EkonomijaVesti

Najveći svetski penzioni fond ostao bez 40 milijardi dolara

by bifadmin

Norveški penzioni fond, ujedno i najveći svetski investicioni fond, u prvom je tromesečju 2025. zabeležio gubitak od gotovo 40 milijardi dolara, što predstavlja njegov najveći gubitak u poslednjih godinu i po dana.

Fond je izgubio 415 milijardi norveških kruna (tačno 39,72 milijarde dolara), što ilustruje koliko su tržišta postala nepredvidiva, čak i za institucije koje upravljaju bilionima, pišu Reuters, Bloomberg, CNBC.

Inače, fondom upravlja Norges Bank Investment Management (NBIM) u ime norveškog stanovništva. Osnovan je 1990-ih godina kako bi ulagao višak prihoda od naftne i gasne industrije, a danas ulaže u više od 8.600 kompanija u 63 zemlje.

Suština problema u proteklom kvartalu bio je tehnološki sektor, koji je godinama bio motor rasta. Nakon izuzetno uspešne 2024, kada su deonice tehnoloških divova donele rekordne profite, početak 2025. doneo je nagli preokret. Deonice tehnoloških kompanija našle su se pod pritiskom zbog globalne tržišne nestabilnosti, što se odmah odrazilo na fond, čijih je približno 70 posto ulaganja uloženo u deonice, a najveći deo u američke tehnološke kompanije.

NBIM drži velike udele u američkim tehnološkim divovima kao što su Meta, Alphabet, Amazon, Nvidia, Tesla i Microsoft. Njihova slabost dodatno je naglašena nakon trodeljne rasprodaje megakapitalizovanih tehnoloških deonica u martu, kada je s tržišta izbrisano 2,7 biliona dolara tržišne vrednosti. Ova rasprodaja bila je podstaknuta rastućim strahovima oko učinaka carinskih politika predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa.

Izvor:Poslovni dnevnik
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
PromoVesti

Šta treba znati o investicionom zlatu

by bifadmin

Zlato postaje sve češća investicija širom sveta, u aprilu ove godine žuti metal je probio sva očekivanja i dostigao najveću cenu u istoriji – 3,400$ za jednu uncu (31.1g), što je oko 110 dolara a jedan gram.

Razlog za ovaj nivo interesovanja za zlato je to što se ono definiše kao “investicija sigurnog utočišta”. U periodima geopolitičke nesigurnosti, ekonomske krize i visoke inflacije zlato se javlja kao čuvar vrednosti.

Tenzije između svetskih sila, Trampove tarife, konflikti u Ukrajini i pojasu gaze, visoka inflacija, slab dolar i slaba svetska ekonomska slika – sve utiče na cenu. Centralne banke, privatni investitori i pojedinci širom sveta se okreću žutom metalu.

Ali nisu svi informisani o ovoj temi. Mnogi ne znaju šta razlikuje investiciono zlato od “običnog” zlata ili od nakita. Mnogi i dalje misle da je zlato investicija koju samo bogati mogu da priušte. Iz tog razloga, hajde da vidimo šta je investiciono zlato.

Šta je investiciono zlato?

Prvo je bitno definisati šta je investiciono zlato.

Od ovog metala proizvodi se mnoštvo proizvoda i za svaki postoji posebna ponuda i tražnja (samim tim i formiranje cene) i tretiraju se drugačije od strane zakona. To je jako bitno kao što ćemo videti.

Investiciono zlato je zakonski definisano sredstvo, koje je oslobođeno od PDV-a pri prodaji u Srbiji i Evropi. Ovaj faktor čini investiciono zlato pravom investicijom.

Da bi neki proizvod od zlata spadao zakonsku kategoriju investicionog zlata, proizvod mora ispunjavati određene kriterijume. Najbitnije, on mora biti u obliku zlatne poluge, kovanice ili zlatne pločice. Pogledajmo ostale uslove za svaki pojedinačni slučaj.

Investiciona zlatna kovanica

Da bi se tretirala kao investiciono zlato, zlatna kovanica mora:
• biti iskovana (tj. proizvedena) nakon 1800. g.;
• biti ili je bila zakonito sredstvo plaćanja u zemlji porekla;
• imati čistoću od minimum .900 (21,6 karata);
• se prodavati po ceni koja nije više od 80% veća od spot cene zlata koje sadrži.

Kovanice koje datiraju pre 1800. godine smatraju se istorijskim predmetima i kulturnim dobrom.

Definitivno najpopularniji zlatnik u Srbiji je dukat Franca Jozefa. Ovaj dukat proizvodi Austrijska kovnica (Munze Osterreich) i on ima dugu istoriju i tradiciju u krajevima biše Austro-Ugarske monarhije. Ova kovanica se i dalje proizvodi i dan-danas.

Dobar primer zlatne kovanice koja je takođe zakonsko sredstvo plaćanja je Bečka filharmonija. Ova jako popularna austrijska kovanica nosi nominalnu vrednost od 100 evra i može biti korišćena kao zakonsko sredstvo plaćanja u Austriji. Što znači da vi sa ovom kovanicom možete platiti račun ili porez u Austriji.

Vrednost ove kovanice kao investicionog zlata je neuporedivo veća nego njena vrednost kao zakonitog sredstva plaćanja. U trenutku pisanja članka cena ovog zlatnika je skoro 3400 evra, a ukoliko se koristi kao platno sredstvo njime će moći da se kupi roba i usluge za samo 100 evra.

Nominalna vrednost kovanica je više uspomena na vreme zlatnog standarda kada se zlato koristilo kao novac. Danas ove kovanice su investicija i forma štednje.

Mnoge kovanice kao što su dukat Franca Jozefa ili Bečka filharmonija dolaze u različitim veličinama što omogućava likvidnost i pristupačnost i manjim budžetima.

Investiciona zlatna poluga ili pločica

Budući da zlatna poluga predstavlja određenu količinu zlata dobijenu livenjem ili kovanjem zlata, za nju nema toliko zahteva.

Čistoća poluge ili pločice treba da bude minimum .995 (23,88 karata). Ova čistoća predstavlja zakonski minimum, ali gotovo sve moderne poluge proizvedene od strane renomiranih proizvođača (kao na primer Švajcarske rafinerije Valcambi, Argor-Heraeus ili PAMP) imaju čistoću 999.9 (24k). Na samoj poluzi se navode težina, čistoća, proizvođač, serijski broj, dok samo pakovanje sadrži sertifikat autentičnosti.

Težina investicionih poluga može značajno varirati – na primer, zlatne pločice od 1 gram, do poluga od 12,5 kilograma (400 unci) koje uglavnom stoje u trezorima centralnih banaka. Ove poslednje su standard prilikom međubankarskog plaćanja i često se mogu videti na filmovima.

Manje zlatne poluge od 1g, 2.5g ili 5g čine zlato pristupačnom investicijom i za manje budžete.

Svi nabrojani kriterijumi ukazuju na to da je zlato usko definisana kategorija investicije. Ovi kriterijumi su standardizovani širom sveta i iz tog razloga je investiciono zlato svetski prepoznatljiva investicija s kojom možete bilo gde trgovati.

Ulaganje u zlato predstavlja formu dugoročne štednje, koja je prosta i pristupačna i za početnike koji nikada ranije nisu investirali, to je jedan od mnogih faktora njegove popularnosti.

Foto: Shutterstock

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Plate u javnom i državnom sektoru veće nego kod privatnika

by bifadmin

Ubedljivo najmanji prosek 53.967 dinara, zabeležen je kod preduzetnika i zaposlenih kod njih. Prosečne februarske neto plate zaposlenih u javnom sektoru u Srbiji su prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iznosile 108.210 dinara i veće su od plata radnika van javnog sektora, čiji je februarski neto prosek 101.669 dinara

Ubedljivo najmanji prosek – 53.967 dinara, zabeležen je kod preduzetnika i zaposlenih kod njih.

Među zaposlenima u javnom sektoru najveći prosek ostvarila je državna administracija -123. 637 dinara a najmanji lokalna administracija – 90.932 dinara.

Kada je reč o javnim preduzećima, prosek u državnim preduzećima iznosio je 115.408 a u lokalnim 97.207 dinara.

Izvor:Tanjug

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
VestiZabava

Zašto su Nostradamusova proročanstva i dalje popularna

by bifadmin

Nostradamus je bio francuski lekar koji je lečio obolele od kuge. Takođe je bio astrolog amater i napisao je Proročanstva (Les Prophéties)

Posle smrti pape Franje, zabeležen je nagli porast internet pretraga u vezi sa Nostradamusom, francuskim astrologom iz 16. veka. Nije prvi put da njegova proročanstva bude interesovanje tokom velikih svetskih događaja. Zašto ovaj prorok i dalje privlači toliku pažnju?

Mišel de Nostrdam, poznat kao Nostradamus, bio je francuski lekar koji je lečio obolele od kuge.

Astrologijom se bavio amaterski i napisao je knjigu Proročanstva (Les Prophéties), koja je objavljena 1555. godine.

Sadrži 942 zagonetnih katrena (četvorostiha), za koje je tvrdio da predskazuju budućnost, a mnogi katastrofalne događaje.

Jedna od pesama, koje se često opisuju kao nejasne i van konteksta, protumačena je tako da se odnosi na „smrt veoma starog pontifeksa”, što su neke objave na društvenim mrežama i tekstovi na internetu povezali sa smrću pape Franje.

Međutim, od 1555. godine preminulo je desetine papa, tako da nije jasno zašto bi se to odnosilo na papu Franju.
Astrologija, pseudonauka koja tvrdi da zvezde mogu da utiču na događaje u životima ljudi, doživela je procvat popularnosti u 16. veku.

Kratke i zagonetne pesme postale su izuzetno popularne

Svuda su se otvarali objekti u kojima su astrolozi nudili savete o svemu, od karijere i ljubavi do zdravlja.

Jedan od njih bio je Nostradamus, koji je vodio popularni astrološki centar i tumačio horoskope bogatih i moćnih.

Ipak, nikada nije završio zvaničnu obuku za astrologiju, koja je u to vreme bila akademska disciplina, pa su ga neki savremenici smatrali šarlatanom.

Uprkos tome, njegove kratke i zagonetne pesme postale su izuzetno popularne u narodu i bile su bestseleri.

Za većinu Evropljana 16. vek je bio izuzetno težak period – ratovi, nestašice hrane i glad, a kuga je harala gradovima.

U takvom haosu, Nostradamusova proročanstva nudila su i upozorenja i neobičan osećaj utehe.

„Kolektivna anksioznost bila je veoma duboka”, kaže Mišel Fefer, istoričarka nauke i religije na Univerzitetu u Oksfordu, u Engleskoj.

„U vremenima velike neizvesnosti kao što je bio taj period, ljudi tragaju za odgovorima, za smernicama i za uveravanjem da ipak postoji neki viši plan”.

Kao što i danas ima ljudi koji se oslanjaju na horoskop, u vreme Nostradamusa njegove pristalice su u njegovom radu pokušavale da pronađu smisao u svetu punom nemira, ali i osećaj da su promene na pomolu.

Stotinama godina kasnije, njegove pristalice su tvrdile da je predvideo mnoge velike istorijske događaje, među kojima su oba svetska rata, bacanje nuklearnih bombi na Hirošimu i Nagasaki, uspon Hitlera, i izbijanje pandemije kovida-19, iako ove događaje nije imenovao.

„Nostradamusova proročanstva su napisana izuzetno nejasnim izrazima koji mogu da se uklope u bilo koju okolnost”, kaže Džoel Rolo-Koster, profesorka srednjovekovne istorije na Univerzitetu u Rod Ajlendu, u Sjedinjenim Državama (SAD).

„Ono što je neodređeno, dvosmisleno i nejasno svako može da tumači na svoj način.”

Uprkos tome, njegovo ime i proročanstva su opstalu u kolektivnoj mašti.

Nema konkretnih datuma

Zahvaljujući „vanvremenskoj” prirodi njegovih proročanstava, jer samo mali broj sadrži konkretne datume, knjige koje tumače Nostradamusov rad prodate su u ogromnim tiražima.

Samo na engleskom jeziku postoji više od 100 različitih naslova.

Novija izdanja, koja Nostradamusova proročanstva povezuju sa dešavanjima u svetu, pomogla su da se njegovo mesto u javnoj svesti učvrsti tokom 20. veka.

Nakon terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. godine, knjige o Nostradamusu bile su među najprodavanijim, jer su mnogi njegovi sledbenici tvrdili da je predvideo ove događaje.

Američki dnevnik Njujork tajms je tada izvestio o elektronskoj pošti koja je kružila nakon napada.

U tom mejlu su bili kombinovani delovi različitih stihova iz Nostradamusovih dela i reči koje uopšte nije napisao da bi se stvorio dramatičan tekst, koji je sugerisao da je predvideo šta će se dogoditi.

U tekstu su se bile i sledeće reči: „Vatra se približava velikom novom gradu/U gradu Jorku biće velikog rušenja”.

Među drugim događajima za koje su Nostradamusove pristalice tvrdile da ih je predvideo su i sletanje američke letelice Apola 11 na Mesec, katastrofa američkog svemirskog šalla Čelendžer, pa čak i smrt kraljice Elizabete II.

Danas, većina ljudi verovatno ne traži izvorne tekstove, već na Nostradamusovo ime nailazi u tekstovima na internetu ili mimovima na društvenim mrežama.

Druga proročanstva o papama ponovo su se pojavile na internetu.

Ponekad zabava vodi ljude ka određenim uverenjima

Proročanstvo o papama, koje se pripisuje Svetom Malahiji, prema tumačenju nekih ukazuje da bi papa Franja mogao da bude poslednji rimokatolički poglavar.

Međutim, stručnjaci dovode u pitanje autentičnost ovog teksta i smatraju da je stvoren u političke svrhe.

„Proročanstva su intrigantna i fascinantna, a neki ljudi su skloni da veruju u ono što je van granica uobičajenog razmišljanja. To je deo naše prirode“, kaže Džozef Jusinski, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Majamiju, u SAD-u.

„Ponekad zabava vodi ljude ka određenim uverenjima, a ponekad jednostavno usvajaju ideje koje su prijatne ili utešne.”

U vremenu nesigurnosti, nije iznenađenje što su Nostradamusova i druga proročanstva i dalje široko popularna, tvrde stručnjaci.

„U teškim vremenima, astrologija i predskazanja koji pokušavaju da predvide buduće događaje ili otkriju skriveno znanje su izuzetno privlačni ljudima”, kaže Mišel Fefer.

„Ljudi se ne nose uvek dobro sa neizvesnošću, a astrolozi i proroci su oduvek bili cenjeni jer su mogli da pomognu ljudima da donose teške odluke, ali i da ih uteše, ukazujući da je sve to deo nekog većeg plana”.

Izvor: BBC News-Danas
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Koji motivi pokreću ljude da šire teorije zavere

by bifadmin

Teorije zavere, prema britanskim psiholozima, pokreće jedan iznenađujući faktor – zlonamernost (eng. spitefullnes).

Već postoje tri ustanovljena motiva za zavere.

Epistemološki motivi, odnosno potreba da se razume svet. Potreba za sigurnošću, poznata kao egzistencijalni motivi. Potreba za društvenim značajem, ili socijalni motivi.

U tri studije koje su obuhvatile 1.000 učesnika, psiholozi sa Univerziteta Stafordšir i Univerziteta Birmingem, istraživali su kako zlonamernost interaguje sa sva tri motiva.

Viši nivoi zlonamernosti

Otkrili su da viši nivoi zlonamernosti ne samo da su povezani sa jačim verovanjem u teorije zavere, već da zlonamernost zapravo izaziva da ljudi sa tri navedena prediktora veruju u njih.

„Ne sugerišemo da ljudi svesno biraju da budu zlonamerni kada veruju i šire teorije zavere“, rekla je koautorka Megan Berni sa Univerziteta Birmingem.

„Umesto toga, naši nalazi sugerišu da osećaj nepovoljnog položaja u te tri oblasti može izazvati zajedničku psihološku – zlonamernu – reakciju, koja čini pojedince receptivnijima za verovanje u teorije zavere“.

Istraživanje ima implikacije za najbolje strategije suprotstavljanja teorijama zavere.

Autori su, na primer, otkrili da je najjača povezanost bila između verovanja, zle namere i nesigurnosti u vezi sa svetom.

Medijska pismenost i komunikacija nauke

Oni sugerišu da se ovo može rešiti putem efikasnije komunikacije nauke i medijske pismenosti o složenim temama koje imaju za cilj suzbijanje dezinformacija.

Istraživači takođe sugerišu da napori za borbu protiv verovanja u teorije zavere ne bi trebalo da se fokusiraju samo na suprotstavljanje dezinformacijama. Već i na rešavanje socijalnih i političkih uslova koji podstiču osećanja isključenosti, nesigurnosti i konkurencije, kao što su finansijska nesigurnost i nejednakost.

Za one koji se osećaju da su u nepovoljnoj poziciji prihvatanje i širenje teorija zavere može da podrije status profesionalaca i institucija, dok istovremeno jača ego, identitet i autonomiju samih teoretičara zavere.

Zlonamernost kao psihološki motiv obično se pojavljuje kada se ljudi osećaju da su u „konkurentskoj nepovoljnosti“. Često kada se osećamo nesigurno, ugroženo ili nedovoljno cenjeno, objasnio je vodeći istraživač Dejvid Gordon sa Univerziteta Stafordšir.

Jednaki tereni

Zlonamernost je želja da se ‘izjednače tereni’ pokušajem da se spusti neko drugi, jer se čini da nema drugog izbora, dodao je Gordon.

„Teorije zavere mogu poslužiti kao način da pojedinci zadovolje ovu želju odbijanjem stručnog mišljenja i naučnog konsenzusa“.

U međuvremenu, autori sugerišu da njihovi rezultati imaju implikacije na to kako bi odgovori na teorije zavere trebalo da se formulišu.

Vredno je imati na umu, rekli su, da oni koji ih šire možda nisu u potpunosti uvereni u ono što tvrde. Umesto toga, možda jednostavno pokušavaju da nanesu štetu i izazovu nesigurnost.

Izvor: Ema Volkot, saradnica Forbes
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Nastavlja se demografsko starenje stanovništva i smanjenja broja žena u reproduktivnom dobu

by bifadmin

Srbija je u trećoj deceniji depopulacije, odnosno smanjenja broja stanovnika, u kojoj dominira negativan prirodni priraštaj, ali je značajan i doprinos negativnog migracionog salda.

To se navodi se u studiji Republičkog zavoda za statistiku (RZS) „Stanovništvo Srbije-dinamika i strukture, 2022“ i dodaje da su unutrašnje migracije važniji faktor od spoljnih u dinamici stanovništva.

Smanjenje ukupnog broja stanovnika u zemlji od 8,0 odsto između poslednja dva popisa bilo je izrazito regionalno neravnomerno, uz najnepovoljnije trendove u istočnim i južnim delovima zemlje.

Što se grada Beograda tiče, navodi se da se on još nije suočio sa padom broja stanovnika, isključivo zahvaljujući pozitivnom bilansu unutrašnjih preseljavanja, dok je emigracija najizraženija na severu Vojvodine.

Nastavlja se demografsko starenje stanovništva, koje se uočava preko povećanja udela starijih osoba, rasta prosečne i medijalne starosti, kao i izraženije dominacije žena među starijim populacionim grupama.

Istovremeno, dolazi do velikog smanjenja broja žena u reproduktivnom dobu, što će, kako ukazuju iz RZS, imati direktan uticaj na buduće demografske procese.

Beleži se i dramatičan preokret u rodnom jazu u obrazovanju, jer starije generacije imaju više obrazovanih muškaraca, dok kod mlađih žene u proseku dostižu više nivoe obrazovanja.

Od 10 obrazovno najboljih opština čak osam je iz centra Beograda, dok su ruralne opštine na istoku i jugoistoku među najlošijima.

Broj domaćinstava je porastao, ali se prosečan broj članova domaćinstva smanjuje, pa je 2022. godine, kada je rađen poslednji popis stanovništva, iznosio 2,6. Primetan je porast udela samačkih domaćinstava, koja čine trećinu svih domaćinstava u Srbiji.

Stručnjaci RZS ukazuju da je sve je manje porodica bračnih parova, sa decom i bez dece, dok su porodice vanbračnih parova i jednoroditeljske porodice u porastu.

Tradicionalno, muškarci su većinom nosioci domaćinstava u Srbiji, više od 60 odsto u 2022. godini, iako je primetan trend smanjenja njihovog udela.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Prosečna neto zarada za februar 103.519 dinara, a medijalna 80.732 dinara

by bifadmin

Prosečna zarada (bruto) u Srbiji obračunata za februar ove godine iznosila je 142.908 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 103.519 dinara, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Medijalna neto zarada iznosila je 80.732 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do tog iznosa.

Rast bruto i neto zarada u periodu januar‒februar 2025. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 11,1 odsto nominalno, odnosno 6,2 odsto realno.

U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečne bruto i neto zarade za februar 2025. godine nominalno su veće za 10 odsto, a realno za 5,3 odsto.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Anker otvara prodavnicu u Beogradu – svoju prvu prodavnicu u Evropi

by bifadmin

Anker, globalni lider u tehnologiji za punjenje uređaja i pametnoj potrošačkoj elektronici, sa ponosom najavljuje svečano otvaranje svoje prve zvanične Anker prodavnice u Srbiji, koja se nalazi u Galerija Beograd, najvećem šoping centru na Balkanu.

Nova prodavnica, prva ove vrste za brend u Evropi, predstavlja važan korak u širenju Anker-a kroz jugoistočnu Evropu, donoseći njegovu svetski priznatu tehnologiju, dizajn proizvoda i usluge direktno srpskim potrošačima. Sa snažnim fokusom na inovacije, bezbednost i održivost, Anker je globalno prepoznat po tome što je redefinisao način na koji ljudi pune, napajaju i povezuju svoje uređaje.

„Otvaranje naše prve zvanične prodavnice u Srbiji predstavlja strateški prelomni trenutak za Anker u centralnoj i jugoistočnoj Evropi. Balkansko tržište ima ogroman potencijal, a Srbija je u srcu tog rasta. Potpuno smo posvećeni izgradnji dugoročne dostupnosti, podrške i vidljivosti u Srbiji kroz jake lokalne partnerstva i direktnu maloprodajnu prisutnost. Naš cilj je da obezbedimo da svaki korisnik na ovom tržištu ima pristup sigurnim, visokim performansama proizvoda koji unapređuju njihov svakodnevni tehnološki doživljaj“, rekao je Yang Chen, Sales Director za region centralne Evrope u kompaniji Anker.

Osnovan 2011. godine od strane grupe bivših Google inženjera, Anker Innovations je započeo sa jasnom misijom: da stvori pouzdana, visokoperformansna rešenja za punjenje na koja ljudi mogu da se oslone. Danas, Anker je prepoznat u više od 150 zemalja kao go-to brend za tehnologiju punjenja, power bank uređaje i mobilne dodatke, sa sve većim ekosistemom pametnih uređaja i potrošačke tehnologije.

Anker-ov uspon do globalne prepoznatljivosti temelji se na inovacijama najnovije generacije i dizajnu usmerenom ka korisnicima. Od brzih GaNPrime™ adaptera za punjenje do pametnih PowerIQ™ power bank uređaja, Anker proizvodi postavili su nove industrijske standarde za bezbednost, brzinu i efikasnost. Brend je takođe odgovoran za uspešne podbrendove kao što su Soundcore (premium audio oprema), eufy (pametni uređaji za dom i robot usisivači), Nebula (prenosni projektori) i Anker Solix (održiva solarna rešenja).

Iza uređaja, Anker je izgradio reputaciju za kvalitet, izdržljivost i poverenje – vrednosti koje su omogućile lojalnost tehnološki osvešćenih korisnika, digitalnih nomada i čak Apple prodavnica širom sveta.

Otvoranjem prve zvanične VIP prodavnice u Srbiji u aprilu 2025. godine u Galerija Beograd, Anker nastavlja da širi svoju prisutnost u Evropi, približavajući vrhunsku tehnologiju potrošačima koji traže snagu, performanse i sigurnost.

„Ponosni smo što otvaramo prvu zvaničnu Anker prodavnicu u Evropi – upravo ovde u Beogradu, u Galerija šoping centru. Beograd je bio prirodan izbor, zahvaljujući prijateljskim odnosima između Kine i Srbije, kao i podršci našeg lokalnog partnera, kompanije Atom Partner. Anker proizvodi se nalaze u Apple prodavnicama širom sveta, a sarađujemo sa partnerima u više od 150 zemalja. Pozivamo sve da posete, istraže brend Anker i isprobaju uzbudljivu tehnologiju koju donosimo u ovo inspirativno novo poglavlje“, rekao je Domagoj Čavar, Senior sales manager za Anker Adriatic region.

Centar za premium tehničke dodatke

Anker VIP prodavnica će prikazivati najbolju ponudu brendova, uključujući:

• Anker Charging Solutions: Brzi punjači, power bank uređaji, GaN tehnologija adaptera i kablovi kojima veruje milioni korisnika širom sveta.
• Soundcore Audio: Bežične slušalice, earbud uređaji i zvučnici koji kombinuju bogat zvučni kvalitet i pametan dizajn.
• eufy Smart Home Devices: Pametni usisivači, sigurnosne kamere i zvona na vratima, napravljeni za jednostavnost i efikasnost.
• AnkerWork: Profesionalne web kamere, USB-C hub uređaji i konferencijski uređaji namenjeni savremenim hibridnim radnim okruženjima.

Kupci koji posete prodavnicu moći će da isprobaju, testiraju i kupe proizvode lično, uz pomoć obučenog osoblja koje će im pružiti asistenciju, demonstracije i savete. Takođe, imaće priliku da osvoje vredne poklone i nagrade.

„Tokom poslednjih nekoliko godina, srpski potrošači su pokazali neverovatnu entuzijazam kroz naše online platforme. Otvaranje fizičke prodavnice je prirodan sledeći korak“, rekao je Ninko Đurić, generalni menadžer kompanije Atom Partner, zvanični distributer Anker uređaja za Srbiju. „Ovaj koncept nam daje priliku da unapredimo iskustvo uživo i prikažemo ceo spektar naše tehnološke ponude, sve pod jednim krovom.“

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Banca Intesa i EBRD obeležile deset godina programa „Žene u biznisu“ u Srbiji

by bifadmin

Banca Intesa, članica međunarodne bankarske grupacije Intesa Sanpaolo, i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) obeležile su deset godina uspešne saradnje na realizaciji programa finansijske i poslovne podrške razvoju ženskog preduzetništva „Žene u biznisu“ u Srbiji namenjenog malim i srednjim preduzećima kojima upravljaju žene.

Na svečanom događaju organizovanom povodom obeležavanja ovog jubileja potpisana je i nova, osma po redu kreditna linija u okviru programa „Žene u biznisu“, u iznosu od 15 miliona evra. Zahvaljujući prethodnim kreditnim linijama ukupne vrednosti od 39,5 miliona evra, Banca Intesa je do sada podržala brojne preduzetnice kroz povoljne kredite sa relaksiranim zahtevima u pogledu kolaterala, obezbeđene uz podršku donatora programa – Evropske unije, Italije, Luksemburga i Švedske.

„Kada smo se 2015. godine pridružili EBRD programu Žene u biznisu kao prva banka na srpskom tržištu koja je realizovala ovu inicijativu, imali smo jasan cilj – da pružimo konkretnu podršku preduzetnicama i doprinesemo njihovoj većoj ekonomskoj inkluziji. Danas sa ponosom mogu reći da smo taj cilj ne samo ispunili, već i višestruko nadmašili. Kroz ovaj program do sada smo obezbedili gotovo 40 miliona evra povoljnih kredita i podržali oko 4.000 projekata preduzetnica širom Srbije. Pomažući im da razviju poslovanje, unaprede poslovne veštine i postanu deo šire preduzetničke zajednice, doprineli smo ne samo ekonomskom osnaživanju žena, već i ukupnom privrednom razvoju, jačanju konkurentnosti i otvaranju radnih mesta“, izjavio je Darko Popović, predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa.

Pored finansijske, preduzetnicama je u okviru programa „Žene u biznisu“ na raspolaganju i savetodavna podrška, učešće na radionicama za unapređenje poslovanja i veština, mentoring program i brojne aktivnosti koje im pružaju priliku da se upoznaju i razmene iskustva sa drugim poslovnim ženama.

„Ponosni smo što obeležavamo deceniju partnerstva sa Banca Intesa u okviru programa Žene u biznisu koji je ostvario značajan uticaj u Srbiji. Od 2015. godine, ova saradnja je pokretačka snaga većeg finansijskog uključivanja i osnaživanja preduzetnica, podržavajući samo u Srbiji skoro 4.000 preduzeća koje vode žene. Kada je EBRD pokrenuo program „Žene u biznisu“ na Zapadnom Balkanu, bila je to pionirska inicijativa za uklanjanje upornih prepreka sa kojima se žene suočavaju u pristupu finansijama i savetodavnim uslugama. Zahvaljujući snažnoj posvećenosti partnera kao što su Banca Intesa i kontinuiranoj podršci donatora kao što su Evropska unija, Švedska, Italija i Luksemburg, ova inicijativa je prerasla iz pilota u regionalni program od 160 miliona evra koji podržava preko 8.000 preduzeća. Ova godišnjica nije samo proslava postignutih rezultata, već i potvrda naše posvećenosti inkluzivnom i održivom ekonomskom razvoju. Nastavićemo da sarađujemo sa našim partnerima kako bismo osigurali da žene širom Zapadnog Balkana imaju alate, resurse i mogućnosti da napreduju kao preduzetnice i poslovne liderke“, rekla je Aleksandra Vukosavljević, direktorka EBRD-a za finansijske institucije za Zapadni Balkan i Istočnu Evropu.

Na Zapadnom Balkanu, uključujući i Srbiju, preduzetnice se i dalje suočavaju sa brojnim izazovima, kako u pogledu pristupa finansijama, tako i znanju, što utiče na ekonomske mogućnosti koje imaju za osnivanje i razvoj preduzeća. Sa ciljem promovisanja ženskog preduzetništva kroz uklanjanje prepreka, EBRD je 2014. godine kreirala program „Žene u biznisu“ na Zapadnom Balkanu i u Turskoj.

Od tada, program je podržalo oko 8.000 mikro, malih i srednjih preduzeća širom regiona na čijem su čelu žene i pomogao im da razviju svoje poslovanje sredstvima u vrednosti od oko 110 miliona evra. Pored finansiranja, u okviru programa sprovedeno je preko 600 savetodavnih projekata sa malim i srednjim preduzećima koje vode žene, kao i obuke za više od 4.000 učesnica.

Foto: Darko Radulović

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

DIGITAL DAY 2025: Povratak čoveka u centar digitalne revolucije

by bifadmin

U vreme kada veštačka inteligencija preuzima primat u digitalnom svetu, konferencija Digital Day 2025 donosi ključno pitanje: kako zadržati ljudski faktor u centru tehnološkog napretka? Pod sloganom „U centru pažnje.“, najznačajnija regionalna konferencija o digitalnom marketingu održaće se 29. i 30. maja u Domu omladine Beograda.

Internet revolucija je kontinuirani proces bez kraja. Pitanje koje se nameće jeste: Jesmo li dovoljno informisani i sposobni da ga razumemo i pravilno koristimo? Upravo ovaj izazov predstavlja centralnu temu ovogodišnjeg Digital Day-a.
Danas je AI u centru pažnje kao jedan od najmoćnijih alata koji oblikuju budućnost digitalnog oglašavanja. Kao nesumnjivi game-changer, veštačka inteligencija optimizuje targetiranje, personalizuje sadržaj i poboljšava efikasnost kroz brzu analizu podataka. Međutim, istovremeno raste zabrinutost zbog njenog uticaja na privatnost, sigurnost podataka i sposobnost da zameni ljudsku kreativnost.

U današnjem digitalnom prostoru, ljudsko iskustvo mora ostati prioritet. Tehnologija je stvorena od strane ljudi da služi ljudima. Etička razmatranja moraju biti vodilja u razvoju i implementaciji novih tehnologija. Ako je veštačka inteligencija u centru pažnje, ona ne može stajati sama – mora biti u službi čovečanstva.

Na 14. izdanju Digital Day-a, istražićemo načine za dizajniranje inkluzivnijeg i korisnički orijentisanog interneta. Stručnjaci i inovatori iz industrije tehnologije, medija i marketinga okupiće se da podele svoja iskustva i istraže kako svi možemo učestvovati u ovoj transformaciji.

Vrhunski govornici na Digital Day 2025

Ovogodišnju konferenciju predvode renomirani međunarodni stručnjaci:
Konstantin Kamaras, suosnivač i počasni predsednik IAB Europe, doprinosi konferenciji svojim ogromnim iskustvom. Kao suosnivač IAB Europe iz 2002. godine i najduže služeći predsednik Upravnog odbora, Konstantin trenutno obavlja funkciju počasnog predsednika od 2018. Takođe vodi projekat „Najbolje prakse u digitalnom izdavaštvu“ pri OPA Europe.

Kolin Luis, direktor Retail Media Works, donosi ekspertizu iz oblasti maloprodajnih medija. Sarađuje sa najvećim svetskim brendovima na razvoju njihovih mogućnosti digitalnog poslovanja u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Australiji, Novom Zelandu i Turskoj. Kao višestruko nagrađivani međunarodni marketinški stručnjak sa više od 25 godina iskustva, savetuje brendove visoke klase u industrijama robe široke potrošnje, putovanja, tehnologije i e-trgovine.

Liz Lon iz Financial Times-a ima 12 godina iskustva u vođenju timova za proizvode i 3 godine u razvoju sopstvenih biznisa. Njen rad fokusiran je na primenu veštačke inteligencije u finansijama, nekretninama, zdravstvu i obrazovanju. Trenutno vodi tim za proizvode koji razvija AI alate za Financial Times.

Dvodnevni program pun inspiracije

Digital Day 2025 donosi bogat program tokom dva dana konferencije. Konferencija će tradicionalno biti otvorena predstavljanjem rezultata AdEx istraživanja za prethodnu godinu. Prvi dan će biti posvećen preseku stanja u digitalnoj industriji, dok će drugi dan predstaviti praktične primere iz oblasti primene veštačke inteligencije.

Ključne teme uključuju integraciju veštačke inteligencije u kreativne procese, izazove u zaštiti privatnosti korisnika, transformaciju maloprodajnih medija kroz digitalne tehnologije i budućnost digitalnog izdavaštva u eri automatizacije.
Dvodnevni format omogućiće dublji uvid u sve aspekte odnosa čoveka i tehnologije. Poseban naglasak biće stavljen na praktične primere uspešne saradnje između ljudske kreativnosti i veštačke inteligencije, sa studijama slučaja iz vodećih svetskih agencija i brendova.

U centru pažnje

Slogan naglašava ključnu poruku konferencije – digitalni prostor mora biti oblikovan prema potrebama čoveka, od strane ljudi, sa ljudskim vrednostima u centru.

U vremenu kada veštačka inteligencija sve više preuzima kontrolu nad digitalnim svetom, ključno je zadržati ljudsku perspektivu i osigurati da tehnologija služi poboljšanju ljudskog iskustva, a ne obrnuto. Digital Day 2025 pruža platformu za razmenu ideja koje će oblikovati budućnost digitalne industrije u kojoj je čovek u centru pažnje.

Digitalni marketing danas se nalazi na prekretnici između sve moćnijih AI alata koji menjaju način na koji kreiramo sadržaj i rastuće svesti o potrebi očuvanja autentičnosti u komunikaciji sa potrošačima. Digital Day 2025 biće mesto gde ćemo zajedno tražiti odgovore na pitanje kako postići optimalni balans.

Pridružite nam se 29. i 30. maja u Domu omladine Beograda i postanite deo ovog važnog dijaloga o budućnosti digitalnog prostora. Kotizacije su dostupne na www.digitalday.rs.

Mixx Awards

Kao svake godine svečana dodela MIXX nagrada će se održati nakon završetka konferencije Digital Day, ovaj put 30. maja u Klubu „Beton“ u Beogradu. Podsećamo da je prijava otvorena do 30. aprila u ponoć i da je od ove godine novi pravilnik donosi jasnije definisane kriterijume i procedure.

 

 

 

 

 

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci