Predstavnici osam nemačkih kompanija Addinol Lube Oil, Limon, PEWO Energietechnick, Helios Ventilatoren, Doepke Schaltengeräte, Theben, Walther-Werke i FTG Friedrich Göhringer Elektrotechnik učestvovaće u utorak 28. maja na Međunarodnu konferenciji o energetskoj efikasnosti u industriji. Istogra dana popodne biće organizovana i kooperaciona berza sa zainteresovanim srpskim kompanijama o saradnji.
Brazil je najavio da će otpisati skoro 900 miliona dolara duga Afrike, od čega će najviše koristi imati 12 naftom i gasom bogatih zemalja među kojima su najveći dužnici Kongo, Tanzanija i Zambija. Ostale zemlje kojima ova najava “idu na ruku” su Obala slonovače, Gabon, Gvineja, Gvineja Bisao, Mauricijus, i druge.
Zapadni mediji pišu da je ovo deo brazilske strategije za učvršćivanje ekonomskih veza sa zemljama bogatim prirodnim resursima, jer se ova velika južnoamerička zemlja ubrzano razvija i u skorijoj budućnosti će joj biti potrebno mnoštvo energenata.
Osim toga, i trgovina Brazila i “crnog kontinenta” ubrzano raste – u prošloj dekadi se povećala pet puta.
Izvor: BBC
Radi ojačavanja ponude strateških usluga za SAP rešenja, HP značajno investira u usluge za brzo pokretanje SAP Business Suite softvera sa SAP HANA podrškom. Ova rešenja dopunjuju postojeće HP-ove SAP HANA usluge i omogućiće korisnicima da pređu na poslovanje u realnom vremenu.
HP-ove usluge za brzo pokretanje SAP Business Suite softvera, omogućiće korisnicima da ubrzaju povraćaj investicije, kao i da integrišu SAP HANA rešenje sa postojećim poslovnim aplikacijama. Pored toga, korisnicima će olakšati pokretanje lokalnih i globalnih instalacija, te ponuditi usluge migracije baza i podataka radi brzog ostvarivanja prednosti primene SAP rešenja.
Pokretanje SAP aplikacija u cloud okruženju
Nove HP-ove poslovne cloud usluge za SAP aplikacije korisnicima omogućavaju donošenje najboljih usluga u vezi pokretanja SAP aplikacija. Nove usluge obuhvataju savetovanje, transofrmaciju i upravljanje kako bi korisnikov prelazak na cloud bio praćen na svakom koraku.
HP Enterprise Cloud usluge za SAP aplikacije uključuju:
• Usluga transformacije aplikacija obuhvata alate i dokazane metode za prebacivanje SAP aplikacija u cloud okruženje, dok usluge integracije omogućavaju da se SAP aplikacije integrišu sa starim poslovnim aplikacijama.
• Automatizacija pokretanja namenjena je korisnicima koji žele da svoje SAP rešenje prebace na model upravljane aplikacije, gde HP obezbeđuje sve usluge i održavanje SAP aplikacija.
• Ponuda virtuelnog privatnog clouda donosi infrastrukturu kao u uslugu korisnicima koji žele da pređu na model koji se fokusira na snižavanje ukupne cene vlasništva i pruža fleksibilnost plaćanja po obimu upotrebe.
• SAP Applications Platform kao usluga pruža korisnicima podršku i upravljanje aplikacijama, što obuhvata konfiguraciju, povezivanje i podatke.
HP-ove poslovne cloud usluge za SAP aplikacije predstavljaju sveobuhvatni pristup SAP cloud ekosistemu, a za njih se plaća po obimu upotrebe. Ove usluge korisnicima garantuju dostupnost aplikacija i prilagođavanje obimu potreba, uz veliki broj dodatnih servisa kojima se ubrzava povraćaj investicije.
Evropskim industrijalcima sve veći problem predstavlja deficit kvalifikovane radne snage, a posebno inženjera, jer direktno utiče na njihovu kompetetivnost. Ovo će mnoge od njih naterati, a neke je već nateralo, da otvore ogranke u zemljama koje imaju veću ponudu stručne radne snage, poput Kine i Indije. Ili eventualno da uvoze radnu snagu.
“Do 2025. biće nam potrebno oko 500.000 inženjera”, kaže Olof Person, izvršni direktor Volvo Grupe. I u Simensu, posebno u nemačkom ogranku, imaju isti problem – nedostatak radne snage. Ovoj zemlji (Nemačkoj) na primer trenutno fali 70.000 inženjera.
Iako je u Evropi velika nezaposlenost mladih, ona će morati da uvozi stručnjake iz oblasti prirodnih nauka, jer se na starom kontinentu ne školuje dovoljno njih.
Osim toga i već iškolovan kadar predstavlja brigu za poslodavce jer ne poseduje dovoljno znanja da se meri sa 500.000 inženjera koji svake godine diplomiraju u Kini i Indiji. Za to je već kriv evropski obrazovni sistem, kažu industrijalci.
Izvor: CNBC
Švajcarska vlada je potvrdila da će u julu ove godine potpisati ugovor o slobodnoj trgovini sa Kinom, što bi bio prvi ekonomski ugovor ove vrste između najveće azijske privrede i jedne kontinentalne države Evrope.
Kina je inače treći najveći trgovinski partner Švajcarske, odmah nakon Evropske Unije i SAD. Ovaj ugovor, čiji svi detalji još nisu poznati, obuhvatiće i industrijsku i poljoprivrednu robu.
Ksu Tjebing, profesor međunarodnih studija na Univerzitetu za komunikologiju u Kini, kaže da će obe strane profitirati od ovog sporazuma – švajcarskom finansijskom sektoru će pogodovati ulazak na kinesko tržište a Kina će utvrditi položaj na starom kontinentu kroz otvaranje podružnica svojih preduzeća. Kinezi se nadaju i da bi Švajcarska mogla da utiče na smanjenje trgovinskih barijera između ove azijske zemlje i EU, ili ako ništa drugo, da bi ovaj ugovor mogao da posluži kao primer ostalim evropskim zemljama koje „zaobilaze“ Kinu.
Švajcarska će inače ovim postati druga evropska zemlja koja ima trgovinski ugovor sa Kinom, jer je prošlog meseca isti potpisao Island.
Izvor: Rojters
Novosadski poljoprivredni sajam je i ovoga puta animirao kompanije iz oblasti agrara da se pojave na ovoj manifestaciji i obnove poslovne kontakte, ali ih je istovremeno na nekoliko dana odvojilo od svojih tekućih poslovnih aktivnosti, što se kao i svake godine odrazilo i na njihovo pojavljivanje na berzanskom tržištu. Rekordno mali promet od svega 492 tona robe je osnovna karakteristika trgovanja u periodu 20.05.-24.05. U odnosu na prethodnu nedelju količinski promet je manji čak 4,6 puta, dok je finansijska vrednost prometa iznosila 11.279.090 dinara, što je 4,9 puta manje nego prethodne nedelje.
Cena pšenice stagnira. Stabilnost na tržištu pšenice je posledica sa jedne strane uravnoteženog domaćeg bilansa proizvodnje, potrošnje i zaliha, a sa druge strane, uzrok tome su svakako i tržišna očekivanja koja idu u pravcu jednog dobrog prinosa novog roda hlebnog zrna. Cena u protekloj nedelji je iznosila 24,19 din/kg (22,40 bez PDV), što je identično prosečnoj ceni iz prethodne nedelje.
Za tržište kukuruza u ekonomskoj 2012/13 se slobodno već sada može konstatovati da je veoma nestabilno sa aspekta cenovnih dešavanja i nepouzdano sa aspekta kvaliteta robe. Trenutno na ovom tržištu su sukobljena dva tržišna faktora. Jedan koji bi trebao da generiše rast cena, a to je manjak ponude i drugi koji utiče na pad cene, a to je kvalitet. Trenutno je ovaj drugi faktor uticajniji. Dodamo li ovome činjenice da praktično nema izvozne tražnje i da se ovo tržište oslanja isključivo na nelikvidnu domaću tražnju, pad cene nije veliko iznenađenje. U protekloj nedelji prosečna cena trgovanja je iznosila 21,31 din/kg (19,73 bez PDV) ili za 3,91% manje nego prethodne nedelje. Inače cenovni tobogan ove robe u toku same nedelje izgledao je ovako: od početnih 19,70 din/kg (bez PDV),cena je sredinom nedelje bila 20,00 din/kg, a trgovanjena samom kraju nedelje je zatvoreno cenom 19,50 din/kg.
Posle dužeg perioda nije se trgovalo robama iz soja kompleksa, ali je zato predmet trgovanja iz sektora komponenti za stočnu hranu trgovano suncokretovom sačmom sa 33% proteina po ceni od 43,20 din/kg (36,00 bez PDV). To je rast cene u odnosu na poslednje trgovanje ovom robom koje je realizovano pre tri nedelje i to za 9,09%.
PRODEX
Izuzetno skroman ovonedeljni promet na „Produktnoj berzi“, ipak ukazuje na aktuelne cenovne trendove u agraru. Cena kukuruza pada, tržište pšenice je cenovno veoma stabilno, dok je suncokretova sačma poskupela. Kako proizvodima iz soja-kompleksa tokom nedelje nije trgovano, pomenuta cenovna kretanja imala su najveći uticaj na kretanje PRODEX-a.
I pored cenovnog skoka suncokretove sačme, dominantan uticaj kukuruza u vrednosnoj korpi PRODEX-a, prouzrokao je pad indeksne vrednosti ovog pokazatelja. Poslednja zaključena ovonedeljna cena na tržištu kukuruza od 19,50 din/kg, bez PDV-a, oborila je vrednost PRODEX-a, na njegov najniži nivo u poslednja dva i po meseca. Vrednosti ispod 232 indeksna poena, poslednji put registrovane su još u prvoj polovini marta.
SVET
Uprkos stalnoj neizvesnosti oko budućih prinosa u nekim oblastima u SAD, dobri izgledi globalnih zaliha za narednu godinu su u proteklom periodu uticali na pad cene pšenice. Što se tiče prognoza za Rusiju, poslednje padavine su povoljno uticale na useve i prethodne negativne progneze su relativno ublažene. Povoljne padavine su zabeležene i u Australiji, međutim nisu zahvatile sve žitonosne oblasti, kao što se prethodno očekivalo.
Cena kukuruza je početkom nedelje zabeležila pad nakon ubrzavanja setve u SAD usled lepših vremenskih uslova, što je povećalo optimizam da će žetva biti rekordna. Do 19. maja je oko 71% useva posejano, u odnosu na 28% iz prethodne nedelje – objavio je USDA. U drugoj polovini nedelje je kao posledica pada zaliha etanola (i pored veće proizvodnje) i većeg izvoza došlo do rasta cene kukuruza.
U odnosu na prethodnu nedelju pšenica sa julskom isporukom je na čikaškoj berzi poskupela za 2,27%, a kukuruz za 3,21%.
Sa krizom ekonomije dolazi i kriza vrednosti, što najbolje ilustruje selo Jamel u Nemačkoj u kojem većinu stanovnika čine neonacisti.
Naime, ovo selo se nalazi na istoku zemlje gde vlada velika nezaposlenost. U njemu se desila nesvakidašnja demografska promena – naselili su ga neonacisti a oni koji njihovu ideologiju ne podržavaju odselili su se.
U pokrajini Mecklenburg-Vorpommern u kojoj se nalazi i Jamel zabeležen je najveći rast ekstremno desnih ideologija i uticaja NPD-a (pokreta Nacionalno-socijalstičkog podzemlja). Naime, u pokrajinskom parlamentu NPD ima pet zastupnika, a jedan od njih je i Sven Krueger iz Jamela, koji je zbog držanja ilegalnog oružja osuđen na četiri godine zatvora. Krueger je bio među prvim neonacistima koji su naselili Jamel i ohrabrivao je i druge da mu se pridruže pa sada više od pola stanovnika sela čine simpatizeri ili članovi NPD-a. Njihove “slobodne aktivnosti” uključuju i salutiranje desnom rukom na sred ulice, kao i vežbanje gađanja iz vatrenog oružja u lokalnoj šumi.
Umesto da ograničavaju ovakve pokrete, lokalne vlasti su u strahu od njih – proteklih meseci su razne državne i lokalne institucije doživjele gotovo redovne nedeljne napade iza kojih su ostajali razbijeni prozori i nepoznati počinitelji.
Arhitektura i moda u selu su se promenile. Sada kuće neonacista okružuju metalne ograde i psi dresirani za napad a na ulicama možete videti mnoštvo obrijanih glava.
Gradonačelnik Jamela Uwe Wandel tvrdi da mu se “neonacisti smeju u lice” i da se plaši “nastanka drugog, trećeg, četvrtog Jamela”.
Izvor: The Telegraph
Američki automobilski gigant Ford planira da posle 85 godina poizvodnje automobila u Australiji zatvori sve fabrike do oktobra 2016.
Zato će oko 1.200 zaposlenih ostati bez posla u fabrikama Broadmedovs i Džilong.
Foto: Džejms Dejvis
Razlog zatvaranja fabrika je taj što je američki proizvođač vozila u poslednjih pet godina u Australiji poslovao sa gubitkom od 580 miliona američkih dolara. Problem zapravo leži u činjenici da je jak australijski dolar proizvodnju u ovoj zemlji učinio skupom – troškovi Forda su upola manji u Evropi i čak pet puta niži u Aziji.
Izvor: BBC
Najtiražniji nemački list piše da će ova zemlja najviše biti pogođena primanjem Hrvatske u EU po svaku cenu.
“Dugovi, korupcija i velika nezaposlenost, to je Hrvatska”, piše Bild koji balkansku zemlju predstavlja kao “sledeće groblje” nemačkih milijardi.
Foto: Majk Mudi
Novinari Bilda Hrvatsku porede sa Grčkom i Kiprom. Osim što iznose strah od nestabilnosti hrvatske ekonomije i njenog javnog radovanja otvaranju evropskih fondova oni se pitaju koje će koristi Nemačka uopšte imati od Hrvatske.
Ekonomske prognoze na žalost ne mogu da opovrgnu ovakve napise u nemačkim medijima. Ukupan dug Hrvatske porastao je na 60% BDP-a a ove godine očekuje se njegov rast od 5%.
Zamislite da je Nikola Tesla u svoje vreme bio prinuđen da ubeđuje venčer kapitaliste* (ulagače u početne poslove visokog rizika), ne bi li ove umolio da finansiraju njegove koncepte. Reakcija na njegove “ludačke ideje” je upravo ono što ćete videti na ovom videu . Nažalost, video takođe puno govori o iskrivljenom pojmu rizika i ulaganja, i o sistemu poslovanja po kojem danas funkcioniše Silicijumska dolina.
[*venčer kapitalisti (VC) – ulagači u početne poslove visokog rizika. Venčer kapital: razvojni kapital, ulaganje visokog rizika u mlade firme. Venčer kapital (Venture capital), potiče od specijalizovanih fondova a orijentisan je ka investiranju u mlada preduzeća sa visokim potencijalom za rast, uz prihvatanje određenog nivoa rizika. Tako investiranje, putem dokapitalizacije, ne opterećuje novčani tok preduzeća. Fond rizičnog kapitala čini novac uložen u novonastalu mladu kompaniju, a koja po običaju ima neku novu tehnologiju ili poslovni model u industriji visokih tehnologija, kao što su biotehnologija, IT, softver, itd]
Sinoć sam, piše Om Malik za gigaom.com, tvitovao ovaj video-link o legendarnom izumitelju Nikoli Tesli koji se ubeđuje s ulagačima; istina je ponekad smešnija od svake komedije. Iznenadio sam se ogromnim brojem ljudi koji su se slagali s ovim mojim osećanjem. Otišao sam na spavanje misleći o ovoj njihovoj reakciji, ali i razmišljajući o tome i u kontekstu našeg društva, kojem nedostaju dugoročno razmišljanje i vizionarstvo.
Da je Tesla (pretpostavljam da znate ko je on ) zaista došao danas na jedan VC sastanak, ne bi zadobio ni pažnju a ni novac za svoje ideje jer njegovi koncepti ne bi odgovarali “biznis planovima” i rokovima u kojima bi njegove ideje morale početi da VC-ima donose profit. Prateći jedno duže vreme odnos razvoja biznisa i razvoja tehnologije, uočio sam da su rokovi postajali sve kraći i kraći. Pretpostavljam da je to cena koju je trebalo platiti usled prskanja “dot.com mehura” krajem 1990-tih (ni za ovaj haj-tek biznis nije bilo dovoljno vremena kako bi se dobro razvio; nestrpljivost VC-a da što pre vide “dobar profit” u ovom sektoru prouzrokovala je povlačenje investicija iz njega).
Posledice nakon pucanja mehura
Tokom ovog perioda biznis se transformisao od finansiranja inovacija na finansiranje koncepata i, napokon, projekata. Kako je “dotcom mehur” pukao, firme koje barataju rizičnim kapitalom menjale su svoj fokus. Ovaj vremeski okvir tokom kojeg se vršilo „prebacivanje biznisa na nešto drugo”, jedan je od glavnih razloga što smo danas svedoci sve manjim i tanjim investicijama u razvoj suštinski bitnih tehnologija , dok smo, s druge strane svedoci preusmeravanja dolara u razvoj “mekših” tehnoloških aspekata.
Da, blogeri poput mene vole da ističu činjenicu da su mnogi ulagači zaraženi “sindromom kratkih rokova”. Nemojmo, ipak, zaboraviti da su neki od tih ulagača preduzimali velike rizike koji se ponekad ne bi isplatili.
Klintek (Cleantech) je uništio reputaciju mnogih, a rezultat su milijarde dolara gubitka. Ah, da: postoji i nekoliko retkih, velikih uspeha koji su proizašli iz projekta Klintek, kao što su Tesla Motors i Nest, ali je opšti trend bio “gubitaški”.
Mnogi investitori koji su sve do pre neki dan pružali agresivnu (finasijsku) podršku Klinteku, danas pokušavaju da iznađu oprezniji pristup za Cleantech, čime su se, po svojim metodama, izjednačili sa tradicionalno prekratkim VC rokovima za realizaciju isplativosti svojih biznis planova. Kleiner Perkins Caufield & Beyers, koji upravljaju investicijama u Klinteku, a koje su u jednom tenutku tek tako ostavili na milost i nemilost tržištu, nedavno su promenili taktiku na više načina – posebno nakon što su postali “društveni startap” pa su kao društvo veće grupe dobrovoljnih davalaca priloga/investicija povratili svoja ulaganja.
U nekim aspektima, ovo je trend kojem teže svi investitori. Svi su oni u potrazi za nekim novim Fejsbukom ili Tviterom, ali niko ne želi da na sebe gleda kao na neki novi Juniper ili Intel, ili čak ARM. Ovim ne želim da kažem kako Fejsbuk ili Tviter nisu veličanstvene kompanije, koje nisu ništa manje dramatično uticale na svet. Ono što na šta želim da ukažem jeste činjenica da Silicijumska dolina sve oskudnije finansira “silicijumske kompanije” iz IT, haj-tek i oblasti komunikacija.
Zašto pretendujemo da smo sve učinili u razvoju nove vrste čipova ako još uvek nismo u stanju da zamislimo u koje će svrhe biti namenjeni? Jesmo li, nažalost, prestali da stvaramo vizije smera kojim bi se razvijale tehnologije budućnosti?
Teško je ulagati u budućnost
Razmislite ovako o tome: Da Vinoda Koslu nije podržao Pradip Sindu u realizaciji komunikacione mreže Juniper za brzi prenos masivnih podataka, danas bismo svi živeli u budućnosti koju nam je sagradio Cisco, koristeći njihov hardver kojeg bi pravio i prodavao onoliko koliko želi i po sopstvenoj proizvoljnoj ceni. Danas, da biste izgradili veliku kompaniju kao što je Cisco, morali biste imati duboke džepove. Srećom, Endi Behtolstejm ih ima, i to je razlog što njegova Arista Networks jedan od glavnih razoritelja slobodnih inicijativa.
