Vesti

Reforma Zajedničke poljoprivredne politike u EU, koja će biti ozvaničena početkom 2014, trebalo bi da dovede do održivog razvoja u ovoj oblasti. Ali, ostvarenju ovog cilju prete bogati prehrambeni lobiji.

Tokom proteklih 50 godina, od prvog donošenja Zajedničke poljoprivredne politike EU, ona je uzimala skoro polovinu godišnjeg evropskog budžeta. Reformisanje ZPP, najavljeno tokom ove i početkom sledeće godine, trebalo bi da transformiše politiku iz visokoproduktivne u onu koja više poštuje zahteve zaštite čovekove okoline i donosi zdravije i kvalitetnije prinose biljnih kultura. Biće promenjena praksa davanja subvencija za proizvođače na način na koji je to rađeno do sada: kvalitet vode, zemljišta, vazduha i proizvedene hrane biće na prvom mestu. Uvođenje ekologije u ZPP u većoj meri trebalo je da izmeni poslovanje najvećih poljoprivrednih konglomerata, koji su jurili velike prinose na račun kvaliteta i još za to dobijali najveće subvencije.

Međutim, Komisija za poljoprivredu i ruralni razvoj EU je pre nekoliko dana dostavila Evropskom parlamentu predlog amandmana novog ZPP u kojem su pomenute, „zelene“ mere izostavljene ili ublažene. Odluka je sada na pojedinačnim članicama EU, čiji predstavnici će u februaru odlučiti o novom, skoro sigurno značajno smanjenom, poljoprivrednom budžetu. „Ozelenjavanje“ nove evropske poljoprivredne politike pretvorilo se, kako piše italijanska „La Repubblica“, u njeno „razvodnjavanje“: po predloženim standardima čak 82% evropskih farmi biće izuzeto od dosadašnjih obaveznih ekoloških zahteva, a definicija „organskog“ uzgajanja, za koju su predložene dodatne beneficije, biće značajno proširena.

Među najvećim zamerkama nalaze se i mogućnost da podnosilac zahteva dobije dve subvencije za uvođenje jedne jedine ekološke mere, kao i smanjenje obavezne očuvane zelene površine na farmi sa dosadašnjih 7% na 3%. S druge strane, među pozitivnim promenama nalaze se subvencije za mlade koji žele da počnu da se bave poljoprivrednom proizvodnjom, kao i ograničenje dodatne pomoći na 300.000 evra za velikoposednike (među onima koji su redovno dobijali ovu pomoć nalazi se i engleska kraljica). Evropski parlamentarci imaće priliku da od 11. do 14. marta izmene amandmane novog ZPP. Širom EU, građani i poljoprivrednici udružili su se u promovisnaju potrebe za unošenjem izmena, u akciji pod imenom „Go M.A.D.“ (Go Meet A Deputy = u prepevanom značenju „popričaj sa svojim predstavnikom u parlamentu“). Pokretači ove akcije veruju da iza kreiranja novog ZPP stoje članovi velikih lobija u industriji hrane.

Do 2050. godine će oko 150 miliona ljudi biti primorano da napusti svoje domove zbog posledica klimatskih promena, procenjuje UN. U Keniji se već sada u izbegličkim logorima nalazi oko 200.000 „klimatskih“ izbeglica iz Somalije, a njihov broj se velikom brzinom povećava.

Ovi ljudi su žrtve uglavnom suša, poplava, oluja i drugih katastrofa koje je prouzrokovao ljudski nemar prema planeti. Najvažnije je, poručuju iz Ujedinjenih nacija, pomoći im, regulisati njihov status i sprečiti uzroke daljih nepogoda.

Profesor prava Valter Kalin smatra da najveću odgovornost za ovakvu situaciju snose razvijene zapadne zemlje koje i emtuju najviše uljen-dioksida – on širom sveta drži predavanja o ovoj problematici. Kalin tvrdi da su klimatske izbeglice trenutno bez ikakvih prava jer širom sveta “ne postoje uredbe koje definišu njihova prava, kao u slučaju političkih izbeglica. Nije definisana ni obaveza njihovog prihvatanja u susednim zemljama, niti vrsta zaštite koju mogu dobiti “.

Dalje, katastrofe obično pogađaju one koji su ih najmanje i izazvali, tj slabije ekonomije koje nemaju kako da budu zagađivači. Jedan od zaključaka UN-ove konferencije o klimatskim promenama 2011. u južnoafričkom gradu Durbanu bio je i osnivanje „zelenog klimatskog fonda“, namenjenog pomoći zemljama koje se suočavaju sa klimatskim promenama. U početni kapital fonda uplaćeno je 30 milijardi evra, a predviđeno je da se do 2020. godine ova suma poveća na 100 milijardi godišnje. Ovaj novac biće korišćen za prevenciju ali i saniranje već nastalih posledica klimatskih promena.

Španski premijer Marijano Rahoj upetljan je, izgleda, u korupcionašku aferu vezanu za tajne isplate “bonusa” političarima iz vladajuće partije, piše Fajnenšl Tajms.

Da podsetimo, afera je ponovo otvorena kada je otkriveno da je bivši blagajnik partije stekao bogatstvo od 22 miliona evra na računu u švajcarskoj banci zato što je „ispod žita“ od građevinskih firmi dostavljao novčane bonuse partijskim liderima. Inače, španska ekonomska kriza proistekla je najvećim delom iz sloma nekada moćnog tržišta nekretnina u toj zemlji. Partija je pre dva dana demantovala ove navode međutim sada El Pais, najveće španske novine, tvrde da da je premijer od 1997. svake godine na tromesečnom ili šestomesečnom nivou dobijao 25.200 evra, potkrepljujući ovo dokazima – navodnom premijerovom beležnicom.

Rahoj je izdao saopštenje u kojem piše da “Narodna partija nema saznanja o pisanim dokazima koji bi utvrdili krivicu za korupciju, niti su isplate vršene preko stranke” i pozvao nezavisne revizore da ispitaju slučaj.