Home Vesti
Category:

Vesti

EkonomijaVesti

Juan prvi put pretekao dolar u razmeni sa inostranstvom

by bifadmin

Narodna Republika Kina je u drugom tromesečju ove godine prvi put u svojoj istoriji obavila više transakcija sa inostranstvom u juanu nego u američkom dolaru

Narodna Republika Kina je u prošlom tromesečju prvi put u svojoj istoriji obavila više transakcija sa inostranstvom u sopstvenoj valuti juanu nego u američkom dolaru, pišu mediji u Istočnoj Aziji.

Konkretno, prema podacima kineske Državne agencije za razmenu sa inostranstvom, u julu preduzeća i organizacije najmnogoljudnije zemlje sveta su 49 posto poslovnih transakcija sa stranim zemljama obavile u juanima. Reč je o sumi od 42 biliona juana, što po sadašnjem kursu iznosi blizu 6 biliona (6.000 milijardi) američkih dolara.

Smatra se da dobar deo transakcija u juanima otpada na trgovinu sa Rusijom.

Rast udela juana u kineskoj razmeni sa inostranstvom ukazuje na ubrzavanje trenda odvajanja od dolara u međunarodnoj trgovini, na kojem Peking radi zbog povećanog geopolitičkog rizika, odnosno, tehnoloških i ekonomskih sankcija koje SAD i njihovi saveznici provode protiv Kine i činjenice da je Zapad zamrznuo i namerava da oduzme imovinu ruske centralne banke pohranjenu u Evropskoj uniji.

Kina, osim sa Rusijom, ima sporazume o međusobnoj trgovini u juanima i valuti partnera, bez posredstva dolara, i sa Brazilom i Pakistanom, a delimično i Saudijskom Arabijom i drugim zemljama Persijskog zaliva.

Sudeći po učešću u finansijskim transakcijama koje se vrše kroz sistem za plaćanje Društva za globalnu međubankarsku finansijsku telekomunikaciju (Svift), udeo juana u svetskoj trgovini još je mali i iznosi manje od tri procenta (2,77).

Američki dolar je još uvek najzastupljenija valuta sa oko 42 odsto, a ispred juana se nalaze i evro, britanska funta i japanski jen.

Ipak, jasno je da učešće juana u finansijskim transakcijama unutar pomenutog sistema raste, jer je pre pet godina iznosio 1,8 posto.

Izvor: Kamatica.com
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Bogate zemlje su zagađivale planetu, one treba da snose trošak zelene tranzicije

by bifadmin

Vladimir Đukanović, investitor, 360 cities.net je istakao na  održanoj konferenciji „Rizici novog doba – održivost i izdržljivost“ da postoji ogromna razlika između razvijenih i zemalja u razvoju, posebno kako isfinansirati projekte u vezi sa održivošću.

„Ciljevi održivog razvoja 2030 neće biti postignuti do naznačenog roka, to je očigledno, a u zemljama u razvoju ne postoje izvori finansiranja i iluzija ih je i tražiti“, istakao je on i dodao da investitori ne obraćaju mnogo pažnju na to da li kompanije posluju po ESG principima.

Đukanović kaže da su za zelenu tranziciju potrebna neverovatna sredstva i da ne zna kako će ih obezbediti zemlje u razvoju. „Bogate zemlje su zagađivale planetu 200 godina i sada taj isti svet odlazi u siromašne zemlje da nametne svoje standarde. To neće moći tako. Prvo nije pošteno i ekonomski je nemoguće. U Bangladešu ne postoji mogućnost da se isfinansira fabrika kao u Švajcarskoj. A pošto je nemoguće, neće se ni desiti. Samo korona i inflacija su nas od svega toga odmakli još dalje. Trgovanje CO2 emisijama je još jedan od načina kako da se održi razlika između razvijenih zemalja i nerazvijenih. Cilj nije da se razvoj celog sveta izjednači“, rekao je on.

Najveći problem je, prema njegovim rečima, što ne postoje izvori finasiranja za put ka održivosti. „Fer bi bilo da ako se od dobavljača iz nerazvijene zemlje traži, na primer, da ugradi solarne panele, da tu investiciju snosi naručilac. Ti problemi će postati samo veći i veći. Održivi rast je neodrživ i zato imamo novu raspodelu karata jer je globalni jug decenijama nezadovoljan“, rekao je Đukanović.

Preduzećima je najteže

Neven Marinović, osnivač SMART kolektiva je rekao da razvijena država više vode računa o održivosti, ali i da one koje vode računa o održivosti postaju razvijenije. „Mnogo kompanija dolazi kod nas jer neko od njih traži da uvedu standarde, obično finansijske institucije ili partneri iz Evropske unije. Ali uticaj ima i regulativa, pritisak javnosti“, rekao je Marinović i dodao da novca zaista nema u nerazvijenim zemljama, ali da se mora naći načina.

„Malim preduzećima je najteže da tu trku isprate i njima mora da se pomogne na putu održivosti“, rekao je Marinović.

Zoran Blagojević, predsednik IO Wiener Stadtische osiguranje je govoreći o ulozi osiguravača i njihovim mogućim podsticajima klijenata rekao da polisa za električni automobil ne može da bude povoljnija. „Mi smo stvari postavili na drugi način. Osoba koja vozi hibridni auto i više koristi struju od nafte, vozi obazrivije, to znači da je manje izložena riziku i mi možemo da ga nagradimo. To je pravi pristup. Ukoliko govorimo o ekološkim kućama, možemo da ponudimo dodatne servise koji će biti razlika u odnosu na standardnu polisu“, rekao je Blagojević.

Klimatske promene i sve što se dešava na planeti su, kako kaže, dugoročni rizici, iako se kao najveći rizik danas spominje inflacija.

Konferenciju je organizovala platforme BeRiskprotected.

Izvor: Sveonovcu.rs

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Zabava

Grčka ostrva na kojima nema mnogo turista

by bifadmin

Ako želite da posetite autentično grčko ostrvo koje još uvek nije preterano komercijalizovano sajt Greek Reporter ima nekoliko ideja za vas, koje mi prenosimo.

