Vesti

MMF je u svojoj redovnoj dvogodišnjoj prognozi ekonomskih kretanja u svetu predvideo da će globalna privreda iduće godine ostvariti rast od 3,1 odsto. Ove godine zabeležen je negativan rast od 1,1 odsto.

U MMF-u kažu i da su Kina i Indija glavne pokretačke snage privrednog oporavka u svetu, iako se očekuje da će većina zemalja, bar tokom narednih šest meseci, ostvariti pozitivan privredni rast.

MMF prognozira i da će se u baltičkim državama, Mađarskoj i Bugarskoj recesija, premda nešto blaža nego ove godine, nastaviti i tokom 2010. godine.

U MMF-u kažu i da će istočnoevropske privrede u usponu, gledano u celini, naredne godine ostvariti privredni rast od 1,8 odsto.Prema prognozama Fonda, Poljska i Turska će zabeležiti posebno značajan rast proizvodnje.

U drugom kvartalu ove godine BDP je realno bio za četiri odsto manji nego u istom periodu 2008. godine. Najveći pad u drugom kvartalu bio je u prerađivačkoj industriji – 20 odsto, zatim sledi građevinarstvo s padom od 16,1 odsto i ugostiteljstvo s 11,8 odsto. U sektoru vađenja ruda i kamena pad je bio devet, a u trgovini osam odsto.Prema podacima RSZ-a, najveći rast je imao je transport – 7,5 odsto i finansijsko posredovanje, koje je u drugom kvartalu zabeležilo rast od 5,9 odsto.BDP Srbije je u 2008. godini imao rast od 5,4 odsto. Prema podacima ministarstva finansija Srbije BDP u 2008. bio je 34,26 milijardi evra, odnosno 2.791 milijardu dinara, što je 4.651 evro po stanovniku.

Objavljeni su i podaci o spoljnotrgovinskom deficitu Srbije koji je za osam meseci ove godine iznosio 3,4 milijarde evra, što je 37,1 odsto manje nego u istom razdoblju prošle godine.Kako je ocenjeno u saopštenju Zavoda za statistiku, nastavljene su tendencije pada izvoza i uvoza sa kraja protekle godine, a glavni uzrok je svetska ekonomska kriza koja je dovela do pada privredne aktivnosti.

Pad srpskog izvoza je posledica velikog smanjenja cena primarnih proizvoda na svetskom tržištu, a koji imaju veliko učešće u strukturi izvoza, dok je glavni uzrok smanjenja uvoza pad industrijske proizvodnje i domaće potrošnje u Srbiji.

U uvozu, glavni partneri bili su Nemačka, Rusija i Italija, a u izvozu Bosna i Hercegovina, Nemačka i Crna Gora. Srbija najviše izvozi odeću, uglavnom vojne prsluke, gvožđe i čelik, žitarice i proizvode od žitarica, povrće i voće i obojene metale.

Inflacija, merena indeksom cena na malo, dostigla je za devet meseci ove godine 9,4 odsto.

Prema pisanju 24 sata, Marš organizuju omladina Helsinškog odbora za ljudska prava, pokret Evropa nema alternativu i Gej strejt alijansa, uz podršku Inicijative mladih za ljudska prava, Evropskog pokreta u Srbiji i Beogradskog centra za ljudska prava. Od partija podršku skupu dali su LDP, DS i SDU.

U Ministarstvu za ljudska i manjinska prava kažu da oni neće pozivati na ulične proteste, ali da pravosuđe treba da pokrene postupke protiv počinilaca nasilja. Da podsetimo, još pre šest meseci Ministarstvo za ljudska i manjinska prava iniciralo je zabranu organizacija koje propagiraju netrpeljivost i nasilje, a povodom ovog pitajna oglasilo se i tužilaštvo.

Interenet populacija sve češće pominje fašizaciju Srbije i vladavinu nasilja, a na fejsbuk grupi Koalicije mladih protiv nasilja trenutno ima više od 5 500 članova.

Organizatori skupa su planirali više stotina učesnika, ali sada se čini da će ulicama Beograda prošetati mnogo više ljudi, posebno posle vesti da je Bris Taton, Francuz koga su huligani u centru Beograda premlatiti, jutros preminuo u Kliničkom centru.

Agencija za kreditni rejting Standard&Purs (S&P) podigla je od „negativne“ na „stabilanu“ prognozu kreditni rejting Makedonije. Agencija je 21. septembra potvrdila i kreditni rejting Makedonije za kratkoročno i dugoročno zaduživanje u stranoj valuti na BB/B i rejting za zaduživanje u domaćoj valuta na BB+/B. Potvrđena je i ocena transfera i konveritibilnosti BB+, kao i rejting za vraćanje makedonskog duga u stranoj valuti na 3.

Na rast inflacije ukazuje nova studija albanske Centralne banke u kojoj su obrađeni i upoređeni desetogodišnji podaci o kretanju leka i indeksa cena robe široke potrošnje. Analittičari su upozorili da je za osam meseci u 2009. godini vrednost leka prema evru smanjena 8,2% i da se negativan trend nastavlja. U studiji se navodi da se očekuje da pad leka kao posledicu ima inflaciju veću od planiranih četiri odsto.

Takav rezultat dvema strankama osigurava 332 poslanička mesta, što je stabilna većina u donjem domu parlamenta. Socijaldemokratska stranka Nemačke (SPD) osvojila je 23% glasova, što je njihov najlošiji rezultat još od Drugog svetskog rata. Zeleni su dobili 10,7%, a Stranka levice 11.9% glasova.

Iako je prošle nedelje kategorički odbacio mogućnost da bi Elektroprivreda Srbije (EPS) mogla biti privatizovana po modelu opšte privatizacije, srpski ministar energetike i rudarstva, Petar Škunrdić, time nije otklonio zagonetku kako Vlada u budućnosti vidi vlasnički status najvećeg i najskupljeg preduzeća u državi. Ministrova dodatna objašnjenja sugerišu da su srpske vlasti napustile koncept privatizacije EPS-a kroz potpunu prodaju: bilo posrednu kroz opštu privatizaciju ili direktnu, putem tendera nekom strateškom partneru. U poslednje vreme o tome inače malo ko u Srbiji i govori. Prema onome što je Škundrić rekao, može se naslutiti da će Vlada status EPS-a koncepcijski rešavati tako da država zadrži kontrolu u kompaniji dok bi se dokapitalizacijom omogućio zainteresovanim partnerima manjinski ulazak u vlasničku strukturu kompanije čiji je kapital knjigovodstveno procenjen na oko 6,7 milijardi evra. “Zbog toga što predstavlja najveće nacionalno blago kojim Srbija raspolaže, EPS treba da ostane u većinskom vlasništvu države”, objasnio je Škundrić, dodajući da je to za sada tek njegovo lično mišljenje. U ovaj koncept bi, prema Škundriću, ušli novi blokovi Termoelektrane „Nikola Tesla“ i “Kolubara B”, koji bi se gradili kroz strateško partnerstvo. Vlasničke proporcije bi pak bile utvrđene u samom tenderu.

Sa Škundrićem se slaže većina domaćih eksperata, a stav da država ni u jednoj varijanti ne sme da se odrekne kontrolnog paketa u EPS-u, zastupaju i relevantne političke partije. Isto raspoloženje vlada i unutar same kompanije. Ministrovo mišljenje identično je i sa stavom ekonomskog savetnik premijera Srbije Mirka Cvetkovića, profesora Jurija Bajeca. “EPS ni po čemu nije običan ‘komad’ porodičnog blaga, već nacionalni resurs, sa direktnom i još većom posrednom koristi za celu zajednicu. Zato država ni u jednoj varijanti ne sme da se odrekne svog kontrolnog paketa u njemu”, objasnio je nedavno Bajec, priznajući da još uvek nema nekog celovitog i osmišljenog programa restrukturisanja nacionalne elektroprivredne kompanije. Bajecova razmišljanja se dopunjuju sa projekcijama ministra Škundrića da bi se nekom velikom inostranom strateškom partneru, na tenderu, moglo ponuditi 20% akcija EPS-a i taj novac iskoristiti za podizanje novih blokova termoelektrana od 700 ili više megavata. On ipak ne odbacuje primenu i nekog drugog rešenja, kao na primer, uzimanje dugoročnih investicionih zajmova. Privatizacija kompanije u postojećim okolnostima bila pogrešna i preuranjena. On je u jednom intervjuu objasnio da bi prvi korak bio da se EPS prevede u korporaciju koja će poslovati po tržišnim načelima, što bi podrazumevalo da se EPS pre privatizacije dokapitalizuje i dodatnim ulaganjem njegova sadašnja vrednost podigne što je moguće više.

Za ostvarenje investicionih planova EPS-a do 2015. godine potrebno je inače 9,2 milijarde evra od čega je, pored 1,2 milijarde namenjenih zaštiti životne sredine, između četiri i šest milijardi evra predviđeno za izgradnju reverzibilne hidroelektrane „Đerdap 3“ na Dunavu čija bi instalisana snaga od 2.400 megavata uvećala kapacitet EPS za 34% sadašnjeg. Za Elektroprivredu je to ogroman novac, ali je deo tih sredstava kompanija počela da pribavlja od donacija, „mekih” kredita i inostranih investicija. Direktor Marković je o tome nedavno razgovarao sa Fabriciom Barbasom (Fabrizio Barbaso), zamenikom direktora Direktorata za energetiku i transport Evropske komisije, čiju je naklonost izgleda zadobio.

Prema planovima i projektima koje je usvojila Vlada Srbije, EPS ne bi trebalo da bude privatizovan pre 2015. godine. Ali, sadašnja razmišljanja ministra Škundrića ne isključuju da se to ne dogodi ranije ukoliko izvršna vlast proceni da je to opravdano i svrsishodno. U aktuelnim razmišljanjima o privatizaciji EPS-a i dalje se garantuje raspodela besplatnih akcija te kompanije građanima. Ministar energetike je nagovestio da će se ta operacija odvijati uporedo sa restrukturiranjem kompanije, a dodao je i da će podela biti pravedna i da će svaki građanin dobiti odgovarajući udeo u vlasništvu kompanije. Srpsku Elektroprivredu sve vlade do sada tretirale su kao preduzeće za očuvanje socijalnog mira. Socijalni mir se čuva niskom ili zamrznutom cenom struje, bez obzira na to što se pojedinim velikim firmama istovremeno omogućava ogroman profita, i nekontrolisanim zapošljavanjem tako da je višak dostigao možda i 11.000 ljudi.

Radi očuvanja socijalnog mira, aktuelna republička vlada je odlučila da do kraja godine ne podiže cenu električne energije. Kilovat-sat u Srbiji u proseku iznosi oko četiri evrocenta, što je ubedljivo najniža cena u celom regionu, a u odnosu na prosek zemalja EU i trostruko niža. Prema računici direktora EPS-a, da je cena kilovat-sata uvećana 1. januara ove godine samo za 1%, u kasi EPS-a bila bi milijarda dinara (11 miliona evra) više. Ista računica ukazuje da bi EPS, da je dobio poskupljenje na godišnjem nivou od samo 12%, izbegao da ovu godinu završi sa gubitkom, koji je, prema Planu poslovanja na koji je saglasnost dala Vlada Srbije, a u kome nema nijednog poskupljenja, projektovan u iznosu od 12 milijardi dinara (oko 130 miliona evra). U prvih šest meseci minus na računu EPS-a dostigao je tačno polovinu te sume, odnosno šest milijardi dinara (65 miliona evra). Pri tom, EPS beleži devet milijardi dinara (97 miliona evra) nenaplaćenih potraživanja i rashode za plate zaposlenih na Kosovu – dve milijarde dinara (21 milion evra). Istovremeno, EPS je, prema rečima direktora Markovića, u prva dva kvartala zabeležio dobit iz poslovnih odnosa od 5,8 milijardi dinara (62 miliona evra), kao i pola milijarde dinara (5,4 miliona evra) dobiti iz finansijskog poslovanja.

(Beta monitor)

Privredna komora Srbije (PKS) dobila je ovlašćenje da izdaje elektronske potpise, koji imaju pravnu snagu svojeručnog potpisa. Direktor centra za informatiku PKS-a, Đuro Vojnović, kazao je na predstavljanju izveštaja o korišćenju informacionih tehnologija u Srbiji da će PKS u oktobru dodeliti prve elektronske potpise i predstaviti nove usluge koje će uvesti za svoje članove.

Oko 6.000 firmi je od januara zapalo u blokadu računa, od čega se 77% ili 4.620 preduzeća u toj situaciji našlo zbog dugova. Država i javna preduzeća su direktno oterali u blokadu čak dve trećine ili 3.060 tih firmi, time što im nisu platili ono što im duguju, a taj podatak jasno pokazuje rezultate državnog delovanja, navode u Uniji poslodavaca. Kao rešenje, poslodavci predlažu mogućnost da država reprogramira dugove koje privrednici imaju prema njoj.