Home Vesti
Category:

Vesti

EkonomijaVesti

Da li će Švajcarska narodna banka uvesti kamatnu stopu ispod nule?

by bifadmin
Švajcarska narodna banka spremna je da smanji ključnu kamatnu stopu ispod nule ako bude potrebno da se inflacija zadrži u ciljanom rasponu, izjavila je članica rukovodstva centralne banke Petra Čudin za list „Financ und virtšaft“.
– Ako bude neophodno da kamatne stope spustimo ispod nultog nivoa kako bismo srednjoročno zadržali inflaciju u rasponu od nule do dva odsto, to ćemo učiniti – rekla je ona.
Švajcarska narodna banka je u junu 2025. godine snizila ključnu kamatnu stopu na nulu i od tada je zadržava na tom nivou. Inflacija u Švajcarskoj je u julu usporila na 0,4%, uprkos rastu svetskih cena energenata zbog sukoba na Bliskom istoku.
Blumberg je ranije, pozivajući se na izvore, objavio da Švajcarska narodna banka namerava da zadrži kamatnu stopu na nuli do kraja 2027. godine, nakon čega planira postepeno pooštravanje monetarne politike.
Ključna kamatna stopa u Švajcarskoj bila je negativna nekoliko godina, sve do septembra 2022. godine.
Švajcarska narodna banka održava sednice četiri puta godišnje. Sledeća sednica biće održana 24. septembra.

Šta to zapravo znači?

Negativna kamatna stopa znači da bi banke, umesto da dobijaju kamatu na novac koji drže kod Švajcarske narodne banke, morale da plaćaju za držanje tog novca.
Cilj takve mere je da se banke podstaknu da novac više plasiraju kroz kredite, umesto da ga drže kod centralne banke. Jeftiniji novac bi trebalo da podstakne zaduživanje, potrošnju i investicije, što bi pomoglo da se veoma niska inflacija vrati ka ciljanom rasponu od nula do dva odsto.
Drugim rečima, Švajcarska za sada ne uvodi negativne kamate, već poručuje da će ih ponovo upotrebiti ako inflacija ostane preniska i bude potrebno dodatno podstaći privredu.
Izvor: Politika
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
VestiZabava

Nauka otkriva gde se krije ljubav u našem telu

by bifadmin

Gde se krije ljubav u našem telu? Za srce smo već znali, ali šta ćemo sa kolenima? Ako je verovati nauci, ona stara priča o tome kako nam od zaljubljenosti „klecaju kolena“ nije samo fraza. Ljubav ostavlja tragove širom tela, menja aktivnosti u mozgu, a kada se dvoje ljudi zaista zainteresuju jedno za drugo, njihovi nervni sistemi mogu čak da rade u istom ritmu. Dakle, možda „hemija“ između dvoje ljudi ipak nije samo metafora.

Šta kažu drevni spisi

U radu objavljenom 2024. godine, tim istraživača proučavao je drevne tekstove sa područja današnjeg Iraka. Ti spisi napisani su na jeziku drevne Mesopotamije i potiču iz novoasirskog perioda, otprilike između 900. i 600. godine pre nove ere. U istraživanju, korišćeni su algoritmi kako bi se pronašli delovi tekstova na kojima se zajedno pominju emocije i delovi tela. Zatim su mapirali gde se, prema tim opisima, osećaju određene emocije.

„S obzirom na to koliko je kultura koju su proučavali bila drevna, možda i nije iznenađujuće što neki rezultati zvuče prilično drugačije od onoga na šta smo danas navikli. Recimo, deo tela koji se najčešće povezivao sa seksualnim uzbuđenjem bio je članak. A novoasirski pisci patnju su osećali u pazuhu. Ljubav je povezana čak i sa jetrom, kao i nekoliko drugih emocija, poput sreće… i, u nešto manjoj meri, zluradosti“, ističe Deboki Čakravarti na Jutjub kanalu SciShow koji pravi kratke, naučno zasnovane videe.

Ljubav se pojavljivala i u kolenima. Dakle, možda i izraz „klecaju mi kolena“ zapravo jeste star 3.000 godina.

Gde ljudi danas osećaju ljubav?

Grupa istraživača je 2018. napravila nekoliko različitih eksperimenata, a u jednom od njih učestvovalo je više od 400 učesnika koji su na slici ljudskog tela označili gde tačno osećaju različite emocije.

„Kada su svi podaci objedinjeni, ispostavilo se da se ljubav najviše oseća u glavi, grudima i stomaku, što se prilično dobro poklapa sa drevnim opisima. Slična studija, objavljena 2020. i sprovedena na hiljadama učesnika iz više od 100 zemalja, pronašla je izuzetno slične obrasce u tome gde ljudi osećaju emocije, bez obzira na kulturu. Dakle, bez obzira na to odakle ste, čini se da ljubav pogađa prilično poznata mesta“, ističu.

Što je ljubav snažnija, širi se na veći deo tela

Još jedna studija, objavljena 2023. godine, pokušala je da ljubav razloži na različite kategorije, budući da se ljubav koju osećamo prema, recimo, partneru, razlikuje od ljubavi koju osećamo prema prijatelju, ljubimcu, porodici.

„Istraživači su otkrili da se sve vrste ljubavi osećaju u glavi, ali da se, što je ljubav snažnija, ona širi na veći deo tela. Najsnažnije vrste ljubavi – ‘strastvena ljubav’, ‘prava ljubav’ i ‘ljubav prema životu’ – osećale su se u čitavom telu. Manje intenzivne vrste ljubavi, poput ljubavi prema strancima, uglavnom su ostajale u glavi. A one između, poput roditeljske ljubavi ili ljubavi prema prijateljima, širile su se i na srce“, ističu.

Gde se ljubav pojavljuje u mozgu?

Kada je reč o glavi, naučnici godinama proučavaju romantičnu i majčinsku ljubav u mozgu. Istraživači su ovog puta proučavali šest različitih vrsta ljubavi: ljubav prema partneru, deci, roditeljima, strancima, kućnim ljubimcima i prirodi.

„Učesnici studije smešteni su u funkcionalne MRI skenere, koji mere aktivnost mozga dok obavljate određenu radnju. U ovom slučaju, bilo je potrebno da učesnici slušaju kratke priče osmišljene tako da izazovu svaku od tih vrsta ljubavi. A šta su pokazale sve te priče? Obrasci aktivnosti u mozgu menjali su se u zavisnosti od toga koliko je bliska bila veza i da li je ljubav uključivala neku drugu osobu. Romantična ljubav, roditeljska ljubav i ljubav prema prijateljima aktivirale su mnoge iste regije mozga. Ljubav prema strancima bila je manje rasprostranjena nego ove bliskije veze“, navode na kanalu SciShow.

