Direktor kompanije Agro invest Ukrajina, koja posluje u okviru MK grupe, Željko Erceg izjavio je danas da ta kompanija nije „imuna“ na političku situaciju u Ukrajni i da je privremeno „zamrzla“ svoje proizvodne aktivnosti. On je za agenciju Beta kazao da privremeno „zamrzavanje“ proizvodne aktivnosti ne predstavlja problem za tu kompaniju koja posluje u sektoru poljoprivrede, jer trenutno nije sezona intenzivnih radova u poljoprivredi.
Potrošači u Japanu imaju svojih pet minuta a maloprodaja je porasla za 4,4% u januaru, beležeći šesti mesec uzastopnog rasta. Kao rezultat toga porasla je i industrijska proizvodnja u zemlji za oko 4%.
Povećana kupovina i proizvodnja kao odgovor povećanoj tražnji rezultat su najavljenog povećanja poreza sa 5% na 8% za svu robu. Od polovine prošle godine skočila je prodaja nekretnina, automobila i drugih trajnih dobara. Ekonomsti u zemlji izlazećeg sunca nadaju se da će ovaj trend da se nastavi do aprila i uvođenja najavljenog povećanja dažbina.
Nezaposlenost u Japanu iznosi 3,7% i na šestogodišnjem je minimumu. Istovremeno, cene najtraženije robe porasle su za 1,3% u prethodnoj godini.
Turski predsednik Abdulah Gul aminovao je pre nedelju dana novi zakon o kretanju informacija na internetu, koji mnoge novinare podseća samo na novi vid cenzure u zemlji koju već godinama izjedaju političke i korupcionaške afere.
Novi kontroverzni zakon striktno će ograničavati korisnike interneta u Turskoj u tome koji sadržaj žele da gledaju, dele i postavljaju. Od 18. februara na listi se našlo čak 40.000 sajtova, prema listi „kataloga kriminalnih prekršaja“ turske vlade. Jedan od najkontraverznijih elemenata novog zakona podrazumeva ovlašćenja Direktorata komunikacija, kojima će po „sopstvenom nahođenju“ ova služba moći da blokira URL sajtova ukoliko dobije bilo kakvu pritužbu na ugrožavanje privatnosti od strane privatnih i fizičkih lica. Ovo, naravno otvara vrata mnogobrojnim vrstama manipulacije, kažu nezavisni novinari u Turskoj. Druga značajna stavka podrazumeva da će provajdera moći do dve godine da čuvaju podatke o internet saobraćaju privatnih lica (za skoro 35 miliona korisnika u Turskoj) prema pravilima novoformirane Unije provajdera. Svih 196 provajdera u ovoj zemlji primorano je da funkcioniše i podvrgava se kontroli Direktorata.
Nedelja, tokom koje je na “Produktnoj berzi” u Novom Sadu prometovano tek nešto preko 1.000 tona poljoprivrednih proizvoda (tačnije 1.064.453 kg), nije donela bitnija cenovna pomeranja osim na tržištu kukuruza. No i tako skroman promet je skoro duplo veći u odnosu na prethodnu nedelju. Konsekventno i vrednosni obim prometa od 27.820.983,31 dinar, udvostručio se u odnosu na prethodni izveštaj.
S obzirom na cenovna pomeranja kukuruz je u strukturi ukupnog prometa participirao sa preko 68%. Trgovano je kako kukuruzom sa sadržajem vlage u skladu sa SRPS standardom tako i kukuruzom sa povećanim sadržajem vlage. Kukuruz, vlage do 16%, prometovan je u količini od 50 tona po ceni od 16,50 din/kg (15,00 din/kg, bez PDV-a). Kukuruzom standardnog kvaliteta trgovano je u količini od 678.453 kg, po ponderisanoj nedeljnoj ceni od 17,51 din/kg (15,92 din/kg, bez PDV-a), što je za 2,64% više u odnosu na prethodnu nedelju.
Drugim rečima, ove nedelje je nakon dvonedeljnog pada cene, kukuruz ponovo poskupeo i to za skoro pola dinara po kilogramu, dostižući ponovo cenovni nivo sa početka februara od 16,00 din/kg, bez PDV-a, posmatrano po pojedinačnim poslovima. Sa cenovnog aspekta situacija na tržištu kukuruza, od početka godine na ovamo, odvija se po principu “toplo-hladno”, kao rezultat smanjenja ili povećanja izvoznih aktivnosti, zbog čega su i bilo kakve ozbiljnije procene o daljem cenovnom trendu na ovom tržištu, vrlo nezahvalne.
Pšenicom se već drugu nedelju za redom ne trguje na “Produktnoj berzi”, dok je soja koja ove nedelji beleži promet od 125 tona, pojeftinila za oko 1,00 din/kg u odnosu na cenu od pre dve nedelje, beležeći aktuelnu cenu od 60,41 din/kg (54,92 din/kg, bez PDV-a). Veoma aktivno je bilo i tržište uree, gde je u okviru istrgovanih 165 tona, postignuta prosečna cena od 38,38 din/kg (34,89 din/kg, bez PDV-a) što je nešto niže nego prethodne nedelje i kreće se na niovu od oko 300 eura za tonu, bez PDV-a, računato po srednjem kursu NBS. Od ostalih proizvoda sa listinga registrovan je još samo jedan berzanski posao kupoprodaje suncokretove sačme i to u količini od 46 tona po ceni od 26,76 din/kg (22,30 din/kg, bez PDV-a), što je identično prošlo nedeljnoj ceni.
Srbija je 2013. godinu završila sa spoljnim dugom u iznosu od 25.842 miliona evra. On je povećan za 317 miliona evra u decembru, u odnosu na novembar, te je u odnosu na kraj 2012. godine ukupan spoljni dug povećan za 121 milion evra (inače bi, bez promene u decembru, bio smanjen za 196 miliona evra), prenosi makroekonomija.org.
Japanski ministar finansija Điro Aiči juče je izjavio da svaka buduća regulativa virtuelnih valuta mora biti ostvarena u međunarodnoj saradnji kako bi bile izbegnute eventualne rupe u zakonima.
Prošlonedeljno zatvaranje najvećeg trgovca bitkoinima Mt. Gox, zbog gubitka oko 744.000 „jedinica“ ove valute, u vrednosti od oko 423 miliona dolara, pokrenulo je lavinu diskusije o regulaciji trgovine i beubednosti ove i svih eventualnih budućčih elektronskih valuta. Japanci su posebno zainteresovani, s obzirom da Mt. Gox ima sedište u Tokiju. Skoro istovremeno kad i Aiči, pred američkim Kongresom nova predsednica FED Dženet Jelen takođe se založila za uspostavljanjem regulacije, s obzirom da „FED nema apsolutno nikakvu nadležnost nad bitkoinom“.
Procenjuje se da je Mt. Gox imao preko 600.000 klijenata, od toga 30% iz SAD, 10% iz Velike Britanije i samo njih 300 iz Japana. Ipak, to je bilo jedino mesto gde su bitkoini mogli da se kupe jenima. Najnovija vest kaže da je Mt. Gox podneo papire za zaštitu od bankrota, odnosno sudsku zaštitu tokom finansijske reorganizacije kompanije, te da ima registrovanih 63,8 miliona dolara duga.
Izvor: Reuters
Kompanije Ericsson i Philips objavile su na Mobile World Kongresu u Barseloni, da pokreću inicijativu koja će doneti do sada potpuno neviđen nivo pokrivenosti mobilnim širokopojasnim mrežama, koji će biti sproveden kroz uličnu LED rasvetu. Ovo partnerstvo bi trebalo da reši dva velika izazova sa kojima se danas susreću moderne metropole – viši kvalitet mrežnih performansi u gusto naseljenim gradovima, kao i kvalitetnije i energetski efikasno ulično osvetljenje.
Ericsson i Philips će iskoristiti benefite mobilne konekcije i LED osvetljenja, i omogućiti gradovima da ponude mesto na umreženim stubovima ulične rasvete mobilnim operatorima za pružanje mobilne širokopojasne konekcije. Philips će u svoju ponudu uvrstiti LED uličnu rasvetu, koja će imati integrisanu mobilnu telekomunikacionu opremu kompanije Ericsson. Mobilni operatori moći će da zakupe prostor na stubovima ulične rasvete i time da dobiju priliku da povećaju pokrivenost i kapacitet svoje mreže, što će omogućiti korišćenje naprednih mobilnih servisa.
Hans Vestberg, predsednik i direktor kompanije Ericsson izjavio je: „Ovo je dobro rešenje koje prikazuje kako ICT partnerstva mogu da reše izazove urbanizacije. Populacija u gradovima raste neverovatno, čak 7.500 novih stanovnika po jednom satu. Naša istraživanja pokazuju da je internet konekcija jedan od pet glavnih faktora zadovoljstva života u gradovima. Upravo ovakvo inovativno rešenje će omogućiti ljudima da uspeju u umreženom društvu“.
Evropski parlament dozvolio je legislaciju koja će ubuduće dozvoliti građanima još 20 zemalja, uključujući i Ujedinjene Arapske Emirate, da posećuju zonu Šengena bez viza.
Kada sve neophodne procedure budu gotove stanovnici 16 malih ostrvskih država iz Kariba i Pacifika, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Perua, Kolumbije i Moldavije, imaće mogućnost da bez viza posećuju zemlje potpisnice Šengesnskog sporazuma. Evropska komisija trebalo bi da razmotri i usvoji ove predloge, posle čega će oni biti i de facto primenjeni, najranije u 2015. godini.
Bilansna suma Erste Bank a.d. Novi Sad je uvećana za 21,4%, sa 80,7 milijardi dinara na kraju 2012. godine na 97,9 milijardi dinara na kraju 2013. godine. Ukupni krediti u odnosu na kraj 2012. su povećani za 4,6% i iznose 58,2 milijardi dinara, dok su ukupni depoziti povećani za 26,07% i iznose 78,2 milijardi dinara. Operativna dobit na kraju 2013. godine je za 7,9% veća u odnosu na isti period prethodne i iznosi 2.028,5 miliona dinara, dok je prošle iznosila 1.878,7 miliona dinara. Neto dobit na kraju 2013. godine iznosi 1.059,4 miliona dinara, što je 15,3% manje nego u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 1.250,1 miliona dinara.
„Prethodna godina je za Erste Banku bila još jedna u nizu uspešnih, jer smo tokom nje uspeli da povećamo i proširimo podršku klijentima u različitim segmentima i ostvarimo odlične poslovne rezultate uprkos svim ekonomskim izazovima s kojima se suočavamo“, izjavio je Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste Bank a.d. Novi Sad.
U okviru evrozone nezaposlenost je 12%, ali su najviše pogođeni mladi ljudi (do 25 godina starosti). Na nivou čitave EU njih 23,4% ne radi, u Grčkoj 59%, Španiji 54,6%…
Osim Grčke i Španije koji su šampioni po nezaposlenosti mladih, ni Italija ne zaostaje puno (42,4%). U poljskoj ona iznosi 27,4%, Francuskoj 25,4%, Velikoj Britaniji 20%, a Nemačkoj 7,6%, prenosi Guardian. Najnoviji rezultati pokazuju da nema mnogo pomaka na evrospkim biroima rada, ali ni kada je u pitanju inflacija: već četvrti mesec zaredom inflacija u zoni evra ostala je nepromenjena na 0,8%.
