Kompanije u industriji marihuane u SAD imaju velika očekivanja od rasta na tržištu EU, zbog blaže regulative i nižih poreza. Evo zašto bi ono moglo da procveta i preraste u industriju vrednu 50 milijardi dolara, nadmašujući čak i Sjedinjene Države

Aleks Kvon, suosnivač i izvršni direktor proizvođača opreme za vejpove Active iz Kalifornije, počeo je da prodaje svoju tehnologiju za vejp uređaje sa THC uljem kanabisa kompanijama u Velikoj Britaniji pre oko dve godine.

„Prvo smo samo zakoračili na evropsko tržište, ali sada smo obukli kupaći. I stigli smo do stomaka,“ kaže 40-godišnji Kvon, koji je kompaniju osnovao 2018. „Uskoro ćemo zaroniti.“

Active, za koji Forbes procenjuje da ostvaruje više od 100 miliona dolara godišnjeg prihoda, prodaje vejp uređaje za ulja nekim od najvećih kanabis kompanija u SAD-u. Tu su Trulieve, Green Thumb Industries i Curaleaf.

Prodor na evropsko tržište

Pre nekoliko godina, kompanija nije imala nikakav posao u Evropi. Danas, više od pet odsto njenog prihoda dolazi od kanabis firmi iz Velike Britanije. Ta zemlja legalizovala je medicinsku marihuanu 2018. Nemačka je legalizovala medicinsku upotrebu 2017. i otvorila ograničeno rekreativno tržište 2024. Kvon trenutno pregovara o ugovoru sa jednim brendom iz EU. On bi dodatno proširio poslovanje Active-a u Evropi. „Evropa lako može postati 20 odsto našeg prihoda“, kaže on.

Ekspanziju van Amerike Kvon ne shvata olako. Evropska unija, u kojoj oko 25 zemalja ima neki oblik legalizacije ili dekriminalizacije kanabisa, mogla bi postati tržište od 50 milijardi dolara godišnje, prema podacima Whitney Economics. Uslov je proširenje reformi po celom kontinentu. A Kvon želi da Active bude deo te industrije od samog početka.

„Mislim da je Evropa bojno polje na kojem će se odlučiti sudbina kanabisa. To je kapija ka ostatku sveta“, kaže Kvon.

Očekuje se da će tržište kanabisa u SAD-u porasti sa 32 milijarde dolara godišnje prodaje na oko 46 milijardi dolara. I to u naredne tri godine. To predstavlja stopu rasta od 44 odsto, prema podacima firme BDSA.

Evropa kao nova Meka

Sa druge strane, očekivanja su da će tržište EU porasti za čak 115 odsto u istom periodu. Američke kanabis kompanije ne mogu da transportuju proizvode preko granica saveznih država. U EU je dozvoljeno da se biljka uzgaja u jednoj zemlji i izvozi širom kontinenta.

Za sada je tržište kanabisa u EU još uvek malo. Prema predstojećem izveštaju firme Prohibition Partners, očekuje se da će godišnja prodaja ove godine dostići 1,2 milijarde dolara. Prognozira se da će tržište porasti na 2,6 milijardi dolara do 2028. U narednih deset godina će se popeti na šest milijardi dolara što je više od 400 odsto rasta u odnosu na sadašnji nivo.

Nemačka, najveća ekonomija EU i najrazvijenije legalno tržište marihuane na kontinentu, prošle godine je ostvarila oko 500 miliona dolara prodaje. Očekivanja su da će do kraja 2025. dostići gotovo milijardu dolara.

Velika Britanija, koja nije deo EU od Bregzita 2020. trenutno ima medicinsko tržište vredno oko 255 miliona dolara godišnje. Holandija i Švajcarska su pokrenule pilot-programe za testiranje rekreativne upotrebe kanabisa. Poljska, Češka i druge zemlje su pokrenule medicinske programe. Malta i Luksemburg trenutno imaju programe za rekreativnu upotrebu. Francuska je predložila mere za legalizaciju medicinskog kanabisa.

U EU postoje finansijski podsticaji, u SAD ne

U SAD 38 saveznih država ima neki oblik legalizacije i one su prošle godine generisale 32 milijarde dolara legalne prodaje kanabisa. Tržište Evrope je trenutno veličine ekonomije kanabisa u saveznoj državi Nju Džerzi. Ipak, potencijal za rast i praktične regulative koje dozvoljavaju da se kanabis legalno uzgaja u zemljama poput Španije i Portugala i izvozi u druge države, stvorili su snažnu investicionu osnovu za neke američke kompanije koje su uložile stotine miliona dolara u EU tržište.

Bo Vitni, osnivač firme Whitney Economics za analizu tržišta kanabisa, kaže da je Evropa tržište koje je previše važno da bi bilo zanemareno. Dok su SAD imale veliku prednost — Kalifornija je legalizovala medicinsku marihuanu još 1996. evropsko tržište karakteriše saradnja sa vladama i finansijski podsticaji koje SAD nemaju. (Ulazak na tržište Evrope je skup i zahtevan. Firme moraju imati proizvodne pogone sa EU GMP sertifikatom, što je zapravo prednost za investitore jer smanjuje konkurenciju. Neke zemlje dozvoljavaju isključivo farmaceutske proizvode od kanabisa.)

U SAD-u, samo 27 odsto kanabis kompanija je profitabilno. Opterećeni su saveznim zabranama, preteranom regulacijom i visokim porezima na nivou saveznih država i lokalnih zajednica. Bivši predsednik Džo Bajden pokrenuo je federalni pregled s ciljem da marihuana bude prekategorizovana kao manje opasna supstanca. Podsetimo, trenutno je u istoj kategoriji kao heroin i LSD. Ipak, taj proces je Američka agencija za borbu protiv droga (DEA) zaustavila. A sada, sa Donaldom Trampom reforme su stavljene na čekanje, uprkos činjenici da je Tramp tokom kampanje podržao promene u zakonima o marihuani.

„Tržište u SAD-u funkcioniše od države do države i disfunkcionalno je“, kaže Vitni. „Iz investicione perspektive, to je visok rizik sa niskim prinosom – što je potpuno pogrešno.“

EU tržište znatno funkcionalnije

Nasuprot tome, zemlje poput Nemačke pristupile su legalizaciji na praktičan način, integrišući kanabis u postojeći medicinski sistem. U Velikoj Britaniji i Nemačkoj, pacijenti mogu otići kod svog redovnog lekara po recept za marihuanu. Mogu je podići u običnim apotekama ili naručiti iz onlajn apoteka, koje im kanabis šalju poštom na kućnu adresu.

Kompanija Curaleaf, sa sedištem u saveznoj državi Masačusets, trenutno je najveći američki igrač na evropskom tržištu. Proširila se na UK i EU 2021. kada je kupila firmu Emmac Life Sciences. Reč je o vertikalno integrisanom lancu za medicinski kanabis koji ima lokacije za uzgoj, proizvodne i distributivne pogone širom Nemačke, Italije, Portugala, Španije i Velike Britanije za 286 miliona dolara (od čega 50 miliona u gotovini i 17,5 miliona akcija Curaleafa).

Boris Džordan, osnivač i izvršni direktor kompanije Curaleaf, izjavio je tokom konferencijskog poziva povodom akvizicije firme Emmac da će evropsko tržište „na kraju parirati američkom“.

Firma Emmac je od tada integrisana u Curaleaf-ovu strategiju za inostrano poslovanje i postala je Curaleaf International. Kada se pogleda rast prihoda, međunarodno poslovanje Curaleafa daleko nadmašuje rast u SAD-u. Prošle godine, Curaleaf International je ostvario prihod od 105 miliona dolara, što je povećanje od 72 odsto u odnosu na 2023. kada je prihod iznosio 61 milion dolara. U SAD-u, s druge strane, Curaleaf je ostvario prihod od 1,2 milijarde dolara u 2024. što je 1.000 odsto više od prihoda evropskog ogranka, ali je to ipak blagi pad u odnosu na 1,3 milijarde dolara u 2023. godini.

EU će na kraju parirati Americi

Huan Pablo Martinez, izvršni direktor kompanije Curaleaf International, veruje da se Džordanova prognoza ubrzano ostvaruje. „Ukupno tržište koje možemo da obuhvatimo definitivno postoji, stope rasta su tu i uveren sam da će ovo tržište postati veće,“ kaže Martinez.

U međuvremenu, Cookies, kultni brend kanabisa koji su osnovali muzičar i preduzetnik Berner, prodaje kanabis u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Izraelu i Tajlandu, a uskoro planira lansiranje prodaje i u Australiji. Radeći po licenci, Cookies ima ugovore sa tri kompanije koje uzgajaju njihove sorte u Portugalu, Nemačkoj i Kanadi.

Parker Berling, predsednik Cookies-a, kaže da je na početku međunarodna ekspanzija bila deo strategije da budu prvi američki brend u svakoj zemlji gde je marihuana legalna. Sada, „međunarodni sektor je najbrže rastući deo naše kompanije“, kaže Berling. „Godinama prodajemo na međunarodnom nivou, ali u poslednjih nekoliko meseci i do kraja ove godine, to postaje značajan deo našeg poslovanja.“

Vil Mjuk, suosnivač londonske privatne investicione firme Artemis Growth Partners, koja upravlja imovinom vrednom skoro 400 miliona dolara, udvostručuje fokus na Evropu. Mjuk kaže da Artemis, koji je od 2018. uložio 200 miliona dolara u američke kanabis kompanije, više ne traži aktivno prilike za ulaganje u Severnoj Americi. Od 2022. godine, Artemis je uložio oko 25 miliona dolara u evropske kompanije, uključujući dansku firmu Valcon, koja se bavi ekstrakcijom kanabisa, a Mjuk smatra da postoji prilika da ulože još do 50 miliona dolara u EU.

Ima i pesimizma

„Naša [evropska] strategija stvarno daje rezultate,“ kaže on. „Razbija.“

Naravno, nisu svi optimistični po pitanju Evrope. Kristofer Inton, analitičar iz Morningstar-a koji prati kanabis kompanije, kaže da je toliki priliv interesa iz SAD i posebno Kanade, koje legalno mogu da izvoze marihuanu u EU, neodrživ.

„Perspektive za međunarodnu medicinsku marihuanu su obećavajuće, ali je to takođe mesto gde svi koji se bore vide priliku kao božiji dar,“ kaže Inton. „Ako svi vide to kao božiji dar, verovatno neće biti božiji dar ni za koga.“

Uostalom, industrija je već čula slična obećanja. Kada je Kanada 2019. federalno legalizovala kanabis, investitori su preplavili tržište kapitalom verujući da Kanada može snabdevati svoje domaće tržište, SAD i ostatak sveta. Dok su reforme u SAD stale, kanadski proizvođači su ostali sa viškom zaliha, cena kanabisa po kilogramu je pala, i kompanije se bore za opstanak od tada. Isto se može desiti i u Evropi, ali sa populacijom od 745 miliona ljudi, trebalo bi mnogo kanabisa da bi se tržište srušilo.

Izvor: Vil Jakovic, novinar Forbes
Foto: Pixabay

U Narodnoj skupštini resorni odbor usvojio izveštaju o radu Državne revizorske institucije za 2024. godinu

U izveštaju o radu Državne revizorske institucije (DRI) za 2024. godinu, koji je danas usvojio skupštinski Odbor za finansije, navodi se da je iznos nepravilnosti poslovanja u oblasti javnih nabavki bio vredan 108,22 milijarde dinara (923 miliona evra).

Kroz javne nabavke u Srbji godišnje inaće prošđe vrdnot od četiri milijarde evra.

Vršilac dužnosti predsednika Državne revizorske institucije, Marija Obrenović, tokom predstavljanja izveštaja navela je da je program revizije za 2024. godinu u potpunosti ispunjen, a najznačajniji efekti su evidentiranje imovine i obaveza u vrednosti većoj od 902 milijarde dinara.

– Najznačajniji efekti po iznosima jesu evidentiranje imovina i obaveza od preko 902 milijardi dinara, kao i finansijski efekti u vidu ušteda i povećanja prihoda u iznosu od najmanje 560,9 miliona dinara. Drugi značajni efekti su izmene Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, čime je omogućeno dobijanje tačnih podataka o obveznicima naknada, što će u narednom periodu uticati na efekasniju naplatu – rekla je Obrenović.
Tokom 2024. godine DRI je izdala ukupno 606 revizijskih izveštaja, kontrolisala je 316 subjekata revizije.

Obrenovićeva je istakla da je Državna revizorska institucija tokom 2024. godine skrenula pažnju na propise koji nisu doneti, na pitanja koja nisu uređena postojećim propisima, neusaglašenost propisa i drugih akata.

Navela je i da su nedovoljno uređeni načini evidentiranja nepokretnosti u Srbiji kao i pravila za evidentiranje promena na imovini, što značajno utiče na potpunost i pouzdanost Finansijskih izveštaja države i ukazuje na potrebu uređenja tih pitanja zakonom ili podzakonskim aktima.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay