Vesti

Predsednik Obama je proglasio stanje lementarne nepogodeu državi Njujork, i naredio dafederalna pomoć bude na raspolaganju pojedincima u okruzima Bronks, Kings, Nasau, Njujork, Ričmond, Safolk i Kvins.

U oluji je do sada poginulo 16 osoba ali strahuje se da će broj biti i veći u područjima koja su poplavljena a i onima u kojima besni vatra. Vatrogasci u Kvinsu imaju problem nedostupnosti vode za gašenje a ne smeju vatru gasiti morskom vodom. Oko dva miliona Njujorčana nema struju.

Jedan od demokrata Ed Marki 25. oktobra je još objavioizveštaj koji je sastavio od nekoliko najnovijih istraživanja o klimatskim promenama i njihovom uticaju na Novu Englesku. U izveštaju piše „Ako nastavimo da se pravimo da se one ne dešavaju uragan Sendi neće biti oktobarsko iznenađenje već možda stalna opasnost na ovim predelima“.

Ovde možete uživo pratiti dalju putanju superoluje.

Rast prihoda od prodaje zabeležila su sva Strateška poslovna područja, a ukupnom rastu najznačajnije su doprinela Strateška poslovna područja Delikatesni namazi (10,8 odsto), Zdravlje i nega (9,8 odsto), Kafa (9,4 odsto) i Sportska i aktivna prehrana (7,4 odsto).

Tokom prvih devet meseci 2012. uspešno se nastavila druga faza integracije Droge Kolinske u sistem Atlantic Grupe, sa fokusom na konsolidaciju proizvodnih kapaciteta u okviru sistema, pa je proizvodnja Multipower pića preseljena od ugovorenog proizvođača u sopstvene kapacitete u Rogaškoj Slatini. Menadžment nastavlja s procenama isplativosti preseljenja i ostale uslužne proizvodnje u sopstvena postrojenja.

U svim poslovnim područjima lansirani su novi proizvodi, dok su postojeći uvedeni na nova tržišta. Na primer, na hrvatskom tržištu lansirani su novi brendovi izvorske i mineralne vode (Kala i Kalnička) koji su u segmentu voda zamenili prethodne brendove Unique i Kapljica. U regiji je lansiran novi proizvod iz Argeta asortimana – Argeta Delight, dok je novi proizvod iz segmenta pića – Cockta Rossa, zabeležio odlične rezultate u sezoni. Argeta se posebnim rezultatima ističe i van regije, pa u Austriji ima tržišno učešće od 26 odsto, a asortiman Slatko i slano (Štark) je zahvaljujući distribuciji proširenog asortimana u Hrvatskoj rastao više nego dvostruko.

Hrvatsko tržište je najveće pojedinačno tržište Atlantic Grupe sa učešćem u ukupnoj prodaji od 27,4odsto, a slede tržišta Srbije sa 23,8 odsto, Slovenije sa 12,4 odsto, BiH sa 8,1 odsto, ostala regionalna tržišta sa 6,3 odsto kao i ključna zapadnoevropska tržišta sa 8,4 odsto. Tržište Rusije i istočne Evrope sa učešćem od 4,6 dsto u prihodima od prodaje beleže najveći rast od 36,1 odsto. Ostala tržišta učestvuju u prihodu sa 9 odsto.

Sopstvene robne marke Atlantic Grupe učestvuju u prodaji sa 73,1odsto, distribucija proizvoda robnih marki principala s 15,5 odsto, prihod od prodaje u apotekarskom lancu Farmacia sa 6,1 odsto, dok proizvodi koje Atlantic Grupa proizvodi kao privatne robne marke za velike poslovne sisteme u zemlji i inostranstvu čine 5,3 odsto prodaje.

Na Ustavotvornoj konvenciji 1787. godine delegati su imali mnogo posla pa na kraju nisu stigli da se dogovore na koji dan bi inače trebalo da se održavaju izbori u SAD. Tako je saveznim državama prepušteno da same odrede datum održavanja federalnih izbora, zbog čega je nekoliko decenija vladao haos – svaka država je odabrala dan koji njoj odgovara.

Red je uveden tek 1845. godine, kada je u Kongresu izglasano da se izbori na saveznom nivou održavaju utorkom, što je imalo smisla u eri kada je većina Amerikanaca živela u ruralnim krajevima. Nedelja se smatrala svetim danom odmora, a ponedeljak je otpao jer se tada na izbore putovalo kočijama, pa bi mnogi morali da krenu u nedelju kako bi stigli do izbornog mesta. Sredom je uglavnom bio pijačni dan, pa im je najviše odgovarao utorak.

Za 19. vek to je bila ispravna odluka, a i tada su se izbori u Americi pretvarali u veliki paradni dan: cele porodice bi sa farmi dolazile na kočijama, svi su se odevali svečano, nakon glasanja se družilo i pevalo. Međutim danas to nije dobar izbor, tvrde politikolozi, jer je zbog toga što su izbori radnim danom manja izlaznost – tek svaki četvrti Amerikanac glasa.

Tportal

Nominalna kamatna stopa za oročene depozite na period od 15 meseci je fiksna i iznosi 5,5 odsto (EKS 5,03). Klijenti, uz isplatu kamate unapred, imaju mogućnost izbora oročenja na tri, šest i dvanaest meseci.

Pored „Garantovano slobodne štednje“, štediše u AIK Banci očekuje i standardna ponuda oročene štednje u evrima sa posebno stimulativnim kamatama za oročenje na 15 i 25 meseci. Nominalna godišnja kamatna stopa za sredstva oročena na 25 meseci iznosi 5,7 odsto (EKS 4,87%), dok kod perioda oročenja na 15 meseci kamata iznosi 5,5 odsto (EKS 4,68%). Građanima koji oroče sredstva na 12, 15 ili 25 meseci na raspolaganju su i pogodnosti u vidu besplatnog tekućeg računa sa pozajmicom na bazi štednje i VISA Charge ili Gold kreditnih kartica bez članarine sa garantovano najpovoljnijom kamatom na tržištu.

AIK Banka je, uz uvažavanje preporuka Centralne banke, korigovala kamatne stope kako bi izašla u susret klijentima i na sebe preuzela trošak poreza po odbitku na prihod od kamate koji od 1. oktobra iznosi 15, umesto dosadašnjih 10 odsto.

Neto profit Krajslera u trećem tromesečju iznosio je 381 milion dolara, čak 212 miliona više nego u istom periodu lane, iako manje nego u prva dva kvartala 2012. godine. Ukupna prodaja skočila je za 18% na 15,6 milijardi dolara. Iako je većinski vlasnik ovog nekadašnjeg ponosa američke industrije italijanski Fiat, Krajslerovi automobili su manje promovisani na evropskom tržištu u odnosu na Ford ili Dženeral Motors, čiji su profiti u drugom delu godinu doživeli pad baš zahvaljujući krizi u zemlajma evrozone. Iz Forda su zato najavili skoro zatvaranje dve fabrike u Engleskoj.

S druge strane, američko tržište je tokom poslednjeg meseca ostvarilo najbolje rezultate u poslednje četiri godine. Samo Krajsler je u periodu jul-septembar širom sveta prodao oko 550.000 komada, 12% više nego prošle godine. Ova kompanija već sada očekuje neto profit od 1,5 milijardi dolara za čitavu 2012.

Širakavinim obraćanjem javnosti ulagači izgleda da nisu bili mnogo oduševljeni pošto je Nikkei indeks pao za 1% posle ove objave. japanski guverner je povećanje otkupa obveznica objasnio izazovima koju donosi evropska kriza, kao i stagniranjem američke ekonomije. Povećanje otkupa efektive desilo se drugi mesec za redom, pošto je u septembru on već povećan za 10 biliona jena. Ovim potezima Japan staje rame uz rame sa američkim FED i njegovim programom QE3 kojim otkupljuje obveznice u visini od 40 milijardi dolara na mesečnom nivou. Evropska centralna banka pokreće sopstveni program otkupa za EU.

UBS trenutno ima 64.000 zapsolenih, ali njihov broj će se smanjiti za deset hiljada u naredne tri godine u pokušaju da se preorijentiše na privatno bankarstvo. U obaveštenju uprave najavljeno je da će se prestati sa rizičnim ulaganjem u investiciono bankasrtvo, pošto je ova poznata švajcarska banka izgubila 39 milijardi švajcarskih franaka tokom finansijske krize upravo zbog takvih poteza, zbog čega su u pomoć morale da priskoče i vlasti. Pomenuti rezovi umanjiće troškove za 3,4 milijardi franaka.

Neto gubitak u periodu jul-septembar iznosio je novih 2,17 milijardi franaka, u poređenju sa dobiti od oko milijardu švajcarskih franaka u istom periodu 2011. godine. UBS je bila jedna od banaka koja je najteže podnela prvi udar globalne krize, a prošle godine se suočila i sa dodatnim gubitkom od dve milijarde franaka zbog lažnih računovodstvenih aktivnosti bivšeg zaposlenika Kvekua Adobolija, koji je pred sudom odbio ove optužbe.

Među najvećim ekonomija, godišnja inflacija porasla je samo u SAD (sa 1,7% na 2,0%), dok je u Kanadi (1,2%) i Italiji (3,2%) stagnirala. S druge strane, Velika Britanija je zabeležila pad inflacije u septembru (sa 25,% na 2,2%), kao i Francuska (sa 2,1% na 1,9%) i Nemačkoj (2,1% na 2,0%). Godišnja inflacija u EU ostala je nepromenjena na 2,6%. Izvan OECD, Ruska Federacija zabeležila je porast inflacije sa 5,9% na 6,6%, a Južna Afrika sa 5,1% na 5,6%, dok je Kina zabeležila blagi pad inflacije sa 2,0% na 1,9%.

Ukupni krediti u odnosu na kraj 2011. godine su povećani za 22% i iznose 56,1 milijardi dinara, dok su ukupni depoziti povećani za 8,9% i iznose 61,1 milijardi dinara.

U odnosu na kraj 2011. godine, krediti plasirani stanovništvu i mikro klijentima su uvećani za 10,4% i iznose 25,3 milijardi dinara. Krediti pravnim licima su u odnosu 2011. godine povećani za 28,1% i iznose 35,9 milijardi dinara.

Depoziti stanovništva i mikro klijenata su uvećani za 14,8% u odnosu na kraj 2011. godine iiznose 26,4 milijardi dinara. Depoziti pravnih lica su u odnosu na kraj 2011. godine povećani za 15,9% i iznose 12,5 milijardi dinara.

U pogledu operativnog poslovanja, Banka je na kraju trećeg kvartala 2012. godine ostvarila 10,9% više operativnih prihoda u odnosu na isti period prethodne godine, dok su operativni rashodi porasli za 8,8%. Operativna dobit na kraju trećeg kvartala ove godine je za 15,9% veća u odnosu na isti period prethodne i iznosi 1.307 miliona dinara, kada je 1.127 miliona dinara.

Ukupan finansijski rezultat na kraju trećeg kvartala 2012. godine, podržan i određenim prihodima sa jednokratnim efektima iz prve polovine godine, iznosio je 776,2 miliona dinara što je 31,8% više u odnosu na isti period prethodne godine kada je iznosio 588,9 miliona dinara.

U trećem kvartalu ove godine za 23,1% je uvećan broj korisnika alternativnih kanala distribucije tako da sada više od 100 hiljada klijenata Erste Banke koristi internet i telefonsko bankarstvo. Ukupan broj klijenata Erste Banke je premašio 300 hiljada.