Home Vesti
Category:

Vesti

EkonomijaVesti

Inflacija u julu usporila na 1,9 odsto: Vodosnabdevanje za godinu dana poskupelo za 21 procenat

by bifadmin
Potrošačke cene u julu 2026. godine su, u odnosu na isti mesec 2025, povećane 1,9 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku. Na mesečnom nivou zvanična statistika beleži pad cena od 0,2 odsto.
Prema izveštaju RZS, hrana je u julu ove godine, u odnosu na jul 2025, jeftinija za sedam odsto – podsetimo, ovaj procenat je za jun u odnosu na isti mesec prošle godine iznosio 4,3 odsto.
Kada je reč o poskupljenjima, RZS beleži rast cena bezalkoholnih pića, za 0,8 odsto, potom kafe i njenih supstitutaza 1,7 odsto, sokova za 2,5 odsto.
Skuplja su i alkoholna pića – za 5,3 odsto, a pivo za 6,8 odsto.

Duvan je za godinu dana poskupeo za 7,1 procenat.

Čišćenje, šivenje, popravka i iznajmljivanje odeće poskupelo je za 9,6 odsto.
Kirije su uvećale cenu 12,5 procenata,usluge održavanja, popravke i obezbeđenja stanova za 11,6 odsto, a vodosnabdevanje za čak 21 odsto.
Za godinu dana poskupele su i usluge održavanja i popravke vozila, i to za 12,1 odsto.
U sličnom procentu poskupeli su i paketi telekomunikacionih usluga – za 12,5 odsto.
Fotografske usluge su od prošlog do ovog jula poskupele 26 procenata, a paket aranžmani za 23,2 odsto.

Mesečna inflacija

Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u julu 2026. godine, u odnosu na jun 2026. godine, u proseku su snižene za 0,2 odsto.
„Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u julu 2026. godine, u odnosu na prethodni mesec, pad cena je zabeležen u grupama Hrana i bezalkoholna pića (-2,0%), Odeća i obuća (-0,7%) i Obrazovanje (-0,6%). Rast cena je zabeležen u grupama Rekreacija, sport i kultura (6,2%), Alkoholna pića i duvan (1,3%), Zdravlje (0,8%), Transport (0,5%)“, navodi RZS.
Rast cena je zabeležen i u grupama Nameštaj, oprema za domaćinstvo i tekuće održavanje stana i Restorani i hoteli (za po 0,3%) i u grupama Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva, Predmeti i usluge lične nege, socijalne zaštite i ostale usluge i Informisanje i komunikacije (za po 0,2%).
Cene ostalih proizvoda i usluga na mesečnom nivou se nisu bitnije menjale.
 
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kakve nas cene avio-karata čekaju kad odu Vizer i Rajaner?

by bifadmin

Osim što iz Srbije praktično ne možete nigde vozom u inostranstvo osim do Crne Gore, od ove godine će napeto stanje u avio-industriji naterati građane da dva puta mere pre nego što krenu da razmišljaju o putovanju.

Cene karata su već otišle uvis zbog opšteg stanja sa cenama goriva u svetu, kao i zbog domaćih problema sa sankcijama NIS-u, a sada nam se spremaju nova poskupljenja karata za avion.

Ovog puta, razlog je, kako tvrde sagovornici Nove ekonomije, koncesija Vansiju koju je država dala za aerodrom Nikola Tesla, a koja istiskuje svaku ozbiljnu konkurenciju.

To će uticati i na turizam i na građane, a ovog puta povećanje cena barem u Srbiji nije posledica rata u Iranu već nespremnosti naših vlasti da se uopšte upuste u pregovore sa low-cost kompanijama, kao i već pomenute situacije sa NIS-om.

S jedne strane, putnici iz Beograda će po svemu sudeći ostati bez Vizera kao jeftinog prevoznika koga država istiskuje sa beogradskog aerodroma, očigledno u korist Er Srbije, dok se iz Niša povlači Rajaner, navodeći regulatorne probleme u nabavci goriva, što sugeriše da je u pitanju problem s NIS-om, ali sagovornici Nove ekonomije objašnjavaju da je u pozadini zapravo obaveza koju je preuzela država da spreči „preveliki“ razvoj niškog aerodroma, koji bi naštetio Vansijevom poslovanju na „Nikoli Tesli“ u Surčinu.

Predrag Vujović, nekadašnji direktor JAT-a, kaže da je neminovno da će cene karata da rastu, a da će povlačenje niskotarifnih avio-kompanija štetiti ne samo građanima, već će gubitak biti i za budžet Srbije u koji se neće slivati naknade za prelete.

On je upozorio i na treću moguću štetu koja se smeši Srbiji zbog uvedene koncesije na beogradskom aerodromu.

„U bilo kojoj delatnosti, ako nema konkurencije, onaj koji ostane na tržištu sam određuje cenu. Air Serbia, kao jedini prevoznik na stabilnim linijama poput one za Moskvu, može da postavlja uslove kakve želi. I naravno da to znači da će cene ići gore. Država je donela odluku da sebi uskrati dobit u budžetu time što ne pregovara na mestima gde bi to trebalo (konkretno sa Rajanerom). Građani trpe dvostruku štetu – plaćaju skuplje karte zbog nedostatka konkurencije i istovremeno finansiraju budžetske gubitke nastale zbog loših ugovora“, objašnjava Vujović.

On smatra da je jasno da je država rešila da podržava nacionalog avio-prevoznika „koji i nije nacionalni“, te da gubitak konkurencije može da naškodi samo ovoj zemlji i njenim građanima. Vujović objašnjava i da Direktorat civilnog vazduhoplovstva postupa po nalogu onoga ko postavlja rukovodstvo, što utiče na to koga će pustiti da leti.

Iako Direktorat tvrdi da nikome nije zabranio letenje, to se radi indirektno postavljanjem nemogućih termina (npr. dozvola za letove samo između 1:00 i 3:00 ujutru), što ozbiljne kompanije ne mogu da prihvate, kaže sagovornik Nove ekonomije.

A koji bi to treći trošak u celoj ovoj situaciji mogao da optereti još građane, povrh svega ovoga? Vujović navodi primer iz Mađarske, gde je država morala da nadoknadi razliku u saobraćaju koja je bila predviđena prilikom potpisivanja koncesije, jer se planirani obim nije realizovao, što bi moglo da sačeka i Srbiju.

Prema njegovom mišljenju, sve govori u prilog tome da Srbija protežira Vansi i koncesiju, a da pritom ne omogućava uopšte konkurenciju, već je guši. To direktno koristi samo francuskom koncesionaru, dok značajno šteti Srbiji.

Odlazi i drugi low cost

Izvori Nove ekonomije iz vazduhoplovne branše objašnjavaju i drugu stranu trenutnog raskola između Rajanera i Srbije.

Kako tvrde, low-cost kompanije kao i svugde u svetu pokušavaju da što više spuste cene troškova poslovanja u zemljama iz kojih lete. U Nišu je po tim navodima Rajaner želeo da izdejstvuje bolju ponudu od dosadašnje, što je država odbila jer im je već izašla u susret mnogim olakšicama, a naročito u vezi sa gorivom. Srbija je u problemu sa dotokom avio-goriva jer je Naftna industrija Srbije pod sankcijama, pa avio-kompanije većinom i ne pune gorivo u Srbiji.

Aleksandar Seničić, direktor YUTA (Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije), kaže da iako nije detaljno upoznat sa situacijom, misli da je do problema došlo zbog nedovoljnog interesovanja za letove Rajanera. Činjenica je da je za većinu Srba čak i low-cost let nedostižan, a nedavne statistike o tome koliko njih uopšte može da priušti letovanje govore u prilog toj tezi.

Seničić veruje da karte neće poskupeti već da neće biti izbora da se jeftinije leti jer iz Srbije odlaze dve low-cost kompanije koje su do sada radile – i Vizer i Rajaner.

„Ne postoji jasan plan i određene operacije u Nišu će se obavljati u manjem obimu. Svakako da će to štetiti turizmu, a bez obzira na način analize, država je u gubitku zbog trenutne situacije u avio-saobraćaju“, kaže Seničić.

Srbija rizikuje povratak na staro stanje kada u Srbiji nije bilo low-cost letova.

Seničić navodi da bi se sa jasnim planom kada je u pitanju avio saobraćaj moglo nešto i postići u ovoj oblasti, recimo da se drugi manji aerodromi u zemlji angažuju isključivo za low cost letove. No, ovakvih planova u državi nema, a to je ono što oba sagovornika navode kao veliki gubitak.

Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i nauka

Atomska bomba u Hirošimi stvorila do sada nepoznatu metalnu leguru

by bifadmin

Ekstremni uslovi koji nastaju tokom nuklearne eksplozije mogu dovesti do stvaranja potpuno novih materijala. Jedna takva, do sada nepoznata metalna legura, pronađena je u ostacima atomske bombe bačene na Hirošimu 1945. godine.

Materijal koji nikada ranije nije zabeležen ni u laboratoriji ni u prirodi pronašao je Luka Bindi, naučnik sa Univerziteta u Firenci, dok je analizirao mikroskopske ostatke prikupljene duž obala Hirošimskog zaliva.

„Čak i decenijama kasnije, zrno veličine svega nekoliko mikrometara može da sačuva detaljan zapis o uslovima koji su postojali samo deliće sekunde. Ove čestice nisu samo istopljeni ostaci, već fizički arhivi eksplozije“, objasnio je Bindi.

Legura nastala u deliću sekunde

Nuklearna eksplozija stvara uslove koji se teško mogu ponoviti u laboratoriji: temperature dostižu nivoe slične onima na površini Sunca, dok se materijali gotovo istovremeno tope, isparavaju i ponovo spajaju u nove strukture.

Zbog izuzetno brzog hlađenja, metali nemaju dovoljno vremena da formiraju uobičajene kristalne oblike. U jednom od brojnih takvih procesa tokom eksplozije u Hirošimi nastala je legura sastavljena od gvožđa, hroma, nikla, mangana, molibdena, silicijuma i aluminijuma.

Njena atomska struktura razlikuje se od svega što je do sada poznato – umesto jednostavnije kristalne organizacije koja bi se očekivala za ovu kombinaciju elemenata, materijal je zadržao složenu kubnu strukturu.

Otkriće, objavljeno u časopisu Science Advances, moglo bi pomoći naučnicima da bolje razumeju kako ekstremni događaji poput nuklearnih eksplozija, udara meteorita ili udara groma mogu stvarati nove vrste materijala.

Za industriju novih materijala ovakva istraživanja otvaraju zanimljiva pitanja: koliko još nepoznatih struktura postoji i da li bi razumevanje njihovog nastanka moglo doprineti razvoju budućih tehnologija.

Izvor: Scientific American

Foto: xload, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Uspešna kompanija nije uvek i dobro mesto za rad

by bifadmin

Da li su kompanije koje ostvaruju odlične poslovne rezultate istovremeno i najbolja mesta za rad? Odgovor na ovo pitanje daje istraživanje „Šta to rade uspešne kompanije u Srbiji?“ koje su sproveli TIM centar, Rezilient, Infostud i Osiguranik.

Rezultati istraživanja kazuju da ova pretpostavka nije uvek tačna. Naprotiv, poslovni uspeh i pozitivno iskustvo zaposlenih često ne idu ruku pod ruku.

To postaje posebno važno u trenutku kada tržište rada prolazi kroz velike promene. Čak 60% zaposlenih u Srbiji planira da promeni posao u narednih godinu dana, dok samo svaki četvrti zaposleni kaže da uopšte ne razmišlja o odlasku.

Istovremeno, prosečan Employee Net Promoter Score (eNPS), pokazatelj spremnosti zaposlenih da preporuče svog poslodavca je u debelom minusu, iznosi čak -45, što ukazuje na ozbiljan problem sa poverenjem i lojalnošću zaposlenih.

Dva puta do poslovnog uspeha

U okviru istraživanja izdvojene su kompanije koje zaposleni ocenjuju kao izuzetno uspešne. Očekivanje je bilo da će analiza pokazati skup zajedničkih karakteristika koje dele sve uspešne kompanije. Umesto toga, otkrivena su dva potpuno različita modela uspešnih kompanija u Srbiji.

Prvi model čine organizacije koje rezultate grade kroz poverenje, razvoj zaposlenih, otvorenu komunikaciju i sistemsku brigu o wellbeing-u. Drugi model čine kompanije koje takođe ostvaruju odlične poslovne rezultate, ali kroz visok pritisak, strogu kontrolu, česte prekovremene sate i kulturu u kojoj je burnout gotovo normalizovan.

Drugim rečima, moguće je biti veoma uspešna kompanija, a istovremeno i ne biti baš tako poželjan poslodavac. Ono što je u ovom trenutku dosta zabrinjavajuće je da je takvih kompanija u Srbiji više, 58% u odnosu na 42% onih sa zdravom kulturom.

Kandidati vide razliku

Na prvi pogled, obe kompanije mogu izgledati jednako privlačno. Imaju poznat brend, stabilno poslovanje i dobre finansijske rezultate. Međutim, iskustvo zaposlenih pokazuje sasvim drugačiju sliku.

U kompanijama sa zdravom organizacionom kulturom čak 62% zaposlenih je angažovano, dok svega 11% planira da napusti organizaciju u narednih godinu dana. Njihov eNPS iznosi +66, što znači da zaposleni aktivno preporučuju svog poslodavca drugima.

Nasuprot tome, u toksičnim kompanijama svega 3% zaposlenih je angažovano, čak 78% planira odlazak, a eNPS pada na -68.

To je problem koji direktno utiče na reputaciju poslodavca, troškove zapošljavanja i sposobnost kompanije da privuče kvalitetne ljude i u krajnjoj liniji na ostvarivanje profita u budućnosti.

Nijedna kampanja ne može da nadomesti loše iskustvo zaposlenih

Poslednjih godina kompanije se puno trude da pokažu i dokažu da su dobri poslodavci. Razvijaju karijerne stranice, snimaju video sadržaje, predstavljaju benefite i ulažu u prisustvo na društvenim mrežama. Međtuim, nijedna kampanja ne može dugoročno da nadomesti loše iskustvo zaposlenih. Kandidati danas mnogo lakše dolaze do informacija. Razgovaraju sa bivšim zaposlenima, čitaju komentare na internetu, prate iskustva ljudi i veoma brzo prepoznaju razliku između onih koje zaista ulažu u svoje zaposlene i onih koje o tome samo govore.

Istraživanje pokazuje da su kompanije koje uspevaju da istovremeno ostvaruju dobre poslovne rezultate i budu poželjni poslodavci one koje grade poverenje u odnosu sa zaposlenima, ulažu u razvoj ljudi, neguju otvorenu komunikaciju i wellbeing ne posmatraju kao benefit, već kao deo poslovne strategije. Finansijski uspeh i dalje jeste važan pokazatelj kvaliteta poslovanja. Ali kada je reč o privlačenju i zadržavanju kvalitetnih ljudi, on više nije dovoljan.

Najveći mit o kompanijama koje rastu je da su zbog toga automatski i odlična mesta za rad. U ovom trenutku one su nesumnjivo uspešne, ali u zemlji koja se suočava sa ozbiljnim nedostatkom radne snage, stalna zamena ljudi ne može biti dugoročno isplativa strategija i neki dugovi sigurno dolaze na naplatu. Nije samo pitanje da li se rezultati ostvaruju, već i na koji način i po koju cenu.

