgradnja ide po planu i u toku je montaža krovnih i zidnih panela i postavljanje infrastrukture za novu proizvodnu lokaciju. Prvi proizvodi s novih linija na tržištu se očekuju u prvom kvartalu 2015. godine. Reč je o projektu ukupne vrednosti od 16 miliona evra koji će u prvoj godini proizvodnje otvoriti 50, a uz planirani rast poslovanja u završnici 160 novih radnih mesta.
Ukupnom rastu prihoda od prodaje Atlantic Grupe u prvom polugodištu 2014. najviše su pridoneli; Strateško poslovno područje Delikatesni namazi s rastom od 5,8 odsto, Strateško distributivno područje Međunarodna tržišta s rastom od 3,4 odsto, te početak distribucije principala Unilever u Strateškom distributivnom području Hrvatska i Distributivnom području Slovenija. Kafa se sa 19,4 odsto učešća u ukupnim prihodima od prodaje ističe kao najveća pojedinačna kategorija sa 63,6 miliona evra prihoda od prodaje.
Posmatrano po tržištima, najveći rast ostvaren je na tržištu Slovenije (rast od 21,5 odsto) koje čini 15,3 odsto ukupnih prihoda od prodaje. Tržište Hrvatske je najveće u ukupnom prihodu od prodaje sa 25,3 odsto i ostvarilo je rast od 8,2 odsto. Tržišta Rusije i ostalih zemalja ZND-a su ostvarila rast od 2,0 odsto i time čine 5,6 odsto ukupnih prihoda od prodaje Grupe.
Sopstvene robne marke Atlantic Grupe učestvuju u prodaji sa 68,2 odsto, distribucija proizvoda robnih marki principala s 17,6 odsto, apotekarski lanac Farmacia sa 6,3 odsto, dok proizvodi koje Atlantic Grupa proizvodi kao privatne robne marke za velike poslovne sisteme u zemlji i inostranstvu u ukupnom prihodu od prodaje učestvuju sa 7,8 odsto.