Home Vesti
Category:

Vesti

EkonomijaVesti

Za Moravski koridor država će se zaduži 431,6 mil EUR

by bifadmin
Poslanici će uskoro usvajanjem novog zakona odobriti da se Srbija zaduži 431,6 mil EUR. Ovim novcem biće plaćen deo obaveza prema konzorcijumu Behtel-Enka, izvođaču radova na Moravskom koridoru.
Zajam odobrava JP Morgan chase bank, na 13 godina, uz kamatnu stopu od 0,5% godišnje, uvećana za šestomesečni euribor. Plan je da se Pojate i Preljine spoje kroz 112,37 kilometara auto-puta i to tokom 2024.
U „Koridorima Srbije“, koji su prema ugovoru o zajmu kupac, napominju da su se tokom poslednjih šest meseci intenzivirali radovi na Moravskom koridoru i sada napreduju prema utvrđenoj dinamici.
– Radovi na izgradnji trase auto-puta izvode se na deonici jedan, od Pojata do Kruševca, na ukupno 53 tačke. Izvode se i zemljani radovi na pozajmištima i deponijama materijala na deonici tri, od Adrana do Preljine. Na prvoj deonici u toku su radovi na izgradnji devet mostova i nadvožnjaka i šest propusta, kao i posao izmeštanja postojeće komunalne infrastrukture i hidrotehničko uređenje Zapadne Morave. Na deonici tri – poddeonica Adrani – Mrčajevci, otpočeli su radovi na izgradnji mosta, dok se na poddeonici Mrčajevci – Preljina očekuje početak radova u avgustu ove godine – saopštavaju iz Koridora Srbije.

Obezbeđen je ulazak izvođača u posed

Pitanje vlasništva nad parcelama rešeno je na čitavoj trasi budućeg koridora. Postupak eksproprijacije zemljišta za sve tri deonice, kao i za regulaciju Zapadne Morave, u potpunosti je završen. Doneta su sva rešenja i obezbeđen je ulazak izvođača u posed.
– Izvođač radova, kompanije Behtel-Enka kroz partnerstvo sa Nacionalnom službom za zapošljavanje trude se da se maksimalno uposle domaći radnici. Na ovom projektu, od ukupno 1.600 radnika, angažovano je 1.100 iz Srbije. od okupnog broja podizvođača, 90,5 odsto čine domaće firme, kroz veliki broj ugovora čije je potpisivanje u nadležnosti konzorcijuma Behtel-Enka – kažu u Koridorima.
Izvor: Novosti
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Cena otkupnog mleka već šest godina ista

by bifadmin
Predsednica Saveza udruženja odgajivača goveda u Srbiji Sanja Bugarski rekla je da su proizvođači mleka finansijski propali jer otkupljivači šest godina isplaćuju istu otkupnu cenu mleka.
Ona je za Betu rekla da je prosečna proizvođačka cena litra mleka 56,60 dinara, a da je prosečna otkupna oko 30 dinara.
„Zadužili smo se kreditima u nadi da ćemo postići neki dogovor sa otkupljivačima o povećanju otkupne cene mleka, ali nismo naišli na razumevanje“, rekla je Bugarski.
Dodala je da je dodatni udar na proizvođače mleka poskupljenje žitarica i uljarica od 50 do 80 odsto.
Ona je rekla da proizvodjači od države dobijaju premiju od sedam dinara po litru desetak godina i da bi taj novac trebalo da se koristi za obnovu opreme koja se amortizuje.
„Iscrpeli smo sve zalihe da bi spasli proizvodnju i sada ostaje kao jedina mogućnost da država propiše minimalnu cenu za otkupljivače ili da sačekamo sudske izvršitelje“, rekla je Bugarski.
Istakla je da je proizvođače u težak položaj doveo i „ogroman uvoz mlečnih proizvoda čiji kvalitet treba ispitati“.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i nauka

Zaštitnici privatnosti u EU: Ukinimo kamere za prepoznavanje lica

by bifadmin

Evropski regulatori za zaštitu privatnosti traže potpunu zabranu sistema za prepoznavanje lica na svim javnim mestima, pa čak i u prodavnicama i na stadionima.

Pre nekoliko meseci Evropska komisija predložila je zakonski okvir kojim bi se strogo definisalo gde se i kako može koristiti veštačka inteligencija, a koji se bavi i upotrebom kamera i sistema za prepoznavanje lica. Komisija smatra da bi svi ljudi nad kojima se vrši nadzor trebalo da budu informisani o tome a da oni koji vrše nadzor obavezno moraju čuvati njihovu privatnost, piše Fortune i dodaje da bi upotreba takvih snimaka od strane trećih lica bila zabranjena, čak i u slučaju da su oni potrebni policiji, osim u iznimnim situacijama.

Međutim, nezavisna tela pod imenima Evropski odbor za zaštitu podataka i Evropsko telo za superviziju zaštite podataka smatraju da to nije dovoljno. Oni misle da bi trebalo mnogo detaljnije i sistematičnije štititi anonimnost i privatnost Evropljana. Prema njihovim objavama, sisteme za prepoznavanje lica bi trebalo potpuno ukinuti, jer su oni “u takvoj suprotnosti sa osnovnim ljudskim pravama i slobodama da mogu narušiti njihovu suštinu”.

Pomenuta dva tela se ne zalažu samo za ukidanje kamera za prepoznavanje lica, već i za zabranu svake vrste automatizovanog utvrđivanja nečijeg identiteta, kao što je između ostalog i prepoznavanje glasa, hoda, otisaka prstiju, DNK ili drugih biometrijskih podataka.

Evropski odbor za zaštitu podataka i Evropsko telo za superviziju zaštite podataka su inače dva tela koja ne učestvuju direktno u kreiranju EU regulative ali imaju konsultativnu ulogu i vrše neku vrstu monitoringa u ovoj oblasti. Njihova poruka će verovatno biti, ako ništa drugo, bar uzeta u razmatranje od strane zakonodavaca.

Našu vlast bi to možda trebalo da navede da stavi prst na čelo jer je u poslednje vreme investirala novac poreskih obveznika u postavljanje 8.000 kamera od kojih će neke imati i funkciju prepoznavanja lica.

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Novi podsticaji za poljoprivrednike

by bifadmin

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede raspisalo je šesti konkurs za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava.

Kako se navodi na sajtu Podsticaji.rs, Predmet ovog Javnog poziva su investicije u fizičku imovinu i prihvatljivi troškovi u vezi sa izgradnjom, kao i nabavkom nove opreme, mašina i mehanizacije, uključujući i podizanje zasada voća, povrća i grožđa, osim investicija u nabavku novih traktora.

No, predmet Javnog poziva mogu biti i investicije u nabavku nove mehanizacije ali je uslov da njena emisija izduvnih gasova ne prelazi normative i standarde koji su definisani u Prilogu 2 na ovom sajtu.

Ovaj konkurs za poljoprivrednike će trajati od 21. juna 2021. godine do 10. septembra 2021. godine. Ukupno je za podsticaje opredeljeno 6.460.900.000 dinara. Sve obrasce i priloge vezane za ovaj konkurs možete pronaći na ovom linku.

O ostalim konkursima za poljoprivrednike možete čitati na našem sajtu. 

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Rusija i Kina u kampanji protiv kriptivaluta

by bifadmin

Kao da su se dogovorile, iz ruske i kineske centralne banke stiže isto upozorenje za građane i privredu: budite oprezni prilikom ulaganja u kriptovalute.

Kineska centralna banka pozvala je banke i platne kompanije da budu ekstremno oprezne kada je u pitanju trgovanje kriptovalutama. Prethodno je vlast najveće azijske ekonomije najavila da će pooštriti restrikcije vezane za rudarenje bitkoina i trgovanje ovom digitalnom valutom.

Zvanični Peking naime već nekoliko nedelja vodi žestoku kampanju protiv kriptivaluta, sve zbog, kako navodi, „špekulativnog trgovanja koje potkopava ekonomski i finansijski poredak, ali i zato što se one koriste za pranje novca i druge kriminalne aktivnosti“.

Gotovo istovremeno iz ruske centralne banke stiglo je upozorenje za obične građane da su se na kriptovalutama obogatili retki ali da je većina, posebno onaj njen deo koji je neupućen u ovo tržište, izgubila novac, odnosno da kriptovalute predstavljaju veći rizik nego šansu.

Posebno se ističe njihova volatilnost a često i uticaj nekih netržišnih mehanizama na veštačko podizanje i spuštanje njihovih cena. Najbolja ilustracija ove tvrdnje je Ilon Mask koji večito, na bizarne načine, obara i podiže bitkoin.

No, Mask nije jedini koji svojim komentarima utiče na cene kriptovaluta. U protekloj nedelji kineske i ruske vlasti su vodile kampanju protiv bitkoina i njegova vrednost na svetskom tržištu je za to vreme pala za 18,6 odsto. On danas vredi 32.611 dolara. Koliki padovi su u pitanju kada se radi o ovoj kriptovaluti najbolje pokazuje podatak da je u aprilu ona vredela 63.000 dolara.

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Srbija je privukla 3,44 milijarde dolara stranih direktnih investicija u 2020. godini

by bifadmin
Srbija je privukla 3,44 milijarde dolara stranih direktnih investicija u 2020. godini, što je za više od polovine ukupnih stranih direktnih ulaganja u Jugoistočnoj Evropi u godini pandemije kovid-19j javlja Radio-televizija Srbije.
Prema današnjem izveštaju Konferencije Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj (UNCTAD) koje prenosi RTS, te investicije su dostigle 6,11 milijardi dolara.
Prema dokumentu UNCTAD-a, Srbija zauzima treće mesto među ekonomijama u tranziciji po prilivu stranih direktnih investicija u prošloj godini, a ispred nje su Rusija sa iznosom od 9,7 milijardi dolara i Kazahstan sa 3,9 milijarde dolara.
Globalni tokovi stranih direktnih investicija su lani opali za 35 procenata, pri čemu su ova ulaganja, kako piše u „Izveštaju o svetskim investicijama za 2021. godinu“ tela UN za trgovinu i razvoj sa sedištem u Ženevi, pala na 998,9 milijardi dolara sa 1,5 biliona dolara prethodne godine, usled globalne zdravstvene krize i mera zatvaranja ekonomija širom sveta.
Ulaganja u razvijene privrede su više nego prepolovljena, na 312 milijardi dolara.
U SAD su strane direktne investicije pale za 40 procenata, ali su uprkos tome ponovo privukle najveći iznos od ukupno 156,32 milijarde dolara, u Evropi je zabeležen pad od čak 80 posto, na 72,5 milijardi dolara, u Rusiji pad iznosi 59,8 posto, a u Srbiji 19 procenata.
UNCTAD očekuje da će u tekućoj godini globalne stranih direktnih investicija biti deliumično nadoknađene zahvaljujući oporavku u Aziji.
Od zemalja na regionu, strana direktna ulaganja u Hrvatskoj su dostigla prošle godine 1,3 milijarde dolara, u Albaniji 1,1 milijardu, u Sloveniji i Crnoj Gori po 529 miliona dolara, u Bosni i Hercegovini 371 milion, a u Severnoj Makedoniji 274 miliona dolara.
Ukupna strana direktna ulaganja u ekonomijama u tranziciji iznosila su samo 24,16 milijardi dolara.
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Prestonica milijardera nije više Njujork, nasledio ga Peking

by bifadmin
Prvi put posle sedam godina Njujork je izgubio titulu svetske prestonice milijardera.
U 2020. godini Peking je prestigao Veliku jabuku, jer je dobio 33 nova milijardera.
Peking je sada na prvom mestu, i za dlaku ispred Njujorka, jer u njemu živi tačno 100 osoba sa bogatstvom vrednim milijardu dolara ili više, dok ih je u Njujorku 99.
Podaci potiču sa Forbsove liste, koja pokazuje da četvrtina od 2.755 ekstremno bogatih živi u samo 10 gradova sveta.
Takođe, čak 10 odsto svetskih milijardera nalazi se u četiri kineske metropole.
Osim Pekinga, među 10 prestonica milijardera su i Šangaj, Šenžen i Hangdžu, a na listi je i Hongkong, posebna administrativna oblast Kine, koji je na visokom trećem mestu sa 80 milijardera, prenosi RTS.
Međutim, iako je Njujork na drugom mestu, ukupno bogatstvo njegovih milijardera iznosi 560,5 milijardi dolara, što je više nego što „vrede“ bogataši Pekinga (484,3 milijarde dolara).
Najbogatiji stanovnik kineske prestonice, sa neto bogatstvom od 35,6 milijardi dolara, je Džang Jiming, dok je Majkl Blumberg najbogatiji stanovnik Njujorka, sa bogatstvom od 59 milijardi dolara.
Izvor: B92
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

EU: planira da od 2022. godine uvede obavezu ugradnje crne kutije u automobilima

by bifadmin
Od jula 2022. godine, Evropska unija planira da uvede obavezu ugradnje crne kutije u automobilima, uređaja sličnog crnoj kutiji koja se koristi u letelicama i služi tokom istrage o eventualnim nesrećama, piše portal France24.  Uređaji će biti obavezni u svim novim vozilima namenjenim za prodaju na evropskom tržištu.
Ideja je da se dobije pristup određenom broju tehničkih podataka koji su snimljeni par sekundi pre eventualnog sudara. Ova obaveza će se odnositi na sve kategorije automobila, putnička i komunalna vozila. Međutim, neće biti obavezna za vozila na dva točka.
Pristup podacima iz automobilske crne kutije imaće samo službenici policije, samo oni će biti ovlašćeni da im pristupe, kada je to potrebno. Pristup tim podacima, kako se naglašava, neće biti moguć osiguravajućim kompanijama.
Na uređajima će se snimati brzina vozila, kočenje, ugao volana, nagib na putu, kao i ​​da li su različiti sigurnosni sistemi, poput sigurnosnih pojaseva bili ispravni.
Sistem će takođe omogućiti identifikovanje tačnog tipa vozila, a pružaće i povratne informacije proizvođačima automobila o incidentima na koje treba obratiti pažnju i u skladu sa tim uraditi eventualne ispravke na vozilima kako do njih ne bi dolazilo.
Građanima se garantuje da će svi podaci biti anonimni, kao i da oni neće sadržati identifikacioni broj vozila ili bilo koje druge informacije koje bi mogle identifikuju vlasnika vozila.
Za razliku od snimača leta, avionske crne kutije, razgovori u vozilu neće biti snimljeni.
Ovaj sistem se ne može isključiti i radiće neprekidno čim se vozilo kreće. Međutim, zabeleženi podaci će se neprekidno menjati novim podacima.
Slični sistemi crnih kutija u automobilima već postoje u Sjedinjenim Američkim Državama, Koreji, Japanu i u Švajcarskoj.
Izvor: Nova ekonomija
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Najveće upumpavanje novca u istoriji

by bifadmin
Ne čudi ako u naglom oporavku ekonomije nakon pandemije rastu i cene. Ali, ako se tome dodaju „besplatan novac“ i veliki državni paketi pomoći privredi – onda i inflacija kuca na vrata. Hoće li sve stalno poskupljivati?

Hoće li cene stalno rasti?

Ekonomisti bez većih briga prate trenutne stope poskupljenja u procesu povratka svetske ekonomije na staro. Nove okolnosti su uzrokovale i veću potražnju – pa tako i veću cenu energenata, sirovina, a i čitav lanac dostave još ne radi kako treba. Što se toga tiče, izvesno je da će u dogledno doba ponuda narasti – a cene opet pasti.
Ali kad se tome već pribroje čak negativne kamate cenralnih banaka kako bi plasirale novac, onda su prognoze složenije. Američke Federalne rezerve – tamošnja centralna banka – najavile su da će sledeće godine u dva koraka povećati eskontnu stopu što je izazvalo paniku među špekulantima na berzi koji su se naučili na poplavu državnog novca, ali bez pada njegove vrednosti, piše DW.
Tomas Majer iz ekonomskog instituta „Flosbah fon Štorh“ u Kelnu odavno negoduje zbog niske kamatne stope Evropske centralne banke. On ne misli da je panika među špekulantima na berzi opravdana, ali i ovaj put upozorava da „stari mehanizmi“ kojima centralne banke mogu obuzdati inflaciju – više ne funkcionišu jer su ispucani, piše Majer u komentaru za list Velt.
„Evropska centralna banka ne može da uvede više referentne kamatne stope bez ugrožavanja stabilnosti visoko zaduženih zemalja kao što je Italija“, upozorava i Gabrijel Felbermajer iz Instituta za svetsku ekonomiju u Kilu.
A kad se sve zbroji, to znači da ćemo morati da naviknemo na višu stopu inflacije. Taj institut procenjuje da će ove godine ona biti 2,6 odsto, najviša još od 2008. ali ni to nije kraj: „Moraćemo da se naviknemo na porast cena čak i kad prođu efekti pandemije.“

Preti začarani krug

Friedrih Hajneman iz Centra za evropska ekonomska istraživanja u Manhajmu se takođe pomalo brine i to iz više razloga. Prvi je psihološki: posebno u SAD već mnogi veruju da dolazi inflacija – a kada ljudi veruju, onda inflacija i dolazi. A onda, kad je stopa inflacije u SAD trenutno dostigla čak pet odsto, preti ulazak u začarani krug.
„Tih pet odsto inflacije u SAD je zaista bilo pravi šok. Znamo da su cene i plate u SAD mnogo fleksibilnije nego u Evropi pa je tako i stopa poskupljenja mnogo snažnije reagovala na oporavak konjunkture. Ali tako visok postotak je ipak bio iznenađenje“, kaže Hajneman.
Drugi razlog je još ozbiljniji: ovog marta su SAD odlučile da se upuste u najveći paket obnove ekonomije u istoriji te zemlje u visini od 1,9 biliona dolara – to je osam odsto BDP-a te zemlje. Takva gomila novca će neminovno uticati i na njegovu vrednost.
„Bajdenova vlada stvara dugove brzinom kakva se nije videla nikad u doba mira. A Federalne rezerve još uvek nude nulte kamate kako bi uopšte mogli da se finansiraju istorijski visoki deficiti“, konstatuje Hajneman.
To se u određenoj meri može videti i u Evropi, ali „evropski ministri finansija su kod novih dugova još uvek male bebe u poređenju s američkom ministarkom finansija Jelen. Ta mešavina zaduživanja, otkupa vrednosnih papira od centralne banke i nula posto referentne stope je u SAD već tako ekstremna da onda dolazi do neugodnog iznenađena inflacije.“

Što pre počnu…

U svakom slučaju već raste pritisak na centralne banke neka smire preteću inflaciju, pogotovo kad je reč o otkupu hartija od vrednosti. No tržište novca je već postalo pravi narkoman u zavisnosti od jeftinog novca centralnih banaka. Već smanjivanje te doze bi moglo uzrokovati šok na tržištu novca.
„To je veliki problem“, priznaje Hajneman. „U Evropi, SAD i Japanu se decenijama smatra da su centralne banke jemstvo stabilnosti banaka, tržišta deonica i država. Do sad je sve išlo dobro jer već decenijama nismo niti imali neki pravi udar inflacije. Možda je to sad ispit, jesu li centralne banke stvarno još slobodne i nezavisne da se bore za stabilnost cena. Imam dilema i kad je u pitanju Evropska centralna banka, i Federalne rezerve, mada iz različitih razloga“, kaže ekonomista iz Manhajma.
Jer Sjedinjene Države sebi ne mogu da dopuste nagli i trajni pad vrednosti na berzama jer će tako ugroziti ne samo privatni imetak, nego i tamošnje penzione fondove. A Evropa ne može da priušti visoke kamate bez opasnosti za zemlje koje grcaju u dugovima kao što je Italija i koje „potpuno vise na kiseoničkoj boci negativnih kamata Evropske centralne banke“, kaže Hajneman.

Šanse ima

Ta zavisnost se još povećala u doba pandemije tako da centralne banke stvarno mogu doći u situaciju da bukne inflacija – i da nemaju nikakve instrumente da je obuzdaju.
Ipak, šanse ima – ali treba i pameti i odlučnosti. I treba početi odmah, i u Evropi i u SAD. „Što pre centralne banke počnu da pripremaju tržište na izlazak iz ekstremne ekspanzije, to će lakše izbeći da kasnije moraju ‘do daske’ da stisnu kočnicu“, kaže ekonomista.
Rešenje se čini logičnim i jednostavnim: upravo ovi paketi konjunkturne pomoći treba da zamene to veštačko održavanje niskih kamata kod zaduženih zemalja. Sad je pravi trenutak: Evropska komisija je upravo počela da šalje prve milijarde iz paketa od 750 milijardi pomoći za oporavak od pandemije u države članice. „Neće biti boljeg trenutka da Evropska centralna banka ukine tu drogu zvanu nula odsto kamata“, zaključuje Hajneman.
Izvor: DW-Bizlife
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Kina: Prinudni osmeh kao ulaznica na posao

by bifadmin

Rukovodstvo kineske podružnice Kenona došlo je na ideju kako da poboljša “radnu etiku” u firmi – tako što će primoravati zaposlene da dolaze na posao sa osmehom na licu, a širinu njihovog osmeha će kontrolisati pametne kamere, piše The Verge.

Da, dobro ste pročitali, u pojedine kancelarije Kenona u Kini biće instalirane kamere koje imaju opciju prepoznavanja osmeha. One će se nalaziti na ulazu u sale za sastanke i još neke prostorije, za koje će propusnica za ulazak biti upravo osmeh. Pretpostavljamo lažni, jer retko ko se, osim možda klovnova, po ceo dan smeje na poslu.

Kineska javnost nije burno reagovala na ovu najavu jer je tamo maltene normalno nadgledanje radnika i njihovog učinka na poslu, pa će verovatno i ovo veštačko usrećivanje zaposlenih proći bez pobune.

To međutim rade i kompanije na zapadu samo suptilnije i, bar prividno, poštujući radna prava. Ipak, ma koliko nas poslodavci i država pratili i analizirali naše radne i životne navike, čini se da smo mi još daleko od toga da nas ne puštaju na posao ako se ne osmehnemo kamerama na ulazu u kancelariju. Srećom po mnoge zaposlene u Srbiji.

Izvor: The Verge

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci