Ford, PSA Peugeot Citroen i Toyota spustili su prodaju automobila u januaru na novi minimum, uz pad od 8,5 procenata, saopštilo je evropsko Udruženje proizvođača automobila.
Akcije na azijskim tržištima kapitala zabeležile su mahom pad vrednosti na današnjem trgovanju, a ulagači su ostali oprezni u nedostatku dodatnih tržišnih podsticija i neizvesnosti iz Japana koji čeka imenovanje guvernera centralne banke.
Beogradski Aerodrom ”Nikola Tesla” saopštio je da je u januaru tekuće godine uslužio 210.050 putnika što je 2,1 odsto niži promet u odnosu na prvi mesec 2011. godine.
U siromašnom predgrađu Šangaja stacionirano je nezvanično odeljenje Narodnooslobodilačke vojske koje se bavi sajber ratovanjem – jedinica 61398 sa svojim hakerima koji često upadaju na sajtove poznatih američkih kompanija.
Ovo međutim nije jedinsven slučaj u Kini. Mandiant, američka firma koja se bavi sigurnošću na mreži, objavljuje studiju koja prati pojedinačne napade od strane najsofisticiranijih kineskih hakerskih grupa poput “Šangajske grupe” ili “Ekipe komentatora”, pa i kineske vojske.
Hakeri iz vojske locirani su na periferiji Šangaja, u 12-stospratnoj zgradi okruženoj kafićima i restoranima, i to zahvaljujući činjenici da je najviše napada na američke sajtove dolazilo iz ove oblasti.
Mnogi analitičari misle i da je “Ekipa komentatora” (Comment Crew), ali i da su mnoge druge “neformalne” hakerske grupe, sponzorisani od strane države ili da njima upravlja vojska. S obzirom na činjenicu da pored poznatih američkih kompanija napadaju i one koje se bave infrastrukturom, pa i distribucijom energije, ovo je vrlo verovatno.
Najveća domaća industrija mleka, Imlek, otkupila je dodatnih 87.000 sopstvenih akcija (skoro jedan odsto od ukupnog broja) za vlastiti portfelj, objavio je Centralni registar hartija od vrednosti.
Nemački nedeljnik Welt am Sonntag i televizija ARD izveštavaju o nehumanim uslovima pod kojima rade privremeni radnici Amazona u Nemačkoj, dok se među pripadnicima obezbeđenja nalaze i pojedinci bliski neonacističkim pokretima.
Američka kompanija koja se bavi onlajn prodajom knjiga u svojoj bazi u Nemačkoj ima više nego neobičnu poslovnu politiku. U Nemačkoj je nastao skandal kada su mediji objavili pod kakvim uslovima za ovu kompaniju rade honorarci iz inostranstva, najvećim delom iz Španije i Portugalije. Televizija ARD navodi da su ti privremeni radnici nagurani u vikendice u regiji Hesen, gde ih ima više nego smeštajnog kapaciteta, daleko od svog radnog mesta, i da dobijaju manje plate nego što im je rečeno u početku.
Ipak, ono što je najviše uzbudilo nemačku javnost (a i širu, evropsku) je podatak da je Amazon u Nemačkoj angažovao pripadnike obezbeđenja, među kojima su neki pripadnici neonacističkih pokreta, da nadziru, požuruju i maltretiraju strane radnike. Ovu činjenicu su kasnije potvrdili u svojim izveštajima i Slate.fr, The Verge, kao i EUobserver. Prošle nedelje se tim povodom oglasila i nemačka ministarka rada, Ursula fon der Lejen, koja je najavila opsežniju istragu čitavog slučaja i zapretila oduzimanjem licenci agencijama za zapošljavanje koje su lažnim uslovima privlačili strane radnike za Amazon. Nemačka ispostava američke onlajn kompaniej je juče raskinula ugovor sa firmom za pružanej usluga iz oblasti obezbeđenja, Hensel European Security Services (Hess), u kojoj su bili zaposleni kompromitovani pojedinci pomenuti u novinarskim reportažama.
Nemačka ministarka za zaštitu potrošača Ilze Ajgner nedavno se radovala što odavno nije bilo nikakvih skandala sa mesom. Ipak, ubrzo nakon toga celu Evropu potresa novi skandal.
Kako prenosi Süddeutsche Zeitung, Evropska komisija namerava da uvede regulativu koja će značajno pojednostaviti testiranje novih farmaceutskih proizvoda na ljudima.
O tekstu nove regulative, u kojem bi trebalo da bude izostavljen zahtev za kontrolom i ovlašćivanjem kliničkih testova od strane nezavisnih etičkih komisija, raspravljaće se pred Evropskim parlamentom u junu. Prema njegovom nacrtu, ubuduće će biti dovoljno da samo jedna zemlja članica samostalno proceni rizik od eventualnog testiranja na ljudima. Doktori upozoravaju da će velike farmaceutske kompanije u tom slučaju automatski izbegavati one zemlje koje imaju visoke standarde kontrole, te da će birati one države čiji im propidi najviše odgovaraju. Kritičari nove regulative navode da će, ukoliko na bude usvojena, uslovi za zabranu ljudskog testiranja biti manje strogi od onih koji se primenjuju nad životinjama.
Još su drevni vladari ukrašavali svoje palate mozaicima. Ta tradicija živi i dalje. Jedan od najpoznatijih proizvođača mozaika na svetu ima svoju radionicu u Minhenu. I to već skoro dva veka.
U Srbiji svaki četrdeseti zaposleni radi u gradskoj i opštinskoj administraciji, tačnije 2,46%. Najmanje ih je u Novom Sadu (1,37%), i Beogradu (1,42%), a najviše u Vojvodini (2,41%) i Centralnoj Srbiji (3,3%).
U ovim prosecima krajnosti predstavljaju opštine sa najvećim i najmanjim udelom. Najveći udeo imaju Bosilevgrad (12,26%), Medveđa (11,5%), Bojnik (9,3%), Trgovište (9,18%), Opovo (9,12%), Ražanj (8,43%) i Ćićevac (7,31%), a najmanje Despotovac (1,17%), Temerin (1,23%), Senta (1,32%), Valjevo (1,33%), Arilje (1,43%), Ivanjica (1,57%) i Inđija (1,69%). Iz nabrojanih imena opština i gradova vidi se da se u krajnostima najčešće nalaze male opštine usled nekakvih specifičnosti koje ih gurnu na vrh ili na dno liste.
Na osnovu pokazatelja iz zvaničnog izveštaja Ministarstva finansija i privrede Republike Srbije, „Pregled broja zaposlenih i angažovanih lica i podataka o iznosu isplaćenom za njihove plate, dodatke i naknade u organima lokalne samouprave za korisnike obuhvaćene Zakonom o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji za mesec 11/2012 godine“, u četiri tabele prikazano je rangiranje opština u Srbiji. Moguće su štamparske greške, kako u izveštaju tako i u izvršenoj obradi i one su mogu ukloniti logičkom kontrolom. Na primer, moguće je da je za Novi Pazar ispuštena jedna cifra te je za 551 zaposlenog isplaćeno 4.428.630 dinara, što je 8.037 dinara po zaposlenom. A to je više nego četiri puta manje od sledeće opštine sa najmanjim primanjima Ćićevac (34.773 dinara). Podaci se odnose na sve isplate tako da ne predstavljaju prosečne bruto zarade, već stvarne troškove na kontima troškova zaposlenih. Prosečne zarade mogu da se razliku u zavisnosti od strukture zaposlenih po kvalifikacionoj strukturi i vremenskom statusu (na neodređeno, određeno ili po drugim osnovama). Od gradova i opština jedino Jagodina nije dostavila zarade i broj zaposlenih, te je nema u tabelama odabranih pokazatelja. Njeni podaci bi povećali ukupan broj zaposlenih i fond isplaćenih zarada.
Prva tabela rangira opštine prema prosečno isplaćenim sredstvima prema broju zaposlenih i angažovanih u lokalnim samoupravama. U novembru je isplaćeno 3.057 miliona dinara (bez Jagodine) za 42.352 zaposlena lica, što daje trošak od 72.180 dinara po zaposlenom. Najveće troškove je imao Beograd (91.868 dinara), praćen Novim Sadom (80.383 dinara), Vojvodinom sa novosadskim podacima (73.827 dinara) i Centralnom Srbijom bez Beograda (64.811 dinara). Najveće isplate za zarade imali su Pećinci (305.848 dinara), Despotovac (276.175 dinara) Temerin (192.399) i Senta (155.715 dinara) i još sedam opština ima veće izdatke od 100 hiljada po zaposlenom. Najmanje imaju Ćićevac (34.773), Velika Plana (41.152), Kanjiža (47.458), Bosilevgrad (49.804) i Kula (51.274).
U lokalnoj upravi od 170 stanovnika u proseku je zaposlena po jedna osoba. Ili 0,59 lica radi među 100 stanovnika u lokalnoj administraciji, što je 59 zaposlenih na 10.000 stanovnika. Beograd ima jednog na 208, Novi Sad na 192, Vojvodina na 180 a Centralna Srbija na 152 lica. Na 10.000 Beograd ima 48, Novi Sad 52, Vojvodina 55 i Centralna Srbija 66 administratora. Najmanje imaju Despotovac (jednog među 473 meštana), Temerin (1:416), Inđija (1:329), Senta (1:328), Lučani (1:322), a najčešće su osobe u Crnoj Travi (1:49), Bosilevgradu (1:54), Trgovištu (1:59), Medveđi (1:76). Više od jednog procenta populacije predstavlja lokalna administracija još u Ćićevcu, Čajetini i Bojniku. Kako se smanjuje broj stanovnika ovom udelu se još približavaju Blace, Kikinda, Kanjiža, Lakovac, Dimitrovgrad…
Kada se fond isplaćenih zarada u novembru podeli sa popisanim brojem glava, dolazimo do podatka da je svakog građanina Srbije u tom mesecu postojanje lokalne samouprave koštalo po 425 dinara. Malo je veće, za pad broja stanovnika od popisa, ali par dinara više na ovu skromnu sumu novca je nevažno. Vojvođani su oduvek bili poznati reformisti i racionalisti, tako reći naprednjaci, te je njih lokalna samouprava koštala po 409 dinara, u Novom Sadu je bila 419 dinara, u Centralnoj Srbiji 427 a u Beogradu 441 dinar. U skladu sa demografskim trendovima u Beogradu i Novom Sadu je malo pojeftinila, a u ostalim krajevima poskupela. Najveći trošak za plate, dodatke i ostale lične troškove zaposlenih imali su žitelji Pećinaca (1.396 dinara) Trgovišta (1.360), Crne Trave (1.353), Bosilevgrada (925) i Medveđe (853), a najmanje Preševo (208), Ivanjica (215), Varvarin (222), Bajina Bašta (224) i Arilje (229 dinara). Bilo bi interesantno uporediti podatke o zaradama sa podacima o transferima te utvrditi koliki je stepen samofinansiranja. Na primer, u Pećincima su se ovajdili od investitora (prikupljenim porezima), pa mogu da koštaju građane i dve crvene, dok u Preševu se ne prikupi ni dinar lokalnih poreza pa svaki dinar koštaju republičku kasu.
autor: Miroslav Zdravković
Izvor: makroekonomija.org