Račun matične kompanije Simpo danas je odblokiran jer su izmireni dugovi po osnovu doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje. Simpo je uplato PIO doprinose i za svoja zavisna preduzeća, ali njihovi računi nisu odlokirani, jer Poreska uprava proverava da li su ti dugovi u potpunosti izmireni. Simpo je za izmirenje doprinosa za penzijsko invalidsko osiguranje uplatio 1,3 milijarde dinara, dok je dug za doprinose za zdravstvo i zaposlenost pretvoren u kapital države, na osnovu zaključka Vlade.
U većini velikih ekonomija u drugom kvartalu 2013 obim trgovine usporava u odnosu na prvi kvartal 2013. Vrednost ukupnog robnog uvoza i izvoza za G7 i grupu BRIC zemalja pala je za 1,4 % i 1,8% , respektivno, pokazuje najnoviji izveštaj OECD.
Poljoprivrednici iz južnog Banata danas su od 12 do 14 časova traktorima blokirali oba putna pravca izmedju Pančeva i Beograda jer niko iz Vlade Srbije nije želeo da sasluša njihove zahteve. Nije bilo sukoba sa policijom, a propuštane su samo vozila hitnih službi. Protest poljoprivrednika je počeo juče zbog niske otkupne cene suncokreta, kukuruza i pšenice, ali im policija nije dozvolila da traktorima dođu u Beograd.
Američka ekonomija rasla je u drugom kvartalu znatno brže od očekivanja – po godišnjoj stopi od 2,5 odsto, u odnosu na već dobrih inicijalno očekivanih 1,7 odsto. Tome su pre svega doprineli vrlo dobri podaci vezani za trgovinsku razmenu, pre svega snažan izvoz i manji uvoz. To sugeriše da SAD ne moraju uvek da trpe posledice usporavanja na tržištima u razvoju. Ove vesti prati rast cena deonica gde indeks S&P 500 raste već drugi dan, potpomognut dobrim ekonomskim vestima o oporavku i padu broja nezaposlenih.
Evropska komisija priprema nacrt žalbe protiv ruskog državnog naftnog diva Gasproma zbog kako se navodi“ zloupotrebe svog dominantnog položaja na tržištu gasa “ , piše Blumberg BusinessVeek .
Mađarska energetska grupacija MOL počeće da prodaje mobilne telefone i pripejd kartice pod imenom MOL Mobile na svojim pumpama, a u partnerstvu sa operaterom Magyar Telekom.
Magyar Telekom i MOL potpisali su strateški sporazum o saradnji sredinom jula na poljima marketinga, maloprodaje, prodaje energenata i informacionih tehnologija. Preduzeće MOL Mobile je prvi rezultat tog dogovora, a Telekom će obezbediti mrežne usluge. Ovo je jedan od pokušaja MOL-a da uveća zaradu u svojim maloprodajnim objektima otkad više nema dozvolu za prodaju cigareta pošto je Mađarska nacionalizovala celokupnu prodaju duvana i ograničila je na tačno 5.000 državnih prodavnica (drastično smanjenje sa prethodnih 42.000 prodajnih mesta).
Trejderi na tržištu nafte dižu cenu sirovoj nafti nadajući se velikoj zaradi ukoliko se desi uobičajeni scenario na zaraćenim područjima bogatim ovom sirovinom, ali najveću nepoznanicu zapravo predstavlja geopolitički haos u Libiji i Nigeriji.
Kada ratna stanja u regionu Bliskog Istoka zaprete oblastima bogatim naftom, trgovci na berzama gotovo uvek povećaju potražnju naftnih fjučersa, vođeni logikom da će globalne zalihe biti poremećene. Međutim, ovaj efekat je obično kratkotrajan, jer balans najčešće uspostavlja povećana isporuka nafte iz Saudijske Arabije ili brzi prestanak sukoba, pa cene ubrzo padnu. Trejderima je, nravno, dovoljan i tako kratak prozor vremena da zarade veliku sumu novca.
Sada se trgovci „klade“ na skoru vojnu intervenciju SAD zajedno sa Velikom Britanijom i Francuskom. Međutim u ovom slučaju takvo njihovo ponašanje je izrazito spekulativno jer ukoliko se desi takav razvoj događaja, efekti na tržištu nafte ne bi trebalo da budu negativni – Sirija ne utiče u velikoj meri na svetsko tržište. (Najosetljivije geografske tačke su naftovodi u Iraku, Saudisjkoj Arabiji i podvodni kod Ormuza, između Irana i Omana). Uprkos realnom nepostojanju razloga za poskupljivanje, Societe Generele je procenila da bi cena sirove nafte po barelu mogla da naraste do 150 dolara, a ona raste od aprila meseca, uprkos suficitu na tržištu.
Pravu pretnju predstavlja neizvesna situacija u Libiji i Nigeriji. U Libiji je juče zbog delovanja jednog usamljenog napadača zaustavljen deo cevovoda kojim je teklo oko 452.000 barela dnevno, a ova država inače ne izvozi ni petinu ukupne produkcije nafte iz perioda pre svrgavanja Gadafija (izvoz od oko 300.000 barela dnevno u poređenju sa ranijih 1,6 miliona). S druge strane, u Nigeriji je na delu masovna svakodnevna krađa sirove nafte, zbog čega je proizvodnja pala na 1,9 miliona barela dnevno, odnosno četvorogodišnji minimum. Procenjuje se da krađe, koje se na lokalu dogovaraju sa korumpiranim političarima, odnose oko 150.000 barela dnevno. Ta nafta se nelegalno toči na tankere koji je prodaju na crnom tržištu. Procenjuje se da je Nigerija izgubila oko 10,9 milijardi dolara u periodu 2009-2011. zbog krađe nafte.
Hrane je sve manje, nacionalna valuta je doživela kolaps a čitava industrija je stala.
Više od 50% državne zdravstve infrastruktutre u Siriji je uništeno. Od 75 državnih bolnica samo još 30 i dalje radi: u gradu Homsu otvorena je samo jedna bolnica od nekadašnjih 20, a nekada najveća i najmodernija medicinska ustanova u Alepu, Al Kindi bolnica, pretvorena je u zgarište. Dok čitav svet diskutuje o najboljim merama reakcije na navodni napad hemijskim oružjem koji se dogodio prošle nedelje, a Sjedinjene Države postavljaju svoje razarače uz morsku obalu, rat koji traje već dve i po godine gotovo je u potpunosti uništio i nacionalnu ekonomiju.
Stručnjaci procenjuju da je u Alepu, komercijalnoj prestonici Sirije, razoreno oko 75 proizvodnih pogona. Neke od fabrika su bombardovane, a druge su spaljene ili postale utočište pobunjeničkim snagama. Hrane ima sve manje i samim tim je sve skuplja. Zemljoradnici više ne mogu da obrađuju zemlju, pa Asadov režim uvozi pšenicu, pirinač i šećer. Ekonomske sankcije od strane EU su glavni činilac ekonomskaog kolapsa jer je Sirija 95% svoje nafte prodavala upravo Evropi. Samo šačica zemalja sada kupuje naftu iz ratom pogođene zemlje, i to po značajno smanjenim cenama. Iran, Rusija i Kina donakle pomažu nacionalnu valutu, ali je ona izgubila jednu trećinu svoje vrednosti. Nacionalni BDP je pao za sva ili 10 odsto, u zavisnosti od izvora informacija.
Naučnici Univerziteta Vašington uspeli su da povežu mozgove dvoje ljudi, i to tako što je signal iz mozga prvog čoveka pokretao ruku drugog čoveka.
Koristeći neinvezivnu metodu povezivanja mozgova dvojice učesnika ekperimenta elektrodama, naučnici Univerziteta Vašington napravili su veliki napredak u ispitavanju slanja naredbi moždanim talasima. Prethodni eksprimenti uključivali su povezivanje dva laboratorijska pacova, kao i pacova sa čovekom.
Ovaj put demonstracija je bila usmerena na jednostavnu kompjutersku igricu: Radžeš Rao, profesor na Univerzitetu koji radi na „moždanom interfejsu“ već više od deset godina, sedeo je u jednoj sobi sa elektrodama na glavi i igrao igricu u kojoj je zadatak da topom pogodi neprijateljske avione, a izbegava sopstvene; na potpuno drugoj strani Univerziteta nalazio se Andrea Stoko, koji nije imao ekran ispred sebe, već samo tastaturu. Raov mozak je slao naredbe za pritiskanje tastera, a Stoko je, iako udaljen nekoliko blokova zgrada, te naredbe izvršavao. Po završetku eksperimenta Andrea Stoko je poredio pokrete koje je pravila njegova ruka sa „nevoljnim tikovima“. Radžeš Rao je bio povezan za EEG monitor, dok je mozak Andree Stoka bio spojen elektrodama sa transkranijalnim elektromagnetskim stimulatorom, direktno preko regije mozga odgovorne za pokrete desne ruke. Tim naučnika nastaviće dalje sa eksperimentima koji će podrazumevati komplikovanije pokrete.
Najplaćenije zanimanje u oblasti IT industrije je pozicija direktora za informacione tehnologije (CIO – Chief Information Officer) koji mesečno zarađuje od 12.000 do 14.000 evra, dok je menadžer za bezbednost (IT Security Manager) zanimanje u usponu poslednjih nekoliko godina, sa mesečnim prihodima koji dostižu 11.000 evra, pokazuje istraživanje američke firme Mondo, koja se bavi regrutovanjem IT stručnjaka.
Nešto manju mesečnu zaradu, od oko 10.000 evra, imaju oni sa zvanjem Software Architect, što ih takođe pozicionira među najbolje plaćene informatičke stručnjake.
U poslednje vreme među najtraženijim kadrovima su stručnjaci za razvoj Android aplikacija (Android Developer), čija se mesečna primanja kreću od 8.000 do 10.000 evra, a prema procenama Monda, tražnja će najbrže rasti upravo za ovom strukom, s obzirom da se očekuje da će se tržište mobilnih aplikacija do 2020. godine uvećati za više od 30 odsto. Samo tokom juna ove godine, u Sjedinjenim Državama je za IT stručnjake otvoreno čak 18.200 novih radnih mesta.