Vesti

Načelnik sektora za vanredne situacije u MUP-u Srbije Predrag Marić kaže da se voda proverava i dase ne očekuje prisustvo opasnih materija u meri koja će ugroziti ljudske živote, pa čak ni floru i faunu.

“Mislim da imamo razlog za optimizam ali ipak moramo sačekati da se sva uzrokovanja odrade, da se odrade analize u Beogradu na Košutnjaku i onda ćemo o tome obavestiti javnost”, dodaje Marić.

Međutim, situacija u Mađarskoj nije tako optimistična.Državni sekretar za zaštitu životne sredine Mađarske Zoltan Ilješ izjavio je da će brana rezervoara sa otrovnim muljem u gradu Ajka na zapadu zemlje neminovno pući ponovo i da drugo izlivanje tečnosti nije moguće sprečiti.

„Tragedija bi mogla da se dogodi u roku od jednog dana ili sedmice“, kazao je Ilješ prilikom posete najugroženijem selu Kolontar u koje se crveni toksični mulj izlilo pre sedam dana iz fabrike MAL za preradu aluminijuma i koji je pritokama stigao do Dunava.Prema njegovim rečima, oko sela Kolontora je u toku izgradnja barijere visoke 10 metara i dugačke 600 metara, koja bi trebalo da bude završena do večeras.

Očekuje se da mulj prilikom eventualnog drugog pucanja bude gušći i da se razlije na 500-1000 metara od rezervoara.Marić kaže da, kada je reč o toj informaciji treba biti jako oprezan.

“Ja imam informaciju da Mađari čine puno da ne dođe to takvog razvoja događaja. Sačekao bih sa tim. U svakom slučaju, budite sigurni da sve ono što bude predstavljalo opasnost po bezbednost građana Srbije biće blagovremeno saopšteno”, rekao je on.

Porez je u EU stvar nacionalnih vlada i nije jasno da li će biti uveden ikakav porez na finansijske aktivnosti, budući da će možda biti potrebne godine da bi razgovori između vlada o porezu koji bi se primenjivao u čitavoj Uniji urodili plodom, navode analitičari agencije Rojters.

Komisija je takođe podržala uvođenje poreza na finansijske transakcije poput trgovine akcijama i obveznicama, što su predložile Nemačka i Francuska.

Komesar EU za poreze Algirdas Šemeta je izjavio da bi porez FAT, koji se takođe naziva i „Tobinov porez“ po američkom ekonomisti Džejmsu Tobinu koji ga je predložio sedamdesetih godina prošlog veka, trebalo istovremeno uvesti u čitavom svetu, kako bi se izbeglo preseljenje poslovanja kompanija.

Za sada, članice EU, uključujući Britaniju i Nemačku, planiraju uvođenje nacionalnog poreza na bankarski bilans stanja kako bi se na taj način finansirala eventualna buduća državna pomoć bankama, a Šemeta je istakao da sve mere u vezi sa porezima u EU moraju biti koordinisane, da bi se izbeglo preklapanje.

Pod terminom „rat valuta“ podrazumeva se nastojanje neke zemlje da namerno devalvira, odnosno smanji vrednost svoje nacionlane valute kako bi podstakla konkurentnost ekonomije.Ono što se trenutno događa u svetu jeste da se nekoliko država opire prirodnom jačanju njihovih valuta.

U tome prednjači Kina čiji je juan, kako to većina ekonomista smatra, neosnovano slab.Na to su se uoči sastanka u Vašingtonu požalili i čelnici Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke i Evropske komisije.

Cene avio-prevoza sa popustom odnose se na deset evropskih destinacija, od Beograda do: Rima, Torina, Milana, Venecije, Londona, Madrida, Barselone, Brisela, Atine i Soluna, a svi letovi su preko Rima.

Broj avio-karata sa popustom je ograničen. Karte se mogu kupiti u svim poslovnicama turističke agencije Kon Tiki Travel i preko korisničkog centra Alitalie. Pri kupovini karata u agenciji, klijenti mogu na licu mesta da podnesu zahtev za Visa ili MasterCard kreditnu karticu Eurobank EFG i čak plate pun iznos cene karata u mesečnim ratama bez kamate.

Dolazak nemačke kompanije „Leoni“ u Srbiju, evropskog lidera u proizvodnji elektrokablova za automobile, jedna je od najvećih investicija kod nas. U fabriku u Prokuplju, koja je otvorena pre nepunih dvanaest meseci, nemački partner i Vlada Srbije uložili su deset miliona evra.

Dinkić je rekao da kompanija „Leoni“ pregovara za dobavljački ugovor sa „Fijatom“ i da bi u tom slučaju zaposlila još 1.000 ljudi:

„Mi imamo odličnu saradnju sa investitorima iz Bavarske. Skoro četvrtina ukupne trgovine sa Nemačkom, je upravo sa Bavarskom. Zahvaljujući dolasku „Leonija“ i „Dreksler Majera“ mi smo uspeli da ostvarimo suficit u spoljnoj trgovini sa tom pokrajinom“.

Prema njegovim rečima, jako je važno da postoji veliki interes bavarskih kompanija iz svih oblasti za dolazak u Srbiju, jer postoje pozitivni primeri kompanija koje su već tu, kao što su „Knauf“, „Simens“, „Leoni“, „Dreksler Majer“, „Gramer“ i drugi, koji daju podstrek ostalima da dođu u našu zemlju.

Srpska moneta oslabila je prema evru za 9,8 odsto i 8,6 odsto prema dolaru, a prema švajcarcu za oko 15 odsto. Od početka krize pad dinara prema švajcarcu je oko 40 odsto, evru skoro 28 odsto, a dolaru 21,8 odsto.

U odnosu na evro naša moneta je od 2007. do danas oslabila za 27,47 dinara. Pre tri godine je evro vredeo 78,86 dinara, a 4.oktobra ove godine 106,33 dinara.

„Ako se uporedimo sa okolnim zemljama jedino mađarska forinta ima značajan pad svoje valute u 2010. (oslabila za 4,1 odsto), dok su većina ostalih moneta ojačale prema evru u isto vreme (rublja za skoro 10 odsto)“, kaže analitičar Goran Nikolić i dodaje da „posmatrano od početka krize samo ukrajinska moneta ima nivo pada sličan dinaru“.

Slabljenje dinara je, pre svega, prema rečima Nikolića, rezultat slabih kapitalnih priliva u proteklom delu ove godine. S padom domaće valute povezan je pad vrednosti prodatih blagajničkih zapisa, posebno intenzivan u junu i julu.

Monetarne vlasti u Srbiji, sada je već sasvim izvesno, nisu uspele da odbrane kurs dinara, a neće ni planiranu inflaciju za ovu godinu. Evro već „gazi” na 107 dinara, a poslednji izveštaj NBS, ma koliko pisan u optimističnom tonu, navodi na zaključak da centralna monetarna institucija neće uspeti u svom naumu da inflaciju održi na gornjem nivou od osam odsto, odnosno šest plus dva odsto. Inače, na odbranu valute monetarne vlasti su ove godine potrošile dve milijarde evra.

Izvezeno je robe u vrednosti od 6.030,1 miliona dolara, što predstavlja povećanje od 16,1 posto u odnosu na isti period 2009. godine, a uvezeno je robe za 10.539,9 miliona dolara, što je za 3,9 posto viže u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit je 4.509,8 miliona dolara, što u odnosu na isti period prošle godine predstavlja smanjenje od 8,9 posto.

Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 57,2 posto i veće je u odnosu na pokrivenost u istom periodu 2009. godine kada je iznosila 51,2 posto.

U periodu januar-avgust 2010. godine beleži se značajna stopa rasta izvoza, a ona je rezultat izvoza proizvoda crne i obojene metalurgije, kao i izvoza poljoprivrednih proizvoda. Na rezultate izvoza uticaj su i depresijacija dinara, kao i porast privrednih aktivnosti u svetu.

Glavni spoljašnji partner u izvozu bili su Italija (681,4 miliona dolara), Bosna i Hercegovina (681,4 miliona dolara) i Nemačka (642,2 miliona dolara).Glavni spoljno trgovinski partneri u uvozu bili su Ruska Federacija (1.390,4 miliona dolara), Nemačka (1.120,9 miliona dolara) i Italija (904,4 miliona dolara).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice EU čine više od polovine ukupne razmene. Drugi po vaznosti partner su zemlje CEFTA sporazuma sa kojima je ostvaren suficit u razmeni od 866,6 miliona dolara, a koji je rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda, kao i izvoza gvožđa i čelika. Što se tiče uvozan najviše su se uvozili električna energija, gvožđa i čelik, kameni ugalj i obojeni metali, kao i voće i povrće. Izvoz Srbije za posmatrani period iznosi 1.765,1 miliona dolara, a uvoz 898,5 miliona dolara. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 196,4 posto.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, Bi Hi Makedonijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa.

Federiko Giconi, 55 godina, je obavljao funkciju zamenika CEO-a UniCredita i zamenika CEO-a Bank Austrije. Pre trideset godina se priključio UniCreditu (u to vreme Credito Italiano) i od tada je radio za kompaniju obavljajući dužnosti, između ostalih zemalja, i u Velikoj Britaniji, Singapuru, Turskoj i Poljskoj. U julu 2007. je postavljen za direktora Divizije poljskih tržišta u UniCreditu, kao i na mesto direktora Bankarskih operacija u centralnoj i istočnoj Evropi (CIE) i člana Borda odgovornog za bankarsku diviziju CIE u Bank Austrija AG.

Giconi je odigrao važnu ulogu u razvoju UniCreditove CIE franšize, jačajući vezu između UniCredita i najbitnijih tržišta Grupe u regionu CIE. Pod njegovim vođstvom, magazin Bankar je 2009. godine proglasio UniCredit za najbolju banku u centralnoj i istočnoj Evropi.

Upravni odbor će u narednim nedeljama, zajedno sa novim CEO-om, proučiti koji je najbolji model upravljanja, odnosno vođenja Grupe, kao i pravilnu raspodelu funkcija uzimajući u obzir poslovno iskustvo i izvrsne rezultate pojedinaca u Menadžment timu koji su u najvećoj meri doprineli uspešnom razvoju Grupe.

Naime, Somalija već dve decenije nema funkcionalnu vladu i rastrzana je dejstvima islamskih pobunjenika.Aktivnost islamističkog pokreta Al Šabab, povezanog sa Al Kaidom, izaziva sve veću zabrinutost međunarodnih organizacija, posebno pošto je taj pokret preuzeo odgovornost za napade u prestonici Ugande, Kampali, za vreme Svetskog prvenstva u fudbalu kada je poginulo 76 ljudi.

„Geografski region koji bi zaista trebalo da zabrine svet je Somalija. Primećujemo sve više i više terorističkih aktvnosti u Somaliji. Sve se češće dešava da se američki državljani, koji su možda počeli tako što ih je trenirala Al Kaida i koji su se vratili u SAD, gde bi čovek pomislio da će se očistiti od naginjanja ka terorizmu, da ti američki državaljni odlaze u Somaliju i bave se terorističkim aktivnostima“, kaže Nobl.

„Dakle, mi verujemo da će za 5 do 10 godina Saomalija, i ti delovi Afrike, biti ono što je danas Avganistan“, zaključio je on.