Australijski naučnici otkrili su da neke vrste drveća mogu da posluže kao „prirodni detektori“ za mesta na kojima postoje velike naslage zlata. Prema studiji koja je objavljena u časopisu Nature Communications ovo otkriće bi trebalo da olakša pronalaženje podzemnih ležišta rude, koja su na nepristupačnim mestima.
Najveća španska banka gubitaš pokazala je znake oporavka pošto se otarasila rizične aktive – za prvih 9 meseci ove godine Bankia je sa 362 miliona evra profita prevazišla čak i najoptimističnije prognoze.
Da podsetimo, prošle godine je ova banka imala gubitak od ukupno 19,2 milijardi evra iako je za istih 12 meseci dobijala finansijsku pomoć u iznosu od 18 milijardi evra kako ne bi bankrotirala.
Sada je međutim situacija drugačija, i u Španiji koja izlazi iz recesije, a i u njenim bankama. Bankii je doduše najviše pomoglo prebacivanje toksičnog kapitala u “loše banke” koje podržava država.
Izvor: CNBC
Od inicijalne ponude akcija (IPO) Tviter će prikupiti između 1,2 i 1,6 milijardi dolara a vrednost kompanije je, ispostavilo se, manja nego što je to očekivano – između 10,5 i 12,4 milijardi dolara.
Kada se bude pojavila na berzi cena akcije ove društvene mreže će se kretati između 17 i 20 dolara, a biće trgovano sa 70 miliona akcija, odnosno sa 13% udela u kompaniji.
Da podsetimo, javnost je nagađala da će se cena akcije Tvitera kretati između 28 i 30 dolara. Da je ovo nagađanje bilo tačno, kompanija bi sada vredela oko 16 milijardi dolara.
Izvor: Wired
Generacijski jaz na poslu upadljiv je i kada se radi o poznavanju novih tehnologija ali i u pogledu privilegija koje različite starosne grupe za sebe traže.
Naime, najnoviji izveštaj PayScale-a pokazuje da je među najmlađim zaposlenima u Americi, tzv Generacijom Y (rođenima od početka 1980-ih do početka 200o-ih) najmanja rodno zasnovana razlika u platama, dok je najveća razlika u zaradama između muškaraca i žena kod pripadnika generacije bejbi bumera (rođeni između 1946. i 1964.).
Međutim, jedna od najzanimljivih generacijskih razlika je u privilegijama. Tako bejbi bumeri od poslodavaca najčešće traže dobar penzioni plan, privatno zdravstveno osiguranje i službeni automobil. Pripadnici Generacije X (rođeni između 1966. i 1976.) zadovoljni su ako uspeju da dobiju mogućnost rada od kuće, plaćeni internet i slobodne praznike, dok Generacija Y ima ubedljivo najneobičnije prohteve – karte za javni prevoz, plaćen prekovremeni rad i zdravstveno osiguranje za svoje kućne ljubimce. Pripadnici ove generacije na listi prioriteta stavljaju dovođenje kućnih ljubimaca na posao daleko iznad velikih zarada.
U jednoj stvari se međutim sve generacije slažu – da imaju male plate. Više o generacijskim razlikama u obrazovanju, stavovima prema radu, životnim stilovima, zaradama i sl, možete pročitati na ovom sajtu.
Srpska firma Bitgear Wireless Design services, koja se bavi elektronikom, zauzela je visoko drugo mesto na rang listi najbrže rastućih tehnoloških kompanija u centralnoj Evropi, zabeleživši petogodišnji rast prihoda od 1872%, objavila je konsultantsko-revizorska kompanija Deloitte. Ovo je ujedno i najbolji plasman koji je jedna srpska firma zauzela od kad se ovaj konkurs realizuje u Srbiji. Inače, Bitgear je i 2011. godine bio među brzorastućim kompanijama, i to na 10. mestu u kategoriji Zvezde u usponu.
“Drago nam je što smo inovacijama u oblasti elektronike uspeli da ostvarimo kontinutet rasta u doba kada internet i mobilne tehnologije dominiraju. Posebno nam je važno i što na pozitivan način promovišemo Srbiju kao destinaciju gde se inovacijama u tehnologiji pristupa ozbiljno”, komentariše Dejan Dramićanin, direktor kompanije Bitgear Design Services d.o.o.
Na ovogodišnjoj listi našle su se kompanije iz 8 država centralne Evrope (Srbija, Mađarska, Litvanija, Poljska, Rumunija, Češka Republika, Hrvatska i Slovačka).
Za plasman na dve Deloitte-ove rang liste, 50 najbrže rastućih (Fast 50) i Zvezde u usponu (Rising Stars), kompanije moraju da ostvare godišnje prihode veće od 50 hiljada evra za prvu listu i 30 hiljada evra za drugu listu. Za plasman na listu Velikih 5, kompanije moraju da ostvare izuzetno veliki rast u prethodnih pet godina, i pored ostalog, moraju da imaju godišnji prihod veći od 25 miliona evra u 2012. godini. Kompanije su na listama rangirane na osnovu petogodišnje tj. trogodišnje stope rasta prihoda.
Ovogodišnji pobednik je rumunska internet kompanija Vola.ro SRL, koja se po treći put našla na listi 50 brzorastućih tehnolosških kompanija centralne Evrope, sa petogodišnjim rastom prihoda od 5729% ( od 2008. do 2012. godine). Rumunska softverska firma INSOFT Development & Consulting SRL je najbolje plasirana kompanija na listi Zvezde u usponu. U kategoriji Velikih 5, poljska frima GOCLEVER Sp. z o.o. se našla na prvom mestu, kao najbrže rastuća kompanija.
Prosečan petogodišnji rast najbrže rastućih centralno evropskih kompanija na listi je dosta niži u odnosu na prošlu godinu i iznosi 671 %.
Većina kompanija sa najbržim rastom dolazi iz Poljske, njih 22 se našlo na listi. Veoma dobro su zastupljene Mađarska sa 8 kompanija, Rumunija sa 6 i Češka sa 5 kompanija.
Zauzevši 29 mesta, softverske kompanije i dalje dominiraju listomn (58%). Prate ih kompanije čije je poslovanje u vezi sa internetom (26%), dok su ostali tehnološki segmenti na listi zastupljeni u značajno manjoj meri.
Ekonomski analitičari kažu da za dalja ulaganja investitori ne bi trebalo da zanemare ni neka nova tržišta, kao što je tranzicioni Iran, zemlja sa novim vođstvom, Hasanom Ruhanijem, koji se mnogo više otvara prema svetu nego što je to činio njegov prethodnik Mahmud Ahmedinežad.
Metju Spivak, savetnik za tržišta u razvoju u Frontier Strategy Group, kaže da bi već sada trebalo razraditi plan delovanja jer “Iran nije samo veliko naftno bogatstvo već i dobro tržište za robu široke potrošnje i zdravstvene kompanije”.
Ova zemlja ima drugu po brojnosti populaciju u regionu Bliskog istoka i Severne Afrike, sa 77 miliona stanovnika, četvrta je po veličini rezervi nafte na svetu i posle Rusije ima druge najveće rezerve prirodnog gasa.
Spivak očekuje da će, ako ovoj zemlji budu ukinute sankcije (a na dobrom je putu ka tome) iranski javni sektor privući dosta stranih investicija, kao i da će dobro zaraditi ako sa Kine i Indije proširi broj kupaca svoje nafte na zapadne zemlje.
I oči Svena Ričera, portfolio menadžera iz Renaissance Asset Managers, su uprte u Iran: “Na Teheranskoj berzi su u modi metali i akcije banaka. Interesuje nas iranska berza jer je velika i dosta likvidna”, kaže on.
Izvor: CNBC
Moral nemačkih preduzetnika i vlasnika kompanija u oktobru je prvi put u poslednjih pola godine pao zbog briga o prejakom evru i zbog blokade rada američkih državnih organa.
Optimizam za poslovanje pao je sa 107,7 na 107,4 poena. Kompanije nisu bile preterano zadovoljne trenutnim poslovnim ambijentom, međutim analitičari kažu da ovo nezadovoljstvo neće dugo trajati. Nemačka ekonomija je u dobrom stanju, industrija i zapošljavanje se oporavljaju, a najveći razlozi za brigu su usporavanje inostrane tražnje.
“Iako je nemačka ekonomija zbog jake domaće tražnje u poslednjih nekoliko godina sve manje zavisna od izvoza, još treba mnogo da se radi na jačanju imuniteta od izvoza, i to bi mogao biti cilj nove Vlade za ovu godinu”, kaže Karsten Brzeški, glavni ekonomista u ING-u.
Izvor: CNBC
Dok se zbog špijuniranja produbljuje diplomatski jaz između Nemačke i SAD, Dojče Telekom (čijih 32% je u vlasništvu države) se javio da u saradnji sa telekomunikacionim kompanijama “preuzme” internet iz ruku stranaca i hostuje ga na lokalu.
Međutim, takav, lokalni internet ne bi radio kada bi Nemci tražili sadržaje koji su na serverima u inostranstvu, kao što su Fejsbuk ili Google. Ova inicijativa u sukobu je sa suštinom interneta – decentralizacijom, koja ne priznaje državne granice.
Ako i neke druge zemlje budu pratile primer Nemačke, javiće se opasnost od “balkanizacije” interneta koja bi mogla narušiti otvorenost i dostupnost informacija.
Za sada ovakve kontrole interneta ne postoje u razvijenim demokratijama, već su viđene samo u režimima poput kineskog, iranskog i sl.
Iako je verovatno reakcija na otkriće da je NSA špijunirala kako obične nemačke građane tako i samu kancelarku, mnogi međutim osuđuju ovaj potez Dojče Telekoma. Među njima je i Klaus Landefeld iz neprofitne organizacije DE-CIX Internet exchange point koji kaže da je više od 90% internet saobraćaja u Nemačkoj i sada unutar njenih granica, da za podizanjem zidova nema potrebe.
Drugi kritičari ovog predloga naglašavaju da Dojče Telekom na njemu samo hoće da zaradi.
Bez obzira na motiv, ipak se postavlja pitanje da li je uopšte moguće ovo uraditi, s obzirom na činjenicu da internet nije građen na osnovu nacionalnih ograničenja. Internet kompanije operišu sa ogromnom količinom podataka u data centrima za koje se lokacije ne biraju na osnovu blizine korisnika, već na osnovu kriterijuma kao što su jeftina struja, hladnija klima i brz internet.
To znači da ako neko iz Minhena preko Fejsbuka četuje sa nekim udaljenim npr 500 km u Berlinu, ovaj saobraćaj će verovatno ići preko Oregona u Severnoj Karolini ili nekog drugog data centra koji koristi ova kompanija.
Jedini način da se ta praksa izmeni je da Nemačka zahteva lokalni hosting vebsajtova, što je prema oceni analitičara suviše drastičan potez.
Malo umerenije rešenje bilo bi da se na nivou EU usvoje novi zakoni o zaštiti podataka koji bi ograničavali zloupotrebu odataka o ličnosti sa interneta, za šta se izgleda zalažu nemački i francuski šefovi država.
Izvor. Biznis Insajder
Regionalni IT lider Aseko SEE (Asseco SEE) i Kseroks (Xerox), globalni lider u oblasti poslovnih procesa i upravljanja dokumentima, potpisali su ugovor o saradnji i zajedničkom nastupu na tržištima Bliskog istoka i severne Afrike poslednjeg dana GITEX-a, sajma informaciono-komunikacionih tehnologija, koji se danas završava u Dubaiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Ugovor su potpisali Vladan Atanasijević, član UO Asseco SEE i Endru Horn (Andrew Horne), generalni menažer kompanije Kseroks (Xerox) u Emiratima. Pored potpisivanja ugovora, Aseko SEE održao je obuku prodavcima Kseroksa koji će ubuduće plasirati Asekovo rešenje za optimizaciju bankarskih procesa ASEBA BPS, softver razvijen u Srbiji.
Rešenje uz čiju pomoć se obradi dvostruko više dokumenata za isto vreme je implementirano u nekoliko banaka jugoistočne Evrope, među kojima treba izdvojiti: Komercijalnu banku a.d. Beograd, Banku Poštanska štedionica a.d. Beograd (koja obrađuje 68 miliona dokumenata godišnje), Societe Generale banku u Srbiji i Albaniji, Eurobank a.d. Beograd. Projekti implementacije i održavanja softvera ASEBA BPS kreću se od nekoliko stotina hiljada do nekoliko miliona evra, u zavisnosti od veličine i segmenta poslovanja koji su obuhvaćeni sistemom. Softver je krajem prošle godine na prestižnoj svetskoj konferenciji IT tehnologije u Beču Momentum Vienna 12, dobio sertifikat svetskog IT lidera, kompanije EMC kao jedno od prvih i najsveobuhvatnijih rešenja ovog tipa za bankarski sektor.
Iako mnogi misle da je Tviter ozbiljnija društvena mreža od Fejsbuka “na kojem se skupljaju klinci”, statistika pokazuje da je istina sasvim suprotna. Piper Jaffray-evo istraživanje govori da 26% tinejdžera označava Tviter kao “najvažniju društvenu platformu”, dok je ovu titulu Fejsbuku dodelilo 23% tinejdžera.
Ovo se poklapa sa istraživanjima koja je radio Pju institut i koja su pokazala da mladi vrlo brzo gube interes za Fejsbuk i prelaze na Instagram i Tviter. Zato je, mnogi misle, Fejsbuk kupio Instagram, međutim to mu nije sasvim pomoglo.
Naime, i direktor Fejsbuka Mark Cukerberg je više puta javno govorio o tome da tinejdžeri napuštaju ovu društvenu mrežu. “Nismo više toliko kul”, rekao je jednom prilikom Cukerberg.
Izvor: Biznis Insajder