Istraživači sa Satbajev Univerziteta razvijaju uređaj koji proizvodi električnu energiju iz buke i mehaničkih vibracija u okolini.
Drugim rečima, kazahstanski naučnici su osmislili uređaj kom nisu potrebne baterije i kablovi jer trenutno proizvodi struju iz veštačke i prirodne buke, što znači da je potpuno autonoman. Zato će moći da se koristi za napajanje senzora i sistema za nadzor u udaljenim područjima gde je snabdevanje klasičnom strujom ili preskupo ili tehnički veoma teško izvodivo.
No, njegova primena neće biti ograničena na periferne delove sveta. Takav uređaj mogao bi da se koristi i u industriji za napajanje senzora koji prate stanje mašina i konstrukcija, zatim u ekološkim istraživanjima za rad udaljenih stanica koje prate klimatske i ekosistemske promene, kao i u poljoprivredi, za senzore koji mere vlagu zemljišta i vremenske uslove.
Ova tehnologija “prikuplja” energiju iz vibracija koje se javljaju u opsegu od nekoliko desetina do nekoliko stotina herca. Takve vibracije su česte i u prirodnom okruženju i u industrijskim postrojenjima gde zvuk i kretanje konstantno stvaraju mehaničke oscilacije.
Uređaj koristi elektromagnetni pretvarač koji pokrete pretvara u električnu energiju. Kada vibracije iz okoline pomeraju unutrašnje komponente uređaja, stvaraju se mali električni signali koji se mogu prikupiti i koristiti za napajanje elektronskih sistema.
Vođa ovog kazahstanskog naučnog projekta Albanbaj Nurtaj kaže da im je cilj razvoj pouzdanog izvora energije za udaljene tehnologije, odnosno uređaja koji će obezbediti “kontinuiran i pouzdan rad senzora u okviru sistema Internet of Things u dalekim regionima”.
Inženjeri trenutno rade na tome da uređaj zadrži visoku efikasnost i kada se vibracije menjaju, jer u prirodi one retko imaju stalnu frekvenciju. Posebna pažnja posvećena je smanjenju gubitaka energije i stabilnom radu tokom dužeg vremena.
Projekat se razvija u nekoliko faza. U prvoj fazi naučnici su napravili konceptualni dizajn i detaljne 3D i matematičke modele kako bi simulirali rad uređaja u različitim uslovima.
Sledeći korak je izrada eksperimentalnih prototipova i posebne testne platforme na kojoj će naučnici moći da simuliraju različite frekvencije vibracija i uslove iz okoline.
Nakon analize rezultata biće izabran prototip sa najboljim tehničkim karakteristikama, a završna faza projekta predviđa objavljivanje naučnih rezultata i prijavu patenta.
Izvor: Greek Reporter
Foto: Designer_an, Depositphotos
Oko 75 odsto hrane u Srbiji zavisi od oprašivača koji prenose polen s cveta na cvet i time omogućavaju razmnožavanje biljaka.
Upravo iz tog razloga kompanija Nestle realizuje projekat “Zajedno pčelama na dar” u kom će učenici pet poljoprivrednih škola u Srbiji – iz Futoga, Vršca, Požege, Kraljeva i Vranja – tokom marta i aprila postavljati hotele za oprašivače i saditi polinatorske trake pored školskih poljoprivrednih parcela.
Hoteli za oprašivače su skloništa, odnosno kuće za divlje solitarne pčele, a polinatorske trake su cvetni pojasevi koji služe kao staništa i izvor hrane za oprašivače, korisne insekte i ptice, a poboljšavaju i biodiverzitet, štite od erozije i direktno utiču na bolju oprašenost useva i veće prinose. U jesenjem delu pomenutog projekta posađeno je 200 stabala medonosnog drveća – gloga, divlje trešnje i šljive – duž školskih poljoprivrednih parcela.
Na pitanje zašto se sve ovo radi odgovor je vrlo jednostavan – da bi se očuvale solitarne divlje pčele čiji broj svuda u svetu pada. Uzroka za taj pad je više. Do njega dovode nestanak livada i cvetnih površina, betoniranje i širenje gradova, upotreba opasnih pesticida u poljoprivredi, klimatske promene zbog kojih biljke cvetaju ranije ili kasnije a pčele izlaze iz perioda zimovanja i počinju da traže hranu u pogrešno vreme itd.
Solitarne divlje pčele, kako im i ime kaže, ne žive u zajednici odnosno u košnicama, već su individualci. One nemaju maticu i radilice, i ne proizvode med. Svaka od njih je plodna za sebe i sama gradi gnezdo u tlu, na drvetu ili u pukotinama.
U oprašivanju svih biljaka na planeti solitarne divlje pčele učestvuju sa 35% i 50%. Veoma su efikasne u ovom poslu jer nemaju „korpe“ za polen te im on u većoj količini ispada na cvetove, ali i zato što češće prelaze sa jedne biljke na drugu i aktivnije su na nižim temperaturama nego medonosne pčele.
Zato će one sada u blizini pet srednjih škola u Srbiji imati sigurno stanište u kom će odlagati jaja, gnezditi se i prezimljavati. Usput će učenici srednjih škola moći da ih posmatraju i uče o njima.
Izvor: Dnevnik.rs
Foto: kaeferknipser, Pixabay
Peta edicije „Moć održivog poslovanja“ u izdanju BeRiskProtected platforme donosi sveobuhvatan pregled najvažnijih tema iz oblasti održivosti, ESG principa poslovanja i zaštite životne sredine. U ovom izdanju, renomirani stručnjaci i praktičari iz različitih oblasti analiziraju ključne trendove koji oblikuju savremeno poslovanje, uključujući i sve značajniju povezanost ESG standarda i razvoja veštačke inteligencije.
U publikaciji se analiziraju najveći rizici za poslovanje u narednoj deceniji, kao i načini na koje finansijski sektor, investitori i kompanije mogu da ubrzaju prelazak ka održivijem modelu razvoja.
Poseban deo edicije posvećen je „supermenima održivosti“ – kompanijama koje se izdvajaju kao lideri u primeni ESG principa poslovanja i razvoju održivih poslovnih praksi. Njihovi primeri pokazuju kako odgovorno poslovanje može istovremeno doprineti zaštiti životne sredine, društvenom razvoju i dugoročnoj poslovnoj uspešnosti.
Analizirajući gde se Srbija nalazi u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja, stručnjaci ukazuju na to da obnovljivi izvori energije učestvuju sa oko 29 odsto u bruto finalnoj potrošnji energije, ali da značajan deo proizvodnje električne energije i dalje dolazi iz termoelektrana na ugalj, te je energetska efikasnost i dalje jedan od ključnih izazova održive tranzicije u našoj zemlji.
Publikacija ukazuje i na širi društveni i poslovni kontekst održivosti: istraživanja pokazuju da je oko 80 odsto putnika spremno da plati najmanje 10 odsto više za održiva putovanja, što potvrđuje da potrošači sve više očekuju odgovornije poslovanje kompanija.
Na globalnom nivou, održivost sve više ulazi u poslovne strategije – oko dve trećine izvršnih direktora povećalo je ulaganja u održivost, čime ESG standardi postaju važan faktor konkurentnosti i investicionih odluka.
Cilj edicije „Moć održivog poslovanja“ je da informiše o najnovijim trendovima u održivosti, kao i o zakonskim obavezama za kompanije, ali i da podstakne dalji razvoj održivih praksi u poslovnoj zajednici i pruži inspiraciju kompanijama koje žele da ESG principe integrišu u svoje strategije i svakodnevno poslovanje.
Od 27 zemalja članica EU, veću međugodišnju inflaciju od Srbije u januaru je imalo sedam zemalja, objavljeno je u najnovijem izdanju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
Međugodišnja inflacija je u januaru, prema konceptu harmonizovanog indeksa potrošačkih cena, koji se primenjuje u EU, u Srbiji iznosila 2,7 odsto, u EU 2,0 odsto a u evrozoni 1,7 odsto.
U evrozoni, kao i na nivou cele EU, međugodišnja inflacija je u januaru 2026. smanjena za 0,3 procentna poena u odnosu na decembar 2025. godine.
Posmatrano po pojedinačnim zemljama, međugodišnja inflacija je povećana u januaru u svega tri zemlje i to Kipar, Slovačka i Nemačka a u 23 zemlje je zabeleženo smanjenje međugodišnje inflacije.
Razlike u međugodišnjem rastu cena u januaru 2026. između Srbije i EU i evrozone su izražene kod svih grupa proizvoda.
Tako je u januaru u Srbiji zabeležen znatno manji međugodišnji rast cena hrane od 0,8 odsto u poređenju sa Evropskom unijom, gde je hrana poskupela za 3,1 odsto.
S druge strane, u Srbiji je registrovan međugodišnji rast cena energije od 2,5 odsto, dok je u EU zabeleženo smanjenje cena energije za 2,9 odsto.
U Srbiji je, takođe, zabeležen veći rast cena neenergetskih industrijskih proizvoda i usluga.
S druge strane, možda bi trebalo izbegavati Vranje, Novi Pazar i Zaječar koji su na začelju, piš
To su pokazali preliminarni rezultati istraživanja percepcije građana koji će biti upotrebljeni za izradu Indeksa najboljih gradova Srbije (Best City Index). Na izradi ovog rangiranja radi Ekonomski fakultet u Nišu, uz podršku projekta UR Wise koji finansira Evropska unija.
Sombor je bio prvoplasirani u osam od 10, a i u preostale dve kategorije je bio drugi. Reklo bi se, ubedljiv rezultat. Kako su građani obuhvaćeni ispitivanjem ocenjivali samo svoje prebivalište, može se zaključiti da su Somborci najponosniji na svoju zajednicu i u njoj vide bolje šanse za napredak nego Zaječarci.
Posmatranih 10 kategorija, rangirali su prema svojem viđenju njihovog značaja za kvalitet života. Građanima su prioritet bezbednost i zdravstvena zaštita. Sledi obrazovanje i ljudski kapital, a na trećem mestu spremnost na usvajanje digitalnih tehnologija. Na začelju, ali ne mnogo manje važno su ekonomija i tržište rada gde su između ostalog ocenjivali mogućnost da nađu posao. Takođe i zaštita životne spremine, kao i javne usluge u lokalnoj samoupravi.
Ističu da je reč o subjektivnoj percepciji i takva bi i trebalo da bude. Kada budu pridodati i rezultati istraživanja stavova privrede, sigurno je da će se raspored gradova na finalnoj listi menjati, istakle su profesorke na predstavljanju u Poslovnom klubu Privrednik.
Građani su, kako je objašnjeno odgovarali odnosno birali između unapred definisanih izjava o svom gradu. Broj ispitanika je odabran proporcionalno veličini svakog grada. Takođe su bili unapred upoznati s kojim ciljem se sprovodi istraživanje.
Izvor: Forbes
Foto: Dudlajzov, Depositphotos
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u januaru 2026. godine međugodišnje je uvećan za oko 1,3 odsto, navodi se u danas objavljenom izdanju „Makroekonomske analize i trendovi“ i procenjuje da je kriza oko Naftne industrije Srbije (NIS) „pojela“ rast koji je u januaru ove godine mogao premašiti tri odsto.
„Ispostaviće se da je u novembru proizvodnja ovde međugodišnje redukovana za 3,7 odsto, u decembru za 8,3 odsto, dok je u januaru 2026. godine međugodišnji pad još izraženiji – 12,4 odsto“, dodaje se u publikaciji MAT, koju objavljuje Privredna komora Srbije.
Međugodišnja inflacija u januaru 2026. godine dodatno je usporila i iznosila je 2,4 odsto, a od 27 zemalja članica Evropske unije, veću međugodišnju inflaciju nego Srbija imalo je sedam zemalja.
Analizirajući situaciju na Bliskom istoku i cene nafte, u MAT se navodi da se cena fjučersa Brent nafte u ponedeljak ujutro, 9. marta kretala oko 107 dolara po barelu, dok je dan pre izbijanja sukoba bila na 72 dolara.
Porast cene od 15 dolara bi se odnosio na situaciju da se moreuz u potpunosti zatvori na mesec dana, a da se pri tome ne obezbede kompenzacioni mehanizmi.
Ukoliko bi zatvaranje bilo duže od mesec dana, cena nafte bi verovatno premašila 100 dolara po barelu, a ta cena bi sprečila da zalihe padnu na „kritično nizak nivo“, koji je definisan na nivou od oko 2,6 miliona barela, što je bio najniži nivo komercijalnih zaliha nafte tokom 2022. godine, prenosi MAT.
Brojne prednosti javnih akcionarskih društava ne odgovaraju političkim strukturama u Srbiji i zato ona već godinama gube značaj na domaćem tržištu kapitala i predstavljaju čak i nepoželjan oblik organizovanja preduzeća. To potvrđuje i aktuelan primer promene pravnog statusa javnih preduzeća. Pošta, Putevi Srbije i Srbijašume su postali društva sa ograničenom odgovornošću, uprkos tome što su ova javna preduzeća ispunjavala sve uslove da pređu u akcionarska društva. Zaposleni u ovim kompanijama će najverovatnije definitivno izgubiti pravo na besplatne akcije, jer akcija ovih preduzeća nikada neće ni biti.
Akcionarska društva podrazumevaju udruživanje kapitala manjeg ili većeg broja akcionara, pri čemu u razvoju tržišta kapitala poseban značaj imaju javna akcionarska društva. U odnosu na druge forme organizovanja preduzeća, javna akcionarska društva odlikuje veći broj vlasnika (akcionara), lakša prodaja kapitala, veća transparentnost u poslovanju i kvalitetnije izveštavanje.
Međutim, navedene prednosti ovih društava ne odgovaraju političkim strukturama u Srbiji. Zato ona već godinama gube značaj na domaćem tržištu kapitala i predstavljaju čak i nepoželjan oblik organizovanja preduzeća. Podsetimo da je u Srbiji od Drugog svetskog rata do danas realizovana samo jedna inicijalna javna ponuda akcija (IPO), za razliku od sveta gde su ovakve transakcije veoma česte.
Primera radi, s ciljem da smanje zavisnosti od uvoza američkih čipova iz oblasti veštačke inteligencije, kineski regulatori aktivno podržavaju inicijalne javne ponude preduzeća iz ove oblasti.
Najveće i najuspešnije kompanije u svetu upravo su organizovane kao javna akcionarska društva, što podrazumeva da se njihovim akcijama javno trguje na berzama. Kolika je njihova tržišna vrednost može se videti iz primera da vrednost BDP-a Srbije predstavlja svega oko 2% tržišne vrednosti kompanije NVIDIA, trenutno najvrednije korporacije na američkom tržištu akcija. Drugim rečima, vrednost BDP-a Srbije se može posmatrati kao dnevna promena vrednosti ove kompanije.
Veliki broj naučnih istraživanja ukazuje na međusobnu povezanost ostvarenih stopa ekonomskog rasta i kretanja berzanskih indikatora, što ilustruju i podaci o odnosu godišnjeg prometa akcijama i BDP-a vodećih ekonomija u svetu. Svetska banka navodi da godišnji promet akcijama u svetu iznosi 119% BDP-a, u zemljama OECD-a 111,5%, a u državama članicama EU 44%.
Šta pokazuju podaci za Srbiju? Na najkvalitetnijem segmentu tržišta Beogradske berze (Prime Listing) nalazi se samo pet kompanija, pri čemu se akcijama NIS-a ne trguje duže od godinu dana. Tokom 2025. godine na berzi je ostvaren promet akcijama od 13,2 miliona evra, što predstavlja samo oko 0,01% BDP-a Srbije.
Poređenja radi, na Atinskoj berzi sa kojom Beogradska berza trenutno nastoji da razvije saradnju, godišnji promet akcijama dostiže vrednost od oko 12,2% BDP-a Grčke, dok je dnevni promet akcijama za preko 20 puta veći od godišnjeg na Beogradskoj berzi. Obeshrabruje i činjenica da Beogradska berza nije uključena u zajedničku platformu koju radi integrisanja tržišta od sredine 2025. razvija osam zemalja u regionu – Slovenija, Hrvatska, Poljska, Slovačka, Rumunija, Bugarska, Mađarska i Severna Makedonija. Izostanak Beogradske berze iz ovog projekta dodatno ukazuje da naša država nema jasnu orijentaciju u razvoju domaćeg tržišta kapitala.
Na to upućuje i odnos zaključenih transakcija na Beogradskoj berzi i na OTC tržištu u Centralnom registru. Naime, pored transakcija zaključenih na Beogradskoj berzi, u sistemu Centralnog registra se saldiraju transakcije zaključene na OTC tržištu. OTC tržište je vanberzansko tržište za trgovanje finansijskim instrumentima koje ne mora da ima organizatora tržišta, već prodavci i kupci direktno pregovaraju.
Najveća vrednost saldiranih transakcija na OTC tržištu odnosi se na repo kupovinu i prodaju blagajničkih zapisa Narodne banke Srbije (NBS). Transakcije zaključene na OTC tržištu čine čak oko 99% vrednosti ukupno saldiranih transakcija kod Centralnog registra, dok transakcije zaključene preko Beogradske berze imaju učešće manje od 1%.
Imajući u vidu slabu razvijenost Beogradske berze i njen potencijal za razvoj, Svetska banka je 2023. godine odobrila program podrške razvoju tržišta kapitala u Srbiji u vrednosti od 30 miliona dolara. Međutim, značajan deo ovih sredstava namenjen je razvoju korporativnih obveznica. Uz podršku ovog programa realizovano je nekoliko emisija korporativnih obveznica, uz nezaobilazno učešće društvenih i državnih preduzeća kao emitenata.
U međuvremenu, oko 4,8 miliona građana Srbije (malih akcionara) koji imaju udeo u vlasništvu Telekoma i EPS-a, slušaju već duže od 15 godina najave o izlasku ovih preduzeća na berzu.
Kada je reč o Telekomu, ne postoji nijedan racionalan razlog zašto se ovo akcionarsko društvo ne nalazi na listingu Beogradske berze. Podsetimo da je jedna od prvih privatizacija na svetu bila javna prodaja akcija kompanije British Telecom 1984. godine, a Telekom Srbije ni 40 godina nakon ove privatizacije nije izvršio javnu ponudu akcija.
Činjenica da se ova kompanija za vreme pandemije korona virusa zadužila u iznosu od 23,5 milijarde dinara (200 milion evra), te da je prilikom dospeća ovog duga Telekom bio primoran na novo zaduživanje u istom iznosu ali po veoma nepovoljnijim uslovima, upućuje da je pravi razlog za njegov izostanak sa berze u tome što javna preduzeća i dalje služe za ostvarivanje kratkoročnih političkih interesa.
Što se tiče EPS-a, izlazak ove javne kompanije na berzu je još manje verovatan nego u slučaju Telekoma. Na to pre svega upućuje pitanje zašto je prilikom prelaska EPS-a u formu akcionarskog društva u vlasničku strukturu ove kompanije upisana samo država, ali ne i građani koji zbirno imaju pravo na 15% akcija u ovom preduzeću? Takođe, nejasno je zašto se ova kompanija na sajtu Centralnog registra ne nalazi u odeljku „Statistika vlasništva AD čije su akcije dodeljene u skladu sa Zakonom o pravu na besplatne akcije”?
Možda je odgovor na ova pitanja dao predsednik Srbije, koji je bio izričit u svojoj oceni da građani ne bi trebalo da imaju pravo na besplatne akcije, iako je ono u slučaju NIS-a, Aerodroma, Telekoma, EPS-a i Akcionarskog fonda još uvek zagarantovano Zakonom o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije.
Odnos kreatora ekonomske politike prema razvoju tržišta kapitala ilustruje i način na koji su javna preduzeća čiji je osnivač država promenila svoj pravni status. Mada je prilikom definisanja kriterijuma bilo naglašeno da će samo javna preduzeća koja ne ispunjavaju kriterijume za akcionarska društva (AD) promeniti pravnu formu u društva sa ograničenom odgovornošću (DOO), Pošta, Putevi Srbije i Srbijašume su postali društva sa ograničenom odgovornošću, uprkos tome što su ova preduzeća ispunjavala sve uslove da pređu u akcionarska društva.
Ovim potezom je bez sumnje opet naneta velika šteta razvoju akcionarstva i tržištu akcija. Pored toga, zaposleni u ovim kompanijama će najverovatnije definitivno izgubiti pravo na besplatne akcije, jer akcija ovih preduzeća nikada neće ni biti.
Aktuelna vlast je još Zakonom o privatizaciji iz 2014. godine ukinula mogućnost građanima i zaposlenima u preduzećima sa državnim kapitalom da dobiju akcije ovih preduzeća kada bude došlo do njihove privatizacije, a 2024. je izbrisan član 30. Zakona o pravu na besplatne akcije koji je to omogućavao.
Dragan Stojković, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu
Biznis i finansije 242, februar 2026.
Foto: dannyuser40, Depositphotos
Finansijska kuća Coface predviđa da će ove godine globalni privredni rast dostići 2,6%, što je mali pad u odnosu na 2,8% iz 2025. godine.
U svom izveštaju Coface navodi da su prošle godine kompanije pokazale da mogu da se nose sa raznim izazovima, i da će im ta sposobnost dobro doći u 2026. koja je počela u uslovima velike neizvesnosti i brojnih rizika.
Naime, geopolitički rizici su se materijalizovali, što su pokazali nedavni događaji u Latinskoj Americi, Iranu i na Grenlandu. Pojavili su se i finansijski rizici zbog visokih nivoa duga i precenjenih vrednosti imovine, u okruženju trajno povišenih kamatnih stopa. Makroekonomski rizici su ostali izraženi usled nepredvidive ekonomske politike SAD i stalne pretnje od novih trgovinskih sukoba, u kontekstu sve jače međunarodne konkurencije i slabljenja globalne saradnje. Na to treba dodati i društvene i političke rizike koji se ispoljavaju kroz duboko ukorenjeno nezadovoljstvo koje raste u sve većem delu populacije, naročito u Evropi. Pored toga, prisutni su i sve izraženiji zdravstveni i klimatski rizici.
Globalni ekonomski izgledi su i dalje neujednačeni. U SAD je projekcija rasta od 2,2% podržana solidnom potrošnjom uprkos značajnom porastu bankrotstava u drugoj polovini 2025. (15%). U evrozoni se očekuje da će aktivnost dostići oko 1% podstaknuta oporavkom Nemačke nakon velikog investicionog plana, dok bi Francuska – potisnuta javnim deficitom koji se tvrdoglavo drži iznad 5% BDP-a – trebalo da se stabilizuje na oko 0,9%. Centralna Evropa je pokazala mnogo snažniju dinamiku, predvođena Poljskom (3,8%).
S druge strane, rast Kine će se usporiti na 4,4% dok će učinak Jugoistočne Azije biti neujednačen. Nasuprot tome, Indija je potvrdila svoju ulogu globalnog motora rasta, podržanog snažnom domaćom potražnjom i proaktivnim javnim politikama, sa prognozom rasta od 6,1%.
Uprkos zabrinutostima izazvanim američkim carinskim merama, globalna trgovina je u 2025. godini iznenadila mnoge, ostvarivši rast obima trgovine od 3,9%, podstaknut snažnim uvozom SAD i povećanjem američkih carinskih dažbina koje su se na kraju pokazale nižim nego što se u početku strahovalo.
Efektivna prosečna carinska stopa iznosila je 9,4% u novembru, u poređenju sa očekivanih 36% na vrhuncu tenzija sa Kinom.
Vijetnam je bio jedan od najvećih dobitnika reorganizacije lanaca snabdevanja (43% američkog uvoza od januara do novembra 2025. godine), dok je Evropa stabilizovala svoju spoljnu trgovinu. Za 2026. godinu očekuje se postepeno usporavanje, uz pad vozarina usled prekomernih kapaciteta i mogućeg ponovnog otvaranja tradicionalnih pomorskih ruta.
Čile (A4 → A3): rastuće investicije u bakar i energetiku, uz podršku stabilizovanog institucionalnog okruženja.
Poljska (A4 → A3): snažan investicioni zamah zahvaljujući fondovima EU i trajno snažnoj potrošnji domaćinstava. Švedska (A3 → A2): otporna privatna tražnja i poboljšanje tržišta rada, uz podršku ekspanzivne fiskalne politike
Kipar (A4 → A3): rekordni rezultati u turizmu i fondovi EU koji podstiču ekonomsku aktivnost.
Barbados (C → B): efikasna fiskalna konsolidacija i kontinuirano smanjenje duga, što podržava ekonomsku otpornost.
Ekvador (D → C): snažan oporavak nakon energetske krize 2024. godine, uz podršku fiskalnih reformi i podrške MMF-a
Senegal (B → C): fiskalno popuštanje i neodrživ nivo duga koji komplikuju pregovore sa MMF‑om.
Foto: AntonMatyukha, Depositphotos
Najbogatiji Nemac je Diter Švarc, vlasnik Lidla i Kauflanda, čije se bogatstvo procenjuje na 35 milijardi evra. Na svetskoj listi je na 37. mestu.
Ujedinjeno Kraljevstvo ima 55 milijardera, sa zajedničkim bogatstvom od 203 milijarde evra. Najbogatiji Britanac je Majkl Plat sa 16 milijardi evra, koji zauzima 106. mesto na svetu.
Francuska ima 52 milijardera, čime zauzima četvrto mesto u Evropi. Najbogatiji Francuz je Bernar Arno, šef luksuznog carstva LVMH (Louis Vuitton, Christian Dior, Sephora i dr.), sa bogatstvom od 152 milijarde evra, što ga čini petim najbogatijim čovekom na svetu.
Istočna Evropa i dalje značajno zaostaje, što odražava razliku u ekonomskom obimu, industrijskoj razvijenosti i kapitalnim tržištima.
Rezultati ukazuju da je veličina ekonomije presudan faktor u broju milijardera. Četiri evropske zemlje sa najviše milijardera ujedno su i među pet najvećih ekonomija kontinenta.
Velika Britanija i Švajcarska su, uz to, vodeći evropski finansijski centri, što dodatno privlači bogatstvo.