Prema predlogu vlade Srbije, od 1. januara 2014. godine niža stope poreza na dodatu vrednost (PDV) biće povećana sa osam na 10 odsto, a kod prometa i uvoza kompjutera i računarskih komponenti na 20 odsto. Očekuje se da će to povećanja PDV budžetu Srbije godišnje doneti oko 20 milijardi dinara. Povećanje snižene stope PDV predloženo je kao mera za smanjenje budžetskog deficita. Kao dodatni ralog navodi se i nastavak procesa usaglašavanja sa standardima Evropske unije u oblasti oporezivanja potrošnje PDV.
Japanska investiciona banka Nomura naslovila je svoju prognozu za 2014. godinu „Kraj kraja sveta“. Autori najvljuju da je globalna ekonomska kriza definitivno gotova i da su ključni rizici, koji su kočili investitore – „na izdisaju“
„Vreme se nije vratilo u u 2006. godinu, ali američko tržište nekretnina oporavlja se već 20 meseci, bilans domaćinstava u SAD je uveliko oporavljen, kineska nacionalna valuta je snažnija, a negativan američko-kineski saldo u velikoj je meri ublažen. Kina je ušla u strukturne reforme, u Evropi su se suštinski izjednačili troškovni diferencijali na liniji centar – periferija: Evropa se ponovno razvija“, stoji u izveštaju stručnjaka japanske banke Nomura.
Oni prognoziraju da u 2014. godini makroekonomski rizici neće dominirati u funkcionisanju tržišta , prinosi neće biti pogođeni „kompresijom rizika“, ali ni višestrukom ekspanzijom. Akcije će u 2014. godini rasti ili padati zavisno od toga da li donose zaradu. Dobra vest je da bi naredna godina trebalo da bude osnova za za prilično jak rast korporativnih prihoda. „Naši ekonomisti očekuju globalni rast nominalnog BDP-a sa 6,1 odsto u 2013. na 7,0 odsto dogodine. No, rast će biti karakterističniji za ekonomije starih tržišta, a rast novih tržišnih ekonomija, uključujući Kinu, i dalje će se usporavati“, navodi se u projekcijama banke Nomura.
Kao epicentre najvećeg rasta označavaju Evropu i Japan, a Sjedinjenim Državama predviđaju sporiji razvoj. Pitanjem da li će se najavljeni privredni oporavak i novi investicioni ciklus odraziti na smanjenje socijalnog raslojavanja i oporavak srednje klase, a što mnoge druge analize navode kao goruče rizike, ova bankarska prognoza se ne bavi.
Francuska ima najveći natalitet u EU nakon Irske, zahvaljujući socijalnim podsticajima koji istovremeno uvećavaju i javni dug, uz sve slabiji privredni rast. Susedna Nemačka je ograničila socijalna davanja kako bi dodatno smanjila javni dug, iako beleži značajno veći rast BDP-a i bori se sa jednim od najnižih nataliteta u Evropi, piše Wall Street Journal.
Paterni robne razmene dosta su se razlikovali u velikim ekonomijama tokom trećeg kvartala 2013.
Uvoz i izvoz u G7 i zemljama BRIKS porasli su za 1,4% u psoeldnja tri meseca. Trgovina robom snažno se oporavila u glavnim ekonomijama evrozone: u Nemačkoj je uvoz porastao za 4,7% a izvoz za 4,6% nakon pada od -2,2% i -1,9% u drugom tromesečju 2013. Rast se takođe vratio i u Francusku, sa +2,2% i +1,8%, i Italiju sa +4,4% i +2,1%.
SAD i Rusija takođe beleže rast: Sjedinje Države rast uvoza od 1,4% a izvoza od 0,5%, dok je u Ruskoj Federaciji značajnije skočio izvoz, +0,7% i +4,4%. Kina je zabeležila rast izvoza od samo 0,7% što obeležava najavljenu preorijentaciju kineske privrede, a s druge strane u toj zemlji je porastao uvoz za 2,3%. Kanada i Velika Britanije beleže kontrakciju izvoza (-0,1% i -0,8%), a Južna Afrika je jedina zemlja iz BRIKS koja je zabeležila pad izvoza, i to -2,4%, čime je dostignut najveći rtgovinski deficit u ovoj zemlji u poslednjih osam godina.
Ukupni godišnji gubici Srbije, Makedonije, BiH i Crne Gore zbog nepravilnosti i zloupotreba u javnim nabavkama iznose najmanje 700 miliona evra, ukazano je danas u Beogradu na skupu o javnim nabavkama na Zapadnom Balkanu. Navedeno je da se u zemljama EU u procesu javnih nabavki godišnje prosečno „baci“ ili „završi u nečijem džepu“ oko 13 odsto njihove vrednosti, što znači da četiri zemlje regiona od ukupnih izdataka za javne nabavke nenamenski potroše najmanje oko 700 miliona evra, od čega samo Srbija oko 300 miliona evra.
Predstavnica Centra za razvoj neprofitnog sektora Ivana Stefanović ocenila je da se u Srbiji primenjivao jedan od najnetransparentnijih sistema javnih nabavki u regionu, u kome je od 20 do gotovo 30 procenata javnih nabavki sprovedjeno kroz pregovaračke postupke bez objave javnog poziva. Ona je rekla da Srbija ima i visoki procenat učešća javnih preduzeća u strukturi javnih nabavki. Učešće srpskih javnih preduzeća u ukupnim javnim nabavkama je veće od 60 odsto, što je četiri do pet puta više od ostalih učesnika, poput državnih organa, lokalnih samouprava ili javnih ustanova.
Ukupna vrednost javnih nabavki u Srbiji u 2011. i 2012. godini bila je blizu 600 milijardi dinara, što je oko devet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Uprava za javne nabavke Srbije utvrdila je nepravilnosti vredne blizu tri milijarde dinara u 2011. i skoro 8,5 milijardi dinara prošle godine, dok je Državna revizorska institucija (DRI) 2012. u postupku javnih nabavki utvrdila nepravilnosti vredne 47 milijardi dinara. Krajem prošle godine donet je novi Zakon o javnim nabavkama u Srbiji koji je počeo da se primenjuje u aprilu ove godine.
Predstavnik Generalnog direktorata za proširenje u Evropskoj komisiji Nikola Bertolini naveo je da je transparentnost procesa javnih nabavki veoma važan deo procesa pridruživanja EU. Prema njegovim rečima, u EU je važno kako se troši javni novac, koji mora biti predmet svakodnevne kontrole i revizije.
Konferencija u Beogradu je organizovana kao deo projekta „Ka efikasnim mehanizmima javnih nabavki u državama potencijalnim kandidatima za članstvo u EU“, koji finansira EU kroz IPA pretpristupne fondove.
Ministar privrede Saša Radulović sastao se danas u Ministarstvu privrede sa predstavnicima 27 sindikata, među kojima nisu bili predstavnici dva reprezentativna sindikata SSSS i UGS Nezavisnost. U ime ova dva sindikata Ljubisav Orbović i Branislav Čanak u pismu ministru kažu da je pozivanje ostalih „postojećih i nepostojećih“ sindikata na sastanak zajedno sa reprezentativnim omalovažavanje i obesmišljavanje značaja i uloge reprezentativnih socijalnih partnera. Ministarstvo u saopštenju tvrdi da je to „izazvalo burne reakcije i veliko nezadovoljstvo prisutnih predstavnika sindikata na sastanku“.
Najnoviji modeli iPad-a: iPad Air i iPad mini sa Retina ekranom koje je Apple predstavio krajem prošlog meseca, zvanično će biti dostupni u Srbiji od petka 29.novembra kroz direktnu podršku kompanije Apple.
Oficijalna prodaja kreće kod odabranih partnera, a pored sveže lansiranih iPad Air i iPad mini tableta sa Retina ekranom kupcima u Srbiji se nudi i mogućnost kupovine ostalih aktuelnih iPad modela (iPad 2 i iPad mini).
Cene novih iPad tableta zavise od hardverske konfiguracije i kreću se od 55.090,00 dinara za iPad Air modele, dok preporučene maloprodajne cene za iPad mini sa Retina ekranom startuju od 44.990,00 dinara. Aktuelne iPad 2 i iPad mini tablete kupci u Srbiji mogu da nabave po promotivnim cenama koje se kreću od 41.290,00 dinara za iPad 2 model, odnosno od 31.690,00 dinara kada je reč o iPad mini tabletima. Sve iPad tablete na tržištu prati i prodaja odgovarajućih smart cover-a i smart case-ova, kao i ostale dodatne opreme.
Jedan od uslova nemačkih socijal-demokrata za pravljenje koalicije sa Merkelinim demo-hrišćanima bio je i uvođenje prve zagarantovane minimalne plate u Nemačkoj. Tim povodom listamo neke od zagarantovanih minimalaca u Evropi.
Iako koalicija dve najveće nemačke partije još uvek nije 100% izvesna (treba da prođe i parlamentarno glasanje, pro forme), njeno aktiviranje pokrenuće i ostvarivanje uslova iz postignutog sporazuma dve stranke. Jedan od njih je i uspostavljanje zagarantovanog minimalca od 8,5 evra po satu od 2015. godine, odnosno 1.289 evra mesečno, za radnu nedelju od 35 sati. Prema podacima Eurostata, zvanične evropske statističke agencije, to bi Nemačku svrstalo između Francuske sa 1.430 evra i Velike Britanije sa 1.190 evra minimalne mesečne plate.
Na vrhu liste u EU nalazi se Belgija sa 1.502 evra, a za njom Holandija sa 1.478. Zagarontavani minimalci ispod hiljadu evra su Španiji (753), Grčkoj (684) i Portugalu (566). Najmanja zagarantovana plata u Srbiji iznosi oko 175 evra.
Agencija za zaštitu ličnih podataka u Hrvatskoj uključila se u istragu povodom sumnje o zloupotrebi elektronskih adresa hrvatskih građana, tvrdi hrvatski Poslovni dnevnik, pozivajući se na svoje izvore. Akciju je pokrenula Ana Kolarević, vlasnik popularnog hrvatskog start upa „Sizem“, koja se prvo obratila policiji zbog ogromnog broja elektronskih marketinških poruka od hrvatskih firmi sa kojima nikada nije bila u kontaktu, niti im je ostavljala svoje podatke.
S obzirom da u policiji nisu mogli da joj pomognu, Kolarević se obratila Halkomu, hrvatskom telekomunikacionom regulatoru, koji je tim povodom pokrenuo istragu u osiječkom uduženju Projekt Dot Com Hrvatska (PUT), zbog sumnje da je protivzakonito prodavala bazu elektronskih adresa hrvatskim firmama. Kako ističe Poslovni dnevnik, tokom istrage se pokazalo da je PUT adrese nabavio od kompanije Geld, a ona sa izvora – od Gugla Hrvatska, ali još nije poznato ko je od zaposlenih dao te adrese u promet.
Britanski premijer ušao je u sukob sa Evropskom komisijom zbog plana da imigrantima u Velikoj Britaniji ograniči prava na primanje pomoći, kao i zbog svog stava da bogate zemlje EU ne bi treblalo da primaju imigrante iz siromašnijih članica.
Dejvid Kamerun je pod pritiskom iz svoje Konzervativne partije da zauzme čvršći stav prema azilantima i imigrantima iz istočnoevropskih članica EU koji se doseljavaju u Britaniju. Među konzervativcima se plaše da će na nacionalnim parlamentarnim izborima 2015. godine deo glasačkog tela koje je sve više netrpeljivo prema došljacima radije odabrati Nezavisnu partiju Velike Britanije koja je u poptunosti protiv imigranata na Ostrvu. Kameron je juče posebno istakao da se plaši Rumuna i Bugara, jer se stanovnicima ovih zemalja sledeće godine ističu EU restrikcije za migracije unutar EU. U članku za Financial Times, Kameron je napisao da je „EU danas drugačija nego pre 30 godina“, kao i da je „ideja slobodnog kretanja unutar njenih granica izazvala velike migracije stanovništva, okinute velikim disparitetom u prihodima“ te „da tome treba stati na put kako bi se sprečio odliv mozgova iz siromašnijih zemalja“.
Ova politika Kamerona je svojevrsni izazov EU pred pregovore o ostanku u Uniji 2015. i nacionalni referendum po tom pitanju koji je zakazan za 2015. u Velikoj Britaniji. Iz Evropske komisije se zasad moglo čuti jedino da će se oštro suprotstaviti svakoj inicijativi o sprečavanju slobode kretanja unutar granica EU, pošto je to jedan od njenih osnovnih principa.