Ljubav prema kućnim ljubimcima aktivirala je manji broj regija u celini, ali je postojala velika razlika između obrazaca aktivnosti u mozgu učesnika koji su zaista imali kućne ljubimce i onih koji ih nisu imali.

„Ljubav prema prirodi aktivirala je nešto drugačiji skup regija u mozgu, uključujući i područje povezano sa posmatranjem pejzaža…koje učesnici u tom trenutku, zapravo, nisu posmatrali. Dakle, iako je vremena u prirodi svakako dobro za vas, ono ipak ne može u potpunosti da zameni onaj topli osećaj koji dobijate od nekoga koga volite“, kažu.

Do sada smo razmatrali gde postoji ljubav unutar pojedinca. Ipak, ljubav se često dešava i između ljudi i to se manifestuje kroz fenomen koji se naziva sinhronizacija.

„Kao što ime sugeriše, sinhronizacija nastaje kada se tela dvoje ljudi usklade, na primer njihovi otkucaji srca i disanje. Često se uočava između majki i njihovih beba, ali naučnici smatraju da može da igra ulogu i u romantičnim vezama“.

Za potrebe rada objavljenog 2022. godine, jedan istraživački tim vratio se klasiku iz devedesetih kada je u pitanju pronalaženje partnera – brzom upoznavanju, odnosno „speed dating-u“.

Trideset dvoje studenata učestvovalo je u nizu petominutnih sastanaka, dok su istraživači pratili njihove pokrete i elektrodermalnu aktivnost. U osnovi, to je mera koliko dobro određeni deo kože provodi električnu energiju.

„Na elektrodermalnu aktivnost uglavnom utiče količina znoja koju luče znojne žlezde, a njih kontroliše autonomni nervni sistem. To je deo nervnog sistema koji upravlja stvarima o kojima ne morate svesno da razmišljate. Dakle, emocionalna reakcija na nešto, poput uzbuđenja zbog sastanka koji vam baš prija, može da promeni količinu znoja, a samim tim i elektrodermalnu aktivnost“.

Osim ovih podataka, učesnici su na kraju svakog sastanka ocenjivali koliko su zainteresovani jedno za drugo.

Kada su podaci obrađeni, istraživači su otkrili da, kada su obe osobe bile zainteresovane jedna za drugu, njihovi nervni sistemi su imali tendenciju da se sinhronizuju. Pokreti su im bili usklađeni, a provodljivost kože slična. Drugim rečima, njihova tela su reagovala jedno na drugo u realnom vremenu. Sve ovo sprovedeno je sa ljudima koji se međusobno ne poznaju. Ipak, druga istraživanja ukazuju da ovakva sinhronizacija postoji i kod parova koji su dugo zajedno.

Gde je ljubav?

„Na kraju, odgovor na pitanje ‘Gde je ljubav?’ zavisi od toga kako ga posmatrate. Ljubav se u telu pojavljuje kao fizički osećaj, u mozgu kao obrazac aktivnosti, a čak i između ljudi, kroz način na koji se njihovi nervni sistemi sinhronizuju. Ona zapravo ne postoji na samo jednom mestu. Ne u jednom organu, jednoj regiji mozga, pa čak ni striktno unutar jedne osobe. Umesto toga, ljubav prožima naša tela, naš mozak i naše odnose sa drugim ljudima. Ona je manje poput jedne određene tačke na mapi, a više poput mreže različitih mesta koja nas čine ljudima“.

Izvor: Forbes

Foto: deagreez1, Depositphotos 1

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Da li svetom vladaju ljudi koji se ničega ne stide?

by bifadmin
Postoji jedna prilično neprijatna teorija o uspehu. Možda do vrha ne stižu nužno najbolji ljudi, već oni kojima je najmanje neprijatno da se guraju ka vrhu.
Dok jedni razmišljaju da li su dovoljno dobri, drugi se već predstavljaju kao najbolji. Dok prvi ne žele da se zameraju, drugi bez mnogo razmišljanja pregaze nekoliko ljudi usput. Dok jedni imaju grižu savesti, drugi imaju – prezentaciju, piše Trender.

Naravno, bilo bi previše jednostavno reći da svetom vladaju psihopate. Nauka to ne tvrdi. Ali istraživanja ličnosti i moći već decenijama ukazuju na nešto mnogo zanimljivije. Određene osobine koje smatramo društveno nepoželjnima mogu čoveku pomoći da dođe do moći, čak i kada mu kasnije ne pomažu da je dobro koristi.

Mračna trijada stiže na vrh

Psiholozi imaju čak i naziv za jednu posebno zanimljivu kombinaciju osobina: „mračna trijada“.

Čine je narcizam, makijavelizam i psihopatija.

Narcizam podrazumeva izraženu potrebu za divljenjem i osećajem sopstvene važnosti. Makijavelizam se povezuje sa manipulativnošću, strateškim korišćenjem drugih i spremnošću da se moralna pravila posmatraju kao prepreka. Psihopatija uključuje emocionalnu hladnoću, manjak empatije i griže savesti, uz druge karakteristike.

To, naravno, ne znači da svaka osoba sa nekom od ovih osobina predstavlja psihopatu ili da su ljudi na visokim položajima redom „mračni“. Ali istraživači su pronašli dovoljno zanimljivih veza da je pitanje odavno prestalo da bude samo materijal za filmove o korporativnim negativcima.

Najzanimljivija razlika je između dolaska na vlast i uspešnog upravljanja njome. Meta-analiza koja je obuhvatila 92 nezavisna uzorka pokazala je da su psihopatske crte slabo pozitivno povezane sa pojavom liderstva, ali slabo negativno sa njegovom efektivnošću. Drugim rečima, određene karakteristike mogu pomoći čoveku da bude prepoznat kao lider, ali ne garantuju da će biti dobar lider.

Isto se vidi kod narcizma. Velika meta-analiza pokazala je da je narcizam povezan sa većom verovatnoćom da osoba postane lider, ali nije pronašla takvu vezu sa stvarnom efektivnošću lidera. Deo prednosti narcisoidnih osoba u dolasku do vrha može se objasniti njihovom većom ekstravertnošću, tj sposobnošću da budu glasne, samouverene i vidljive.

Dakle, čovek koji bez problema kaže „ja sam pravi za ovo“ možda ima određenu prednost nad onim koji još uvek pokušava da smisli kako da to kaže bez zvučanja umišljeno.