Milos, Kikladi

Ovo je veoma instagramično ostrvo sa kojeg ćete se vratiti sa prelepim fotografijama prirode i mora. U pitanju je vulkansko ostrvo na kojem se mogu pronaći stene i kamenje u raznim bojama, počev od crvene, preko braon, do bele. Sve one prave izuzetan kontrast kada se nalaze tik pored tirkizno plave vode koja ih okružuje.

Od svih kikladskih ostrva Milos ima najviše plaža, ukupno 70, a osim lepe boje vode karakteriše ga i tipična kiklandska arhitektura – bele kuće sa drečavo plavim vratima i prozorima. Ukoliko odlučite da letujete tamo turistički vodiči će vam posavetovati da posetite autentična ribarska sela, kao i drevno antičko pozorište, katakombe i vetrenjače.

Foto: David Tip, Unsplash

Koufonisia , Kikladi

Ovu grupu ostrva čine tri mala ostrva: Pano ili Ano Koufonisi, zatim Kato Koufonisi i Keros, od kojih je samo jedno naseljeno. To je Ano Koufonisi, stoga se ono savetuje turistima, jer se na njemu mogu naći smeštaj i prodavnice.

Ovo ostrvo poseduje veoma autentičnu gastronomsku ponudu, a njegov najveći adut su plaže sa zlatnim peskom i tirkizno plavom vodom. Međutim, na celoj obali ovog ostrva može se pronaći i mnoštvo uvalica koje izgledaju kao prirodni bazeni, kao i više interesantnih pećina za istraživanje. U njegovoj blizini nalazi se nenaseljeno ostrvce Glaronisi na kojem galebovi ležu jaja. Ono je jedan od prirodnih dragulja ovog podneblja.

Foto: Rania Samara, Unsplash

Kastelorizo, najudaljenije ostrvo Dodekaneza

Najmanje grčko naseljeno ostrvo nalazi se samo na dva kilometra udaljenosti od Turske. Zato ne čudi što je na njemu zastupljen specifičan otomanski tip arhitekture, što znači da su kuće uske, sa drvenim balkonima. Iako je ostrvo malo na njemu i u njegovoj blizini zaista ima šta da se vidi, počev od Plave pećine koja je znatno veća od poznate Plave pećine na Kapriju, pa sve do manastira, džamije koja je pretvorena u muzej i mesta za organizovano ronjenje.

Možda će vam se na prvi pogled ovo ostrvo učiniti poznato. Za tu vrstu slave ono može da zahvali činjenici da je na njemu sniman film Mediteraneo. No, uprkos svetskoj slavi koju mu je doneo film nagrađen Oskarom, na njemu nema mnogo turista.

Foto: Etienne Dayer, Unsplash

Alonizos, Sporadi

Pored dva najpoznatija ostrva Sporada – Skijatosa i Skopelosa – nalazi se još jedno, ništa manje lepo, ali manje poznato. Alonizos je mirno mesto za odmor sa mnogo zelenila među kojim preovlađuju borovi. Zbog toga je ovo ostrvo poznato kao raj za hajkere.

Iako je među prvim grčkim naseljenim ostrvima, sada na njemu živi samo 2.750 stanovnika. Do njega se dolazi trajektom iz luke Volos ili avionom do Skijatosa pa zatim opet morskim putem.

Foto: Eleni Afiontzi, Unsplash

Paksos i Antipaksos, biseri Jonskog mora

Od ova dva ostrva poznatiji je Paksos koji se nalazi na udaljenosti od 15 kilometara od Krfa. Okružen je mnoštvom maslinjaka a krasi ga i piktoreskno ribarsko selo u kojem je tempo života veoma spor i opušten. Za neveliki broj turista na ovom ostrvu zaslužna je činjenica da ono nema aerodrom te se do njega može stići samo trajektom.

Foto: Petar Lazarevic, Unsplash

Antipaksos se nalazi na tri kilometra od Paksosa, i prva asocijacija na njega su bespregledni nizovi vinograda. Budući da ima veoma malo stanovnika i da uopšte nema razvijen turizam turistima se preporučuje da ovo ostrvo posete u sklopu jednodnevnog izleta sa okolnog Paksosa. Ako odete na Antipaksos obavezno probajte lokalno vino. Probajte ga i ako ne odete, budući da se ono može pazariti i u prodavnicama na Paksosu.

Foto: Marina T Alamanou, Unsplash

Simi, Dodekanezi

Ovo brdovito ostrvo poznato je po razigranoj šarenoj arhitekturi, ali i lepim i čistim plažicama i pećinama. Ljubitelji prirodnih lepota i mora uživaju u njegovim skrivenim plažama i mnoštvu interesantnih zaliva. Međutim ovo ostrvo je namenjeno i ljubiteljima lepota koje je stvorila ljudska ruka budući da se zbog zaštite kulturnog nasleđa na njemu ništa nije menjalo već decenijama, osim što su kuće namenjene smeštaju turista renovirane, ali tako da zadrže svoj prvobitni izgled.

Foto: dimitrisvetsikas1969, Pixabay

Pored svega navedenog, na našem sajtu možete pročitati i reportažu sa Samosa, ostrva u blizini Turske, koje je još uvek donekle divlje i originalno.

Izvor: Greek Reporter

0 komentara
1 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i nauka

Domaći startapi o tome kako ostati konkurentan u vreme krize i otežanim tržišnim uslovima

by bifadmin

U protekle tri godine svet se suočio sa do skora nezamislivim izazovima, počev od pandemije korona virusa, preko nestašice sirovina i komponenti za proizvodnju, pa sve do rata u Ukrajini i visoke inflacije.

A zatim su usledili novi problemi. Nakon kolapsa Silicon Valley Bank, ionako neizvesna investiciona klima za startape, dodatno je poljuljana. Prema prognozi kompanije Atomico, investicije u tehnološki sektor u Evropi će ove godine pasti za 39 odsto, sa prošlogodišnjih 83 milijarde dolara na 51 milijardu. Prikupljanje kapitala za tehnološke kompanije je dakle otežano, a njihove valuacije su smanjene. Sa druge strane, konkurencija među startapima iz godine u godinu postaje sve oštrija.

Kako se startapi u Srbiji nose sa svim ovim izazovima? Kako u kriznim vremenima uspevaju da se izdvoje na tržištu i da ostanu konkurentni? Odgovore na ova pitanja dale su nam tri tehnološke kompanije iz zajednice Naučno-tehnološkog parka Beograd, prvog naučno-tehnološkog parka u Srbiji koji je od osnivanja 2015. godine podržao više od 200 inovativnih kompanija u razvoju i komercijalizaciji inovativnih proizvoda i usluga.

Prilagođavanjem promenama i brendiranjem do boljih poslovnih rezultata

Kompaniju mBrainTrain osnovala su u Beogradu dvojica mladića posle povratka sa postdiplomskih studija u inostranstvu. Cilj im je bio da iskoriste talas tehnoloških promena, ali i da doprinesu razumevanju kako funkcioniše ljudski mozak, kaže Ivan Gligorijević, jedan od osnivača. Nakon decenije poslovanja danas su prepoznati kao globalni lider u ovoj oblasti, imaju 20 stalno zaposlenih i saradnika, i finansiraju se gotovo isključivo iz prodaje.

Najpoznatiji proizvod mBrainTrain-a je potpuno mobilni profesionalni elektroencefalografski (EEG) uređaj, koji se uspešno koristi za mnoge studije i scenarije izučavanja mozga, u oblasti sporta, meditacije, neurorehabilitacije, neuroergnomomije i kognitivnih nauka. Koriste ga istrazivačke institucije, kao i velike poznate kompanije (Microsoft, Google, Apple, Mazda…), a njime je praćena električna aktivnost ljudskog mozga i na Međunarodnoj svemirskoj stanici!

Ova kompanija posluje održivo, uprkos i prilagođavajući se krizama koje su se prethodnih godina nizale jedna na drugu. “Prvi potres koji smo dobro osetili bila je pandemija korona virusa, jer naši korisnici uglavnom opremu upotrebljavaju iz kancelarija i laboratorija, a to, zbog ograničenja kretanja, nisu mogli da čine na početku zdravstvene krize. Zato smo se tada okrenuli tehničkom razvoju, što je dovelo do nastajanja ‘PRO’ serije uređaja. Tako smo ovaj prvi potres iskoristili da stvorimo nešto novo”, kaže on.

Međutim, pandemija je sa sobom donela i poremećaj na tržištu elektronskih (i drugih) komponenata, pa su, kako Ivan objašnjava, nasuprot praksi lean metodologije koja govori da ne treba držati velike zalihe bilo čega i time zarobljavati novac, sada morali da rade upravo suprotno. Sledila je inflacija zbog koje su morali da povećavaju i cene.

“Ta opšta nestabilnost utiče na poslovanje i nas i naših partnera. No, ja sam uvek blagi optimista, tako da ćemo naći način da prevaziđemo i aktuelnu i buduće krize, samo moramo da pratimo situaciju i reagujemo adekvatno i brzo”, tvrdi Gligorijević.

Sa ovim ciljem mBrainTrain sada ulaže u dalje građenje brenda i pozicije na tržištu, kako bi postao nesporni lider u oblasti koju je sam na neki način otvorio i definisao, a to je mobilni EEG. “Koliko god vaša oprema i rešenja bili dobri, nije zagarantovano da će tržište umeti da napravi razliku između najboljeg i percepcije najboljeg. Zato trenutno radimo na jačanju svesti kod potencijalnih klijenata o tome ko smo i zašto baš naša rešenja odgovaraju na najveći broj izazova u oblasti istraživanja mozga”, navodi osnivač ove kompanije. U sklopu tih težnji u Beogradu će organizovati i najveću svetsku konferenciju posvećenu metodama u mobilnom EEG-u.

Osluškivanje potreba klijenata i nadogradnja ponude

Startap B2Bee, osnovan 2018. godine, fokusira se na automatizaciju prodajnih procesa u veleprodaji i integraciju sa ERP sistemima korisnika. U suštini, pruža veletrgovcima sveobuhvatnu softversku platformu koja obuhvata aplikaciju za terensku prodaju i merchendizing, B2B ecommerce platformu, CRM (Customer Relationship Management) i analitičku aplikaciju. Korišćenjem ove platforme, trgovci mogu uštedeti vreme i novac, istovremeno efikasno zadovoljavajući potrebe svojih kupaca, objašnjava Luka Radovanović, COO u ovoj kompaniji koja broji 22 zaposlena.

Prema rečima našeg sagovornika, trenutne okolnosti u kojima posluju su izazovne, posebno zbog rata u Ukrajini i rasta inflacije. Indirektne posledice ovih događaja su se osetile u startap ekosistemu kroz smanjenje vrednosti tehnoloških kompanija i pad investicija. Međutim, uprkos tim izazovima, B2Bee je ove godine uspešno završio seed rundu investicija i trenutno se širi na nova tržišta.

Za održanje stabilnog poslovanja, i B2Bee nastoji da kontiunirano nadograđuje svoju ponudu i proširuje partnerstva. U ovoj kompaniji smatraju da samo tako mogu ostvariti zacrtani cilj – da budu vodeća firma u ovoj industriji i da omoguće svojim klijentima da postignu uspeh u sve zahtevnijem poslovnom okruženju.

Fokus kompanije je, navodi Luka, na nekoliko ključnih elemenata, uključujući neprestano praćenje promena i trendova kako bi bili agilni. Nastavljaju i sa ulaganjem u istraživanje i razvoj kako bi iskoristili potencijal veštačke poslovne inteligencije i primenili je na rešenje za veleprodaju.

