Страна 261 – Biznis i Finansije

Počev od ovog meseca, stanovnici Njujorka dužni su da kompostiraju

by bifadmin 29. април 2025.

Od 1. aprila Njujorčani su u obavezi da otpatke od hrane, baštenski otpad i druge organske ostatke odvajaju od preostalog smeća, piše portal Klima 101.

Obavezu prikupljanja organskog otpada i kompostiranja nameće im zakon koji je stupio na snagu još u oktobru 2024. godine, ali su stanovnici Njujorka imali grejs period sve do ovog meseca, odnosno period privikavanja. Sada kada je on istekao, kršenje novih pravila trebalo je da donese udarac po džepu od minimalno 25 dolara.

Međutim, ubrzo nakon početka primene, Njujork je privremeno obustavio novčane kazne. Komunalne službe produžile su, naime, period edukacije zgradama sa manje od 30 stambenih jedinica kako bi stanovnici imali više vremena da nauče kako da sortiraju otpad. Sa druge strane, zgrade sa preko 30 stambenih jedinica koje dobiju više od četiri upozorenja zaradiće neslavno zvanje „upornih prekršilaca” i novčanu kaznu od 100 dolara.

Kada se okonča obustava kažnjavanja, objekti koji budu mešali organski otpad sa ostalim smećem ili ne budu koristili odgovarajuće kante mogu da se suoče sa novčanim kaznama od najmanje 25 dolara za prvi prekršaj. Svakim narednim prekršajem, kazne rastu.

Šta sve Njujorčani prikupljaju?

Organski otpad baca se u posebne smeđe kante koje su prošle godine mogle da se dobiju besplatno, a sada su dostupne po ceni od 44 dolara. Stanovnici mogu koristiti i sopstvene kante, pod uslovom da nisu veće od 208 litara i da imaju poklopac.

Otpad koji se kompostira uključuje lišće i baštenski otpad, uključujući cveće i novogodišnje jelke, otpad od hrane kao što su meso, kosti i mlečni proizvodi, ostatke od kuvanih obroka, kompostabilne proizvode poput kesa, kao i npr. kutije od pice.

Kontrole će vršiti posebno osoblje, tzv. supervizori sanitacije, tako što će ispitivati sadržaj kesa za smeće, proveravajući da li u njima ima organskog otpada.

Prema navodima nadležnih službi, organski otpad prikuplja se istim danima kada i reciklabilni, a koristiće se za proizvodnju biogasa i komposta.

Oko 60% komposta prodavaće se baštovanima, dok će ostatak biti prosleđen parkovima i lokalnim zajednicama. U periodu od aprila do septembra, sami stanovnici takođe će moći da preuzmu besplatan kompost u sklopu postrojenja za kompostiranje, kao i na dodatne dve lokacije.

Kompostiranjem inače se smanjuje količina otpada od hrane i posledično štetne emisije, a dobija se kompost koji unapređuje kvalitet zemljišta. U Njujorku, to je ujedno i strategija borbe protiv pacova.

San Francisko je još 2009. uveo obavezu kompostiranja, a prošle godine na taj poduhvat odlučila se i čitava jedna nacija. U pitanju je Francuska.

Izvor: Klima 101

Foto: Couleur, Pixabay

29. април 2025. 0 komentara

Promo

OTP banka i stručni žiri proglasili finaliste projekta Generator EDU

by bifadmin 29. април 2025.

OTP banka i stručni žiri odabrali su 10 finalista programa Generator EDU koji je pokrenut s ciljem pronalaska inovativnih rešenja za unapređenje finansijske pismenosti među đacima osnovnih i srednjih škola. Među njima su prosvetni radnici, organizacije civilnog društva i startapi čije su se ideje istakle u snažnoj konkurenciji, imajući u vidu da je na ovogodišnji ciklus konkursa pristiglo čak 113 prijava, što potvrđuje koliko je bio potreban.

Među finalistima su dve osnovne škole iz Beograda i Trstenika, tri gimnazije iz Beograda i Šida, tri organizacije civilnog društva i dva startapa. Njihova rešenja odlikuju izuzetno visok kvalitet, inovativnost, kreativnost, ali i raznolikost. Pred stručnim žirijem je sada još teži zadatak jer uskoro treba da donesu odluku o tome ko su pobednicima osmog ciklusa Generatora, najnagrađivanijeg projekta OTP banke.