Cilj nije samo podići prašinu oko ove teme, već da većina shvati kako postoji mnogo više inovacija koje bi trebalo praktično realizovati. Sve današnje zvezde – Dropbox i SnapChat, pa do svake izgledne male kompanije koja iskače iz uobičajenog – jesu zdanja sazdana od ovih “cigala”, a naš je zadatak da te gradivne blokove učinimo što jeftinijim, boljim i većim.
Da, razumem zahlađenje koje se pojavilo na berzi u vezi deonica za elektronske čipove, a investitorima sa Vol Strita bilo je interesantnije da ismejavaju druge nego da npr. rade na osvajanju načina za postizanje petabajtnih brzina. Ne mislim nužno kako je ova vrsta racionalnog razmišljanja loša za investitore, ali, kada su u pitanju fundamentalne inovacije, ukazuju se istinski izazovi sa kojima se moramo suočiti. I zaboravimo već jednom o o čemu to Vol Strit razmišlja – a i nije li venčer tj razvojni kapital za startapove već sam po sebi jako rizični kapital? Ali, rizik je, nažalost, ovih dana postala vulgarna reč.
Neuspeh jeste opcija
Zaboravite startapove za mikroprocesore; ima li, uostalom, ikog ko misli da bi carstvo venčer startapova iz aleje Send Hill Road*, samo da se nekome odatle ukazala prilika, mogla finansirati jedan Amazon – jednu takvu ekonomsku silu koja je u svom početku bilo samo “greška u sistemu”? Verovatno ne. Džef Bezos uopšte nije očekivao da će njegova onlajn knjižara – što je Amazon u početku bio – imati bilo kakav profit u prvih 4 do 5 godina. Ulagači u Amazon su se, u doba kada je Bezosova kompanija krenula, bunili što Džef nema “probitačniji biznis-plan” i što kompanija “ima bedne prihode”…Pa ipak…. A šta reći povodom ajfona? Ista priča. Ako pogledate ta dva primera, i dodate im Guglov “robo-mobil”, Gugl naočari, ili šta rade kompanije poput Tesla Motors, ili Elon Musk… shvatite da je strpljenje vrlina. Nažalost, ovih dana je u Silikonskoj dolini ponestalo strpljenja.
(*Sand Hill Road je magistralni put u Menlo Parku, Kalifornija, poznat po svojoj koncentraciji venčer kompanija. Naziv ove ulice predstavlja simbol privatnog kapitala u Sjedinjenim Državama i može se uporediti s berzanskom ulicom Vol Strit.
Ovo sam napisao na prvu godišnjicu smrti Stiva Džobsa , pa se na isto kratko osvrćem:
Moj dobar prijatelj je najbolje poentirao rekavši kako je Džobs dopustio sebi slobodu da sanja velike snove, a većina nas trebalo bi da uči od njega i svoje snove učini što je moguće većim. Kao što je opštepoznata istina, Silikonska dolina trebalo je da prošle godine bude obazriva u poslovanju. Silikonskoj dolini brzometnog ludila, sitnih ljubomora i razbesnelog “biznisa kratkih rokova” samo je potrebno da se priseti ciljeva većih nego što je izlazak na berzu i kotiranje na njoj. Promena je ono što predstavlja više od naslova – potrebna je priča. A za nju je neophodno strpljenje. S njom je sve daleko temeljitije i dublje. I potrebno je da prestanemo da razmišljamo samo i isključivo o sebi.
Možda je ovaj video dobar podsetnik za sve nas da, iako možda živimo u velikim vremenima, budućnost još uvek čeka na nas da je otkrijemo
Video podržava kampanju Kickstartera kojom se prikuplja novac za gradnju spomenika Nikoli Tesli . I dok mnogima Tesla možda predstavlja samo marku nekog automobila, u stvarnosti je on bio naučnik koji je radio na rešavanju zaista teških stvari. Inače, mi iz GigaOm-a sretni smo jer se naše kancelarije u Njujorku nalaze u Radio Wave zdanju, i to baš na mestu na kojem je Nikola Tesla živeo.