Vesti

Grčka je dosegla svoje fiskalne ciljeve za 2012. godinu i ostvarila minimalan višak uprkos lošem ukupnom ekonomskom performansu zemlje. Smanjenje deficita postignuto je kombinacijom većih ušteda od očekivanih u sektoru javne potrošnje, kao i smanjenju dugova u privatnom sektoru.

Londonska rejting agencija Fič danas ocenjuje da je Grčka ekonomija na pragu uspostavljanja balansa, iako je neophodno sprovesti dublje strukturne reforme, uključujući refinansiranje celokupnog finansijskog sektora i velike privatizacije. Uprkos dobrim vestima u fiskalnom sektoru, Fič predviđa dalju kontrakciju Grčke ekonomije od 4% BDP u ovoj godini.

Grčka vlada je uspela da umanji svoje troškove za 8% i ostavri fiskalni suficit od 0,2% BDP, dok su predviđanja i očekivani ciljevi MMF za 2012. bili na nivou deficita od 1,5% BDP. Ipak, dalje smanjenje BDP od 6% u 2012. i očekivanih 4% u 2013. znače i troškove na kamate u visini od 6% BDP. Agencija Fič očekuje da će javni dug Grčke sa svog vrhunca od 179% BDP pasti na 124% do 2020.

Srbija mora da pruži odgovarajuće uslove zainteresovanim investitorima u gradnju vetroparkova kako bi zacrtani ciljevi bili postignuti na vreme. Solarni paneli i biomasa još uvek nisu adekvatno obuhvaćeni domaćom startegijom o obnovljivim izvorima energije.

Na današnjoj panel diskusiji o obnovljivim izvorima energije i energetskoj nezavisnosti u Srbiji predstavljeni su dosadašnji rezultati i ciljevi koje naša zemlja mora da postigne do 2020. godine u ovoj oblasti. Prema rečima generalnog direktora kompanije General Electric za Jugoistočnu Evropu, Gaetana Masare, svedoci smo pokretanja nove energetske dinamike na globalnom nivou, koja će u narednih nekoliko decenija značajno uticati na smanjenje emisije gasova koji izazivaju efekte staklene bašte, ali i na politiku donošenja cena fosilnih energenata. GE je u regionu doprineo izgradnji najvećeg vetrogeneratora od 300 MW u Rumuniji i očekuje učešće u sličnim projektima u Srbiji.

„Srpske vlasti bi trebalo da usvoje još nekoliko mera i pravnih akta kako bi prilagodili regulativu u ovoj oblasti koja bi pomogla zainteresovanim investitorima da učestvuju u postizanju energetskih ciljeva za 2020. godinu. Takođe u GE smatramo da sa predviđenom granicom od 500 MW kapaciteta od vetrogeneratora u narednih sedam godina Srbija neće uspeti da postigne 27% udela obnovljivih izvora energije, dogovorenih u skladu sa aktuelnom evropskom strategijom i da tu granicu treba podići“, napominje Masara.

Prema podacim Elektroprivrede Srbije, naša zemlja u ovom trenutku proizvodi 55% električne energije iz termoelektrana, a 40% iz hidroelektrana. U okviru Strategije o energetskoj efikasnosti do 2020. ciljevi su postizanje 20% manje emisije štetnih gasova i povećanje udela obnovljivih izvora energije. U toku je revitalizacija 15 postojećih mini hidroelektrana i izgradnja novih 8, za koje je EPS od EBRD dobio sredstva u visini od 23 i 22 miliona evra. Pomoćnik ministra energetike, Dejan Trifunović najavio je izgradnju prvog vetroparka u Srbiji od 30 MW na teritoriji Kostolca, kao deo postizanja 300 MW novih izvora energije do 2015, odnosno 500 MW do 2020 godine.