“Najbolji način za obezbeđivanje održivog poslovanja, prema našem mišljenju, jeste usredsređenost na pružanje vrednosti klijentima”, navodi Luka i dodaje:“Moramo biti u toku sa njihovim potrebama i stalno unapređivati naše proizvode i usluge kako bismo odgovorili na te potrebe. Takođe, važno je da ostanemo fleksibilni i spremni na promene, kako bismo se prilagodili dinamičnom poslovnom okruženju.”

Programi podrške i feedback korisnika

Startap Collabwriting se bavi razvojem istoimenog softvera koji olakšava prikupljanje informacija i saradnju tokom online istraživanja. Drugim rečima, korisnici pomoću ekstenzija za pretraživače prikupljaju podatke do kojih dolaze tokom pretraživanja na internetu i pohranjuju ih tako da autor i njegove kolege i ubuduće mogu da ih koriste.

Osnovan je 2021. godine i sada ima pet zaposlenih, a ovaj broj bi trebalo da se poveća do kraja godine. Inicijalnu podršku za razvoj, još u vreme pandemije, ovaj startap dobio je kroz Raising Starts akceleratorski program, koji NTP Beograd realizuje uz podršku Vlade Švajcarske. Finansijska i mentorska podrška koju su dobili omogućila im je da razviju prvu verziju proizvoda i dođu do inicijalne validacije na tržištu. Startap je trenutno deo Katapult programa i cilj mu je da prikupi dodatne investicije do kraja godine.

Sandra Iđoški, izvršna direktorka ovog startapa, kaže da je njihov savet startapima, naročito onim u ranim fazama razvoja, da se uvek informišu o dostupnim programima podrške.

Na pitanja kako je aktuelna kriza uticala na njegovo poslovanje, Iđoški kaže da je i Collabwriting osetio smanjenje količine novca na tržištu kapitala. “Zato smo postali oprezniji i temeljniji sa pravljenjem planova. Takođe smo, u mnogo ranijim fazama razvoja, počeli da kreiramo razrađene planove za komercijalizaciju proizvoda”, ističe naša sagovornica.

Rast inflacije i pad standarda učinili su njihove klijente opreznijima po pitanju trošenja sredstava, pa se Collabwriting fokusirao na isticanje vrednosti i potencijalne uštede koje njegov alat obezbeđuje. “Marketinške poruke, jedinstvene funkcionalnosti i planovi za budućnost su za nas u velikom delu došli od korisnika, a upravo to je i učinilo da se Collabwriting istakne među konkurencijom”, navodi Sandra i dodaje: “U prethodnih godinu dana naš proizvod je sa nekoliko osnovih funkcionalnosti i desetak korisnika porastao do 1.400 aktivnih korisnika nedeljno, koji nam pružaju veoma konstruktivan feedback”.

Te savete Collabwriting će iskoristiti da u narednih godinu dana postane alat na koji se oslanjaju veći timovi i kompanije, odnosno da dodatno proširi svoje poslovanje.

Naslovna fotografija: ar130405, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Gajenje špargle dobra investicija

by bifadmin

Кada je Dragomir Ivanović prvi put probao špargle u Italiji nije ni slutio da će ih, deceniju i po kasnije, uspešno uzgajati u atarima Banatskog Brestovca, piše Dnevnik.rs

Ovaj vredan čovek kaže da je banatska zemlja toliko plodna da bi „i zaboden štap olistao“, ali da su klasični poljoprivredni proizvođači sa područja Južnog Banata i dalje konzervativni po pitanju uzgajanja novih kultura.

Za šparglu Dragomir ima samo reči hvale. Ne samo da je reč o biljci koja ne traži hemiju i čija je cena stabilna, već je špargla jedna od retkih kultura koja je sposobna da preživi poplave i obnovi se. Osim što je lekovita, ona je i skupa – za kilogram špargle u Srbiji potrebno je izdvojiti i do 2.000 dinara. Na srpskom tržištu nema velikih proizvođača, a sa hektara špargle profitabilnost je od 15.000 do 20.000 evra godišnje, piše Dnevnik.rs.

– Špargle sam jeo u Italiji početkom devedesetih i bio sam oduševljen ukusom, bogatstvom jela i kombinacija sa šparglom, ali i njenim efektima na moje zdravlje. Tamo se špargle, kao i u Nemačkoj, Francuskoj i Britaniji, veoma cene i koriste u svim jelima. U to vreme u Srbiji nije bilo špargli ni od pomena, pa sam prvo seme nabavio mnogo godina kasnije, iz Mađarske. Prvo sam posadio šparglu u saksije, na terasi svoga stana – priča Dragomir.

Tražeći vikendicu u blizini Beograda, došao je Dragomir u Brestovac, po oglasu. Odmah je zavoleo to mesto, posebno zbog klime, vazduha, zelenila, plodnosti zemlje, opuštenosti i nekog mira koji pruža, zbog lepote Ponjavice i okoline.

– Isprva sam gajio razno voće i povrće, a špargla je bila usputna priča. Jednog dana me je pozvala nepoznata žena iz Кovačice da pita za šparglu kao lek, za majku bolesnu od kancera. Tek tada sam krenuo da ispitujem zdravstvene vrednosti špargle i oduševio se. Odlučio sam da špargla bude moja vodeća kultura. Sada imam registrovano poljoprivredno gazdinstvo – otkriva on za Dnevnik.rs.

Proizvodnja sadnica

Za podizanje zasada na jednom hektaru treba investirati oko 15.000 do 20.000 evra, zavisno od konkretnih uslova investitora. To je umerena investicija ako se poredi sa borovnicom, trešnjom, jabukom i jagodom za intenzivne zasade. Ono što špargli daje komparativnu prednost u poljoprivredi je najmanji rizik, stabilno tržište i stalne cene, kako u Srbiji tako i u Evropi.

– Treba uraditi biznis plan i obezbediti zemljište, dobre klimatske uslove, dobre sadnice, mehanizaciju i opremu, obučenu radnu snagu, objekte za skladištenje i pakovanje, sredstva za dostavu kupcima i dobru promociju. Moj glavni posao je proizvodnja sadnica, za osam godina imam oko 600 zasada špargle od tih sadnica. Dobar deo zasada već prodaje rod, ove godine su veoma dobro realizovali svoju proizvodnju – naglašava Dragomir.

Кlasični poljoprivredni proizvođači su konzervativni po pitanju novina. U Brestovcu gaje papriku i paradajz decenijama, u Omoljici ratarske kulture, i tu se mnogi osećaju sigurnima iako profit sa godinama opada. Ne znaju za šparglu, a oni koji i znaju nisu je ni videli, ni probali.

– Interesantno je da zasade špargle podižu ljudi koji rade nešto drugo, obično IT inženjeri, lekari i povratnici iz inostranstva. Za njih je špargla investicija. Ona se bere tek nakon tri godine od sadnje, što mnoge ljude čini nestrpljivim, iako zasad traje 20 godina. Dva su važna posla, suzbijanje korova i berba, koji podižu cenu, a u tržišnoj privredi tražnja diktira cenu. U vreme kovida cene špargle su postale visoke jer se ona tražila kao pomoćno lekovito sredstvo otkriva ovaj proizvođač.

Evropi ima veliku tražnju

Tržište u Evropi ima veliku tražnju, dovoljno je reći da je godišnji izvoz u svetu oko 1,5 milijardi dolara. Tržište Srbije je u početnoj fazi razvoja, tražnja raste oko 30 odsto godišnje, i neće biti zadovoljeno u dogledno vreme. Traže je najbolji restorani, najkvalitetnije piljare, trgovinski lanci, hoteli, proizvođači zamrznute hrane, ali i pojedinačni potrošači kojima se distribucija radi i lično.

– Velika vrednost robe olakšava sve aktivnosti prodaje, jer je mali gabarit. Ove godine cena špargle u Beogradu je bila 2.000 dinara po kilogramu i opet je nije bilo dovoljno. Postoji i problem kvaliteta, jer ona uvozna brzo gubi svežinu i glavna svojstva, a domaće nema ni za pet odsto tržišta – ističe proizvođač.

– Prodajem sadnice i rasad, a kupuju ih ljudi koji imaju male bašte, za sebe i porodicu. Poslednjih godina sam pomogao da se formiraju veći, komercijalni zasadi, i to oko Novog Sada, Bečeja, Takova, Čačka, Beograda i Budve. Za konzumnu šparglu napravio samo Fejsbuk grupu „Špargla asparagus, hrana lek afrodizijak“, koja sada ima oko dve hiljade članova koji dele iskustva, informacije, ali i koji prodaju šparglu. Postoji inicijativa i za udruživanje u Zadrugu – kaže Dragomir.

Fale samo radnici

U Mađarskoj se špargla izvozi u vrednosti oko 10 miliona evra, a kod nas su uslovi vrlo slični, gotovo idealni. Na ovoj zemlji zabodeš štap, a on olista, dakle tlo je idealno. To je uočeno i jednom analizom iz EU, pa je ovaj region označen kao pogodan za tu proizvodnju. – Špargla voli humus, oko 5 odsto u zemljištu, ali joj savršeno odgovara i peskuša, posebno ako se obogati humusom i navodnjava. Sve to ovde postoji, njive su prve i druge klase, ima još stajnjaka, a postoji i mehanizacija i blizina tržista. Jedino je radne snage sve manje – navodi Dragomir.

Ne može da propadne

Nijedan zasad špargle nije propao u poplavama! U svetu je zabeleženo i da je zasad bio pod vodom mesec dana i obnovio se. Špargla ima najmanji rizik proizvodnje u odnosu na sve poljoprivredne kulture. Obezbedićeš dovoljno izdanaka u svim uslovima, samo količina može varirati i vreme dospeća u godini, nekad krene u martu, nekad polovinom aprila, kao ove godine. Rod je siguran, a ako se propusti berba ove godine, neće ništa propasti, biljke će samo ojačati za iduću godinu.

Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i nauka

Koliku temperaturu može da podnese ljudsko telo?

by bifadmin

Još od NASA studije iz 1958. godine, ustanovljena je komforna zona temperature između 4 i 35 stepeni Celzijusa. Međutim, na pitanje koliko visoku temperaturu ljudsko telo može da podnese nije tako jednostavno dati odgovor.

Žarke letnje temperature kakve se beleže ovog leta izrazito su neprijatne i prava je sreća što tokom godine postoji samo ograničen broj dana sa ovakvim, ekstremnim temperaturama (mada se broj takvih dana značajno povećao zbog klimatskih promena). NASA-ina studija iz 1958. godine pokazala je da je komforna zona temperature između 4 i 35 stepeni Celzijusa, u kojoj, kada vlažnost ne prelazi 50%, ljudi mogu da borave neograničeno dugo. No, kad se nađe izvan ove zone, koliko visoku temperaturu ljudsko telo može da podnese?

Naša izdržljivost zavisi od više faktora

Uprkos brojnim mahom vojnim istraživanjima, na ovo pitanje nema jednog opšteg, a preciznog odgovora. Različite osobe mogu da izdrže različite temperaturne ekstreme, a to zavisi i od načina odevanja, fizičkih aktivnosti, strujanja vazduha i zaklonjenosti od sunca. I pre svega, od vlažnosti vazduha. Pri vrlo visokoj relativnoj vlažnosti vazduha čovek može biti ugrožen već na 36 stepeni Celzijusa, dok u pustinjama, gde je vazduh izuzetno suv, ljudi mogu desetak minuta da izdrže i na temperaturi od 60 stepeni.

Kako bi održao telesnu temperaturu na oko 37 stepeni, organizam pri visokim temperaturama vazduha suvišnu toplotu oslobađa pre svega kroz isparavanje, odnosno znojenjem. Međutim, ako je relativna vlažnost oko njega visoka, isparavanje je usporenije i čovek doživljava da je spoljna temperatura viša od one koju mere termometri.

Zbog toga se u prognozi i koristi takozvani toplotni indeks kakav od 1978. primenjuje američka, kao i većina evropskih meteoroloških organizacija, a između ostalih i naš RHMZS. U Kanadi je još od 1965. u upotrebi takozvana Humidex skala, dok se danas vaši telefoni oslanjaju na RealFeal skalu kompanije AccuWeather.

Toplotni udari

Ustaljeno se smatra da na temperaturi višoj od 54 stepena Celzijusa ljudskom organizmu neizbežno sledi toplotni udar. Ovaj oblik hipertermije može da se dogodi i na daleko nižim temperaturama, a na to mogu da utiču lekovi, alkohol, starost, ali i druge okolnosti. Sportisti koji se takmiče na toploti mogu biti u opasnosti, a statistike beleže da su česte žrtve toplote deca zaboravljena u nerashlađenim automobilima. Toplotni udar je ekstremno stanje termičkog stresa i dovodi do rasta telesne temperature za svega nekoliko minuta, vrtoglavice, krvarenja, kolapsa kardiovaskularnog sistema, konvulzija, kome, otkazivanja mišića i organa i u najtežem slučaju, do smrti.

Naravno, pri ovdašnjim temperaturama, ma kako bile neprijatne, ne treba da brinete sve dok boravite u provetrenim, veštački rashlađenim prostorijama, uzimate dovoljno tečnosti i izbegavate direktno izlaganje suncu u najtoplijem delu dana.

Izvor: Nauka kroz priče

Foto: vargazs, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Otkupna cena lubenica prepolovljena

by bifadmin

Otkupna cena lubenica od početka jula, kad je berba počela, do danas je više nego prepolovljena.

Iz Deronja u opštini Odžaci, sela čuvenih bostandžija, dnevno se odvoze tone lubenica i dinja, koje završavaju u piljarnicama, marketima, na pijacama i uličnim tezgama ili ih preprodavci kupcima dovoze pred kuće. Proizvođači se žale da je otkupna cena od početka jula, kad je berba počela, do danas više nego prepolovljena, strepeći da neće moći da nadoknade ulaganja i da će ekstremne temperature ili nepogode umanjiti rod, koji je ove sezone, kako navode, prosečan.

– Prve količine lubenica prodavali smo na veliko za 70 dinara kilogram, a dinju za 150. Sada su te cene pale na 25-30 i 60 dinara, jer je u međuvremenu prispeo bostan i iz drugih krajeva, pa je konkurencija učinila svoje – priča Slađana Vučić, koja sa suprugom Radisavom gaji lubenice i „nekoliko redova“ dinja na njivi od 4 jutra.

Vučići, kao i većina proizvođača u Deronjama, sav rod predaju nakupcima iz raznih delova Bačke i Banata, gde se lubenice trenutno prodaju po cenama od 50 do 100, a dinje od 80 do 150 dinara. Jovan Marić, koji gaji lubenice na 2 jutra, ističe da taj posao iziskuje mnogo truda i izdataka za seme, gorivo, đubrivo i zaštitu.

Hemija pojačana zbog obilnih padavina

– ‘Hemiju’ smo morali da pojačamo zbog obilnih padavina tokom proleća, a sad, zbog tropskih temperatura, preti opasnost da lubenice stradaju od sunčanih fleka – napominje Marić. Ovdašnji proizvođači lubenice ističu da ulaganje u bostan po jutru iznosi 250.000 dinara, te da je prošle godine svega njih pet imalo koristi, i to zahvaljujući ranijim sortama, a ostali su bili u gubitku.

Svim drugim, izuzev „koliko-toliko dobrim prinosom“ i kvalitetom plodova, nezadovoljan je Milibor Dimić, najveći deronjski proizvođač bostana, koji je u poljoprivredi i lubenice uzgaja na 30, a dinje na 3,5 jutara. Sav rod isporučuje jednom velikom trgovinskom lancu, pišu Novosti.

– Dnevno svojim kamionima odvozim 40 tona lubenica i nekoliko tona dinja. Plodova imam od početka jula do 10. septembra. Radim prema GlobalGAP standardu, dajući potrošačima najdetaljnije informacije o proizvodnji i kvalitetu onoga što nudim, a što kakvu-takvu vajdu donese samo mukotrpnim danonoćnim radom – kaže Dimić.

Sezonci iz Uzbekistana

Svi u Deronjama, osim Dimića, smanjili su parcele pod bostanom, a razlog nije samo slaba isplativost proizvodnje, nego i nedostatak berača, koje ne privlači satnica od 400 do 500 dinara. – Imam 12 sezonskih radnika, od čega je osam iz Uzbekistana. Smešteni su u obližnjem Karavukovu, a sva prava su im osigurana dodatnim sertifikatom u sklopu GlobalGAP standarda – izneo je Dimić.

Izvor: Mondo
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Kako kroz kuću priča deca zavole da čitaju knjige

by bifadmin

Pariz sada ima svoju Kuću priča po uzoru na Švedsku i Norvešku, gde deca kroz igru zavole knjigu, što ih kasnije podstiče da više čitaju.

Pričaonica, otvorena u junu u pariskoj Latinskoj četvrti, posvećena je dečjoj književnosti i zasad je jedina u Francuskoj.

Osnovana u partnerstvu s izdavačkom kućom Zabavna škola, Kuća priča razvija maštu, naročito kroz priče pionira dečje književnosti. U prostoru od 130 metara kvadratnih deca mlađa od sedam godina mogu da istražuju svet mašte, listaju slikovnice i slušaju priče koje im pričaju glumice, vaspitačice pričalice.
Među omiljenim su „Cornebidouille“, priča o strašnoj veštici koja pravi gadnu supu punu crva i pauka, ili „Max i maksičudovišta“ s bićima sa oštrim zubima koja cvokoću kada ih njihov kralj Maks ošine pogledom.

Mladim čitačima se svakog meseca nudi deset novih naslova.

„Upoznavanje s knjigom kroz igru temelj je našeg projekta (…) Tu se dete igra kao da je lik u priči, a prostor je uređen tako da podseća na priču koju sluša. Zabavna škola poseduje fond od 6.000 knjiga i objavljuje 400 novih naslova godišnje. Neki misle da je naziv naše kuće oksimoron, a ja mislim da su to sinonimi. Škola i zabava mogu nam se činiti kao suprotni pojmovi, ali to je zapravo ista stvar“, rekao je Gijom Fabr, suvlasnik izdavačke kuće.

Izvor: Hina
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Evropski proizvođači aluminijuma žale se na „rupu“ u oporezivanju ugljenika

by bifadmin

Mehanizam za prekogranično usklađivanje ugljenika (CBAM) koji je predložila Evropska unija, žestoko kritikuju proizvođači aluminijuma u EU, kao i oni van zajedničkog evropskog tržišta, ali iz potpuno različitih razloga.

Evropski proizvođači aluminijuma upozoravaju da će rupa u prekograničnom porezu na ugljenik (CBAM) omogućiti izvoznicima koji jako zagađuju životnu sredinu, poput fabrika iz Kine, da zaobiđu pravila i preplave Evropsku uniju jeftinim teškim metalima, koji prilikom proizvodnje ispuštaju velike količine gasova staklene bašte.

Prema mehanizmu za prekogranično usklađivanje ugljenika koji je predložila EU za određene vrste robe koje se uvoze na zajedničko evropsko tržište, otpaci aluminijuma koji su pretopljeni mogu da se prodaju kao proizvod bez ugljenika čak i ako je izvorni materijal proizveden uz obilato korišćenje fosilnih goriva.

Proizvođači aluminijuma Norsk Hydro i Speira saopštili su da je CBAM podstakao njihovu konkurenciju širom sveta da generiše što je moguće više otpada, koji bi se zatim pretopio i izvozio u Evropu. „Ova rupa u zakonu omogućava široko rasprostranjeno ’zeleno pranje’ uvezenih aluminijumskih proizvoda i potkopava delotvornost CBAM u sprečavanju curenja ugljenika“, izjavili su u norveškoj kompaniji Norsk Hydro.

Nagrada ili kazna?

Lagan i izdržljiv, aluminijum je vitalan za izradu aviona i automobila i koristi se za pravljenje komponenti u industriji solarne energije. Međutim, to je energetski najintenzivniji metal u industriji, čija proizvodnja prema podacima Međunarodne agencije za energiju učestvuje sa 3% u ukupnim industrijskim emisijama u svetu. Ovaj udeo je nešto veći od zagađenja koje proizvode avioprevoznici.

Evropska unija je uvela prekogranični mehanizam za prilagođavanje ugljenika kako bi sprečila da roba koja je napravljena zahvaljujući jeftinijem ali prljavijem načinu proizvodnje, nelojalno konkuriše kompanijama u Uniji koje moraju da se pridržavaju strogih klimatskih pravila, uključujući i plaćanje naknada za zagađivanje. Zvaničnici Evropske unije ističu da uvođenjem ovakvog poreza nastoje i da podstaknu bržu dekarbonizaciju širom sveta.

Proizvođači aluminijuma u Evropskoj uniji emituju oko 6,8 kilograma ugljen-dioksida po kilogramu aluminijuma, u poređenju sa globalnim prosekom od 16,1 kilograma ugljen-dioksida po kilogramu aluminijuma. Ali sada, umesto da ih nagradi, novi mehanizam bi mogao dodatno da potkopa njihovu poziciju na tržištu, tvrde kritičari.

„Trenutna verzija ovog mehanizma, a posebno neki detalji izazivaju više zabrinutosti, nego što ukazuju na nove mogućnosti za evropske proizvođače“, ocenjuju u Speiri, velikom nemačkom proizvođaču aluminijuma, čije rukovodstvo smatra da će se propusti u CBAM negativno odraziti i na druge industrije u Evropskoj uniji.

Neće imati šta da se dekarbonizuje

Pol Vos, direktor udruženja European Aluminium upozorava da ako su mere loše osmišljene, „sektor aluminijuma će biti toliko potkopan da neće ostati ništa za dekarbonizaciju“. Vos podseća da je evropska industrija aluminijuma već toliko opustošena poledicama rata u Ukrajini, da je u međuvremenu zatvorena oko polovina kapaciteta za topljenje aluminijuma u Evropskoj uniji.

Pojedine kompanije, kao što je grčki proizvođač aluminijuma Mytilineos Energy & Metals, smatraju da je CBAM samo deo mnogo šireg problema, čija suština je u tome da „evropske firme više ne mogu da izdrže sve strožija i sve neracionalnija klimatska pravila koja stižu iz Brisela“.

Kompanije izvan EU takođe žestoko kritikuju uvođenje mehanizma za prekogranično usklađivanje ugljenika. Proizvođači van zajedničkog evropskog tržišta ocenjuju da je ovo još jedna od mera Evropske unije čiji je glavni cilj da se po svaku cenu iz igre izbaci konkurencija i siromašne zemlje učine još siromašnijim.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

U Srbiji 11% stanovništva nema račun u bankama, a više od 50% siromašnih ni platne kartice

by bifadmin

U Srbiji 11% stanovništva nema račun u bankama, a među populacijom sa najnižim primanjima taj udeo iznosi 16%. Stopa posedovanja platnih kartica u grupi sa niskim primanjima u Srbiji je ispod 50%, što je znatno niže nego u zemljama evrozone (90%) i proseka u zemljama CIE (62%).

Bezgotovinsko plaćanje može isključiti određene grupe stanovništva koje nemaju pristup sistemima elektronskog plaćanja i ne raspolažu digitalnim veštinama ili finansijskim resursima, kao što je populacija koja živi u seoskim područjima ili koja je previše siromašna za bankarske usluge, što bi dodatno proširilo socijalni jaz.

Pored toga što utiče na smanjenje sive ekonomije i povećava efikasnost naplate poreza, prelazak na bezgotovinsku ekonomiju donosi i nekoliko drugih prednosti za društvo. Među njima su smanjenje nekih bezbednosnih rizika kao što su krađe, niži transakcioni troškovi, posebno kada je reč o uštedi na vremenu i operativnim troškovima koji su povezani sa upravljanjem gotovinom, i povećanje udobnosti plaćanja.
S druge strane, bezgotovinsko poslovanje povezano je sa većim rizikom od digitalnih prevara, povećanom opasnošću od sajber napada, većom zavisnošću transakcija od tehnologije, višim troškovima po osnovu naknada za plaćanje, kao i većim rizikom od finansijske isključenosti ugroženih grupa.

Potonje je jedan od glavnih problema bezgotovinskih načina plaćanja, jer oni nisu dostupni svima. Bezgotovinsko plaćanje potencijalno može isključiti određene grupe stanovništva koje nemaju pristup sistemima elektronskog plaćanja i ne raspolažu veštinama ili finansijskim resursima za učešće u bezgotovinskim transakcijama, kao što je populacija koja živi u seoskim područjima ili koja je previše siromašna i ne može da priušti bankarske usluge.

To može dovesti do njihovog isključenja iz određenih vrsta transakcija, kao što su onlajn kupovina ili elektronska trgovina. Na kraju, ova isključenja iz bezgotovinske ekonomije mogla bi dodatno da prošire jaz u bogatstvu i povećaju finansijsku nesigurnost za ove grupe, navodi se u studiji Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Kome je nedostupan račun u bankama?

Prema podacima Svetske banke, oko 11% stanovništva u Srbiji nema pristup bankarskim uslugama. Ovi ljudi bi bili u velikom riziku od ekonomske i socijalne isključenosti u slučaju brzog prelaska na bezgotovinsku ekonomiju, upozorava se u istraživanju.

U poređenju sa ostalim zemljama Centralne i Istočne Evrope, Srbija je na sredini kada je reč o relativnom udelu stanovništva koje ne koristi bankarske usluge, pri čemu se udeo u drugim zemljama kreće od 1% u Sloveniji do 56% u Albaniji. Iako Srbija ima bolje rezultate od većine zemalja Jugoistočne Evrope, ona i dalje zaostaje za prosekom Evropske monetarne unije (EMU) i za mnogim zemljama Centralne Evrope u pogledu udela lica koja ne koriste bankarske usluge u ukupnom stanovništvu.

Podaci takođe pokazuju da su stariji ljudi, kao i oni koji žive u seoskim područjima, manjine i siromašni izrazito zastupljeni u kategoriji lica koja ne koriste bankarske usluge, što sugeriše da su ove grupe pod najvećim rizikom da budu isključene iz finansijskog sistema sa širenjem bezgotovinskog plaćanja. Prema podacima Svetske banke, oko 16% najsiromašnijih u Srbiji nema bankovni račun, što je daleko iznad proseka stanovništva (11%). Udeo nezaposlenih među siromašnima u Srbiji znatno je veći nego u zemljama evrozone (2,6%), ali znatno ispod proseka u Centralnoj i Istočnoj Evropi (21%).

Platne kartice i životni standard

Istraživanje ukazuje da je stopa posedovanja platnih kartica u grupi lica sa nižim dohotkom u mnogim evropskim zemljama, uključujući i Srbiju, znatno ispod ukupnog proseka stanovništva. Stopa posedovanja platnih kartica u grupi sa niskim primanjima u Srbiji je ispod 50%, što je znatno niže nego u zemljama evrozone (90%) i proseka u zemljama CIE (62%).

Stopa posedovanja platnih kartica u grupi siromašnijih lica u Srbiji je takođe znatno niža od ukupnog proseka stanovništva. Ovi pokazatelji sugerišu da je siromašna populacija u Srbiji podložnija riziku isključivanja iz bezgotovinske ekonomije od ostalih delova stanovništva, pri čemu je ovaj rizik za niže dohodne grupe u Srbiji izraženiji nego u drugim evropskim zemljama, ističe se u studiji.

Vezano za stopu posedovanja platnih kartica, rezultati pokazuju da je i prijavljena upotreba platnih kartica i mobilnih telefona za bezgotovinsko plaćanje u Srbiji relativno skromna u poređenju sa drugim evropskim zemljama. Uprkos značajnom razvoju bezgotovinskog plaćanja u protekloj deceniji, sa samo 46% odraslih lica koja su prijavila da koriste debitnu karticu za plaćanje, Srbija se rangirala znatno ispod proseka evrozone (81%), kao i proseka CIE (57 %), iako nadmašuje nekoliko zemalja CIE, kao što su Bugarska, Rumunija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Albanija.

Pozicija Srbije u odnosu na druge evropske zemlje je nešto slabija kada je u pitanju korišćenje mobilnih telefona za elektronsko plaćanje računa, jer prema istraživanju Svetske banke taj način bezgotovinskog plaćanja koristi svega 27% učesnika ankete, u poređenju sa 52% u evrozoni i 43% proseka CIE.

Što niži prihodi, to veći rizik

Podaci iz baze Globalnog indeksa finansijske uključenosti pokazuju da je stopa korišćenja digitalnih načina plaćanja u grupama sa nižim prihodima u mnogim zemljama, kao i u Srbiji, znatno ispod proseka ukupnog stanovništva. U Srbiji, samo 5% najsiromašnijih koristi svoje mobilne telefone za bezgotovinsko plaćanje u maloprodaji, dok 14% njih koristi mobilne telefone za plaćanje računa, što je znatno manje od ukupnog proseka stanovništva (27%). Istovremeno, rasprostranjenost korišćenja mobilnih telefona za bezgotovinsko plaćanje u Srbiji kod grupa sa nižim primanjima znatno je ispod proseka evrozone i zemalja CIE.

Ovo ukazuje da razlike u prihodima imaju ogroman uticaj na rizike od isključenosti iz bezgotovinskog plaćanja, pri čemu je ovaj faktor u Srbiji izraženiji nego u mnogim drugim zemljama CIE. Ovo je posebno važno, imajući u vidu očekivani prelazak sa tradicionalnih kartica na digitalne načine plaćanja u maloprodajnim i onlajn transakcijama. Sa nastavkom tog trenda, rizici da grupe sa niskim primanjima budu isključene iz finansijskog sistema postaju sve veći, zaključuje se u studiji.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci