Vlada Srbije je danas utvrdila Predlog rebalansa državnog budžeta za 2013. godinu kojim će budžetski deficit biti povećan na 178,3 milijarde dinara, ali ograničen na 4,7 odsto bruto-domaćeg proizvoda (BDP). Kako se navodi u saopštenju, predloženi rebalans je jednoglasno usvojen. On predviđa uštede od oko 36 milijardi dinara i deo je sveobuhvatnih ekonomskih reformi koje će se simultano sprovoditi, a koje podrazumevaju stabilizaciju državnog budžeta, reformu javnog sektora i unapređenje poslovne klime.
Vrh američke centralne banke upozorio je u ponedeljak “divlje svinje” na finansijskim tržištima da ne pokušavaju da vrše pritisak na Fed da odustane od svog plana da postepeno smanji kupovinu hipotekarnih i državnih obveznica.
Usled učestalih priča o naglom usporavanju druge po veličini svetske ekonomije i zabrinutosti investitora zbog vladinih mera o pooštrenoj politici kreditiranja, indeksi kineskih berzi dosegle su najniži nivo posle više od 50 meseci.
Indeks Šangajske berze pao je za 5,3% u pooslednjem listanju, što je čak za 24% manje od relativno skoro dostignutog vrhunca (februar 2013.). Takav rezultat došao je neposredno pošto je Kineska centralna banka saopštila da će se pooštrena politika kreditiranja nastaviti te da je era jeftinih kredita prošla. Upravo je ekspanzija kredita, koju je takođe promovisala kineska vlada u protekloj deceniji, i dovela do značajnog ekonomskog rasta u tom periodu.
Pošto je svet zadesila globalna finansijska kriza 2008. Kina je odobrila velike monetarne stimuluse u pokušaju da dodatno pomogne ekonomski rast, pa iako su tada odobreni „laki“ krediti i postigli svoj zadatak, postojala je bojazan od gomilanja poplave jeftinog novca u finansijskom sistemu ove zemlje. Sada Narodna banka Kine, centralna bankarska instutucija, pokušava da uvede više discipline u ovoj oblasti i izdvoji „loše“ od „dobrih“ banaka, što je rezultovalo da većina banaka u državnom vlasništvu naplaćuje kamatne stope i do 25% u nekim slučajevima, izazivajući strah među analitičarima zbog eventualnog nastanka kineskog kreditnog sloma („kranča“) – zamrzavanja tržišta novca i potpunog gašenja manjih kreditora. To nije nešto što bi strani ekonomisti voleli da se dogodi, baš naprotiv, jer je Kina bila jedan od retkih predvodnika globalnog rasta u proteklim turbulentnim godinama pa ostaje da se vidi da li će nove mere Narodne banke zaista dovesti do kraha.
Poznata francuska književnica Florans Noavil i jedan od najznačajnijih novih glasova postjugoslovenskog književnog konteksta Muharem Bazdulj nastupaju drugog dana na 2. Beogradskom festivalu evropske književnosti, u okviru programa Na sceni. Oni će razgovarati s publikom i čitati tekstove iz svojih novih rukopisa.
Programi se održavaju u Velikoj sali Doma omladine Beograda. Najpre u 19 časova nastupa Muharem Bazdulj, dok književno veče Florans Noavil počinje u 20 časova.
U okviru festivalskog programa Književnost na filmu u 21 čas počinje besplatna projekcija filma Logor posrnulih žena Laca Halame koji je nastao prema istoimenom romanu vodećeg savremenog slovačkog pisca Antona Balaža.
Posetioci Festivala mogu da na izložbi posvećenoj Zbignjevu Herbertu, jednom od najvećih evropskih pesnika XX veka, vide crteže, rukopise i fotografije ovog modernog klasika.
Beogradski festival evropske književnosti traje do 28. juna. Organizator festivala je Izdavačka kuća Arhipelag, u saradnji sa Domom omladine Beograda.
Ministri finansija EU ni posle 20 sati pregovora nisu uspeli da se dogovore oko načina spasavanja banaka u slučaju novih finansijskih kriza. Mišljenja ministara su podeljena oko pitanja da li klijenti treba da snose deo troškova spasavanja banaka.
Naime, dok su neki tvrdili da bi spasavanje kiparskog finansijskog sektora trebalo da služi za primer u budućim intervencijama, neki su se ovome apsolutno suprotstavljali.
Velika Britanija je tražila da ne podleže baš svim pravilima Unije, zalažući se za fleksibilnost u odlučivanju kako spasavati svoje banke.
Nastavak pregovora očekuje se na sastanku lidera EU u sredu.
Izvor: BBC
Neki od svetskih vodećih proizvođača rashladnih uređaja prete da će ispustiti u atmosferu gas koji je 15.000 puta štetniji od ugljendioksida. Većina tih kompanija smeštena je u Kini, a one prete da će ostvariti ovaj naum zbog nedavnog prestanka korišćenja tzv. klimatskih kredita, subvencija UN za smanjivanje negativnog uticaja na klimu.
Od 19 fabrika koje danas proizvode frižidere koji koriste HFC-23 (fluoroform), njih 11 nalazi se u Kini. U današnjem izveštaju Agencije za istraživanje čovekove okoline pri UN upućeno je posebno upozorenje ovim pogonima da prestanu da koriste štetne gasove u proizvodnji rashladnih uređaja jer oni kao nusprodukt prave i fluoroform. Agencija takođe predlaže da se, samim tim, ukine subvencionisanje tih fabrika za uništavanje štetnih gasova jer će ono postati nepotrebno. Međutim, dotične kompanije protestuju na ovu odluku i ističu da će u narednom periodu tokom proizvodnje pustiti gas u atmosferu jer više nemaju finansijskog razloga da ga uništavaju ili skladište.
Dosadašnja politika korišćenja klimatskih kredita podrazumevala je da proizvodni pogoni u zemljama u razvoju mogu da prodjau svoje kredite pogonima u razvijenim zemljama kako bi ovi postigli svoju kvotu obavezanu Kjoto protokolom. Veliki preokret se desio prošlog meseca kada je Evropska shemma za trgovinu emisijama, najveće svetsko tržište ugljendioksidom, donela odluku o zabrani korišćenja ovih kredita, raspisanih od strane UN. Agencija za istraživanje čovekove okoline UN upozorava da su neke fabrike u Kini već počele da emituju HFC-23. „Ukoliko se svi pogoni pomenuti u izveštaju pridruže ovakvom protestu, oni će aktivirati klimatsku bombu emisijom gasova jednakom ispuštanjem više od dve milijarde tona CO2 do 2020. godine“, kaže se u izveštaju. Ranije ovog meseca predsednik SAD Obama i predsednik Kine Đinping počeli su pregovore o smanjivanju hidrofluorokarbonata.
Izvor: http://www.ft.com/intl/cms/s/0/1c273ab0-dbe4-11e2-8853-00144feab7de.html#axzz2X7KUEX00
Rudarski gigant Rio Tinto Ltd je odbacio planiranu prodaju svog segmenta koji se bavio pronalaženjem i prodajom dijamanata, procenjenog na 1,3 milijardu dolara, zbog pada globalnih finansijskih tržišta ovom robom.
Treća po veličini rudarska kompanija na svetu u okviru svoje strategije restrukturiranja i ponovnog dosezanja „zelene grane“ imala je u planu prodaju dela poslovanja koji se tiče eksploatacije i trgovine dijamantima. Međutim, zbog opreznijeg nastupa investitora u poslednjih nekoliko meseci i pada vrednosti globalnog tržišta, rukovodioci Rio Tin ta odustali su od ove namere. Rio Tinto je nagovestio da će prodati biznis čelika, bakra, uglja i aluminijuma kako bi nadomestio nagomilani dug od 19 milijardi dolara i značajno smanjio svoje troškove u budućnosti. Prethodnih nekoliko godina nisu bile blagonaklone učesnicima na tržištu ovih sirovina svuda u svetu, što se izgleda najnegativnije odrazilo baš na poslovanej ove kompanije.
„U našem vrednom poslovnom segmentu trgovine visokokvalitetnim dijamantima očekujemo oporavak i pozitivne tržišne trendove pa smo posle nekoliko sastanaka Uprave doneli odluku da sačuvamo taj deo kompanije“, iizjavio je danas direktor Rio Tinto Diamonds & Minerals Alan Dejvis. Rio Tinto je tražio kupca za ovaj deo biznisa još u maju prošle godine, istovremeno kada je najveći konkurent BHP Billiton odlučio da proda svoju trgovinu dijamantima. Prošlog novembra Billiton je uspešno pronašao kupca, a Rio TInto ostao kratkih rukava. U poslovanju dijamantima, koji uključuje eksploataciju u Australiji, Zimbabveu i Kanadi, prošle godine Rio TInto je ostvario neto gubitak od 43 miliona dolara.
Prosečne zarade viših menadžera u evropskim i američkim bankama pale su za 10% u 2012., prvi put u poslednje tri godine.
Pad zarada u bankama podstaknut je revoltom akcionara zbog mnogobrojnih skandala i velikih kazni koje su banke i sa ove i sa one strane Atlantika plaćale.
Analiza Fajnenšl Tajmsa pokazuje da su čelnici 15 velikih banaka prošle godine u proseku zarađivali 11,5 miliona dolara, odnosno 10% manje nego u 2011.
Pad zarada deluje kao zagrevanje pred stupanje na snagu ograničenja za bankarske bonuse naredne godine. Neki međutim misle da će bankari povećati svoje osnovne zarade i da će uprkos tome što njihove banke loše posluju, oni nastaviti da bivaju nagrađeni.
Izvor: CNBC
Nedavno je šef kancelarije Svetske banke u Beogradu Lu Brefor rekao da je vrlo iznenađen procenom da će ove godine, uprkos velikoj ekonomskoj krizi, čak milion građana Srbije provesti odmor u inostranstvu.
On to objašnjava jedino time što veliki broj ljudi u Srbiji radi u sivoj zoni jer, kako kaže, „prosto, ne bi toliko ljudi imalo novca da ide na letovanje da ne rade“.
Radili ili ne radili, mogli to sebi da priušte ili ne, Srbi se ne odriču mora i plaže.
Kako drugačije ukrstiti podatak Nacionalne asocijacije turističkih agencija (Juta) da u inostranstvu godišnje letuje između 800.000 i milion građana Srbije i zvanične statistike koje govore da trećina radno sposobnih nema posao, da mnogi koji rade ne dobijaju platu, a oni koji je dobijaju jedva preživljavaju od nje.
Ipak, prazni novčanici mnogima diktiraju gde će i kada letovati. To najbolje pokazuju podaci o rezervacijama. Najtraženija destinacija je Grčka, a slede Turska i Španija, dok potom dolaze Egipat, Tunis, Bugarska, Crna Gora i Hrvatska.
Većina srpskih turista tako će se odmarati u zemljama koje trese ekonomska i/li politička kriza. I ne samo to, zbog pada cena u tim zemljama koje tako pokušavaju da privuku što više turista, možda će čak sebi moći da priušte i nešto luksuzniji boravak.
Tako čak oko 70 odsto građana letuje i ove godine u Grčkoj gde se u predsezoni i postsezoni mogu naći aranžmani i za 70 do 80 evra za 10 noćenja.
I upravo je tako, najpre se prodaju jeftiniji aranžmani, za letovanje krajem maja, početkom juna ili u septembru, sa apartmanskim smeštajem i autobuskim prevozom.
Srpski će tako ponovo biti zvanični jezik na obalama severne Grčke, a ni u Marmarisu, Kušadasiju, Antaliji i drugim primorskim gradovima Turske neće biti previše problema sporazumeti se na srpskom.
U dve zemlje u kojima jezičke barijere praktično nema najviše turista iz Srbije odlazi u privatnom aranžmanu pa precizne evidencije o njihovoj brojnosti nema. Tako Crnogorci računaju da je prošle godine svaki treći turista, odnosno oko 300.000 njih došlo iz Srbije i podsećaju da su srpski turisti među svim gostima najbolji potrošači u vanpansionskoj potrošnji.
Ipak, malo zbog politike, malo zbog cena, malo zbog većeg izbora interes srpskih turista za crnogorskim i hrvatskim Jadranom nije na nivou na kom bi se možda očekivalo.
Interesantan je i podatak o tehnološkoj revoluciji koju srpski turisti koriste da se „zahvale“ agencijama i sami potraže i rezervišu smeštaj. Iako će i ove godine oko 600.000 ljudi putovati preko turističkih agencija, nezanemarljiv je broj onih koji će na more ići u sopstvenoj organizaciji.
Ako se nekada i mogao opravdati agencijski aranžman sigurnošću, iskustva turista koji su imali prilike poslednjih godina da upoznaju skrivene kutke egipatskih i turskih aerodroma čekajući da se neko smiluje i preveze ih do kuće ili da provere da li je spavanje ispod palme na letovanju dobro kao što zvuči govore nam suprotno.
Brojni internet sajtovi sa najrazličitijom ponudom smeštaja odavde do Tahitija, onlajn kupovina karata za prevoz do željene destinacije, nabavka putnog osiguranja (najbolje korišćenjem servisa Osiguranjeonline), mogućnost da čak i turistički kredit zatražite sa svega par klikova, veća bezbednost internet transakcija dolaskom PejPala i činjenica da praktično sve ostalo mogu da završe iz svoje fotelje daju mogućnost domaćem turisti da dobije najviše za svoj novac.
Išli na more preko agencije ili u svojoj organizaciji dobro proverite i dobro se raspitajte kome i šta plaćate. Džabe ne znači dobro.
A kako plaćamo odmor? Uglavnom na rate.
Da bi sa svojim primanjima videli more i ove godine, većina je o njemu počela još i pre nego što im se izgubila preplanulost koju su doneli sa plaže prošle godine.
Naime, veliki broj aranžmana sa znatnim popustima po pravilu se nudi tokom februara kada se održava Sajam turizma pa je do tada već neophodno naći pravu destinaciju i zatvoriti finansijsku konstrukciju.
A onda se spreme čekovi, podignu krediti, traži agencija koja nudi mogućnost da karticom vaše banke plaćate na rate bez kamate i sve što ostaje je da prođe par meseci i dođe vreme za put.
Doduše, po povratku sa mora sačekaće nas još nekoliko rata koje treba platiti i nova dilema – gde na more 2014? I kako ga platiti?
Izvor: Kamatica
Najprestižniji teniski turnir na svetu traje 15 dana, tokom kojih će se najbolji svetski teniseri takmičiti u više od deset različitih kategorija. Ukupan nagradni fond ove godine iznosiće 26,5 miliona evra.
Na terenim All England Club-a danas počinje najčuveniji teniski turnir. Klub postoji od 1868. godine, a prvi turnir održan je 1877. Branilac trofeja u muškoj konkurenciji u sniglu je Rodžer Federer, a u ženskoj Serena Vilijams. Osim u singlu, teniseri će se takmičiti i u dublovima, miks dublu, ali će biti organizavani i turniri za invalide, veterane, kao i za juniore, kakva je inače praksa na sva četrir Gren slem događaja. Centralni teren, na kome je napokon dograđen pokretni krov 2009. godine, sada može da primi 15.000 posetilaca, a 2.500 najskupljih mesta u ložama pojedinačno koštaju do 27.750 funti za vreme trajanja turnira u periodu 2011-2015.
Dečaci i devojčice, 250 skupljača loptica, biće plaćeni između 120 i 150 funti po glavi na kraju takmičenja. Z anjih je svakako mnogo veća nagrada što mogu da budu u blizini svojih teniskih idola. Kada je hrana u pitanju, nadaleko čuvene vimbldonske porcije jagoda sa šlagom koštaju 2,5 funte. Organizatori očekuju da će do kraja turnira prodati oko 112.000 porcija jagoda, ali takođe i 250.000 boca voce, 190.000 sendviča, 100.000 pinti piva, kao i čak 12 tona lososa.