Izvor: Infostud

Foto: ra2studio, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

86% malih i srednjih preduzeća bilo je izloženo sajber-bezbednosnim incidentima tokom protekle godine

by bifadmin

Kaspersky upozorava da napadači trenutno primenjuju iste metode protiv manjih preduzeća koje koriste i protiv velikih kompanija. Kako bi pomogao u jačanju korporativne zaštite, Kaspersky objavljuje nove preporuke, zajedno sa rezultatima globalnog istraživanja svog Centra za interna istraživanja, koji pokazuju da je samo 14% preduzeća sa manje od 500 zaposlenih izbeglo sajber-bezbednosni incident tokom protekle godine.

Iluzija da mala i srednja preduzeća (MSP) mogu ostati ispod radara sajber-kriminalaca postaje stvar prošlosti. Kako manja organizacije ubrzano digitalizuju poslovanje, a troškovi pokretanja sajber-napada drastično opadaju, akteri pretnji sve više usmeravaju pažnju na kompanije u fazi rasta, pretvarajući nove tehnologije u sredstva za napad i iskorišćavajući sve moguće nedostatke u sajber-bezbednosti.

Kaspersky, globalna kompanija koja se bavi sajber-bezbednošću i digitalnom privatnošću, sprovela je anketu među stručnjacima za IT bezbednost iz malih i srednjih preduzeća i velikih kompanija u 18 zemalja[1], kako bi pružila uvid u najkritičnije rizike sa kojima se preduzeća danas suočavaju.

Istraživanje pokazuje da su organizacije u proseku doživele tri različite vrste bezbednosnih incidenata tokom protekle godine. Kada je reč o MSP-ovima na vrhu liste najčešće registrovanih bezbednosnih incidenata nalaze se: fišing (23%), iskorišćavanje ranjivosti povezanih sa AI (18%), kao i iskorišćavanje softverskih ranjivosti, kompromitovanje poslovne elektronske pošte,  deepfake sadržaji i napadi na lanac snabdevanja (15%). Iako su iskorišćavanje ranjivosti nultog dana (zero-day) i napadi putem odnosa od poverenja zauzeli poslednja mesta na listi, čak 8% organizacija suočilo se sa svakom od ove dve izuzetno opasne vrste napada.

Iako je raspodela incidenata bila slična kod kompanija svih veličina, pretnje kao što su masovni napadi malverom, ransomver, kompromitovanje poslovne elektronske pošte i iskorišćavanje ranjivosti povezanih sa veštačkom inteligencijom bile su nešto zastupljenije u kompanijama sa više od 500 zaposlenih.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Investitorsko kolekcionarstvo u Srbiji: Prinos na strast

by bifadmin

Sve više ljudi u Srbiji kupuje predmete koje istovremeno doživljavaju kao ličnu strast i dugoročnu imovinu. Kolekcionari ne ulažu samo u umetnička dela, dijamante, luksuzne satove i oldatajmere, već i u vrhunske boce vina, pa čak i u retke primerke bele tehnike, reklamne table….

Pojedine privatne kolekcije u Srbiji danas se mere stotinama hiljada evra. Investicioni konsultant Vladimir Vasić, izvršni direktor BBS Capital Investment Group kaže za B&F da građani najviše ulažu u nekretnine, ali da sve češće traže i drugu imovinu koja ne zavisi isključivo od bankarskog sistema.

„Umetnine, satovi, vina ili oldtajmeri postaju način diverzifikacije kapitala, najčešće u skladu sa globalnim preporukama da takva ulaganja čine 10-15% ukupne imovine. Kolekcionare pokreće strast, a rast vrednosti dolazi kao prijatna posledica. Onog trenutka kada predmet uđe u tabelu i počne da se posmatra kroz prinos i izlaznu strategiju, hobi postaje investicija“, objašnjava Vasić.

On kaže da je zabluda da kolekcionarski predmeti samo dobijaju na ceni i da tržišta umetnina, vina i luksuznih satova imaju sopstvene cikluse, ograničenu likvidnost, rizik od falsifikata, ali i da je njihova vrednost zapravo onolika koliko je kupac spreman da plati.

Vasić podseća da je Yugo Cabrio, koji je bio predmet viceva zbog loše izrade, danas kolekcionarski oldtajmerski kuriozitet. Dodaje da je slika Paje Jovanovića „Dva bašibozuka pred kapijom“, najskuplja prodata slika jednog srpskog umetnika, sa cenom od oko 530.000 evra. Kao primer iznenađujućeg rasta vrednosti navodi sliku „Selo“ Save Šumanovića, jer je ovo delo prvobitno procenjeno na svega 1.500 evra, a na aukciji je dostiglo vrednost od 64.000 evra.

Putar koji je voleo slike

Rekordne aukcije i medijski eksponirani primeri predstavljaju vrh ledenog brega, a tek kada se zaviri u privatne kolekcije postaje jasno koliko se umetničkih bisera čuva van muzeja. Istoričar umetnosti, kustos i čuveni procenitelj umetnina Nikola Kusovac kaže za B&F da se tržište umetnina po količini novca koja se na njemu obrće, nalazi odmah iza naftne industrije.

Zbog toga nije neobično da ljudi koji vole umetnost i raspolažu viškom kapitala umetnine doživljavaju i kao profitabilno ulaganje. Kusovac napominje da su aukcijske kuće u Srbiji još u povoju, a da kolekcionari najvrednija dela najčešće kupuju na velikim aukcijama u Beču i Budimpešti. Podseća na visoke troškove uvoza umetnina našeg porekla i ukazuje da bi država trebalo da podstiče povratak značajnih dela u zemlju, umesto što ih sadašnjim propisima otežava.

Kusovac ističe da ima više izuzetno važnih privatnih kolekcija, čija se vrednost meri hiljadama evra. „Među kolekcionarima se često nalaze uspešni poslovni ljudi. Deo čuvene zbirke Erika Šlomovića, u kojoj se nalaze dela najvećih imena svetskog slikarstva, čuva porodica Obradović u Beogradu. U kolekciji Zorana Popovića iz Arilja je i šest metara duga slika Dade Đurića, dok je među poznatim kolekcionarima bio i Duško Vujošević“, nabraja Kusovac i dodaje da je jedna od najznačajnijih privatnih zbirki pripadala Vasi Mićiću, nekadašnjem direktoru „Puteva Užice“.

Mićićevu zbirku čini oko 300 dela najvećih slikara s kraja 19. i prve polovine 20. veka. Deo zbirke nalazi se u Hotelu „Palisad“ na Zlatiboru. Menadžer ovog ugostiteljskog objekta Vojislav Janić otkriva za B&F da se u zbirci nalaze dela Paje Jovanovića, Uroša Predića, Jovana Bijelića, Petra Lubarde, Marka Čelebonovića, Miodraga Miće Popovića i Stojana Aralice. Posebno mesto zauzimaju i „Kosovski božuri“ Nadežde Petrović, ali i najveća privatna zbirka radova Save Šumanovića.

Krov na poljskom toaletu – nekoliko hiljada evra

No, kolekcionarstvo obuhvata mnogo više od umetnina. Procenitelj i kolekcionar Jovan Mandić kaže za B&F da se susretao sa najrazličitijim zbirkama – od satova i keramike do starih reklamnih tabli, igračaka i predmeta industrijskog dizajna.

„Imao sam priliku da kupim metarsku emajliranu reklamu iz autoindustrije koja je čoveku godinama služila kao krov na poljskom toaletu. Propustio sam tu priliku, a kasnije je na aukciji prodata kolekcionaru iz Švajcarske za nekoliko hiljada evra. Slična priča je i sa mađarskim Žolnajem, keramici sa početka 20. veka. Komadi koji su se pre desetak godina kod nas mogli kupiti za nekoliko stotina evra, danas na aukcijama u Budimpešti dostižu i do 50.000 evra“, priča Mandić.

Vladimir Vasić dodaje da vrednost ponekad stvara i potpis dizajnera, pa čak i pojedini kućni aparati mogu postati kolekcionarski predmeti. Kao primer navodi limitirane i ručno oslikane modele frižidera nastale u saradnji luksuznih modnih kuća i proizvođača bele tehnike, čija cena može da premaši 50.000 evra.

Penzioni fond iz podruma

Kada se govori o hobijima koji, osim ličnog zadovoljstva, mogu predstavljati i dobro ulaganje, sve češće se pominju vrhunska vina. Gradimir Vukašinović, vlasnik i direktor kompanije „Supernova“, jednog od najvećih uvoznika i distributera vina u Srbiji, kaže za B&F da je domaće tržište kolekcionarskih vina verovatno najveće u regionu.

Procenjuje se da u Srbiji ima između 30 i 50 ozbiljnih kolekcionara, a nekoliko privatnih podruma mogu da se porede sa kolekcijama u razvijenim vinskim zemljama. Boce sa najređim i najskupljim etiketama sveta, poput Domaine de la Romanée-Conti, dostižu i više desetina hiljada evra.

„Vrednost pojedinih premijum etiketa sa godinama raste više nego štednja novca u banci“, navodi Vukašinović i dodaje da poznaje ljude koji svake godine kupuju sanduke vina vredne nekoliko hiljada evra po boci i nazivaju ih svojim „penzionim fondom“.

Vojislav Danilović koji se bavi trgovinom ovih luksuznih kolekcija, kaže za B&F da većina ljubitelja vina u svet kolekcionarstva ulazi iz strasti, a tek kasnije pojedine etikete počinju da posmatraju i kao investiciju.

Jaguar i dijamanti

Slična priča prati i svet oldtajmera. Za Ristu Janjića ljubav prema automobilima vremenom je prerasla u posao, a danas se u njegovoj kolekciji nalaze neki retki modeli. Većinu automobila nabavlja iz SAD, odakle stižu kontejnerima, nakon čega prolaze kroz potpunu restauraciju.

„Pojedini primerci nakon restauracije dostižu izuzetno visoke cene. Mustang iz 1972. godine prodat je za 100.000 evra, dok vrednost pojedinih modela, poput Jaguara XK iz 1959. godine, može da dostigne i 250.000 evra. To jeste luksuzan hobi, ali i veoma težak posao. Tek kada automobil dovedete do savršenog stanja, vidite koliko truda stoji iza svega“, kaže Janjić za B&F.

Među alternativnim oblicima ulaganja svoje mesto imaju i dijamanti. Kako za B&F objašnjava trgovkinja ovom robom u Beogradu Anat Pišot, broj ozbiljnih kolekcionara u Srbiji meri se desetinama, a najtraženiji su retki i sertifikovani primerci vrhunskog kvaliteta, čija vrednost kod pojedinih kolekcija u regionu može da se meri stotinama hiljada, pa i milionima evra.

Pasija važnija od novca

Među kolekcionarima koji su svoje zbirke gradili iz lične strasti a ne iz želje za zaradom, posebno mesto zauzima i Branko Najhold, esejista i istraživač prošlosti Zemuna. Tokom više od tri decenije gradio je nesvakidašnju zbirku koja je obuhvatala i arheološke i etnografske predmete, pa čak i predmete afričke umetnosti, a deo nje poklonio je Zavičajnom muzeju Zemuna.

„Vrednost Najholdove zbirke ne meri se samo tržišnom cenom, već njenim značajem za razumevanje istorije Zemuna. Upravo zahvaljujući entuzijazmu pojedinaca poput Branka Najholda, sačuvani su brojni predmeti koji predstavljaju trajno svedočanstvo o kulturnom i svakodnevnom životu grada kroz različite epohe“, ističe za B&F kustoskinja Muzeja grada Beograda Silvija Krejaković.

Luksuzno seckanje luka

Istoričar umetnost Nikola Kusovac navodi slučaj žene koja je donela na procenu sliku koju je dobila kao porodično nasleđe. Ispostavilo se da je reč o delu savremenog italijanskog slikara čiji radovi dostižu cenu i do 60.000 dolara. Međutim, ona je sa druge strane slike godinama sekla luk, pa se Kusovac i danas sa osmehom priseća koliko se njen suprug naljutio kada je saznao na čemu je pripremala ručak.

Bojana Petrović

Biznis i finansije 247/248, jul/avgust 2026.

Foto: Anidimi, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

CPE: Plata za život za 2026. godinu iznosi 154.740 dinara

by bifadmin
Plata za život za 2026. godinu iznosi 154.740 dinara. To je plata koja je dovoljna da pokrije osnovne socijalne i egzistencijalne potrebe radnika ili radnice i njihovih porodica, baš onako kako minimalnu zaradu definišu i naš Zakon o radu i standardi Međunarodne organizacije rada, saopštio je Centar za politike emancipacije (CPE) nakon urađenog novog obračuna plate za život, na osnovu inflatornih kretanja u 2025. godini.
Iako se jaz između minimalne zarade i plate za život iz godine u godinu smanjuje, on i dalje ostaje veliki. Aktuelna minimalna zarada u proseku iznosi 65.000 dinara i pokriva 42 odsto onoga što je dovoljno za iole dostojanstven život, naveo je CPE.
Kako ističu, iz Vlade Republike Srbije najavljuju da bi nova minimalna zarada od januara 2027. godine mogla da dosegne 70.000 dinara i postavljaju pitanje – da li je to dovoljno za život?
„Svako povećanje minimalnih zarada treba gledati kao pozitivnu tendenciju, ali treba takođe imati u vidu da te zarade, i sa najavljenim povećanjima, daleko zaostaju za iznosom plate za život. Još poraznije zvuči podatak da će se minimalna zarada u 2027. godini nalaziti ispod praga rizika od siromaštva za tročlano domaćinstvo koji je za 2025. godinu iznosio 82.213 dinara“, ukazuje CPE.

Iako zakonski okvir jasno nalaže da bi najniža primanja morala garantovati dostojanstven život radničkih porodica, stvarnost je, dodaju, drugačija – minimalne zarade održavaju ljude u siromaštvu.

„Zato nam je potrebna procena plate za život i razvojna politika koja će imati za cilj da svima obezbedi dostojanstvene zarade od kojih se živi, a ne preživljava“, ističe se u saopštenju.
Obračun plate za život rađen je na osnovu istraživanja međunarodne mreže Clean Clothes Campaign koja okuplja organizacije i sindikate iz celog sveta u borbi za bolje uslove rada u industriji tekstila.

Deklaracija o plati za život koju su, kako se navodi u saopštenju, potpisale četiri sindikalne centrale, više od dvadeset organizacija i 3000 ljudi objavljena je na sajtu platazazivot.rs.

Izvor: N1
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Analize stručnjakaIT i naukaVesti

AI i mediji: Šta nam stvarno donosi član 50 AI Act-a

by bifadmin

Od 2. avgusta 2026. u Evropskoj uniji primenjuje se član 50 Akta o veštačkoj inteligenciji (AI Act), koji donosi nova pravila transparentnosti za određene sadržaje nastale upotrebom AI. Za medije su posebno značajne odredbe koje se odnose na tekstove generisane ili izmenjene uz pomoć veštačke inteligencije, a koji služe za informisanje javnosti o pitanjima od javnog interesa.

Nova pravila, međutim, otvaraju pitanje koje prevazilazi način označavanja sadržaja. Portali jesu registrovani i posluju u konkretnim državama, ali njihova publika nije ograničena državnim granicama. Tekst objavljen u Srbiji može istog trenutka da čita neko u Nemačkoj ili Francuskoj, kao što američki portal može imati veliki broj čitalaca u Evropskoj uniji. Zato se postavlja pitanje čija pravila medij mora da poštuje: države u kojoj je registrovan, mesta na kom je sadržaj proizveden, tržišta kom je namenjen ili države iz koje mu čitalac pristupa?

Kada upotreba AI mora da bude označena

Upotreba veštačke inteligencije u redakciji ne znači nužno da je AI napisala tekst. Može se koristiti za transkripciju intervjua, proveru gramatike, prevođenje, sažimanje dokumentacije ili predlaganje naslova, ali i za gotovo potpuno automatizovano stvaranje i objavljivanje vesti.

Član 50 ne zahteva da medij prijavi svaku upotrebu AI alata. AI-generisan ili manipulisan tekst kojim se javnost informiše o pitanjima od javnog interesa mora biti jasno označen. Ipak, postoji važan izuzetak: ova obaveza ne važi ukoliko je sadržaj prošao ljudsku proveru ili uredničku kontrolu i ukoliko fizičko ili pravno lice preuzima uredničku odgovornost za njegovo objavljivanje.

Zato nije isto da li AI samostalno proizvodi i objavljuje vest, ili novinar koristi generativni sistem za nacrt koji zatim proverava i uređuje. Još više se razlikuje situacija kada se AI koristi za jezičku korekciju ili druge pomoćne poslove. Presudno, dakle, nije samo to da li je korišćena AI, već i kakvu je ulogu imala u nastanku sadržaja, kao i da li je konačni rezultat prošao ljudsku ili uredničku kontrolu.

Član 50 predviđa i tehnički nivo transparentnosti. Pružaoci AI sistema koji generišu sintetički tekst, audio, slike ili video moraju omogućiti da takvi rezultati budu označeni u mašinski čitljivom formatu i tehnički prepoznatljivi kao veštački generisani ili manipulisani.

Posebna pravila važe za deepfake: kada AI stvara ili manipuliše slikom, zvukom ili video-zapisom koji predstavlja deepfake, mora biti navedeno da je sadržaj generisan putem veštačke inteligencije ili izmenjen. Izuzetak predviđen za sadržaj koji je prošao ljudsku proveru ili uredničku kontrolu ne bi trebalo automatski primenjivati na ove vrste sadržaja.

Kako se AI sadržaj reguliše širom sveta

Dok Evropska unija primenjuje jedinstven regulatorni okvir, u ostatku sveta ne postoji zajednički standard za označavanje AI sadržaja u medijima. Negde je transparentnost zakonska obaveza, negde je uređena profesionalnim kodeksima, dok pojedine države još razmatraju buduća pravila.

Kina ima jedan od najširih sistema označavanja AI-generisanog sadržaja. Pravila koja se primenjuju od septembra 2025. obuhvataju tekst, slike, audio i video zapise i predviđaju vidljive oznake i tehničke podatke za identifikovanje porekla sadržaja. Južna Koreja je takođe zakonski uredila transparentnost generativne AI, uz obaveze koje zavise od vrste sadržaja i načina njegove upotrebe.

Sjedinjene Američke Države imaju fragmentisaniji pristup. Na federalnom nivou ne postoji opšta obaveza označavanja AI-generisanih novinskih tekstova, dok savezne države donose sopstvene propise, naročito za deepfake sadržaje, političko oglašavanje i izbore. Do avgusta 2026. godine 29 saveznih država regulisalo je AI-generisane deepfake sadržaje u izbornom kontekstu. Kalifornija ima i posebna pravila o transparentnosti AI-generisanih slika, video i audio sadržaja, ali ona nisu ekvivalent evropskom pravilu za tekstove o pitanjima od javnog interesa.

Velika Britanija nema opšti ekvivalent članu 50 i još raspravlja o budućem sistemu označavanja. Kanada je u julu 2026. otvorila konsultacije o transparentnosti AI sistema i njihovih rezultata, dok se Australija uglavnom oslanja na smernice i preporuke za označavanje AI-generisanog sadržaja.

Srbija za sada nema zakonski ekvivalent članu 50 AI Act-a, ali Kodeks novinara i novinarki Srbije reguliše upotrebu veštačke inteligencije u medijima. On zahteva transparentnu i odgovornu upotrebu AI alata, jasno označavanje sadržaja u čijoj je obradi veštačka inteligencija imala značajnu ulogu, kao i zadržavanje pune uredničke kontrole nad takvim sadržajem.

Gde prestaje domaća, a počinje strana jurisdikcija?

Za tradicionalne medije teritorijalna pripadnost bila je relativno jednostavna: novine su se distribuirale na određenom tržištu, a radio i televizija emitovali program na području za koje su imali dozvolu. Internet je tu vezu promenio. Portal registrovan u Srbiji može imati veliki broj čitalaca u Nemačkoj, Austriji ili Francuskoj, dok američki portal namenjen srpskoj dijaspori mogu istovremeno pratiti ljudi iz Srbije i Evropske unije.

Sama dostupnost sadržaja u nekoj zemlji, međutim, ne znači automatski da je on namenjen tom tržištu. Činjenica da je neko u Nemačkoj otvorio članak objavljen na američkom ili srpskom portalu sama po sebi ne znači da je izdavač tog portala obavezan da primenjuje nemačka ili evropska pravila. Kada bi sama dostupnost bila dovoljna, svaki portal bi potencijalno morao da proverava propise svih država iz kojih mu se može pristupiti.

Granica postaje manje jasna kada medij aktivno usmerava svoj sadržaj ili poslovanje ka određenom tržištu – na primer, kroz posebnu verziju sajta na jeziku te zemlje, sadržaj namenjen tamošnjoj publici ili poslovnim aktivnostima na tom tržištu. Tada veza sa drugom jurisdikcijom može postati znatno čvršća.

Upravo takve situacije obuhvataju propisi sa eksteritorijalnim dejstvom, koji se pod određenim uslovima primenjuju i na subjekte izvan teritorije na kojoj su doneti. Takav pristup postoji i u evropskom AI Act-u. Član 2 predviđa da se određene odredbe mogu primenjivati i na pružaoce i korisnike AI sistema iz trećih zemalja kada se rezultat koji proizvodi AI sistem koristi u Evropskoj uniji, dok Recital 22 govori o situacijama u kojima je rezultat proizveden izvan EU namenjen korišćenju u Uniji.

To ipak ne znači da svaki strani portal koji ima čitaoce u EU automatski potpada pod AI Act. Formulacija da se rezultat AI sistema „koristi u Uniji“ ne znači da je svaka internet stranica dostupna iz EU obuhvaćena evropskim propisom, a Recital 22 upućuje na nameravanu upotrebu rezultata u Uniji. Zato nije dovoljno utvrditi gde je portal registrovan ili odakle dolaze njegovi čitaoci, već kakva stvarna veza postoji između izdavača, načina upotrebe AI, sadržaja i evropskog tržišta.

Između zakona, kodeksa i internih pravila

Isti novinski sadržaj zato može biti povezan sa više regulatornih i profesionalnih sistema. Na njega mogu uticati zakoni države u kojoj izdavač posluje, novinarski kodeksi, propisi druge jurisdikcije ako postoji dovoljna veza sa njenim tržištem, ali i pravila platformi preko kojih se sadržaj distribuira.

Društvene mreže, video-platforme, pretraživači i drugi posrednici mogu imati i sopstvene zahteve za AI-generisani ili manipulisani sadržaj. Oni nisu zakoni, ali mogu uticati na to kako će članak biti označen, prikazan, preporučen ili distribuiran. Zato se na pitanje da li medij mora da označi upotrebu AI ne može uvek odgovoriti samo na osnovu toga u kojoj državi je registrovan.

Transparentnost kao zajednički imenitelj

Različiti pristupi država pokazuju da ne postoji jedinstveno pravilo o označavanju AI sadržaja u medijima. Problem dodatno komplikuje to što se AI može koristiti u gotovo svakoj fazi novinarskog rada, od transkripcije i jezičke obrade do stvaranja fotografija, pisanja i automatskog objavljivanja, pa sama oznaka da je „korišćena AI“ često ne govori šta je tehnologija zaista uradila.

Buduća pravila zato moraju da odgovore na dva pitanja: kako publici pružiti dovoljno informacija o poreklu sadržaja i čiji propisi važe kada sadržaj prelazi granice? Ovo drugo je znatno složenije: države donose propise unutar svojih jurisdikcija, dok objavljeni sadržaj gotovo trenutno postaje dostupan širom sveta. Pravo je i dalje teritorijalno. Informacija više nije.

Autor: Milena Šović, AI Implementation Specialist & Content Trainer

Foto: AndrewLozovyi, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

U Japanu o starijim građanima brinu – stariji građani

by bifadmin

U 37,1 odsto japanskih domaćinstava koja brinu o starijem članu porodice, osoba koja pruža negu ima 75 ili više godina.

Ovaj podatak pokazalo je Sveobuhvatno istraživanje uslova života iz 2025. godine, koje oslikava posledice ubrzanog starenja japanskog društva. Od ukupno 55,1 miliona domaćinstava, njih 27,6 miliona ima najmanje jednog člana starijeg od 65 godina.

U Japanu ima 17,5 miliona domaćinstava koja čine samo starije osobe, od kojih su 9,3 miliona ljudi koji žive sami. Žene čine oko 60 odsto samačkih staračkih domaćinstava, između ostalog i zato što u proseku žive duže od muškaraca. Zbog toga mnogi bračni parovi stariji od 65 godina nakon smrti jednog supružnika ostaju samačka domaćinstva.

Japan ima jedno od najstarijih stanovništava na svetu, a nedostatak profesionalnih negovatelja sve više otvara pitanje ko će u budućnosti brinuti o rastućem broju starijih građana. Istovremeno, zahvaljujući dužem životnom veku i boljem zdravstvenom stanju, deo starijih ljudi i dalje može da pruža podršku članovima porodice kojima je pomoć potrebna.

Izvor: Nippon

Foto: Mylene Larnaud, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Na kraju jula devizne rezerve iznosile 30,5 milijardi evra

by bifadmin
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) su na kraju jula ove godine iznosile oko 30,5 milijardi evra i u odnosu na kraj juna povećane su za 893 miliona evra, saopštila je danas NBS.
Taj iznos deviznih rezervi obezbeđuje pokrivenost novčane mase M1 od 168,3 odsto i sedam meseci uvoza robe i usluga, što je više nego dvostruko iznad standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.

Neto devizne rezerve (bruto devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, obaveze prema

Međunarodnom monetarnom fondu po osnovu aranžmana i drugim osnovima) na kraju jula iznosile su 25,99 milijardi evra, i takođe su, kao i bruto devizne rezerve, bile na rekordnom nivou posmatrano krajem meseca.
U odnosu na kraj juna neto devizne rezerve veće su za 930,6 miliona evra.

Najveći priliv u devizne rezerve tokom jula ostvaren je po osnovu intervencija NBS na domaćem deviznom tržištu neto kupovinom deviza u iznosu od 570 miliona evra (s tim da je kupovina od 135 miliona evra ugovorena krajem juna, a izvršena/saldirana je, odnosno imala efekat na priliv deviza u julu).

Izvor: Beta
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci