Vesti

Kapital Svetske banke biće povećan u dva dela, u prvom takozvanom opštem povećanju od 3,5 milijardi dolara učestvovaće sve zemlje članice Banke, a drugo povećanje od 1,6 milijardi dolara finansiraće one zemlje koje dobijaju veća glasačka prava. Time bi se naglasio značaj zemaja u razvoju i tranziciji u svetskoj privredi, ali i zaštitio glas manjih i siromašnih zemalja.

Očekuje se da SAD zatraže odobrenje Kongresa za takav korak, jer ova država je najveći akcionar Banke.

Kina će imati najveće povećanje prava glasa, sa 2,77 na 4,42 odsto, a za njom Brazil (sa 2,06 na 2,24) i Indija (sa 2,77 na 2,91). Kina se sada po pravu glasa popela na treće mesto u Svetskoj banci, posle SAD i Japana. Prethodno je bila iza velikog broja evropskih zemalja.

Popularni svetski fenomen „Istražitelji“, postavljen je prvi put u 13. septembra 2009. godine u MGM GRAND-u u Las Vegasu, gde se dešava i radnja originalne TV serije „Istražitelji“. To je kombinacija zabavne hit serije, naučnih principa i istražiteljskih tehnika – od analize DNK i otisaka prstiju, do forenzičke antropologije i toksikologije. Preko video zapisa, glumci ove popularne TV serije, posetioce vode kroz izložbu i navode ih da uspešno reše slučaj.

Na svom putovanju, posetioci će biti uvučeni u jedno od tri mesta zločina: „Sudar s kućom“, gde se vidi da je auto sa vozačem prošao kroz dnevnu sobu jedne mirne kuće u predgrađu; „Ko je uslužen?“, gde je iza motela pronađeno telo mlade žene; i „Do koske“, gde se u pustinji otkriju ostaci ljudskog skeleta.

Izložba se prostire na oko 1200m2 i čine je hiljade ručno izrađenih rekvizita. CSI: Istražitelji oživljavaju multi-medijalno okruženje puno specijalnih efekata, detaljno rekonstruisanih poprišta zločina i dve vrhunski opremljene laboratorije. Uvodni video snimak autora „Istražitelja“ Antonija E. Zukera i informativni snimci glumaca ove najuspešnije TV serije vodiće „početnike“ kroz ovu avanturu, ali na njima samima je da zaključe „ko je kriv“.

Izložba CSI: Istražitelji nagrađena je prestižnom nagradom „The Thea Award“ za specijalna dostignuća. „The Thea Award“ predstavlja najveće priznanje koje se dodeljuje za kreativnost koju pruža događaj posetiocima.

Sudeći prema rezultatima Infostudovog istraživanja, više od polovine učesnika u istraživanju, aktivno bi se angažovalo na pronalaženju honorarnog posla za sebe. Sa druge strane, skoro svaki treći razmotrio bi mogućnost honorarnog posla ako bi informacija usputno došla do njega, dok bi oko 10% ispitanika razmotrilo ponudu za honorarni posao ako bi im ga neko direktno ponudio.

Prema oblastima poslovanja, najčešće su honorarno radili ljudi u oblasti grafičarstva i izdavaštva, arhitekte, ljudi koji se bave jezikom i književnošću, PR-om i marketingom, dizajneri i umetnici, IT-evci i HR-ovi.

Prema mišljenju ispitanika, honorarni poslovi su najadekvatniji za osobe kojima su potrebni dodatni prihodi uz stalni posao. Osim za njih, prikladno je i za osobe koje imaju višak slobodnog vremena na raspolaganju, zatim mladima, pa onima koji žele veću slobodu, odnosno ne žele fiksne obaveze i svakodnevni rad od 8 sati i više.

Gledano prema godištu, najveća procentualna zastupljenost ljudi koji su radili honorarno je među mladima od 26 do 30 godina kao i među onima sa dužim radnim vekom tj. ljudima starijim od 55 godina. Takođe, prema rezultatima istraživanja, muškarci su se do sada u malo većoj meri (7% više), angažovali u honorarnim poslovima u odnosu na žene.

Da honorarni posao vide kao mogući osnovni izvor prihoda reklo je svega 15% ispitanika, dok većina, odnosno skoro polovina ispitanika (48%), kaže da je to samo dodatni izvor prihoda uz stalni posao. Ostali smatraju da je honorarni posao izlaz u situaciji kada nemaju posao.

Ispitanici koji bi aktivno tražili honorarni posao smatraju da bi do ponude najlakše došli putem mreže prijatelja, odnosno uz pomoć reklame od usta do usta. Ostale metode su: besplatni specijalizovani sajtovi za freelancer-e i njihovo povezivanje sa firmama, društvene mreže, na primer, Facebook, Twitter i MySpace, zatim, stručne društvene mreže, na primer LinkedIn ili strukovna udruženja…

Svaka nedelja zaustavljenog vazdušnog saobraćaja trebalo bi da košta evropski turizam oko 4-7,5 milijardi evra prihoda, a duži poremećaji vazdušnog saobraćaja će negativno uticati na cenu goriva.

Erste grupa predviđa najbolji scenario da će promena od vulkanske prašine u magmu koja se izliva imati ograničeni uticaj, a najgori da bi erupcija susednog vulkana Katla najviše pogodila Evropu i evro, što bi imalo negativan uticaj na akcije, a pomoglo bi obveznicama.

Do sada su vulkanske erupcije na Islandu izazvale poremećaj u vazdušnom prostoru u 12 evropskih zemalja, a avio-kompanije kolektivno gube 185 miliona EUR dnevno.

Naprednjaci su ovim činom pokazali da su zadržali neke metode borbe koji su tradicionalno karakterisali radikale, odbivši da kažu odakle im pomenuti snimak. Vučić je sarkastično izjavio da mu je traka „pala s neba“ i poetično dodao da mogu da ga muče, ali on neće reći ime čoveka koji mu je dostavio snimak.

U duhu čojstva, napredanjaci se trude da prikupe obiman materijal o korupciji u pravosuđu koji bi potkrepio Cvijanove optužbe. SNS će pomenuti snimak proslediti Tužilaštvu.

Na sve ovo, Nata Mesarović, ima da kaže da nikada nije rekla da ne poznaje Cvijana, već da ne zna ko je on, bila je zbunjena predstavljanjem ovog čoveka kao najvećeg pravnika u Srbiji. Inače, njih dvoje su se službeno sastali jer je Cvijan tvrdio da je bilo korupcije u procesu reizbora sudija.

Da podsetimo, nisu napredanjaci jedini nezadovoljni reformom sudstva, mnogo je sudija koji nisu reizabrani govorilo u medijima o korupciji i „sumnjivim“ izbornim kriterijumima.

Najveći južnokorejski proizvođač automobila je uknjižio čistu zaradu od 1,02 milijardu dolara u razdoblju januar-mart, što je najveća kvartalna dobit kompanije ikada. U odnosu na prvo tromesečje prošle godine prodaja se uvećala za 36,6 odsto.

Udeo na globalnom tržištu porastao im je za 4.8 odsto u pomenutom periodu, uglavnom zahvaljajući prodaji u Kini, Indiji i SAD. U Kini je prodaja skočila za 48.1 odsto, Indiji 33.5 odsto a u SAD 78.3 odsto.

Zemlje CIE imaće rast BDP-a od 2,8 odsto, a rast sličan srpskom imaće Makedonija i Albanija. BDP Bosne i Hercegovine porašće pola a Hrvatske samo petinu procenta, dok će Crna Gora imati pad od 1,7 odsto.

Na nivou centralne i istočne Evrope najveći rast BDP-a ove godine MMF očekuje u Turskoj, od 5,2 odsto, a najveći pad u Letoniji, za četiri procenta. Zemljama centralne i istočne Evrope MMF za narednu godinu prognozira rast BDP-a od 3,4 odsto a za 2015. godinu od četiri odsto.

U sledećoj godini naš BDP će rasti na tri procenta, a u 2015. godini se očekuje pet odsto. Ovogodišnja inflacija bi po MMF-u u Srbiji trebalo da bude oko šest odsto (nasuprot prošlogodišnjih 6,6 odsto), a u narednoj godini četiri i po procenta.

Napomena: sve premije su izražene u hiljadama RSD

„Dunav osiguranje“ je, po visini ostvarene premije, najveća osiguravajuća kuća u zemlji, a „Delta Đenerali“ pretekao je „Viner štetiše“ i postao lider u prodaji životnog osiguranja u Srbiji.

Prema najnovijim podacima Centra za unapređenje osiguranja, tržište osiguranja u Srbiji, i pored ekonomske krize, ipak beleži povećanje ukupnog obima ostvarene premije.

„Delta Đenerali“ osiguranje ima najveće povećanje tržišnog učešća i postaje lider u prodaji osiguranja života, sa ostvarenom premijom od preko dve milijarde dinara, tj. tržišnim učešćem od 26,23 odsto. Za njim je „Viner štetiše“, zauzevši 25,2 procenta tržišta dok je treće mesto po visini premije ostvarilo „Grave osiguranje“, sa 1,7 milijardi dinara. Visoka koncentracija tržišta životnih osiguranja ogleda se u činjenici da prva tri društva po visini premije zauzimaju čak 73,04 odsto ukupnog tržišta.

Osiguravajuće kompanije u oblasti neživotnih osiguranja zadržavaju sličnu strukturu kao i prethodne godine, sa učešćem prve tri kompanije u ukupnoj premiji od 70,27 odsto.

Lider na tržištu je „Dunav osiguranje“ sa 14 milijardi dinara ostvarene produkcije i 30,85 odsto tržišnog učešća, dok je DDOR sa premijom od 10,6 milijardi dinara, zauzeo 23,4 odsto tržišta. Treće mesto i 16,02 procenta tržišta ima „Delta Đenerali osiguranje“.

Pogledajte i našu listu TOP 50 osiguravajućih društava Centralne Evrope u saradnji sa revizorskom kućom Deloitte za 2008. godinu.

Izvor: portal o osiguranju www.osigurajtese.rs i Centar za unapređenje osiguranja