Moć nije isto što i dominacija

Ali ovde stvari postaju još zanimljivije. Istraživanja razlikuju najmanje tri načina na koja ljudi mogu da traže društveni status: dominaciju, prestiž i liderstvo.

Dominacija znači: radićeš ono što ja kažem.

Prestiž znači: poštujte me jer sam dobar u onome što radim.

Liderstvo znači: preuzeću odgovornost za grupu.

Studija objavljena u Journal of Personality pronašla je da su ljudi koji kombinuju relativno visoku motivaciju za prestiž i liderstvo, uz nisku potrebu za dominacijom, češće zaista postajali lideri. Nasuprot tome, ljudi sa izrazitom potrebom za dominacijom bili su skloniji narcizmu i češće su sebe doživljavali kao lidere, iako ih kolege nisu nužno tako videle.

To je važna razlika. Želja za moći sama po sebi nije problem. Pitanje je šta čovek želi da radi sa tom moći.

Kada ljudi požele „čvrstu ruku“

Postoji još jedan neprijatan deo priče. Nije samo pitanje kakvi ljudi žele da budu lideri. Pitanje je i kakve lidere mi želimo kada postane teško.

Istraživanje objavljeno u PNAS-u, koje je obuhvatilo više od 140.000 ljudi iz 69 zemalja, pokazalo je da ekonomska neizvesnost može povećati sklonost ljudi da podrže dominantne lidere. Jedan od ključnih mehanizama bio je osećaj da pojedinac nema kontrolu nad sopstvenim životom.

Kada ljudi osećaju da se svet raspada, možda ne traže osobu koja će ih najbolje saslušati. Traže nekoga ko deluje kao da nema nikakvu dilemu šta treba uraditi.

I tu se vraćamo na početno pitanje. Možda svetom ne vladaju ljudi koji se ničega ne stide. Možda povremeno vladaju svetom ljudi koji su spremniji od drugih da ignorišu ono što bi druge zaustavilo.

Najglasniji vladaju svetom

Stid, empatija, sumnja u sebe i strah od osude imaju ogromnu društvenu funkciju. Oni nas sprečavaju da gazimo preko drugih. Ali ista ta kočnica može postati hendikep u sistemu koji nagrađuje agresivnu samopromociju, preuzimanje rizika i neprekidnu borbu za pažnju.

Problem je što se ista osobina u različitim okolnostima može pretvoriti iz vrline u manu.

Samopouzdanje lako postaje narcizam. Odlučnost postaje tvrdoglavost. Ambicija postaje pohlepa. Hrabrost postaje bezobzirnost. A odsustvo srama, ponekad izgleda kao liderski kvalitet.

I možda je zato najvažnije pitanje manje „zašto su oni takvi?“, a više „zašto ih mi biramo?

Jer ako društvo uporno nagrađuje ljude koji najglasnije traže moć, ne možemo se mnogo iznenaditi kada na kraju upravo oni dobiju najviše.

A onda možemo da ih zovemo kako god želimo, vizionarima, liderima, genijalcima ili, u najgorem slučaju, „neustrašivima“.

Samo nemojmo zaboraviti da odsustvo srama nije isto što i prisustvo kvaliteta.

Izvor: Trender
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
VestiZabava

TasteAtlas: Lista najgorih jela iz Srbije

by bifadmin
Na listi se našlo ukupno 26 jela, među kojima su tradicionalni specijaliteti, ali i dobro poznata svakodnevna jela, poređana prema ocenama publike.

Najmanje naklonosti korisnika dobilo je predjelo poreklom iz okoline Valjeva, koje se tako našlo na prvom mestu liste najlošije ocenjenih srpskih jela.

Ovo je prvih deset:

1. Živa pljeskavica

Živa pljeskavica je predjelo koje se pravi od mlevene teletine, soli, bibera, dimljene paprike, tucane paprike, Vegete, ulja i seckanog crnog luka. Meso i začini stavljaju se na veliki tanjir i mešaju viljuškom dok se ne dobije homogena masa, koja se zatim oblikuje u pljeskavicu.

Ovo jelo nastalo je u restoranu Kod Bore u Sedlarima kod Valjeva u Srbiji, a predstavlja verziju jela koje su jeli ugostiteljski radnici u državnim restoranima u bivšoj Jugoslaviji. Pošto nisu imali mnogo vremena, za ručak su obično jeli pljeskavicu od sirovog mesa stavljenu u toplu lepinju.

Živa pljeskavica služi se uz grilovani hleb ili lepinju, kao i so i papriku za dodatno začinjavanje, a obično se jede dok se čeka da stigne porudžbina mesa sa roštilja.

2. Čorba od spanaća

Čorba od spanaća je tradicionalna supa poreklom iz Srbije, mada je danas prilično uobičajena širom Balkana. Priprema se od svinjske masti, spanaća, crnog luka, belog luka, brašna, vode i mleka.

Da bi se pripremila, spanać se skuva i ostavi sa strane. Mast se stavlja u šerpu zajedno sa crnim i belim lukom, koji se zatim proprže. Potom se u šerpi kratko proprži brašno, nakon čega se dodaju mleko i spanać, a sve se polako kuva dok se čorba ne zgusne.

Prilikom služenja, čorba od spanaća obično se obogaćuje dodatkom kašike kisele pavlake.

3. Krvavice

Krvavice su kobasice od krvi koje se proizvode uglavnom širom kontinentalne Hrvatske, naročito u Zagorju, Istri, Dalmaciji i Slavoniji i Baranji. Osim u Hrvatskoj, ove kobasice se često jedu i u Sloveniji i Srbiji.

Prave se kuvanjem svinjske krvi, kože i iznutrica sa pirinčem i heljdom, ječmom ili kukuruznim brašnom, za razliku od većine drugih evropskih kobasica od krvi, u kojima se kao punilo koriste ovas ili ovsena kaša.

Međutim, postoje brojne vrste krvavica i svaki kuvar ima sopstveni recept, pa sastojci mogu da se razlikuju. Razlikuju se i nazivi, pa se nazivaju i divenice, devenice ili kulenice.

Ove kobasice tradicionalno se jedu tokom zime, kada se često služe uz kiseli kupus i kombinaciju kuvanog krompira i proprženog crnog luka poznatu kao restani krompir.

4. Pihtije

Pihtije su hladni, slani mesni žele koji se pravi dugim kuvanjem delova mesa bogatih kolagenom, sve dok se tečnost u kojoj se meso kuvalo prirodno ne stegne nakon hlađenja.

Često se koriste svinjske nogice, kolenice, uši, rep, njuška, meso sa glave i koža, jer njihovo vezivno tkivo oslobađa dovoljno želatina da se dobije čvrsta struktura bez upotrebe industrijskog želatina. Gotove pihtije sadrže mekane komade mesa u providnom ili blago zamućenom želeu, obično su obilno začinjene belim lukom i služe se isečene na debele kriške ili kocke.

Meso se najpre temeljno očisti. Kod nekih načina pripreme svinjetina se kratko prokuva, prva voda se baca, a komadi mesa se ispiraju pre nego što počne duže kuvanje. Time se uklanjaju pena i nečistoće i može se dobiti bistriji žele. Očišćeno meso zatim se stavlja u veliki lonac i preliva svežom hladnom vodom.

5. Rezanci s makom

Jednostavno i hranljivo jelo nudle s mákem sastoji se od široke, tanke testenine od pšeničnog brašna koja se obilno preliva otopljenim puterom, a zatim posipa makom i šećerom.

Nekada smatrano bogatim i raskošnim obrokom, danas predstavlja skromno, ali omiljeno jelo koje se jede kao slatko glavno jelo ili sit desert.

Iako se obično povezuje sa Češkom, tačno poreklo ovog jela još nije poznato, dok se slične varijante mogu pronaći u mnogim zemljama srednje i istočne Evrope pod različitim nazivima.

U Austriji je slično jelo poznato kao mohnnudeln i priprema se od debelih i kratkih rezanaca od krompira, dok se srpska verzija iz Vojvodine naziva rezanci s makom.

6. Leskovačka kavurma

Ovaj srpski specijalitet priprema se dugotrajnim postupkom koji podrazumeva lagano prženje svinjskih čvaraka sve dok se mast potpuno ne istopi.

Uobičajeni dodaci uključuju svinjske iznutrice, kao što su pluća, jetra, creva i delovi glave, koji se kuvaju, sitno seckaju i dodaju smesi koja se prži.

Kada se mast potpuno istopi i sastojci sjedine, smesa se procedi i odlaže. Kavurma, odnosno sprža, tradicionalno se priprema tokom hladnijih meseci i obično se povezuje sa južnim delovima Srbije, odnosno gradom Leskovcem.

Jelo se najčešće služi kao hladno predjelo, uz hleb i različite vrste ukiseljenog povrća.

7. Škembe čorba

Škembe čorba je tradicionalna supa koja se pravi od kombinacije škembića, odnosno tripica (najčešće svinjskih ili goveđih), crnog luka, belog luka, paradajz-sosa, slanine i dodatnih začina, kao što su crvena paprika, crni biber, peršun i lovorov list.

Proces pripreme poznat je po tome što dugo traje: škembići se prvo kuvaju odvojeno najmanje četiri sata, zatim se seku na tanke trake i ponovo kuvaju sa ostalim sastojcima.

Škembe čorba obično se služi uz sirće, kiselu pavlaku i topao hleb. Dobro se slaže i sa sezonskim salatama.

Zbog dugotrajnog procesa pripreme i jakog mirisa škembića, ovo jelo danas se uglavnom može pronaći na jelovnicima tradicionalnih restorana.

8. Srpska salata

Srpska salata je u suštini varijanta poznate bugarske šopske salate. Šopska salata pravi se od paradajza, krastavaca, sirovih ili pečenih paprika, crnog luka i slanog sira.

Srpska salata je gotovo potpuno ista, ali se u nju ne dodaje sir. Povrće se pomeša, zatim začini solju i biberom i prelije uljem i sirćetom pre jela.

Ova salata naročito je popularna tokom leta zbog svojih osvežavajućih ukusa.

9. Popara

Popara, balkanska verzija kaše od hleba, staro je jelo koje je veoma cenjeno kao brzo i jednostavno rešenje za iskorišćavanje ostataka hleba i istovremeno hranjenje cele porodice.

Pošto se jede u mnogim zemljama širom regiona, postoji mnogo različitih načina njene pripreme. Dva ključna sastojka su hleb, isečen na kockice ili iskidan na manje komade, i tečnost, najčešće mleko, voda ili čaj, koja se koristi kako bi se hleb pretvorio u mekanu masu.

Tečnost se obično meša sa puterom, biljnim uljem ili mašću kako bi se dobio zasitniji obrok. Hleb može kratko da se proprži u mešavini tečnosti i masnoće, dok se u nekim verzijama zagrejana mešavina preliva preko hleba i meša dok se sve potpuno ne sjedini.

U zavisnosti od tradicije i ličnih sklonosti, popara može biti potpuno homogena i kremasta ili može imati grublju teksturu sa komadima hleba koji se žvaću.

10. Makovnjača

Makowiec je poljski naziv za rolat sa makom, tradicionalni kolač u kojem se nadev od maka nalazi između slojeva testa. U kolač se mogu dodati suvo grožđe, bademi, med i kora pomorandže kako bi mu se obogatio ukus.

U idealnom slučaju, makowiec ne bi trebalo da bude previše sladak. Karakterističan je po jedinstvenom izgledu kada se iseče, pri čemu se testo i nadev od maka spiralno prepliću.

Prilikom služenja, makowiec se obično posipa šećerom u prahu. Kolač se često jede uz čaj ili kafu, a obično se priprema za praznike poput Božića ili drugih zimskih praznika.

Iako se tokom cele godine može pronaći u prodavnicama, pravljenje makowieca predstavlja porodičnu prazničnu tradiciju. Makowiec se može pronaći i širom srednje Evrope, u zemljama kao što su Austrija, Hrvatska, Češka, Nemačka, Mađarska, Slovačka, Slovenija, Rumunija i Srbija.

Izvor: 021.rs
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusPolitika i društvo

Statistika o pranju novca u svetu

by bifadmin

Svake sekunde, milijarde dolara ilegalnog novca u svetu promeni vlasnika zahvaljujući kleptokratskim mrežama koje funkcionišu kao transnacionalna preduzeća. One povezuju korumpirane državne zvaničnike, njihove porodice i najuži krug saradnika, menadžere bogatstva, bankare, finansijske savetnike za osnivanje fiktivnih preduzeća, računovođe, advokate, agente za nekretnine i različite grupe koje „posluju“ pod okriljem organizovanog kriminala.

Predstavljamo neke od najnovijih statističkih podataka o pranju novca u svetu koje redovno objavljuje Radna grupa za finansijske akcije (FATF).

Pranje novca „pojede“ do 5% svetskog bruto domaćeg proizvoda

Svake godine opere se između 800 milijardi i dve hiljade milijardi dolara ilegalnog novca, što predstavlja približno 2-5% svetskog bruto domaćeg proizvoda.

Nadležne institucije otkriju i zaplene samo 1% ilegalnih finansijskih tokova.

Prema najnovijoj evidenciji iz 2026. godine, FATF je identifikovao 23 države kao zemlje visokog rizika zbog pranja novca.

Internet i nekretnine „najprljaviji“

Pranje novca preko interneta čini 80-85% ukupnog obima pranja novca.

74% glavnih šema pranja novca uključuje transakcije sa nekretninama.

46% šema je povezano sa organizovanim kriminalnim grupama poput mafije i kartela.

U ofšor poreskim rajevima širom sveta skriveno je 10.000 milijardi dolara.

Kroz klasičnu trgovinu se opere 1.000 milijardi dolara.

Trgovina drogom čini skoro 30% globalnih slučajeva pranja novca.

Finansijske prevare čine više od petine aktivnosti koje su povezane sa pranjem novca.

Direktno pranje novca čini približno 18% slučajeva pranja novca.

Ostale nespecifikovane aktivnosti čine nešto preko 14% slučajeva pranja novca.

Primeri pranja novca po zemljama

Približno 750 milijardi dolara ilegalno stečenog novca opere se u evropskim državama svake godine.

Švajcarska operiše sa 60 milijardi dolara opranog novca uprkos propisima.

Sjedinjene Američke Države godišnje operu 300 milijardi dolara ilegalnog novca kroz finansijske sisteme.

Rusija godišnje opere 500 milijardi dolara ilegalno stečenih sredstava.

Kina pere 200 milijardi dolara nezakonitog novca godišnje kroz ilegalne kladionice i kockarnice.

Meksički narko-karteli godišnje peru 50 milijardi dolara kroz kupovinu nekretnina.

Kanada svake godine opere 46 milijardi dolara kroz kupovinu nekretnina.

Australija godišnje opere 60 milijardi dolara ilegalnog novca povezanog sa organizovanim kriminalom.

Nigerija godišnje prebacuje preko 15 milijardi dolara sredstava povezanih sa korupcijom.

Ko je prosečni perač novca?

Četiri petine osoba koje su osuđene za pranje novca su muškarci.

Prosečna starost osuđenog perača novca je 43 godine.

Tri četvrtine osuđenih perača novca ranije nije krivično gonjeno.

Ko su „natprosečni“ perači novca

Korupcija državnih zvaničnika uključena je u 40% slučajeva pranja novca.

Advokati, računovođe i agenti za nekretnine čine 65% posrednika u pranju novca.

Bankarski službenici su saučesnici u 10% slučajeva povezanih sa pranjem novca.

Kršenje pravila i lažne prijave

Dve trećine država u svetu ne ispunjava u potpunosti standarde FATF-a.

Nepoštovanje propisa o sprečavanju pranja novca i propusti u izveštavanju o sumnjivim transakcijama odgovorni su za 10% slučajeva pranja novca.

Institucije nadležne za borbu protiv pranja novca dobijaju 3.000-5.000 lažnih prijava dnevno.

Finansije Top 2025/26 u izdanju časopisa Biznis & finansije

Foto: EdZbarzhyvetsky, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Da li se isplati uzgoj oraha u Srbiji?

by bifadmin
Orah je jedna od retkih voćnih vrsta kod koje se ozbiljna zarada ne pravi preko noći. Početno ulaganje nije malo, prve godine uglavnom nema ozbiljnog prihoda, ali dobro podignut zasad može da rađa decenijama.
Koliko danas zaista treba novca za hektar oraha u Srbiji i kada investicija počinje da se vraća?

U Srbiji se orah tradicionalno gaji u dvorištima, na okućnicama i manjim parcelama, ali poslednjih godina raste interesovanje za plantažne zasade i savremene sorte. Prema podacima koji se pozivaju na Republički zavod za statistiku, u Srbiji je pod orasima oko 3.307 hektara.

Prinosi zavise od sorte, starosti zasada, zemljišta, navodnjavanja i vremenskih prilika, a u savremenim zasadima navode se prinosi od oko 2,5 do 4,2 tone po hektaru. To je važno jer Srbija i dalje nema dovoljno domaćeg oraha da zadovolji tržište, dok domaći proizvođači imaju mogućnost da robu prodaju i kao plod u ljusci i kao očišćeno jezgro.

Koliko košta jedna sadnica?

Cena zavisi od sorte, starosti i kvaliteta sadnog materijala. Aktuelne ponude rasadnika u Srbiji pokazuju da se kalemljene sadnice popularnih sorti, poput Čendlera, Fernora, Franquettea i Tularea, trenutno nude za približno 1.200-1.300 dinara po komadu.

Domaće sadnice mogu biti jeftinije, ali kod komercijalnog zasada nije dovoljno gledati samo cenu sadnice – važni su sorta, podloga, zdravstveni status i poreklo sadnog materijala. Čendler je posebno interesantan jer pripada lateralnim sortama koje imaju potencijal za visoku rodnost.

Stručnjaci već godinama ukazuju da je upravo prelazak sa starih, tradicionalnih zasada na kvalitetne lateralne sorte jedan od načina da se poveća proizvodnja oraha u Srbiji.

Koliko sadnica ide na hektar?

Ovde nema jedne univerzalne brojke. Kod klasičnog zasada koriste se veći razmaci, dok intenzivniji zasadi imaju znatno više stabala po hektaru. Za razmak od oko 10 × 10 metara potrebno je približno 100 sadnih mesta po hektaru, a kod sadnje u trougao broj može biti oko 115-116 sadnica.

Kod intenzivnijih sistema broj stabala može biti veći, ali tada rastu i početna ulaganja, potreba za rezidbom i zahtevnost održavanja.

Zato se ne može jednostavno reći da je „što više stabala – veća zarada“. Gustina mora da odgovara sorti, zemljištu, mehanizaciji i načinu formiranja krošnje.

Računica za sadnice

Ako se zasniva zasad sa oko 115 sadnica po hektaru i ako se uzme aktuelna cena od približno 1.200 dinara po sadnici, samo sadni materijal iznosi: 15 × 1.200 = 138.000 dinara po hektaru.

Ako je sadnica 1.300 dinara: 115 × 1.300 = 149.500 dinara.

Dakle, za kvalitetne kalemljene sadnice treba računati približno 140.000–150.000 dinara po hektaru za ovaj model sadnje.

To, međutim, predstavlja samo jedan deo investicije.

Gde odlazi najveći deo novca?

Podizanje zasada podrazumeva mnogo više od kupovine sadnica.

Pre sadnje zemljište treba pripremiti, a u zavisnosti od parcele mogu biti potrebni:

– čišćenje i ravnanje terena,
– duboka obrada zemljišta,
– rigolovanje ili podrivanje,
– unošenje stajnjaka i mineralnih đubriva,
– analiza zemljišta,
– obeležavanje sadnih mesta,
– kopanje jama,
– sadnja,
– kolje i zaštita mladih stabala,
– sistem za navodnjavanje,
– zaštita od korova,
– zaštita od bolesti i štetočina i,
– održavanje međurednog prostora.

Kod ozbiljnog komercijalnog zasada navodnjavanje nije stavka koju treba olako preskočiti. Orah jeste relativno otporna voćna vrsta, ali visok prinos zahteva dovoljno vode, naročito u kritičnim fazama vegetacije.

Koliko novca realno treba za jedan hektar?

Ako zemljište već imate, za savremeni zasad ne bih računala samo cenu sadnica. Realna radna računica za prvi period je približno 4.000–8.000 evra po hektaru, bez kupovine zemljišta i bez kupovine kompletne sopstvene mehanizacije.

Donja granica može biti ostvariva na dobroj, već pripremljenoj parceli, uz korišćenje usluga drugih poljoprivrednika.

Gornja granica raste ako je potrebno ozbiljno pripremanje zemljišta, postavljanje kvalitetnog sistema za navodnjavanje, zaštita parcele i dodatna oprema.

Ovo treba posmatrati kao investicioni okvir, a ne kao zvaničan cenovnik, jer se troškovi pripreme zemljišta i radova dramatično razlikuju od parcele do parcele.

Drugim rečima, neko ko već ima dobru parcelu, vodu i deo mehanizacije može krenuti sa znatno manje novca od proizvođača koji mora sve da obezbedi od nule.

Kada počinje da rađa?

Ovo je najvažnija stavka koju budući proizvođač mora da razume. Orah nije posao iz kojeg se novac vraća za dve ili tri godine. Kod savremenih lateralnih sorti prvi plodovi mogu se pojaviti veoma rano, ali to nije isto što i komercijalno ozbiljan prinos.

U jednom domaćem primeru proizvođači navode da lateralne sorte već u četvrtoj godini mogu dati oko 500–700 kilograma suvog oraha u ljusci, dok se ozbiljniji prinosi očekuju kasnije. Stručni izvori navode i da se kod dobro vođenih zasada pun rod razvija znatno kasnije, dok se kod tradicionalnih sistema na punu rodnost čeka još duže.

Jedna analiza ekološke proizvodnje navodi punu rodnost od oko 2,5 tona jezgra po hektaru tek od 11. godine. Zato je najpoštenije reći: prve prihode možete očekivati relativno rano, ali ozbiljnu ekonomsku računicu tek kada zasad uđe u zreliju rodnost.

Koliko može da rodi hektar?

Prinos zavisi od sorte i tehnologije. Kod tradicionalnih zasada prinosi su mnogo skromniji, dok lateralne sorte poput Čendlera imaju potencijal za znatno veći rod.U domaćoj stručnoj literaturi navode se prinosi lateralnih sorti od više od 4 tone oraha u ljusci po hektaru u dobrim uslovima.

Drugi domaći izvori za savremene zasade navode okvir od 2,5 do 4,2 tone po hektaru, što je mnogo realniji raspon za računanje nego oslanjanje na maksimalne prinose iz idealnih uslova.

Koliko vredi rod?

Tu nastaje najveća razlika između proizvođača. Orah se može prodavati:

– u ljusci – jednostavnije, ali uglavnom uz nižu cenu;
– kao jezgro – više posla, ali potencijalno veća cena;
– kao polutka – posebno kvalitetno i svetlo jezgro može postići višu cenu;
– prerađen – ulje, proizvodi od jezgra, konditorski proizvodi i slično.

Aktuelni podaci sa pijaca pokazuju da se očišćeni orah tokom jula 2026. prodavao približno 900-1.200 dinara po kilogramu, zavisno od grada, pa vi procenite da li je isplativo ili ne.

Izvor: Kamatica
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Bogdanović: Poljoprivreda i stočarstvo se ne mogu razvijati kroz subvencije socijalnog karaktera

by bifadmin
Dekan Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu profesor Vladan Bogdanović izjavio da sa smanjenjem stočnog fonda Srbija gubi prehrambenu nezavisnost.
Komentarišući drastičan pad stočnog fonda u poslednjih 14 godina, Bogdanović je agenciji Beta kazao da se poljoprivreda i stočarstvo ne mogu razvijati kroz subvencije socijalnog karaktera.

„Kada je u pitanju stočni fond, negativni trend je prisutan unazad 35 godina, samo što je danas znatno uočljiviji. Uzroka ima mnogo, a jedan od osnovnih je nesistematski pristup poljoprivredi. Razvoj stočarstva nije potpomognut dugoročnim sistematskim rešenjima, već je uglavnom baziran na subvencijama socijalnog karaktera. Kod nas subvencije nisu razvojne već su socijalnog karaktera, a i bez takvih subvencija poljoprivreda ne bi postojala“, rekao je profesor.

Dodao je da je u poslednje dve godine ugrožena i proizvodnja mleka, jer je cena sirovog mleka smanjena za 50 odsto.

„Problem je i što se nastavlja depopulacija sela. Kad prođete Srbijom, vi nigde ne možete da vidite životinje. Nema životinja, nema ni ljudi. Sa smanjenjem broja goveda na selima, raste broj stanovnika u velikim gradovima“, istakao je on.

Ocenjujući odnos aktuelne vlasti prema poljoprivredi i stočarstvu u poslednjih 14 godina, Bogdanović je kazao da su pojedini ministri poljoprivrede bili potpuno nezainteresovani za svoj sektor.

„Imali smo ministre poljoprivrede koji su bili potpuno neprimetni, kao da nisu postojali u svom sektoru. Bilo je i ministara koji su nešto pokušavali da urade. Poljoprivreda je izuzetno kompleksna oblast. Stočarstvo je najkompleksnija grana poljoprivrede. Što je stočarstvo razvijenije, imate i razvijeniju poljoprivredu. Ne možete da imate visok ekonomski standard u državi, ako nemate dobro razvijenu poljoprivredu“, naglasio je on.

Dodao je da je bilo dobrih sistemskih pokušaja od strane pojedinih ministara poljoprivrede, ali da nisu praćeni odgovarajućim promenama u drugim ministarstvima, pre svega u ministarstvima privrede i trgovine.

„Aktuelni ministar Glamočić (Dragan) pokušava da stabilizuje situaciju u agraru i stočarstvu posebno, ali opet se sve svodi na sistem subvencija socijalnog karaktera, bez jasnog pristupa drugim oblastima koje su bitne za razvoj stočarstva. Nisu dovoljno efikasni selekcijsko-odgajivački rad i odgajivački programi, ne znamo šta su državni ciljevi u stočarstvu, a edukacija poljoprivrednika nije zadovoljavajuća ni po obimu ni po kvalitetu“, rekao je profesor.

Na pitanje da li i u kojoj meri Srbija gubi prehrambeni suverenitet zbog opadanja stočnog fonda, Bogdanović je kazao da je za proizvodnju hrane najbitnije stočarstvo.

„Svakako da Srbija gubi prehrambenu nezavisnost. Stočarstvo je najbitnije za proizvodnju hrane. Što se više bude smanjivao broj životinja, i sve više se budemo oslanjali na uvoz mesa, gubićemo prehrambenu nezavisnost“, dodao je profesor Bogdanović.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), 2012. godine u Srbiji je bilo 908.105 grla goveda, 3.408.163 svinja, 1.761.359 ovaca, 231.988 koza, 27.662.776 živine i 671.697 pčelinjih košnica.

U proteklih 14 godina stočni fond je znatno smanjen, a prema podacima RZS, u Srbiji trenutno ima 698.871 grlo goveda, 2.403.991 grlo svinja, 1.684.013 ovaca, 14.509.387 komada živine.

U 2012. godini uvoz smrznutog svinjskog mesa iznosio je 22,6 miliona evra, a 2024. godine dostigao je 165 miliona evra, dok je u 2025. smanjen na 120,4 miliona evra.

Ukupna vrednost uvezenog mesa u 2025. godini iznosila je 213,5 miliona evra.

Izvor: Beta
Foto: Elimende Inagella, Unsplash
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Kako se prijaviti za 6.000 dinara državne pomoći?

by bifadmin
 
Građani Srbije će od 7. septembra moći da se prijave za novčanu podršku od 6.000 dinara. Obavljaće se elektronski preko portala Uprave za trezor, a isplata će početi 22. septembra, najavljeno je iz Vlade Srbije.

Prijavljivanje za 6.000 dinara počinje 7. septembra, a građani će moći da je podnesu preko portala Uprave za trezor na adresi: idp.trezor.gov.rs

Kada prijava bude otvorena, potrebno je otići na zvanični portal Uprave za trezor i pratiti uputstva za prijavljivanje.

Važno je obratiti pažnju da se podaci unose isključivo na zvaničnom državnom sajtu i ne ostavljati lične podatke na stranicama koje samo liče na portal Uprave za trezor.

Ko ima pravo na 6.000 dinara?

Pravo na isplatu imaju punoletni građani koji ispunjavaju propisane uslove.Za ostvarivanje prava potrebno je:-da ste punoletni,
-da ste državljanin Republike Srbije,
-da imate prebivalište u Republici Srbiji,
-da imate važeću ličnu kartu.

Kako je ministar finansija Siniša Mali objasnio najavljujući ovu pomoć treba proveriti da li ste prijavljeni u Akcionarskom fondu.

„Ako ste prijavljeni, ne morate da se prijavljujete za pomoć. Ako niste prijavljeni u Akcionarskom fondu, onda treba da se prijavite,” naglasio je Mali.

Ko ne mora da se prijavljuje?

Za dve velike grupe građana prijavljivanje neće biti potrebno.

Penzioneri i primaoci novčane socijalne pomoći novac bi trebalo da dobiju automatski, odnosno nema potrebe da posebno podnose prijavu za ovu isplatu.

Kada počinje isplata i šta pripremiti za prijavu?

Početak isplate po 6.000 dinara punoletnim građanima najavljen je za 22. septembar i trajaće do 25. septembra. Novac će isplaćivati Banka Poštanska štedionica.

Pre početka prijavljivanja građani bi trebalo da provere da li imaju važeću ličnu kartu i da li ispunjavaju uslove koji se odnose na državljanstvo, prebivalište i punoletstvo.

Pošto elektronska prijava još nije otvorena, kompletan izgled formulara i sva polja koja će građani morati da popune biće poznati kada prijavljivanje počne.

Zbog toga je preporučljivo da se 7. septembra proveri isključivo zvanični portal Uprave za trezor.

Foto: Bif
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Kako prepoznati mobing na radnom mestu i kada običan konflikt prelazi granicu?

by bifadmin

Nesuglasice na poslu su neizbežne, ali kada negativno ponašanje postane učestalo i usmereno ka jednom zaposlenom, konflikt može prerasti u mobing. Stručnjaci objašnjavaju kako prepoznati razliku između običnog sukoba i zlostavljanja na radu, šta preduzeti u slučaju sumnje na mobing i zašto su dobra komunikacija i postavljanje jasnih granica važni za prevenciju.

Na poslu provodimo veliki deo dana, pa odnosi sa kolegama i nadređenima često u mnogo čemu određuju i to kako ćemo se osećati na radnom mestu. Nesuglasice i različita mišljenja su neizbežni, ali kada konflikt preraste u pritisak, govorimo o ozbiljnom problemu.

Konsultant za poslovnu komunikaciju Lela Saković, u emisiji Prvog programa Radio Beograda „Jutro je“, ističe da konfliktno okruženje ne mora obavezno da podrazumeva postojanje mobinga, ali predstavlja idealan prostor da do njega dođe.

– Konfliktno okruženje ne mora obavezno da podrazumeva i postojanje mobinga, ali je, s jedne strane, idealan prostor da do mobinga dođe. E sad, tu imate vrlo često sindrom kuvane žabe – navodi Sakovićeva.

Razlika između običnog konflikta i mobinga

Prema njenim rečima, mobing se prepoznaje po tome što se ponavlja, što je reč o učestalom i usmerenom negativnom ponašanju ka jednoj ili više osoba, čiji je krajnji cilj da se ta osoba izopšti iz poslovnog okruženja i da u krajnjem ishodu da otkaz.

Motive za ovakvo ponašanje stručnjaci vide u velikoj konkurenciji, pri čemu se mobing može javiti u različitim oblicima:

• Horizontalni mobing: Javlja se među kolegama usled konkurencije i netrpeljivosti.

• Vertikalni mobing: Dešava se kada šef želi da diskredituje zaposlenog jer mu ne odgovara, ili u obrnutom smeru kada su zaposleni usmereni na rukovodioca.

• Strateški mobing: Situacija u kojoj kompanija želi da se oslobodi viška zaposlenih bez isplate otpremnina, tako što ih navodi da sami daju otkaz.

Advokat Nikola Gvojić naglašava da zlostavljanje na radu ipak nije pravilo i da se dešava izuzetno, naročito kada poslodavac na pravilan način uredi radne obaveze, prava i pravila.

– Generalno, čini mi se da je ova tema sad otišla u smeru kao da je zlostavljanje jedno pravilo. Ono nije pravilo, ono se dešava izuzetno, znate – ističe Gvojić.

Šta uraditi kada sumnjate na zlostavljanje

Kada se zaposleni nađe u situaciji da posumnja da trpi mobing, advokat Nikola Gvojić savetuje da je prvi korak direktan razgovor sa izvorom nezadovoljstva.

– Potrebno je da uradi ono što bi uradio svako suštinski u takvoj situaciji, a to je da se obrati osobi koja je izvor tog nezadovoljstva ili takvog ponašanja i prosto da skrene pažnju: ‘Vidi, meni ovo smeta, zlostavljaš me, uznemiravaš me, molim te prestani’ – objašnjava Gvojić.

Ukoliko se stanje ne promeni, sledeći koraci obuhvataju proveru da li se sporno ponašanje može pravno okarakterisati kao mobing, prikupljanje dokaza i obraćanje licu zaduženom za pružanje podrške zaposlenima kod poslodavca (poput lica za bezbednost i zdravlje na radu ili predstavnika sindikata), i formalno pokretanje postupka kod poslodavca ili pred sudom.

Problemi u praksi i strah od gubitka posla

Ipak, Gvojić ukazuje i na probleme u praksi, pre svega na dugotrajnost sudskih postupaka, dok Lela Saković naglašava da se u najrazvijenijim zemljama Evrope beleži najveći broj prijava mobinga prvenstveno zbog visokog nivoa svesti zaposlenih i odsustva straha, naglašavajući važnost podizanja sopstvenog samopouzdanja.

– Šta je najgore što može da desiti? To što ćemo mi možda ostati bez posla, pa naći ćemo drugi, a sunce neće prestati da sija svakog jutra – poručuje Saković.

Značaj komunikacije i prevencije

Govoreći o korporativnoj komunikaciji, Lela Saković, u emisiji Prvog programa Radio Beograda „Jutro je“, ističe da ljudi u današnje vreme sve teže slušaju jedni druge i da se mnogi konflikti mogu sprečiti boljim delegiranjem zadataka i usvajanjem veština nenasilne komunikacije.

Kada do konflikta dođe, savetuje se usmeravanje na rešavanje konkretnog problema, a ne na ličnost sagovornika, uz pripremu na različite uslove u radnom okruženju i uvežbavanje postavljanja jasnih granica smirenim tonom.

Izvor: RTS

Foto: ra2studio, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Ko ima najčistije more u Evropi?

by bifadmin
Najnoviji izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), koji se odnosi na sezonu kupanja 2025. godine, donosi dobre vesti za sve koji ovog leta planiraju odmor na moru.
Više od 85 odsto kupališta u Evropskoj uniji dobilo je najvišu ocenu za kvalitet vode, dok čak 96 odsto njih ispunjava propisane standarde.

Prema rezultatima za sezonu kupanja 2025. godine, Kipar se ponovo izdvaja kao evropski lider, dok se odmah uz njega nalazi Grčka. Visoke ocene beleže i Bugarska, kao i Austrija sa svojim jezerima i rečnim kupalištima.

Kipar je ponovo evropski rekorder

Kipar se i ove godine našao na vrhu liste kada je reč o kvalitetu voda za kupanje. Više od 97 odsto njegovih kupališta dobilo je ocenu „odličan kvalitet“. To nije slučajnost. Kipar već godinama ima izuzetno dobre rezultate zahvaljujući redovnom praćenju kvaliteta vode i strogim ekološkim standardima.

Za turiste kojima je čisto more jedan od najvažnijih kriterijuma, ova destinacija tako ostaje jedan od najsigurnijih izbora u Evropi.

Osim toga, kristalno čisto more i brojne peščane i stenovite plaže već dugo su među glavnim adutima Kipra.

Grčka je odmah iza njega

Još jedna omiljena destinacija turista iz Srbije našla se među evropskim liderima. U Grčkoj je više od 95 odsto kupališta dobilo najvišu ocenu za kvalitet vode. To znači da popularna grčka ostrva poput Krita, Rodosa, Krfa i Tasosa, ali i brojna kupališta širom kopnenog dela zemlje, iz godine u godinu potvrđuju visok standard kvaliteta vode.

Upravo zbog kombinacije čistog mora, velikog broja plaža i raznovrsne ponude, Grčka i dalje ostaje jedna od najpopularnijih letnjih destinacija u Evropi.

Na listi su i Bugarska i Austrija

Među zemljama sa odličnim rezultatima našla se i Bugarska, posebno kada je reč o kupalištima na obali Crnog mora. To je dobra vest za turiste koji traže povoljniju alternativu popularnim mediteranskim destinacijama.

Zanimljivo je da se među najbolje ocenjenim zemljama nalazi i Austrija – iako nema more. Razlog su brojna jezera i rečna kupališta čiji se kvalitet vode takođe redovno kontroliše.

Šta zapravo znači ocena „odličan kvalitet“?

Kvalitet vode za kupanje ne procenjuje se samo na osnovu toga koliko voda izgleda čisto ili koliko je providna. Evropska agencija za životnu sredinu analizira hiljade kupališta širom Evrope, a ocene se zasnivaju prvenstveno na mikrobiološkim analizama.

One pokazuju da li voda ispunjava kriterijume koji su važni za bezbedno kupanje. Kupališta se, prema rezultatima analiza, razvrstavaju u četiri kategorije: „odličan“, „dobar“, „zadovoljavajući“ i „loš“ kvalitet vode.

Zbog toga podatak da je više od 85 odsto kupališta u EU ocenjen najvišom ocenom predstavlja prilično dobru vest za sve koji tek biraju gde će provesti leto.

Dakle, ako pri izboru letovanja prvo gledate koliko je voda čista, a tek onda cenu aranžmana i sadržaj destinacije, ove zemlje svakako vredi imati na radaru.

Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci