Na smotri avijacije u Dubaiju poručeno je 160 Erbasovih aviona u vrednosti 44 milijarde dolara, saopštila je danas ta kompanija. U taj broj ulaze 142 čvrste porudžbine vredne 40,4 milijardi dolara i 18 memoranduma o razumevanju od 3,6 milijarde dolara. Najtraženiji modeli aviona bili su A380 i A350 XWB.
Elektroprivreda Srbije (EPS) potpisala je danas ugovor sa kineskom kompanijom CMEC (China Machinery Engineering Corporation) o gradnji trećeg bloka termoelektrane „Kostolac B“ i o proširenju ugljenokopa, u vrednosti 715,6 miliona evra. Predvidjena je izgradnja bloka snage 350 megavata koji bi treblo da počne da radi krajem 2019. godine, kao i proširenje proizvodnje površinskog ugljenokopa Drmno s devet na 12 miliona tona uglja godišnje. Radovi bi trebalo da počnu do kraja 2014. godine.
Studenti beogradskog pravnog fakulteta su pobednici ovogodišnjeg Big Deal projekta čiji cilj je bilo prenošenje praktičnog znanja iz oblasti kompanijskog prava studentima pravnih fakulteta u Srbiji, i to kroz simulaciju M&A transakcija (kupovina/preuzimanje privrednih društava). Takmičenje je ove godine organizovano od strane advokatske kancelarije Janković, Popović i Mitić.
Big Deal je u odnosu na prošlu godinu unapređen, tako da su studenti pored izučavanja same dokumentacije preduzeća koje je hipotetički strani investitor trebalo da kupi, imali prilike da se susretnu sa konkretnim problemima koji se dešavaju unutar samih kompanija i da ih rešavaju u gotovo realnim uslovima. Takvom simulacijom studenti su imali realnu priliku da vide šta ih čeka nakon završetka studija i da li zaista žele da svoju karijeru nastave u pravcu kompanijskog prava. Kako bi uslovi bili što realniji, celokupna komunikacija je bila na engleskom jeziku i sami pregovori su tekli takođe na engleskom jeziku.
Za sledeću godinu najavljeno je dodatno proširenje projekta.
Nakon meseci teških pregovora, Evropski parlament konačno je dao svoj blagoslov za budžet EU za period od 2014. do 2020. godine. Svi uslovi navedeni u rezoluciji koja je doneta u julu nakon političkog sporazuma između Evropskog parlamenta, irskog predsedništva i Evropske komisije – konačno su ispunjeni. Ukupni budžet za sledećih sedam godina je 960 milijardi evra u obavezama i 908 milijardi evra u plaćanjima (prema cenama iz 2011. godine)
Prvo, Evropski parlament je tražio da se višekratni nedostaci u isplatama, koji su gotovo onemogućili Evropskoj komisiji da ispuni svoje pravne i finansijske obaveze u poslednjih nekoliko godina, isprave kako bi se izbeglo da 2014. započne deficitom. Države članice pristale su da dodaju još 3,9 milijardi evra za 2013. Drugo, Evropski parlament je insistirao na tome da se sve pravne platforme za različite EU programe finalizuju kroz saodlučivanje Evropskog veća i Evropskog parlamenta. Kao rezultat toga, na ovoj plenarnoj sednici glasaće se o mnogim važnim programima.
Treće, Evropski parlament je insistirao na osnivanju radne grupe koja će se baviti pitanjem „sopstvenih resursa“ i reformom dohodovnih aranžmana EU-a, s obzirom na to da je trenutni sistem, sa svim svojim izuzecima, popustima, različitim izvorima finansiranja i zavisnostima od nacionalnih budžeta postao teško razumljiv. Države članice pristale su na osnivanje ove grupe, koja će odmah početi sa radom.
Sporazumom Evropskog parlamenta u junu 2013. godine, osigurani su ključni prioriteti u pregovaračkom mandatu. Među njima je i puna fleksibilnost, čime se omogućava preseljenje neplaćenih sredstava između godina i široka fleksibilnost za obaveze, kako između godina, tako i između kategorija izdataka. Ova fleksibilnost je potrebna kako bi se osiguralo korišćenje svakog evra tamo gde je najpotrebnije, pogotovo sada, kada se godišnji budžeti smanjuju. Drugi ključni uspeh Evropskog parlamenta je umetanje „revizijske klauzule“, u kojoj će se od Evropske komisije zahtevati izveštaj o funkcionisanja Višegodišnjeg finansijskog okvira u 2016. godini, kako bi se odlučilo o eventualnim prilagođavanjima shodno ekonomskoj situaciji u to vreme. Zastupnici takođe traže da se skrati razdoblje trajanja finansijskog okvira sa sedam na pet godina.
U Bosni i Hercegovini vodi se policijska istraga povodom milionskih „penala“ koje ova država plaća zbog odobrenih a neiskorišćenih kredita. Prema navodima banjalučkih „Nezavisnih novina“, državno tužilaštvo je pokrenulo istragu na osnovu podataka Ministarstva finansija i trezora BiH, da u ovom trenutku država ima odobrena a neangažovana sredstva u iznosu koji premašuje 1,7 milijardi konvertibilnih maraka (oko 905 miliona evra). „Nezavisne novine“ podsećaju i na konstataciju guvernera Centralne banke BiH Kemala Kozarića, da je u proteklih deset godina zbog neangažovanih sredstava plaćeno više od 15 miliona evra zateznih kamata.
Istraga koju sprovodi Državna agencija za istragu i zaštitu (SIPA) ima za cilj da utvrdi odgovornost pojedinaca i institucija za dosadašnje upravljanje infrastrukturnim projektima, koje je ocenjeno „katastrofalnim“, navodi list. Među neiskorišćenim sredstvima je 117 miliona evra kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), namenjenih gradnji autoputa na koridoru Vc. Zbog činjenice da taj novac leži neiskorišćen, država je na ime zateznih kamata samo u 2012. godini platila 767 hiljada evra zateznih kamata. Protekle godine je plaćeno 178 hiljada evra zateznih kamata na ime neiskorišćenog kredita za gradnju jednog vetroparka u Hercegovini, oko 150 hiljada evra plaćeno je bankama jer železnice ne koriste kredit namenjen obnovi infrastrukture, a oko 70 hiljada evra otišlo je „u vetar“ jer nije započeta najavaljena gasifikacija u županiji Centralna Bosna.
Izvor „Nezavisnih novina“ iz Tužilaštva BiH ističe kako je fokus istrage na sporoj gradnji koridora Vc, odnosno autoputa u dužini od 330 kilometara koji treba da spoji Ploče i Budimpeštu. Do sada je izgrađeno tek pedesetak kilometara, iako je reč o projektu od ključnog značaja za državu, ističe sagovornik „Nezavisnih“. SIPA je zato u proteklim mesecima proveravala dokumentaciju preduzeća Autoceste Federacije BiH, ali njegov direktor Ensad Karić odbija svaku odgovornost za zastoje, tvrdeći da je krivica na ranijim vladama i upravama preduzeća zaduženih za realizaciju tog projekta. U Ministarstvu finansija BiH takođe negiraju odgovornost za štetu koja nastaje zbog plaćanja zateznih kamata. Nadležni u tom ministarstvu tvrde da je njihov posao samo da potpišu ugovore o jemstvu za kredite čiji su korisnici javna preduzeća, odnosno lokalne zajednice ili entiteti, koji ne razmišljaju pravovremeno o štetnim posledicama kada nisu u stanju da odobrena sredstva iskoriste u zadatom roku.
Air Serbia objavila je danas da je potvrđen dolazak deset aviona tipa Airbus nove generacije A320neo u njenu flotu. Ova kupovina, po cenovniku, vredi milijardu američkih dolara.
Posao koji je postignut za potrebe kompanije Air Serbia, objavljen na Dubai Air Show-u, deo je aranžmana kojim strateški partner Etihad Airways upotpunjuje potrebe za flotom od ukupno 117 aviona tipa Airbus. Model A320neo zameniće osam letelica A319 i dva A320, koji su trenutno uzeti u najam kako bi se postepeno zamenila stara flota od deset aviona tipa Boeing B 737-300. Očekuje se da novi A320neo budu isporučeni između 2018. i 2020. godine.
Prema rečima generalnog direktora Daneta Kondića, Air Serbia ima za cilj da postane aviokompanija svetske klase i zato se ubrzano krenulo i sa uvođenjem većeg broja savremenih vazduhoplova tipa Airbus A319 i A320 u flotu, kako bi se što pre poboljšali kvalitet putovanja i usluga za goste nacionalne aviokompanije. „Sa avionima A320neo, kako budemo širili našu mrežu na dodatne destinacije širom Evrope, postavićemo novi standard za svoj proizvod i uslugu koju pružamo gostima. Tip A320neo ponuđen je kao najbolja opcija u porodici aviona A320, ima nove motore i vrhove krila izgrađene po Šarklet (Sharklet) tehnologiji, što omogućava dodatnu energetsku efikasnost, odnosno uštedu goriva od čak 15 odsto. Do kraja oktobra Airbus je imao poružbine od 44 aviokompanije za čak 2.487 ovih aviona, što A320neo čini najprodavanijom komercijalnom letelicom ikada i dokazuje da je ovaj avion lider na tržištu“, rekao je Kondić.
Sa isporukom ovih deset novih aviona između 2018. i 2020, Air Serbia će biti prva aviokompanija u regionu koja će imati najsavremeniju flotu Airbus-ovih vazduhoplova. Poslednja isporuka novog aviona za sada bivšu nacionalnu aviokompaniju Jat Airways, bila je 1988. godine. A sada je, kroz naše partnerstvo sa Etihad Airways-om, odobreno i aktiviranje 23 miliona USD zadržanih od prethodnog depozita Jat Airways-a, kao avansa za ove vazduhoplove“, istakao je Siniša Mali, savetnik ya ekonomiju i finansije u Vladi Srbije.
Kina se obavezala da če obezbediti jedan bilion dolara za finansiranje 12 afričkih zemalja u narednih 12 godina.
Žao Čanghui ispred državne kineske Export-Import (Exim) Banke izjavio je na jučerašnjem samitu u Hongkongu da će Kina uložiti oko bilion dolara u infrastrukturne projekte kao što je izgradnja autoputeva, železnice i aerodroma u 12 afričkih zemalja. To je suma koja odgovara očekivanom ukupnom BDP čitave Afrike od 2013. do 2020. Poređenja radi, tokom 2011. Svetska banka je u afrički kontinent uložila samo 5,6 milijardi dolara. Ukoliko najavljeno finansiranje zaista bude ostvareno, Kina će uliti u region oko 83 milijarde dolara godišnje do 2025. godine.
80% pomenutog novca doći će u obliku direktnih investicija i zajmova Exim banke. Problem u tačnom vođenju statistike i praćenja ovog ulaganja, pišu zapadni mediji, je u tome što kineske vlasti tradicionalno ne daju precizne podatke o svom investiranju u inostranstvu, uprkos ranijim zahtevima za veću transparentnost.
Na političkoj sceni Turske pojavila se nova partija – Gezi (GZP), iznikla iz protesta koji su u maju ove godine eskalirali u Istanbulu zbog zaštite parka Gezi, a potom se pretvorili u nacionalni pokret protiv aktuelne politike turskog premijera Režepa Tadžipa Erdogana. Danas su, međutim, protesti malobrojni i raštrkani, što je podstaklo tridesetsedmogodišnjeg muzičara Kema Koksala i dvadesetšestogodišnjeg glumca Teomana Kumbarakibasija da sa još 26 osoba formiraju političku stranku, kako bi se politička energija demonstranata okupila oko jasno definisanih ciljeva.
Stranku za sada čine članovi različite starosti i ideoloških opcija – levičari i konzervativci, nekvalifikovani radnici i univerzitetski profesori i studenti, a osnivači tvrde da se prijavilo „na hiljade ljudi“ koji žele da se pridruže novoj političkoj opciji, iako još nije zvanično objavila svoj program. Naime, za samo mesec dana od osnivanja, stranka je privukla 31.000 fanova za svojoj stranici na Fejsbuku. Stranka želi da kandiduje svoje članove na parlamentarnim izborima 2015. godine, jer „naš cilj nije da budemo u opoziciji već na vlasti“, izjavio je Koksal.
Međutim, mnogi koji čine pokret Gezi, veoma su skeptični da će novoformirana partija zaista ostvariti taj cilj, jer je reč o veoma širokom pokretu koji okuplja pojedince različitih uverenja. Takav stav deli i Bekir Agadir, direktor istanbulske agencije za istraživanje javnog mnenja „Konda“, koji ocenjuje da još nije vreme za prave političke alternative tradicionalnim strankama. Nasuprot tome, osnivači nove partije tvrde da imaju veoma dobre šanse na izborima, jer prema njihovim saznanjima premijer Erdogan gubi podršku čak i u ruralnim područjima Turske, poput Anadolije i ostalih političkih uporišta.
Prema podacima iz istraživanja o kriminalu na internetu, koje je upravo objavila kompanija Trend Micro, u prvom tromesečju ove godine najveći broj napada izvedenih trojanskim softverom na finansijske ustanove dogodio se u istočnoj Evropi (75,28 odsto). Najrizičnije zemlje po tom pitanju su Rusija (43 odsto) i Ukrajina (44 odsto). Stručnjaci ovako visok procenat zloupotreba bankarskih informacionih sistema u zemljama istočne Evrope objašnjavaju činjenicom da veliki rast usluga elektronskog bankarstva nije pratila i odgovarajuća edukacija korisnika o neophodnoj zaštiti.
„Ono što nam je privuklo pažnju bila je serija napada na bankarske sisteme u zemljama istočne Evrope u kojima je korišćena metoda tzv.spear pishinga, slanja poruka elektronske pošte sa rizičnim dodacima“, objasnio je Peter Lupsic, direktor prodaje u u kompaniji Trend Micro. U početku, to izgleda kao obični ciljani napad, ali je istraga pokazala da kriminalci koriste izvršnu datoteku programa ZeusS, posebno prilagođenog da zloupotrebljava nedostatke aplikacija koje korisnik svakodnevno koristi.
Kriminalci koji izvode napade na bankarske sistema najčešće ne bivaju uhvaćeni. Iako njihove metode nisu previše napredne, stalno pronalaze nove i efikasnije načine krađe podataka i finansijskih resursa pohranjenih u bankarskim organizacijama, upozoravaju stručnjaci kompanije Trend Micro. Istraživanje pokazuje da je većina trojanskih napada na finansijske ustanove usmerena na najveće i najpoznatije banke, kao i da su kriminalci veoma dobro obavešteni o specifičnim uslovima svakog pojedinačnog tržišta. Naime, način na koji se napad izvodi ukazuje da je reč o dobro promišljenim strategijama, koje su pažljivo prilagođene geografskom području i svakoj finanijskoj instituciji koju su kriminalci označili kao metu.
Izvršni direktor Raiffeisen Bank International (RBI) spomenuo je da povlačenje iz Slovenije i Mađarske nije isključeno, a banka istovremeno preispituje najbolje ponude za svoju podružnicu u Ukrajini.
Pošto je u petak na konferenciji za štampu u Rumuniji izvršni direktor RBI Karl Sevelda saopštio novinarima da je banka u pregovorima o prodaji svoje ukrajinske Aval banke juče je spomenuo i da nije isključeno eventualno izlaženje sa tržišta Slovenije i Mađarske. „Dijalozi sa zainteresovanim stranam o ponudama za ukrajinsku Aval banku su u toku, kako bi se utvrdili najbolji uslovi i cena prodaje. Tržišta Slovenija i Mađarske su trenutno takođe pod našim posebnim preispitivanjem pa nije isključeno da može da se desi i povlačenje iz ovih zemalja“, rekao je Savelda.
Izvršni direktor RBI pojansnio je novinarima da će RBI da smanji svoje poslovanje u ove tri zemlje kako bi bolje iskoristila regulatorni dodatak za smanjenje osnovnog kapitala i povećala zaradu pre otplate 1,75 milijardi evra državne pomoći u vidu učešća. „Naš racio osnovnog kapitala je iznad 10%, pa iako je istina da je jedan njegov deo državno učešće, ono traje do 2017. godine pa ne vidim potrebu za iznenadnim povećanjem kapitala. Aval će u Ukrajini ove godini ostvariti profit i najverovatnije će biti prodat, po rečima Savelde, dok su poslovne jedinice u Sloveniji i Mađarskoj geografski i strateški značajnije, pa se o daljim akcijama još uvek razmišlja.