Regionalno povezivanje i pojednostavljivanje procedura dva su glavna preduslova masovnijeg dolaska stranih investitora na zapadni Balkan, poručili su predstavnici međunarodnih finansijskih organizacija i velikih stranih kompanija koje posluju u regionu tokom prvog dana Samita100 biznis lidera Jugoistočne Evrope u Crnoj Gori. U okviru panela posvećenog potencijalima regiona za privlačenje stranih investicija, šef regionalne kancelarije Evropske investicione banke Andreas Beikos istakao je da je Zapadni Balkan bio jedna država, a da danas mora biti jedan čvrsto integrisan region, jer neke od njegovih država neće biti finansijski održive kao izolovani entiteti.
Teško je sa preciznošću predvideti koje će tehnologije i tehnološki trendovi na nas uticati i menjati nam živote. Nemilosrdna parada svežih tehnologija se već uveliko odvija na više frontova. Sa pojavom interneta samo nekolicina je na pravi način shvatila moć koju on sa sobom nosi, moć menjanja i stvaranja novih industrija i kreiranja novih zanimanja, što se kasnije pokazalo istinitim. Ali neće svaka nova tehnologija koja ispliva menjati način na koji vodimo naše poslovne i privatne živote, dok neke istinski imaju potencijal da poremete status quo i utiču na tok ljudkih života. Zato ne možemo a da se ne zapitamo šta će biti sledeće.
U poslednjem izveštaju Instituta McKinsey, navedena je lista od dvanaest tehnologija koje bi mogle da imaju značajan uticaj na ekonomiju, donoseći joj između 14 i 33 biliona dolara do 2025.godine. Autori izveštaja iznose mišjenje kako će ove tehnologije tačno izgledati, njihove dobre strane, kao i izazove sa kojima će se najverovatnije suočavati. Izveštaj je baziran na dubinskoj analizi i proceni koliko bi one mogle da utiču i budu korisne na više polja, uključujući i potrošački višak koji bi bio otsvaren boljim kvalitetom proizvoda, nižim cenama, čistijom i urednijom životnom sredinom i boljim zdravstvom. U izveštaju je navedeno da je značajan podatak da će deo ovog ekonomskog potencijala biti pretvoren u novi prihod koje će kompanije usvojiti i koji će značajno doprineti rastu bruto društvenog proizvoda.
Ideje za neke od ovih 12 tehnologija su nam već bliske, dok su neke pravo iznenađenje. Napredna robotika, koja podrazumeva robote koji bi posedovali spretnosti i inteligenciju čoveka, sposobnost da osećaju i razmišljaju kao ljudi, zatim očuvanje energije koje bi omogućilo uvođenje električne energije i na najzabačenija mesta na na planeti, mobilni internet, automatizacija znanja i posla, povezivanje i umrežavanje mašina i ljudi, cloud tehnologija koja bi omogućila držanje većeg broja podataka na manjem prostoru i bolje upravljanje njima, autonomna vozila, 3D štampanje, napredne materijale, napredno istraživanje fosilnih goriva i pronalaženje načina za njihov oporavak i obnovljiva energija, primeri su tehnologija koje će u godinama koje su pred nama nesumnjivo uticati na naš način života.
Izvor: Biznis Insajder
Katarina Marinković
Sa krizom ekonomije dolazi i kriza vrednosti, što najbolje ilustruje selo Jamel u Nemačkoj u kojem većinu stanovnika čine neonacisti.
Naime, ovo selo se nalazi na istoku zemlje gde vlada velika nezaposlenost. U njemu se desila nesvakidašnja demografska promena – naselili su ga neonacisti a oni koji njihovu ideologiju ne podržavaju odselili su se.
U pokrajini Mecklenburg-Vorpommern u kojoj se nalazi i Jamel zabeležen je najveći rast ekstremno desnih ideologija i uticaja NPD-a (pokreta Nacionalno-socijalstičkog podzemlja). Naime, u pokrajinskom parlamentu NPD ima pet zastupnika, a jedan od njih je i Sven Krueger iz Jamela, koji je zbog držanja ilegalnog oružja osuđen na četiri godine zatvora. Krueger je bio među prvim neonacistima koji su naselili Jamel i ohrabrivao je i druge da mu se pridruže pa sada više od pola stanovnika sela čine simpatizeri ili članovi NPD-a. Njihove “slobodne aktivnosti” uključuju i salutiranje desnom rukom na sred ulice, kao i vežbanje gađanja iz vatrenog oružja u lokalnoj šumi.
Umesto da ograničavaju ovakve pokrete, lokalne vlasti su u strahu od njih – proteklih meseci su razne državne i lokalne institucije doživjele gotovo redovne nedeljne napade iza kojih su ostajali razbijeni prozori i nepoznati počinitelji.
Arhitektura i moda u selu su se promenile. Sada kuće neonacista okružuju metalne ograde i psi dresirani za napad a na ulicama možete videti mnoštvo obrijanih glava.
Gradonačelnik Jamela Uwe Wandel tvrdi da mu se “neonacisti smeju u lice” i da se plaši “nastanka drugog, trećeg, četvrtog Jamela”.
Izvor: The Telegraph
Američki automobilski gigant Ford planira da posle 85 godina poizvodnje automobila u Australiji zatvori sve fabrike do oktobra 2016.
Zato će oko 1.200 zaposlenih ostati bez posla u fabrikama Broadmedovs i Džilong.
Foto: Džejms Dejvis
Razlog zatvaranja fabrika je taj što je američki proizvođač vozila u poslednjih pet godina u Australiji poslovao sa gubitkom od 580 miliona američkih dolara. Problem zapravo leži u činjenici da je jak australijski dolar proizvodnju u ovoj zemlji učinio skupom – troškovi Forda su upola manji u Evropi i čak pet puta niži u Aziji.
Izvor: BBC
Najtiražniji nemački list piše da će ova zemlja najviše biti pogođena primanjem Hrvatske u EU po svaku cenu.
“Dugovi, korupcija i velika nezaposlenost, to je Hrvatska”, piše Bild koji balkansku zemlju predstavlja kao “sledeće groblje” nemačkih milijardi.
Foto: Majk Mudi
Novinari Bilda Hrvatsku porede sa Grčkom i Kiprom. Osim što iznose strah od nestabilnosti hrvatske ekonomije i njenog javnog radovanja otvaranju evropskih fondova oni se pitaju koje će koristi Nemačka uopšte imati od Hrvatske.
Ekonomske prognoze na žalost ne mogu da opovrgnu ovakve napise u nemačkim medijima. Ukupan dug Hrvatske porastao je na 60% BDP-a a ove godine očekuje se njegov rast od 5%.
„Elektroprivreda Srbije“ je juče bila domaćin visokim predstavnicima Ambasade Francuske i šest velikih francuskih energetskih kompanija: EDF – EDISON, EDF – CIH (Centre d ingénierie hydraulique), EDF Gaz et Europe du Sud, AREVA – ATMEA, ALSTOM Power i ERDF – Electricité Réseaux Distribution France.
Aleksandar Obradović, v.d. generalnog direktora „Elektroprivrede Srbije“, sa saradnicima, i predstavnici francuskih energetskih giganata razmenili su informacije i mišljenja o strateškim planovima kompanija za pozicioniranje u regionu jugoistočne Evrope. Tom prilikom izraženo je obostrano zadovoljstvo bliskim pogledima na energetske prilike u Evropi i spremnost za nastavak razmene znanja i tehnologije u obostranom interesu, saopštio je EPS.
.
Lideri Evropske unije u Briselu, na specijalnom samitu o utajama poreza i prevarama pozdravili su novi političku „zamah“ na tom polju, ali je predloženo malo konkretnih mera kojim bi ubuduće moglo da se spreči odlivanje € 1 trilion godišnje, na koliko se procenjuju izgubljeni prihodi od nenaplaćenih poreza, prenosi Euobserver.
Ishod četvorosatnog sastanka bilo je usvajanje nekoliko rokova a najvažniji od njih je poziv na usvajanje direktive o štednji „pre kraja godine“.
Sporni deo zakonodavstva – razmena informacija o bankovnom računu što omogućava lakše uočavanje izbegavanja poreza – je zaglavljen u EU kanalima odlučivanja u EU već osam godina.
Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da je sporazum „veliki korak.“ Ona je dodala da će se konačno doći razmene informacija o plaćanju poreza u Evropskoj uniji.
Kancelar Verner Fajman Austrije, koja je jedna od glavnih protivnika zakona rekao je da je ovo „loš dan za one koji varaju na porezima“.
Žan-Klod Junker, je u ime Luksemburga rekoa da će njegova zemlja pratiti sporazum sve dom EU napreduje u pregovorima sa švajcarskom i drugim zemljama.
Evropski komesar Žoze Manuel Barozo poslao je mešovitu poruku.
On je rekao da postoji“novi zamah među državama članicama“, u vezi sa ovim pitanjem ali da bi formulacija o automatskoj razmeni informacija trebalo da bude „preciznija“.
Ankete pokazuju da je većina Islanđana sada protiv ulaska u EU, prenosi BBC. Novoizabrana vlada Islanda odlučila je da obustavi razgovore sa EU o svom pridruživanju dok Islanđani na referendumu ne daju svoje mišljenje o tome.
Island je izrazio želju da se priključi EU 2009, godinu dana nakon što pretrpeo jednu od najvećih finansijskih kriza u evropskom prostoru. Pregovori su počeli pre skoro tri godine, ali je veliki broj otvorenih tačaka (između ostalog i o ribarenju) ostao otvoren.
Istraživanja javnog mnjenja pokazala su da je većina Islanđana sada protiv pristupanja Evropskoj uniji. Levi centar koji je vladao zemljom tokom krize izgubio je izbore prošlog meseca. Dve stranke koje su pobedile- centrističke Napredna stranka i desničarska Partija za nezavisnost – najavile su u sredu da su se dogovorile da formiraju vladu. Oni su takođe obećali da zće amrznuti razgovore sa Briselom do objavljivanja rezultata referenduma o članstvu u EU.
Američki akademik i bivši državnik, Zbignjev Bžežinjski, rekao je u Bratislavi da zapadne demokratije treba da stvore transatlantski trgovinski blok kao protivtežu snažnoj Kini. Ovaj 85-godišnjak, koji je na vrhuncu Hladnog Rata bio dugogodišnji savetnik za nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Država, govorio je prošlog meseca na konferenciji u Bratislavi Globsec na kojoj su se okupili zvaničnici iz centralnoevropskih zemalja.
Mnogi znaju da je Barak Obama drugi mandat predsednika SAD dobio najviše zahvaljujući glasovima mladih ljudi, žena, ljudi obojene kože i članova sindikata. Manje je poznato na koji način je Obama uspeo da efikasnije privuče ove grupe od kampanje Mita Romnija. Odgovor leži u timu od preko stotinu profesionalnih analitičara i efikasnog HP Vertica softverskog alata za analizu velikih količina podataka.
HP Vertica je vrhunska analitička platforma koja je posebno pripremljena za rad sa ogromnim količinama podataka. Uz inteligentne načine za komprimovanje informacija, ona snižava troškove čuvanja podataka i ubrzava pristup i do 90 odsto. Ovo rešenje podatke čuva u kolonama, umesto u redovima, i drži ih u keš memoriji što upite ubrzava od 50 do 1.000 puta. Efikasnost unapređuje mogućnost obimne paralelne obrade, tako da se analiza velikih količina podataka raspoređuje između više hardverskih resursa.
Ovaj tip organizacije omogućio je da Obamin tim postigne niz ključnih ciljeva. Najpre, svi podaci koje je tim skupio unošeni su u softver HP Vertica, što je omogućilo sticanje sveobuhvatnog pogleda na njih. Drugo, analitičari su mogli brzo da daju odgovor na svako pitanje, bez obzira na izvor traženih podataka. Na kraju, platforma je obuhvatala i sistem za konstruktivnu kritiku koji je brzo donosio poboljšanja.
Jovana Kostić, IT menadžer prodaje u TERI Engineering, kaže da je Vertica krojena za sve tipove kompanija. Ovo rešnje koriste i kompanije poput Mozille, Novartisa, Guessa, i drugih.