Vesti

Anketa je sprovedena na uzorku od 1.264 ispitanika, od kojih je 71 odsto priznalo da su barem jednom ili dva puta zapsali na poslu, usled umora izazvanog prekovremenim radom, zbog dosadnog posla ili usled manjka sna tokom prethodne noći. Samo 7 odsto ispitanika priznalo da na poslu često spavaju, a među njima dominiraju noćni čuvari i portiri sa noćnim dežurstvima. Za razliku od njih, 22 odsto ispitanika nikada nije zaspalo na radnom mestu i to, kako navode, prvenstveno zato što rade posao kojim su zadovoljni. Deo anketiranih je istakao da su im šefovi dobri organizatori, pa niko od zaposlenih nije preopterećen poslom, a pojedinci da im je posao do te mere dinamičan da nisu u prilici da tokom radnog vremena dremnu ni minut.

Značajan broj ispitanika je istakao da bi svaki zaposleni morao da bude barem toliko odgovoran prema sebi i poslodavcu da ne spava tokom radnog vremena.

Deo anketiranih je istakao da su im šefovi dobri organizatori, pa niko od zaposlenih nije preopterećen poslom, a pojedinci da im je posao do te mere dinamičan da nisu u prilici da tokom radnog vremena dremnu ni minut.

Najnovije istraživanje “(Ne)ravnopravnost polova na tržištu rada” koje je Međunarodna konfederacija sindikata (ITUC) sprovela na uzorku od 300.000 žena i muškaraca u 20 zemalja, pokazuje da žene u proseku imaju 22 odsto manju platu od muškaraca, što je značajno povećanje u odnosu na godinu ranije, kada je prema zvaničnim podacima ta razlika na globalnom nivou iznosila 16,5 odsto.

I druga istraživanja koja su sprovedena poslednjih meseci upozoravaju da bi aktuelna ekonomska kriza mogla negativno da utiče na zapošljavanje žena i njihovo napredovanje u preduzećima. Analitičari ITUC-a podsećaju da su i ranije krize veoma negativno uticale na položaj žena u zemljama u razvoju, pre svega u sektorima izvoza i poljoprivrede. Pored toga, bilo koje smanjenje izdvajanja za zdravstvo, socijalnu zaštitu i obrazovanje često najviše pogađa žene.

Istovremeno, Međunarodna organizacija rada (ILO) upozorila je da bi zbog krize bez posla moglo ostati od 24 do 52 miliona ljudi, a broj nezaposlenih žena bi mogao da se poveća za čak 22 miliona. U tom slučaju, stopa nezaposlenosti žena bi dostigla 7,4 odsto, dok bi se stopa nezaposlenosti muškaraca mogla povećati na 7 odsto.

Na listi knjiga za koje ispitanici najčešće lažno tvrde da su ih pročitali na prvom mestu je je Orvelova „1984“, a slede Tolstojev „Rat i Mir“, Džojsov „Uliks“, Floberova „Madam Bovari“ i Biblija. To naravno ne znači da Britanci uopšte ne čitaju, ali od remek dela svetske književnosti mnogo su im miliji doživljaji Harija Potera, krimići i ljubavni romani.

Gotovo polovina radnih mesta izgubljena u uslužnom sektoru, zaslužnom za gotovo 85% radnih mesta u američkoj privredi ako se izuzme poljoprivreda. Ukupno je u uslužnom sektoru ukinuto 359 hiljada radnih mesta, dok je u proizvodnom sektoru bez posla ostalo 338 hiljada radnika.

Bukurešt tek treba javno da objavi da je zatražio pomoć ovog globalnog kreditora, iako su neki izvori još u ponedeljak objavili da je rumunska delegacija u Vašingtonu na pregovorima. Ako dođe do sklapanja ugovora, Rumunija će biti treća članica Europske unije koja traži pomoć MMFa jer se globalni nedostatak novca širi na istočnu Evropu i pogađa privrede koje su visoko zavisne od finansiranja iz inostranstva.

Rumunija je već počela pregovore sa EU o dobijanju finansijske pomoći, ali za sada nema pozitivnog odgovora na njen zahtev. Od kako se kriza ubrzala u oktobru prošle godine, Rumunija se iz najbrže rastuće privrede EU pretvorila u jednu od najranjivijih zbog velikog zaduženja i budžetskog deficita. Veliki broj ekonomista smatra da se, bez međunarodne pomoći od nekoliko milijardi evra, na tom tržištu može dogoditi velika kriza plaćanja.

“Naša anketa potvrđuje zvaničnu statistiku. Od 200 preduzeća, 51% privrednika zabeležilo je apsolutni pad proizvodnih aktivnosti, što je pokazatelj i signal da se mi već nalazimo u recesiji, a ne pred recesijom. U prethodnih šest meseci zabeležen je pad priliva domaćih izvoznih porudžbina, a očekuje se pad i u narednom periodu “, izjavio je saradnik IZIT-a Saša Đogović.

Prema njegovim rečima, glavni udar krize još nije naišao i naredni meseci će biti još teži za srpsku privredu. Đogović je ocenio da je usled velike nelikvidnosti Srbija prinuđena da uđe u aranžman sa MMF-om, ali da je neophodan dobar plan kako ta sredstva iskoristiti.

Brojka od 1.700 milijardi evra, koju – pozivajući se na podatke Banke za međunarodna poravnanja – spominju mnogi vodeći svetski mediji, govoreći o izloženosti inostranih banaka i njihovih podružnica u istočnoj Evropi, odnosi se na ukupnu vrednost bilansa stanja inostranih banaka u regionu, a ne na izloženost zaduženjima, ističe glavni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

„To je poređenje jednostavno besmisleno“, tvrdi Berglof u pismu poslovnom dnevniku Finansial Times i naglašava da je „znatno bolja mera potreba za refinansiranjem kratkoročna spoljna zaduženost regionalnih bankarskih sektora kod inostranih kreditora“,

On je naglasio da – uz izuzetak Rusije i Kazahstana, koji mogu računati na vlastite resurse, zahvaljujući godini visokih cena nafte – kratkoročna zaduženost lokalnih bankarskih sektora kod inostranih kreditora iznosi oko 130 milijardi dolara, od čega se više od polovine odnosi na dugove podružnica prema sopstvenim matičnim bankama.

Berglofove tvrdnje potkrepljuje izveštaj Instituta za međunarodne finansije (IIF), udruženja vodećih kompanija za pružanje finansijskih usluga koje broji više od 400 članova.

Taj institut tvrdi da podatak o 1.700 milijardi evra izloženosti navodi na krive zaključke, te ističe da će očekivano slabljenje priliva privatnog kapitala u evropske ekonomije u nastajanju – što se smatra najvećim rizikom za regionalne bankarske sektore, a time i zapadne banke – verovatno biti ograničeno na Rusiju i Ukrajinu.

Očekuje se da će se neto priliv privatnog kapitala u Poljsku, Češku, Mađarsku, Rumunijsku, Bugarsku i Tursku nastaviti znatno sporijim, ali i dalje snažnim tempom, u visini 60 milijardi dolara, što odgovara pet odsto ukupnog bruto domaćeg proizvoda tih zemalja, ističe IIF.

Iako navedena brojka predstavlja tek 40 odsto rekordnog nivoa priliva, zabeležene 2007., IIF ističe da će u tim zemljama zaduživanje kod inostranih banaka nastaviti da raste po projektovanoj stopi od 1,5 odsto njihovog BDP-a.

To je na konferenciji za novinare saopštio Li Žaošing, portparol Nacionalnog narodnog kongresa. U proteklih nekoliko godina u Kini je ustaljena praksa da o predlozima vojnog budžeta govore predstavnici parlamenta.

Li kaže da je vojni budžet uključen u nacrt nacionalnog budžeta Kine koji je parlamentu podnet na razmatranje i usvajanje. Po njegovim rečima, kineski vojni troškovi 2009. iznosiće 70 milijardi dolara, što predstavlja povećanje od gotovo 15 odsto u odnosu na prošlu godinu. Portparol parlamenta nazvao je povećanje „skromnim“, ukazujući da porast vojnih troškova ne ugrožava druge zemlje. Najveći deo dodatnih sredstava, rekao je Li, otpada na povećanje plata za preko dva miliona pripadnika kineske vojske, kao i za poboljanje sposobnosti – kako je rekao – za obavljanje „neratnih vojnih operacija“.

Li je takođe rekao da su dodatni troškovi potrebni za održavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje. Kina i dalje zadržava pravo da primeni silu protiv Tajvana, u slučaju da Tajpej zvanično proglasi nezavisnost, pošto smatra da je ta ostrvska zemlja njena pokrajina. Portparol Li je istakao da kineski vojni budžet nije nikakva tajna pošto Kina od 2007. podnosi Ujedinjenim nacijama izveštaj o godišnjim vojnim rashodima.

Li je takodje naglasio da ne postoje takozvani „skriveni vojni troškovi“ Kine. Sjedinjene Države, Japan i druge zemlje već duže vremena izražavaju zabrinutost zbog razvoja kineskih oružanih snaga.

Tokom nedavnih američko-kineskih vojnih razgovora, zvaničnik Pentagona, Dejvid Sedni, novinarima u Vašingtonu je izjavio da ne vidi ništa loše u modernizaciji kineskih oružanih snaga. Istovremeno je istakao da bi američka vlada jedino želela da namere kineske vlade budu jasnije.

Majkl Stil je, naime, krajem januara izabran za predsednika Republikanskog nacionalnog komiteta, rukovodećeg tela stranke. Politički analitičari se pitaju da li imenovanje Stila može da preokrene nagli pad podrške republikanskoj stranci među Afroamerikancima, piše „Glas Amerike“ (VoA)

Nezapamćena većina Amerikanaca afričkog porekla izašla je na prošlogodišnje predsedničke izbore. Anketama medju biračima utvrdjeno je da su izgledi za izbor prvog crnačkog predsednika motivisali Afroamerikance od kojih je 95 odsto glasalo za predsednika Baraka Obamu.

Dejvid Bosajtis iz Združenog centra za političke i ekonomske studije analizirao je izlazne ankete i smatra da je odziv Afroamerikanaca bio rekordno visok. Izbori 2008. postavili su rekord i u ukupnom broju registrovanih afroameričkih birača i njihovoj izlaznosti – preko 16 miliona Afroamerikanaca od kojih je glasalo preko 66 odsto. Čak i na vrhuncu pokreta za gradjanska prava oba ta broja su bila manja.

Šef katedre za političke nauke na Hauard univerzitetu, Darel Heris, analizira te trendove: „Ne mogu da kažem da će se ovakva vrsta entuzijazma nastaviti. Obama je prvi. A svako ko je prvi u mnogim stvarima je značajan,“ kaže Heris.

A sada imamo još jednog prvog pošto je republikanska stranka je po prvi put izabrala crnca, bivšeg zamenika guvernera države Merilend, za svog predsednika.

Amerika je u februaru obeležila 200-godišnjicu rodjenja Abrahama Linkolna, čoveka koji je oslobodio robove, a Afroamerikanci su bili na čelu obe vodeće političke stranke.

Republikanski aktivista, Džon Fieri kaže da bi predsednik Linkoln bio zadovoljan „zato što su ljudi cenjeni ne samo po izgledu već i po onome što čine.“

U novembru, predsednički kandidat Republikanske stranke, Džon Mekejn dobio je samo četiri odsto glasova Afroamerikanaca. 2006. Stil se kandidovao za Senat iz države Merilend, ali je osvojio samo četvrtinu crnačkih glasova. Neki u Republikanskom nacionalnom komitetu smatraju da bi Stil mogao da pomogne u pridobijanju podrške afroameričkih birača.

„Poruka lične odgovornosti, slobode, slobodnog tržišta – to je poruka koja se može dopasti svima bez obzira na godine života, rasu ili pol,“ ističe Set Vajmer, predsednik republikanske stranke u državi Delaver.

Republikanski predsednički kandidat Džon Mekejn je osvojio pobedu samo u državama na jugu i zapadu zemlje gde verski konzervativci dominiraju. Izlazne ankete ukazuju da je 75 odsto belaca medju evangelistima glasalo za Mekejna. To su birači koji se obično protive abortusu i pravima homoseksualaca i često izražavaju netrpeljivost prema vladi.

U crnačkim crkvama, sveštenici često propovedaju slične verski konzervativne teme. Medjutim, Afroamerikanci su kao grupa siromašniji od belaca. Vlada svrstava blizu četvrtinu njih u kategoriju ispod granice siromaštva, dok se manje od deset odsto belaca smatra siromašnim.

Stoga, profesor na univerzitetu Hauard, Darel Heris, smatra da za razliku od republikanaca, mnogi crnci smatraju vladu zaštitnikom interesa svoje zajednice: „Ne možete otići u crnačku zajednicu i reći: ‘Mi delimo sa vama zajedničke vrednosti, porodične vrednosti,’ i potom se angažovati u političkim odlukama koje imaju negativan efekat na njihovu zajednicu,“ kaže Heris.

Analitičar Dejvid Bosajtis je još oštriji: „Sve dok su beli južnjački konzervativci srž Republikanske stranke, crnci je neće nikada podržati,“ kaže on.

Republikanski strateg, Džon Fieri, se slaže i nada se da će ta stranka prestati da vodi politiku protiv vlade, ako želi da proširi svoju bazu kako bi uključila i Afroamerikance. „Mislim da Stil, samim svojim prisustvom, može da počne proces transformacije stranke, kako ona ne bi obuhvatala samo belce južnjake,“ kaže Fieri.

U ovim danima ekonomskih teškoća, kada je novi predsednik potpisao zakon koji će, kako kaže, dovesti do otvaranja miliona radnih mesta, Stil i dalje zastupa fiskalno konzervativns gledišta i čvrstu liniju kada su u pitanju vladini izdaci. Novi predsednik Republikanske stranke nedavno je izneo tvrdnju da vlada nikada nije stvorila čak ni jedno jedino radno mesto, prenosi VoA.