Erste Group Bank AG saopštila je danas da je u potpunosti otplatila participativni kapital emitovan 2009. godine u iznosu od 1,76 milijardi EUR, od čega je Republika Austrija bila upisala 1,22 milijarde EUR, a privatni investitori 540 miliona EUR.
Desetine hiljada ljudi u servisu Shareyt.com, čije je sedište u Daki u Bangladešu za 120 dolara godišnje lažno lajkuju po društvenim mrežama u korist kompanijskih klijenata sa kojima je sklopljen ugovor o digitalnom marketingu. Porast mreža za oglašavanje i oglašavanja koja se naplaćuje po kliku doveo je do strmoglavog rasta broja lažnih lajkova i procvata „farmi za njihov uzgoj“.
Najnoviji statistički podaci za kinesku ekonomiju pokazuju da za sada nema razloga za zabrinutost, kako su mnogi ekonomisti mislili u prethodnih nekoliko meseci. Posle dva kvartala usporavanja, u Kini su skočili i izvoz i uvoz više nego što je ranije bilo očekivano. Trgovinski deficit iznosi 17,8 milijardi dolara.
Kineski izvoz porastao je u poslednjem kvartalu za 5,1%, a uvoz za čitavih 10,9% što ide u korist novoj strategiji kineskih vlasti za održavanje stabilnog ekonomskog rasta. Po prvi put u poslednjih pet meseci porastao je izvoz u dva najveća tržišta, SAD i EU. U julu su skočili i indeksi proizvodnje i industrije usluga, tako da još uvek postoje šanse da se 2013. godina završi sa ekonomskim rastom od oko 7,5%, što je i bio ranije najavljeni cilj novog kineskog premijera Lija Kećijanga, uprkos pesimističkijim prognozama zapadnih ekonomista. Razlozi za zabrinutost ispoljili su se u rezultatima smanjene proizvodnje u prethodnih šest meseci. Posle objavljivanja dobrih finansijskih pokazatelja nacionalna valuta juan danas je dostigla 19-godišnji maksimum.
Izvor: Bloomberg
Izvršni odbor Narodne banke Srbije je na današnjoj sednici odlučio da referentnu kamatnu stopu zadrži na nepromenjenom nivou od 11 odsto.
Vodeći kompozitni indikatori ( CLIs ) , dizajnirani tako da signaliziraju prekretnice u ekonomskim aktivnostima u odnosu na trend , nastavljaju da ukazuju na neujednačen tempo rasta u ključnim ekonomijama. Ovi indikatori ukazuju na umereno poboljšanje i lagani tempo rasta u većini vodećih zemalja OECD-a , ali i stabilizaciju ili usporavanje zamaha u velikim ekonomijama u razvoju .
Siemens je veliki nemački konglomerat, koji pravi sve od „igle do lokomotive“, odnosno od vozova do celih električnih centrala. Međutim, nedavni lošiji rezultati i unutrašnja borba u kompaniji doveli su do smene generalnog direktora Petera Lešera (Peter Löscher).
Novi generalni direktor Siemensa je Džo Kajzer (Joe Kaeser), bivši finansijki direktor kompanije. U jednom intervjuu za Špigl pre nešto više od mesec dana, Kajzer je napomenuo da je razlika između generalnog i finansijskog direktora ta što prvi mora da zna odgovor na pitanje „kuda idemo?“, a drugi na pitanje „kako ćemo tamo stići?“, time diskretno uperivši prstom prema Lešeru, koga su mnogi krivili za loše rezultate u poslednje vreme.
Siemens nije mala kompanija, već gigant koji je decenijama jedan od zaštitnih simbola Nemačke, sa oko 370.000 zaposlenih u preko 200 zemalja – us vim zemljama sveta osim u Severnoj Koreji. Zaposleni Siemensa su zaslužni za prosečenih 8.900 novih registrovanih patenata godišnje, dok godišnji obrt kompanije iznosi oko 78 milijardi evra. Nemačka država jednostavno ne sme da dozvoli da takvo preduzeće počne da propada. Među promašajima u poslednje vreme ističe se fijasko u sektoru solarne energije, gde je izgubljeno više milijardi evra, gubitak oko 600 miliona evra na vrednosti vetro-turbina u Severnom moru, kao i konstantno odlaganje isporuke 16 ultrabrzih vozova nemačkoj nacionalnoj železnici, Dojče Banu (Deutsche Bahn).
Jedan od najvećih problema Siemensa, piše Špigl, je to što se danas oslanja skoro isključivo na velike kupce, pošto je prodat psolovni segment mobilnih telefona, a segmentom bele tehniek upravlja poslovni partner Boš (Bosch). Među „mrljama“ koje se vezuju za Siemens u ovoj deceniji iuzdvaja se i presuda zbog nuđenja mita 2006. godine, a vrhunac je dostignut prošle godine kada je Lešer otvoreno obećavao, bez ikakve osnove, da će godišnji rezultat prodaje iznositi oko 100 milijardi evra, odnosno čak skoro 25% više od ostvarenog rezultata.
Pošto je čak i kancelarka Angela Merkel izrazila zabrinutost za budućnost kompanije, izabran je novi generlani direktor Kajzer, a Lešer je stupio sa dužnosti pre isteka mandata. Džo Kajzer je proveo 33 godine u Siemensu i za sada izaziva blagonaklonost nemačkih medija. U svom prvom intervjuu po postavljenju na direktorsko mesto istakao je da je „pre svega potrebno sačuvati staloženost“. O eventualnim novim projektima nije rekao ni reči novinarima.
Henkelova prodaja u drugom kvartalu 2013. godine iznosila je 4,286 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 1,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Nakon korekcije jednokratnih dobiti, jednokratnih troškova i troškova restrukturiranja, korigovani operativni profit kompanije Henkel povećan je za 8,2 odsto, sa 609 miliona evra na 660 miliona evra. Korigovan prihod od prodaje (korigovana EBIT marža) značajno je povećan za 0,9 procentnih poena, na 15,4 odsto. Finansijski rezultat kompanije Henkel se poboljšao za 18 miliona evra, na 27 miliona evra, uglavnom usled bolje neto finansijske pozicije i boljih rezultata zaštite od kursnog rizika. Zabeležen prihod od prodaje iznosio je 14,2 odsto, u odnosu na 13,9 odsto koliko je iznosio u istom tom periodu prošle godine. Organska prodaja, koja isključuje uticaj strane razmene i akvizicije/prodaje, porasla je za 4,0 odsto. Prodaja u Istočnoj Evropi je porasla za 3,7 odsto, na 799 miliona evra. Organski rast je iznosio 5,8 odsto, a poslovanje u Rusiji i Turskoj je dalo posebno veliki doprinos tome. Tržišta u razvoju su zabeležila veoma snažan rast organske prodaje od 8,9 odsto.
Kasper Rorsted, izvršni direktor kompanije izjavio je da će Henkel nastaviti da razvija svoju konkurentnost jer će čitavo privredno okruženje ostati teško. „Nastavićemo da prilagođavamo, pojednostavljujemo i ubrzavamo naše procese rada kako bismo mogli fleksibilnije i efikasnije da odgovorimo na nestabilno tržišno okruženje u kom poslujemo. Očekujemo da organski rast prodaje za kompletnu fiskalnu godinu bude između 3 i 5 odsto, kao i porast korigovane EBIT marže na oko 14,5 odsto, te poboljšanje korigovanog prinosa po prioritetnoj akciji od oko 10 odsto“, rekao je Rorsted.
Ovog leta stupili su na snagu novi pravilnici o OPj i OD poreskim prijavama sa izmenama koje usaglašavaju ove prijave sa poslednjim izmenama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Poreskom prijavom o obraćunatom i plaćenom porezu na dohodak (OPJ) sada je omogućeno iskazivanje poreza na zarade koji je plaćen u drugoj državi, uz odgovarajuću dokumentaciju potvrdom nadležnog organa druge države. Obrazac PP OPJ-4 koji se ranije podnosio za prijave od nepokretnosti sada se podnosi samo za prihode po osnovu zakupa pokretnih stvari, dok se prihodi od izdavanja nepokretnosti u pozakup iskazuju u PP OPJ-6.
Među najvažnije izmene uvedene Pravilnikom o OD poreskim prijavama je uvođenje poreske prijave PP OP-P o obračunatim i plaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na ličnu zaradu preduzetnika, odnosno poljoprivrednika i PP OD-O, poreske prijave o obračunatim i plaćenim doprinosima za osnivače, odnosno članove privrednog društva, koju privredno društvo podnosi posebno za osnivače/članove koji su osigurani po drugom osnovu. Takođe je odložen početak primene primen epodnošenja specifikacija na obrascima OS i OS-1, u kojima će se iskazivati obračunati doprinosi za svakog primaoca prihoda pojedinačno. Oni će se podnosoti od januara 2014. a ne jula 2013, kako je prvobitno zamišljeno, prenosi revizorska kuća KPMG.
Veliki uspeh u drugom kvartalu 2013. američka medijska imperija duguje filmu „Čovek od čelika“, TV seriji „Igra prestola“, kao i prenosima NBA utakmica.
Time Warner je vlasnik popularnog kablovskog kanala HBO, kao i kanala CNN, TNT, Cartoon Network, uz mnoštvo veoma traženih internet portala, i naravno nadaleko čuvene filmske kompanije Warner Bros. Sa ovakvim nizom profitabilnih kompanija Time Warner je najveći medijski konglomerat na svetu, a drugi po profitu koji ostvaruje, odmah iza kompanije Walt Disney. Izuzetne rezultate u kvartalu april-jun ove godine ovaj konglomerat postigao je najviše zahvaljujući snažnom nastupu bisokopskih hitova „Čovek od čelika“ i „Veliki Getsbi“, najgledanije TV serije na svetu u ovom trenutku „Igra prestola“, kao i prenosima košarkaških utakmica NBA i NCAA, koje su u SAD po gledanosti odmah iza neprikosnovenih prenosa NFL lige.
Ostvareni tromesečni neto profit kompanije iznosio je 711 miliona dolara, u poređenju sa 413 miliona za isti period prošle godine. Ukupni prihod porastao je za 10% na 7,44 milijardi dolara, dok je prihod od TV reklamiranja skočio za 11%.
Prema najnovijem izveštaju Indeksa boljeg života (Better Life Index) OECD je ocenjivao zadovoljstvo među stanovnicima 36 država članica ove organizacije. U Grčkoj je možda najveća kriza, ali Mađari su i od njih nesrećniji. S druge strane, Skandinavci se izdvajaju kao najzadovoljniji svojim životom.
OECD već godinama meri nivo sreće među građanima svojih članica. Ocenjuje se osećaj tzv. životnog zadovoljstva pre nego trenutnih osećanja izazvanih kratkotrajnim pozitivnim ili negativnim uticajima. Upitani da ocene svoju generalnu satisfakciju životom na skali od 1 do 10 stanovnici unutar 36 država OECD dali su prosečnu ocenu 6,6. Međutim, osećaj životnog zadovoljstva nije ravnomerno raspoređen među članicama. Estonija, Grčka, Mađarska, Portugalija i Turska imaju veoma niske proseke, svi ispod 5,5. S druge strane, kao najsrećniji izdvajaju se stanovnici Islanda, Norveške, Švedske i Švajcarske sa ocenom 7,5.
Prilikom ispitivanja utvrđeno je da nivo obrazovanja igra veliku ulogu u subjektivnom osećaju životnog zadovoljstva. Naime, oni ispitanici koji imaju samo osnovnoškolsko obrazovanje širom OECD dali su prosečnu ocenu 6,2, dok su osobe sa visokim obrazovanjem dali prosečnu ocenu 7,1. Polne razlike ne igraju veliku ulogu u konačnoj oceni jer se eventualne razlike u ocenjivanju kreću u okviru 0,1 poena.
Indeks boljeg života takođe ocenjuje i mnogo pojedinačnih faktora koji utilu na osećaj opšteg ličnog zadovoljstva. Što se tiče pozitivnog osećanja zbog ličnog postignuća tiče, prvo mesto dele stanovnici Japana, Islanda i Danske, dok su Turci, Estonci i Mađari u tom smsilu najdepresivniji. Naše severne komšije su u ukupnom skoru „najnesrećniji“, jer je prosečna ocena životnog zadovoljstva tek 4,7. U jednom prošlogodišnjem istraživanju tek 6% Mađara navelo je da se oseća srećnim.