Vesti

Prihod Grada Beograda od naplaćenih karata u javnom prevozu u 2023. godini bio je za oko 1,7 milijardi dinara manji u odnosu na 2022. godinu i za oko 1,5 milijardi dinara manji u odnosu na 2021. godinu.

Takođe, u prvih pet meseci 2023. godine, dok je posao naplate karata još uvek bio u rukama kompanije Kentkart, Grad je „zaradio“ 756 miliona dinara više nego u preostalih sedam meseci te godine, kada je posao preuzela „Naplata prevozne usluge Beograd“.

Beograd je u 2023. godini ostvario prihod od 4,56 milijardi dinara koji se odnosi na naplatu karata u javnom prevozu, piše u izveštaju o reviziji finansijskih izveštaja Grada Beograda koji je objavila Državna revizorska institucija (DRI).

U prvih pet meseci prodaju karata još uvek je obavljala kompanija Kentkart, dok je negde od druge polovine maja te godine taj posao preuzelo javno preduzeće „Naplata prevozne usluge Beograd“.

Zbog toga su prihodi Grada od naplaćenih karata u 2023. godini podeljeni na dva dela.

U periodu od 01. januara do 25. maja 2023. godine naplaćeno je 2.659.211.000 dinara od strane „Kentkart southeast Europe“, firme koja je po osnovu ugovora o javno-privatnom partnerstvu u ime i za račun grada Beograda vršila prodaju svih vrsta karata u Integrisanom tarifnom sistemu.

Međutim, Grad je početkom prošle godine odlučio da raskine ugovor sa Kentkartom, a u aprilu 2023. godine je doneo i odluku kojom se izdavanje, prodaja i kontrola karata poverava javnom preduzeću „Naplata prevozne usluge Beograd“.

Prema izveštaju DRI, u periodu od 25. maja do 31. decembra (kada je ovaj posao obavljalo javno preduzeće „Naplata prevozne usluge Beograd), naplaćeni su prihodi u iznosu od 1.903.320.000 dinara.

Nova ekonomija tražila je od Grada Beograda komentar u vezi ovih podataka, kao i podatke o prihodima od prodaje karata za period 1. januar – 1. jun 2024. godine, ali do objavljivanja teksta odgovor nismo dobili.

Jedan od razloga za manje prihode može da bude to što su karte – u odnosu na period kada ih je za potrebe grada naplaćivala kompanija Kentkart – jeftinije, a lica starija od 65 godina i učenici srednjih škola do navršenih 19 godina ostvaruju uslugu besplatnog prevoza.

Manje prihoda u odnosu na 2022. i 2021. godinu

Na račun grada se od naplate karata u javnom prevozu u 2023. godini slilo 1,7 milijardi dinara manje odnosu na 2022. godinu i oko 1,5 miliijadi dinara manje u odnosu na 2021. godinu.

Naime, dok je u celoj 2023. godini Grad ostvario prihod od 4.562.321.000 dinara koji se odnosi na uplaćena sredstva integrisanog tarifnog sistema za naplatu karata u javnom linijskom prevozu u Beograd, u 2022. godini prihod po ovom osnovu je iznosio 6.281.539.000 dinara, dok je u 2021. godini prihod iznosio 6.118.039.000 dinara.

„Nijedna kontrola nije dobro smišljena i organizovana“

Prema rečima ekonomiste Milana R. Kovačevića gradski saobraćaj u Beogradu je u jednom haosu, nije logično organizovan, a nijedna od kontrola nije dobro smišljena i dobro sprovedena.

„Svako radi kako mu padne na pamet, što naravno vodi ka sve većem nezadovoljstvu građana gradskim saobraćajem, sve većoj želji da ne plate kartu, pa onda i sve gorem poslovanju gradskog saobraćaja“, rekao je Kovačević za Novu ekonomiju.

Kovačević navodi da postoji primer nekoliko evropskih gradova koji u tramvajima i drugom gradskom saobraćaju imaju čoveka koji kontroliše ko ulazi sa plaćenom kartom, a ko ne.

„A mi smo potpuno digli ruke, kontrole koje su postojale su prosto ogađene, bilo je i nekih incidenta. Bez jedne radikalne promene događaće se ovo što se sada događa – da mi poreski obveznici iz budžeta dajemo previše novaca za prevoz koji je za te novce krajnje loš“.

Podsetimo, Grad Beograd je prošle godine jednostrano raskinuo ugovor sa kompanijom Kentkart Southeast Europe koja je bila privatni partner grada u naplati karata u javnom prevozu.

Grad je raskinuo ugovor sa Kentkartom koji je 2021. godine zaključen na 13 godina, osnovao novo javno preduzeće „Naplata prevozne usluge“ i preuzeo posao naplate karata, u svoje ruke, kreiravši sistem koji je predstavio gradonačelnik Aleksandar Šapić.

Novi sistem koji je uveo Grad podrazumeva kupovinu svih karata (dnevnih, mesečnih, od 90 minuta) SMS porukom, a moguće ih je kupiti i karticom putem uređaja koji se nalaze u vozilima ili nabaviti papirne karte na pojedinim mestima u gradu.

Kovačević smatra da je potrebno smisliti koncept od strane stručnjaka, naći načina kako sve da funkcioniše i uporno popravljati sistem – umesto da se promenama koje su samo „šarana laža“ svaki put pravi gore.

Kovačević je naveo da bi bilo normalno da je gradski saobraćaj jedno preduzeće koje celovito obavlja funkciju gradskog saobraćaja i smatra da je upuštanje privatnika puno korupcije i da se novac preterano preliva u privatne ruke.

„Ugovori se sa nekim privatnikom da on vozi na nekoj liniji, da mu se red vožnje i ugovori se koliko će da mu se plati. A onda šta on radi – on nije zainteresovan koliko će prevesti, već koliko će naplatiti.. onda izostavlja linije, na mnogim linijama ne obavi deo posla koji je ugovorio“.

Nacrt akcionog plana

DRI godinama upozorava Grad da sredstva ITS-a ne uključuje u budžet – jer to nisu javni prihodi
Kao i u izveštajima za prethodne godine, tako i u izveštaju za 2023. godinu DRI skreće pažnju Gradu Beogradu da sredstava iz tzv. integrisanog tarifnog sistema za naplatu karata nemaju karakter javnog prihoda i da Grad ne treba da ih uključuje u budžet.

Naime, Grad ova sredstva prvo uključuje u budžet kao prihod, pa ih potom prenosi prevoznicima i prijavljuje kao rashod.

DRI ukazuje da ovakva praksa nije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu.

Naime prema Zakonu o budžetskom sistemu u javne prihode spadaju porezi, doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, neporeski prihodi (takse, naknade, kazne), prihodi nastali upotrebom javnih sredstava, samodoprinos, donacije, transferi i finansijska pomoć Evropske unije…

„Uključivanjem sredstava od integrisanog tarifnog sistema u javnom linijskom prevozu putnika na teritoriji grada Beograda u budžet, neosnovano se uvećavaju budžetski prihodi“, navdi DRI.

Primera radi u 2023. godini, budžetski prihodi Grada Beograda, na ime uplaćenih sredstava integrisanog tarifnog sistema za naplatu karata u javnom linijskom prevozu u Beogradu neosnovano su uvećani za oko 4,56 milijardi dinara.

Sekretarijat za javni prevoz, je 2019. godine odgovorio DRI-u da je osnovana Radna grupa čiji je zadatak da izradi Nacrt akcionog plana kojim će biti obezbeđeni uslovi da sredstva od naplate karata koja nemaju karakter javnih prihoda više ne budu uključena u budžet.

Na teritoriji grada Beograda u okviru linijskog prevoza, nezavisno od vrste linijskog prevoza (gradski, prigradski i lokalni prevoz) i područja koje obuhvata, primenjuje se integrisani tarifni sistem (ITS).

ITS na teritoriji grada Beograda podrazumeva primenu tarifnih načela na osnovu kojih putnik odgovarajućom kartom plaća istu cenu na području određene tarifne zone nezavisno od vida prevoza i prevoznika.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Pre tri godine stigli su na Bled. Potom su dobili posao u termama Moravske Toplice, hotelu Bernardin Sava Hotels&Resorts-a u Portorožu…

Roboti-pomoćnici u ugostiteljstvu slika je po restoranima i barovima u Sloveniji. Digitalni asistenti donose/odnose kafu, porcije s voćem; odvoze upotrebljeno posuđe u kuhinju. Velika su pomoć konobarima. Mogu da ponesu do 40 kilograma i “prelaze” dnevno 15 km.

U restoranu, na obali Bledskog jezera grupi novinara iz Srbije osveženje je donela konobarica iz Leskovca.

Kako kaže u ovoj zemlji regiona je na “privremenom” radu već nekoliko godina. Brzo je naučila slovenački i kada priča ne čuje se ni trunka rodnog, južnjačkog akcenta.

Luka Stepančič, izvršni direktor Sava Hoteli Bled, kaže da je problem radnika u turizmu evidentan u celom regionu, ne samo u ovoj zemlji. Iz Srbije imaju sezonske i stalno zaposlene. – Sarađujemo sa hotelijerskim i ugostiteljskim školama iz Srbije kako bi ponudili priliku da njihovi diplomci prvi posao nađu kod nas, kaže on.

Jedan broj dođe, proba, ostane neko vreme pa se vrati. Neki, kao vredna Leskovčanka odlučuju se na duži ostanak, a sve češća praksa je da Slovenija bude samo prva stanica za dalji odlazak u druge države EU.

Broj radnika iz inostranstva u Sloveniji raste

Roboti su za turiste u Sloveniji iako su prvi stigli pre tri godine -atrakcija. Izazivaju osmehe i scenografija su za slikanje, poput prelepe prirode ili istorijskih znamenitosti.

Ukoliko se trend nedostatka radne snage, posebno u pikovima letnje i zimske turističke sezone, ne zaustavi pitanje je da li će se za koju godinu umesto sa robotima gosti fotografisati sa barmenom ili konobarem?

Prema podacima državnog Statističkog ureda, broj zaposlenih stranih državljana u Sloveniji nastavlja da raste.

U trećem mesecu ove godine broj zaposlenih, stranih državljana (bez sektora poljoprivrede) porastao je za 1,1 odsto, na mesečnom nivou, i iznosio je 144.200 lica.

Što je 15,6 odsto ukupnog radno sposobnog stanovništva.

Interesantno je da “ trbuhom za kruhom“ u ovu zemlju regiona dolaze radnici iz čak 150 država sveta!

Njih oko 19.100 su iz zemalja članica EU, a nešto više od 125.100 su iz drugih delova sveta. Ipak, najbrojniji su i dalje radnici iz komšiluka.

Kako se navodi na sajtu slovenačkog zavoda za statistiku najviše je državljana Bosne i Hercegovine, njih nešto više od 70.600, što je skoro polovina ino-radnika.

Zatim, slede osobe koje dolaze s Kosova (oko 16.600), Srbije (oko 15.900), Hrvatske (oko 11.100), Severne Makedonija (oko 9.400).

U odnosu na mart 2023. godine, broj zaposlenih stranih državljana u Sloveniji povećan je za 11,4 odsto.

Oblasti gde se zapošljavaju su: saobraćaj, turizam, ugostiteljstvo i hotelijerstvo, zdravstvo, obazovanje, nega, prerađivačka industrija: metalna, drvna, prehrambena…

Prošlog meseca u dva najveća grada Srbije-Beogradu i Nišu, održani su skupovi na kojima je Zavod za zapošljavanje Republike Slovenije građanima Srbije predstavio informacije o životu i radu u Sloveniji.

Izdato 5.000 dozvola u 2023. za radnikeiz  Srbije

Interesovanje građana Srbije za odlazak na rad u Sloveniju poslednjih godina je konstantan. U prošloj 2023. godini izdato je oko 5.000 dozvola, na osnovu međudržavnog sporazuma dve zemlje. Broj se odnosi kako na novoizdate tako i na produžene dozvole.

Prilikom obilaska vinarije Puklavec, u Podravskoj regiji, koja je poznata po vinu šipon, sorti belog grožđa, takođe, imaju problem radnika i to najviše u vreme berbe. – Sezonski radnici su problem. Prošle godine smo napravili sami propust, jer nam je prioritet bio broj berača, a ne kvalitet njihovog rada. Zato smo odlučili da za ovogodišnju berbu angažujemo samo penzionere i studente, kaže Luka Radiček, glavni enolog vinarije u kojoj se bezmalo čitav vek – od 1934.godine prave vina.

Prošle godine u Sloveniji su stupile na snagu izmene Zakona o strancima. Donete su u cilju ubrzanja i efikasnijih procedura dobijanja boravišne dozvole/potvrde o registraciji u EU; ukinute su neke do tada važeće obaveze za stance poput periodičnih provera “obima sredstava za život”.

I dalje je na snazi obaveza provere poznavanja slovenačkog jezika. Položeni ispit nivoa A2 je uslov za dobijanje dozvole za stalni boravak. Za sam ulazak u zemlju prag znanja je spušten sa A1 na znanje o nivou preživljavanja; a stranci dobijaju pravo na jednokratnu besplatnu proveru znanja slovenačkog jezika.

Za razliku od vinarije Puklavec iz koje se puža pogled na reku Dravu, prirodnu granicu sa Hrvatskom, na najvećoj plantaži za uzgajanje orhideja u ovom delu Evrope Ocean orchids, u Dobrovniku https://biznisuregionu.com/orhideje-iz-slovenije-krse-vatikan/ na samoj granici s Mađarskom, nemaju problem sa radnicima. Kako su nam rekli, imaju 60 zaposlenih od kojih je 40 u proizvodnji i svi su lokalno stanovništvo.

Izvor: Biznisuregionu
Foto: Pixabay

Akciza na duvan i duvanske proizvode povećana je 1. jula, u skladu sa akciznim kalendarom.

U periodu od 1. jula do 31. decembra ove godine nova specifična akciza na cigarete povećana je na 99,41 dinara po paklici, tako da pušače očekuje novo povećanje cena cigareta, piše Dnevnik.

Akciza će biti veća za 1,71 dinar po pakli, dok će sledeća, od 1. januara 2025. godine, biti 101,12 dinara.
Prethodno povećanje bilo je u maju, kada su cene usklađene sa ratom inflacije od prosečnih 7,6 odsto iz 2023.

I ovoga puta očekuje se „standardno“ povećanje od desetak dinara po paklici.

Na cigarete iz uvoza i na cigarete proizvedene u zemlji, pored specifične akcize plaća se i proporcionalna akciza po stopi od 33 odsto, koja se sada ne menja u procentu ali utiče na krajnju cenu pošto se ona sračunava prema maloprodajnoj ceni koja se uvećava zbog veće specifične akcize (i PDV-a na sve to).

Vlada, na predlog Ministarstva finansija utvrđuje jednom godišnje, i to do 15. februara tekuće godine, iznose prosečne ponderisane maloprodajne cene u prethodnoj kalendarskoj godini a iznose minimalne akcize utvrđuje polugodišnje, i to do 15. februara, odnosno do 31. jula tekuće godine.

Tečnost za punjenje elektronskih cigareta poskupela je 1. maja i do 31. decembra 2024. godine će ta akciza iznositi 10,46 dinara po mililitru.

Od 2015. godine među akcizne proizvode su svrstane i punila za elektronske cigarete, tečnost i nesagorevajući duvan. A od januara ove godine u toj grupi su i nikotinske vrećice – „snus“.

Akciza za duvansku tečnost menja se od 1. januara sa 8,64 dinara po mililitru na 9,72 dinara a kod nesagorevajućeg duvana sa 80% minimalne akcize na 1.000 komada cigareta na 90% minimalne akcize (u periodu od 1. januara do 31. decembra 2024. godine).

Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay