Svetska banka danas je potvrdila da je odložila odlučivanje o kreditu Srbiji od 250 milion dolara zbog toga što nisu usvojeni novi zakoni o privatizaciji i stečaju. „O kreditu Srbiji se neće odlučivati 27. februara, kao što je bilo planirano, zato što zakoni nisu usvojeni, ali od kredita se nije odustalo“, navela je ta medjunarodna finansijska institucija.
Međunarodna organizacija rada izdala je svoju godišnju publikaciju „Globalni trendovi zapošljavanja“ u kojoj ukazuje na činjenicu da će skorašnji umereni oporavak u razvijenim zemljama u 2014. ojačati ekonomski rast ali nedovoljno da bi se situacija na tržišta rada popravila.
Zaključak ove publikacije je da je trenutno privredni rast suviše slab da bi bitno uticao na značajniji rast zapošljavanja svuda u svetu. U mnogim ekonomijama, posebno u evrozoni, BDP je još uvek ispod nivoa pretkriznog, što se vidi i po podacima o nezaposlenosti. Neke zemlje u razvoju zaostaju za stopama rasta iz protekle decenije zbog čega je teško iskoreniti siromaštvo u njima.
U poslednje vreme je otvaranje novih radnih mesta svuda u svetu usporilo a i prosečno trajanje nezaposlenosti se u većini zemalja produžilo. U Sjedinjenim država se pre krize na posao čekalo u proseku 3 do 4 meseca, a u 2012. je period nezaposlenosti produžen na pola godine, a u Španiji je ta razlika još veća – sa 5 meseci period između dva posla produžen je na 8. U mnogim zemljama desilo se isto, što je dokaz da je nezaposlenost sve upornija i da će sve teže biti iskoreniti je.
Više o ovome možete pročitati u „Globalni trendovi zapošljavanja 2014“
Gergeli Guljaš, istaknuti član parlamenta i mađarske vladajuće partije, optužio je novu ambasadorku Sjedinjenih država u Mađarskoj za “glupost” i pristrasnost nakon što je izrazila zabrinutost zbog narastajućeg ekstremizma i erozije demokratskih vrednosti.
Kolin Bil, naredna ambasadroka SAD u Mađarskoj, sredinom ovog meseca saopštila je američkom Senatu da vladavina premijera Viktora Orbana i njegove desničarske partije Fidesz-MPP nije uvek bila u načelu sa demokratskim principima, o čemu je često i pisala zapadnoevropska štampa.
Guljaš joj je zato napisao da je svojim primedbama izazvala “opravdanu ljutnju u Mađarskoj… i dokazala svoje neznanje o njenoj unutrašnjoj politici”. On je u svom pismu javnosti dodao i da su mađarske vlasti uvek spremne za dijalog sa američkim prijateljima “ali za to je potrebno bar elementarno znanje o političkoj situaciji u ovoj zemlji”.
Izvor: Rojters
Nadzorni odrbor Elektroprivrede Srbije (EPS) danas je smenio direktora „EPS Snabdevanja“ Dejana Vasića, zbog propusta u radu, a najavljeno je dalje utvrdjivanje odgovornosti nadležnih u elektrodistribucijama zbog zbrke sa računima za struju. Na mesto dorektora „EPS Snabdevanja“ imenovan je Željko Marković.
Prosečna zaduženost po stanovniku u Srbiji na kraju prošle godine iznosila je 836 evra, što je za 22 evra više nego u 2012. godini, saopštilo je danas Udruženje banaka Srbije. Kreditna zaduženost po stanovniku bila je 749 evra, po osnovu minusa na tekućem računu 35 evra, korišćenju platnih kartica 47 evra i za lizing usluge šest evra.
Ministar privrede Saša Radulović ušao je u otvoren sukob sa prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem, tvrdeći da će povlačenje iz procedure tri važna zakona – o radu, stečaju i privatizaciji značiti da se odustaje od reformi i da vladajuće stranke idu na vanredne izbore. On je poručio da neće dati ostavku iako se zalagao da ti zakoni budu usvojeni najkasnije do kraja januara, kako bi što pre počela reforma privrednog ambijenta i privatizacija po novim pravilima. To znači da Radulović čeka ili da ga smeni Vučić, na čiji predlog je i došao u Vladu, ili da budu raspisani prevremeni parlamentarni izbori, koji bi bili održani istovremeno sa izborima za Skupštinu Beogrda, 16. marta. „Moramo brzo da se odredimo da li se nastavljaju reforme i da li postoji politička volja za to ili se vraćamo u propali model. Srbija nema mesec, dva ili tri za kašnjenje u sprovođenju reformi, one moraju da se dese odmah“, kazao je Radulović.
Evropa je izašla iz najtežeg momenta privredno – finansijske krize ali još puno toga treba da se uradi, zaključili su učesnici Svetskog ekonomskog foruma.
„I pored ukupne stabilizacije finansijskog tržišta privredni rast u celoj EU beleži samo Nemačka. Sve druge države još uvek se nalaze u veoma lošoj situaciji u odnosu na period pre krize“, rekao je Pjer Nanterne, CEO francuskog koncerna Acenture.
Profesor ekonomije sa Harvarda Kenet Rogof rekao je da je „uvođenje eura kao integrativnog momenta ujedinjenja Evope bilo pogrešno i prebrzo. To je jedna klasična istorijska greška. A o negativnim posledicama uvođenja eura malo je ljudi tada razmišljalo. Sada se tek radi na nivelaciji privrednih, finansijskih i strukturnih elemenata. Formiranjem bankarske unije EU je prebacila na Evropsku centralnu banku (ECB) veliki teret. Ali, sada se traži više ukupne solidarnosti, integracija i inovacija. Ne samo političkih, to sve mora i treba da prati i evropska ekonomija.“
Aksel Veber, čelnik najveće švajcarske banke UBS naglasio je „da su najveći problemi vezani za niski rast privrede, malu potrošnju i veliku nezaposlenost mladih. Njih moramo sada rešavati a ne gurati ih pod tepih jer nam se mogu u bliskoj budućnosti ‘obiti o glavu’. Evropa treba daleko više političkog jedinstva, veću integraciju i veću inkluziju marginalnih slojeva društva. Ne zaboravite da se ‘muzika razvoja’ svira u Sjedinjenim Američkim Državama i Aziji. Evropa mnogo vremena gubi na unutrašnje debate umesto da se kao celina brine o razvoju sopstvene konukrentnosti u odnosu na one „koji sviraju muziku“.
Pjer Nantente se posebno osvrnuo na rastući ekstremizam unutar EU koji je naoričito prisutan među mladima: „To je problem koji moramo rešavati hitno i neodložno podsticanjem zapošljavanja. Ako upitate prosečne građane šta misle o bankarskoj uniji, o ECB politici itd. dobićete odgovore da njih uglavnom zanima kako da nađu posao, da plate svoje račune i slično. Teme poput navedenih zanimaju očito samo evropsku političko – poslovnu elitu a to nije način građenja evropskog jedinstva“.
U osvrtu na pomenutu debatu nemački političar Filip Rosler (doskorašnji lider Liberalne stranke Nemačke) rekao je da je „EU projekat mira i kao takav se mora približiti običnim građanima. EU mora da bude daleko više transparentnija. A diskusije su dobar put da se ‘oduzmu strahovi’ svim slojevima društva i da se ojača EU jedinstvo, jedinstvo građana pre svega“
On je ocenio da je akutna faza krize iza nas i da sada treba raditi na strukturnim reformama, ujednačiti konkuretnost i potencijale svih delova EU. Rosler je izneo pomalo iznenađujuću tvrdnju da „mi ispred Nemačke nikada nismo, na primer Grčkoj, davali ultimatume ili govorili šta treba da radi, već ukazivali na pravac kretanja kojim treba ići, do su put i modele kako to da urade morali su Grci sami da odrede, njihovi političari i njihovi lideri“, što se kosi sa poznatim ultimatumima Trojke s kojima je ona dolazila u Atinu.
Rosler takođe, za razliku od mnogih drugih smatra i da je rešavanje visoke nezaposlenosti mladih posao koji može biti jednostavan. „Izlazak iz krize je u kreiranju radnih mesta, znači u ulaganju u ekološke oblike energije, razvoj infrastrukture, smanjenje nezaposlenosti isl, a sve to traži vreme. Ne možete put ili neki infrastrukturni projekat završiti za godinu dana. To su sve procesi koji traju, možda 10 a možda i narednih 20 godina. Kako pridobiti nezaposlene mlade ljude za ideju Evrope kao zajedničke kuće, kao kuće koja nama svima garantuje mir? Jednostavno! Mladima Evropska Unija treba da pomogne da se otvore radna mesta, da ih zaposli, dodatno usavršava, daje šansu da žive i rade. Ja sam kao minsitar ekonomije Nemačke lično išao i motivisao velike koncerne da potrebu za kvalifikovanom radnom snagom zadovolje tako što će dovesti upravo mlade a nezaposlene iz Španije, Portugala, Grčke. I to je dalo efekte. Sada treba jačati jedinstvo građana Evrope kao Evrope. Isticati prednosti zajedinštva i raditi na anuliranju ekstremizma. Ne može evropskepticizam automatski da bude i ekstremizam. A to je dug put i traži veće angažovanje ne samo političara već i privrede ali i civilnog društva“.
Zoran Vitorović, WEF, Davos
Jedna od tema ovogodišnjeg Svetskog ekonomskog foruma (WEF) u Davosu vezana je za pokretanje globalne trgovine kao najvažnijeg mehanizma za ukupni oporavak svetske ekonomije.
U izveštaju WEF-a pod nazivom „Omogućiti trgovinu: od procena do akcije“ liderima država upućena je poruka „da treba izaći iz tradicionalnih ministarskih silosa“ i promeniti način sprovođenja ali i percepciju dogovorenih standarda Svetske trgovačke organizacije usvojenih 2013. na Samitu WTO-a u Indoneziji.
„Izveštaj naglašava potrebu hitne liberalizacije trgovine i uklanjanja postojećih barijera prisutnih pre svega u prekograničnoj robnoj razmeni. Drugim rečima, države moraju intenzivirati borbu protiv „jakih nacionalnih granica“ a mi im moramo pomoći u bržoj implementaciji „izagraničnih, dubinskih reformi“, kaže Ričard Samans, direktor WEF-a i dodaje „Jedino tako možemo postići ubrzanje u otvaranju novih radnih mesta, ‘pogurati’ globalni oporavak privrede i pomoći najnerazvijenijim delovima planete.“
Kao glavne barijere za unapređenje svetske trgovine eksperti WEF-a ističu:
– primenu loših i zastarelih modela „menadžmenta uprave“ na graničnim prelazima,
– postojanje slabe i siromašne transportne infrastrukture,
– generalno prisutnu veoma lošu ukupnu ‘poslovnu klimu’ u najvećem broju država Afrike i Azije,
– insistiranje na striktnoj primeni nacionalnih robnih standarda i regulativa.
Usled navedenih trgovinskih barijera godišnje se „izgubi“ blizu 1,3 milijarde tona hrane preko potrebne upravo najnerazvijenijim državama sveta. Da bi se to sprečilo a svetskoj trgovini dao dodatni ‘zamajac ravoja’ neophodno je primeniti i organizovati sisteme takozvanih „pametnih graničnih prelaza“. U Keniji i Tajlandu postavljanjem „pametnih graničnih prelaza“ vreme zadržavanja robe u prekograničnoj razmeni smanjeno je za 50% što se drastično odrazilo na ukupnu trgovinsku razmenu u zapadnoj Africi i jugoistočnoj Aziji.
Drugi problem su različiti standardi koji postoje na primer u Evropskoj uniji i Ruskoj federaciji. Svaki put kada se kontejneri robe šalju iz EU ka Rusiji palete se zaustavljaju radi re-merenja na graničnim terminalima pri čemu se neretko događa da deo hrane propadne usled vremena utrošenog na primenu graničnih normi i propisa.
Jačanje globalne trgovine kao jednog od pokretača globalne ekonomije, pronalaženje mehanizama za efikasniji i brži izlazak iz finansijske krize, razvoj novih ideja, novih percepcija, novih modela i konkretnih oblika akcije, teme su kojima će se narednih dana u švajcarskom ski centru Davos baviti predstavnici više od 1000 kompanija, preko 250 političkih lidera i predstavnici više hiljada civilnih organizacija iz celog sveta.
Zoran Vitorović, Davos, Švajcarska
Avio kompanija Britiš Ervejz (British Airways) instalirala je digitalni bilbord sa sposobnošću da detektuje avione koji lete iznad njega, ali tu se nije kraj inovacijama – ovi bilbordi saopštavaju model aviona, pripadnost određenoj avio kompaniji i destinaciju na koju su se oni zaputili.
Na bilbordima kod Pikadili cirkusa i u Čizviku u Londonu je prikazano dete u sedu, koje primetivši avion ustaje, zatrčava se ka njemu i pokazuje prstom u nebo dok se na belom “platnu” iscrtavaju podaci o datom avionu i letu. Bilbord funkcioniše uz pomoć savremenih tehnologija za nadzor koje su mu omogućile da reaguje samo ako avion preleće iznad njega.
Video klip koji prikazuje kako ova sprava radi pregledan je skoro 2 miliona puta na youtubeu, što pokazuje da je ovo bio dobar marketinški potez. Iako im možda neće pomoći da prodaju više karata, pomenuta niskobudžetna kampanja pokazala se kao odlična za brendiranje britanskog prevoznika.
Izvor: www.psfk.com
“U mojoj poslednjoj godini rada na Vol Stritu na ime bonusa dobio sam 3,6 miliona dolara i bio sam veoma ljut zbog toga, jer mi je ta cifra bila mala. Tada sam imao 30 godina, nisam imao decu niti sam bio kreditno zadužen, a nisam trošio ni na filantropiju. Ali sam jako želeo više novca, i to, kako sam naknadno shvatio, iz istih motiva iz kojih alkoholičar želi piće – zbog bolesti zavisnosti”, u Njujork Tajmsu piše Sem Polk, nekadašnji trgovac hedž fondovima a sada osnivač neprofitne organizacije Greoserišips (Groceryships) koja pomaže siromašnim porodicama da počnu da gaje sopstvenu hranu.
Njegova priča dosta podseća na scenario aktuelnog hita u bioskopima “Vuk sa Vol Strita” – počeo je na bostonskom finansijskom tržištu a pošto mu se smučilo siromaštvo imao je veliki motiv da postane milioner. I pre zaposlenja je zloupotrebljavao alkohol, travu (marihuanu), kokain, Ritalin i ekstazi, tako da je bio pravi čovek za Vol Strit, na kojem su “strejt” trgovci izgleda prava retkost. Zbog svega ovoga je dobio nekoliko otkaza pre nego što mu je Bank of America pružila šansu, koju je čvrsto prigrlio i već na kraju prve godine rada dobio je bonus od 40.000 dolara. Vrlo kratko je trajala sreća – kada je otkrio da se njegov kolega zaposlio u C.S.F.B. (Credit Suisse First Boston) i da će primati 900.000 dolara godišnje, počeo je da radi danonoćno kako bi se probio na Vol Strit. Trgovao je obveznicama i dugom, tada veoma isplativim hartijama.
Kako su mu rasli prihodi, rasli su mu i samopouzdanje i želja za moći. Međutim, jednog dana su mu njegovi apsurdno bogati šefovi pomogli da uvidi ograničenja neograničenog bogatstva. Njihovi konstantni strahovi da će izgubiti novac, kojeg imaju na pretek, počeli su da bacaju senku na snove o glamuroznom životu. Počeo je na njih da gleda kao na narkomane koji su u stalnoj apstinencijalnoj krizi: “Nekoliko meseci pred obračunavanje bonusa Vol Strit počinje da liči na geto iz serije The Wire kada nestane heroina”.
Počeo je da uviđa i brojne nepravde, poput enormne zarade trgovaca hartijama u odnosu na ljude koji rade obične poštene poslove, njihovu neuviđavnost, pohlepu i mnoge druge osobine koje su inače društveno neprihvatljive ali se na Vol Stritu nagrađuju.
Kada je shvatio da ne želi tako da živi, nije bilo lako napustiti ovaj posao, baš iz straha od siromaštva. I kada su mu napokon šefovi ponudili 8 miliona dolara bonusa samo da ostane u kompaniji, on se okrenuo i otišao.
Sa zavisnosti od novca skidao se kao i svako sa ovim problemom: prva godina je bila najteža, uz buđenje noću sa napadima panike (zbog ostajanja bez novca) i iščitavanje svih ekonomskih novina u cilju praćenja unapređenja bivših kolega. Vremenom je shvatio da ima i drugih važnih stvari u životu osim novca – u međuvremenu se oženio, pomagao zatvorenicima i deci u popravnim domovima da izleče bolesti zavisnosti koje oni imaju i osnovao Groserišips.
Sada kaže da je mantra Vol Strita “Mi smo pametniji i radimo više od drugih pa zato zaslužujemo mnogo novca” zapravo racionalizacija jedne zavisnosti.
Ovo je samo jedno od mnogih pisama koja su javnost u poslednje tri godine obaveštavala o „toksičnoj atmosferi“ na Vol Stritu, a ove godine je i holivudski film „Vuk sa Vol Strita“ na istu temu novinovan za Oskara u pet najjačih kategorija. Da podsetimo, film je snimljen po istinitoj priči Džordana Belforta, koji je posle premijere izjavio da celokupno ostvarenje sasvim odgovara stvarnosti.