Prema rečima Vuka Kosovca, člana Izvršnog odbora OTP banke Srbija zaduženog za poslovanje sa stanovništvom i razvoj digitala, o tome da konkurs Generator ima sve više značaja i uticaja iz godine u godinu, potvrđuje i činjenica da je kroz prethodnih sedam ciklusa već podržano gotovo 100 inovativnih rešenja.

„Kada jedna ideja izraste u brend koji godinama inspiriše, motiviše i menja stvari nabolje – znate da ima snagu da traje. Generator je upravo to. Od prvog ciklusa do danas, podržali smo veliki broj originalnih i vrednih rešenja koja su ponudila odgovore na važne društvene izazove. Poslednja dva ciklusa bila su fokusirana na „zelena“ rešenja koja doprinose dekarbonizaciji, a ove godine se vraćamo jednoj od oblasti koja je za OTP banku strateški važna – finansijskoj pismenosti. Izuzetno smo ponosni na ovoliki odziv i broj prijavljenih projekata, a pored kvantiteta posebno nas raduje kvalitet prijavljenih rešenja. Bilo je izuzetno teško odabrati 10 najboljih, a tek nas čeka najzahtevniji deo – odabir pobednika.“

O tome zašto je finansijska edukacija važna, a samim tim i konkursi poput Generatora EDU, Milica Babić, vodeći konsultant za komunikacije, CSR i održivost, ističe:

„Verujemo da znanje o novcu treba da postane dostupno svakom detetu, svakom đaku, ali znamo da to ne možemo sami. Zato nas raduje što smo u ovom ciklusu udružili snage sa prosvetnim radnicima, startapima i organizacijama koje svakodnevno stvaraju promene. Naša uloga je da ih osnažimo i pružimo podršku – jer verujemo da upravo iz takvih partnerstava nastaju rešenja koja imaju stvarni uticaj.“

Kako treba da izgleda pobedničko rešenje

Kako bi odabrali najbolje među odličnima, članovi žirija rukovode se jasno definisanim kriterijumima. U fokusu su izvodljivost i održivost ideje – projekti moraju imati jasan plan potrebnih resursa, kao i realnu mogućnost realizacije u roku od šest meseci od dobijanja nagrade. Prednost imaju ona rešenja koja imaju potencijal da rastu zajedno sa svojim korisnicima, uz plan za dalji razvoj i primenu.

Imajući u vidu da su prijave na konkurs Generator EDU bile otvorene za prosvetne radnike s jedne strane i startape i organizacije civilnog društva s druge, njihova rešenja se blago razlikuju. Prosvetni radnici su dostavili rešenja koja se naslanjaju na postojeće obrazovne programe osnovnih i srednjih škola, a koja će moći da se implementiraju u redovnom školskom programu – kako kroz nastavne, tako i kroz vannastavne aktivnosti. Civilni sektor i preduzetnici imali su zadatak da razmišljaju šire od prostora učionice, a u pravcu neformalnih inovativnih obrazovnih praksi, kao i digitalnih rešenja.

Generator EDU je doneo sinergiju ideja iz različitih perspektiva jedne iste, strateški važne teme za celo društvo.
Zahtevni zadatak odabira po jednog pobednika iz obe grupe prijavljenih poveren je stručnom žiriju koji čine partneri projekta – organizacija Dostignuća mladih, kompanija Mastercard, fondacija Nordeus, BOŠ, PWC, ICT Hub, Centar za promociju nauke, United Media, IP Booka, Srpski filantropski forum, Trag fondacija i Inspira Grupa.

Ovim povodom, Darko Radičanin, izvršni direktor Dostignuća mladih u Srbiji, internacionalne organizacije civilnog društva sa dugom tradicijom i praksom na polju finansijske edukacije koja je ujedno strateški partner novog Generator EDU konkursa izjavio je:

„Kroz dve decenije rada sa mladima i nastavnicima, uverili smo se koliko je važno da se znanja iz oblasti finansijske pismenosti prenose na način koji je životan, primenjiv i inspirativan. Upravo to prepoznajemo u rešenjima finalista Generatora EDU – ideje koje spajaju obrazovanje, inovaciju i društvenu odgovornost. Zbog toga nam je posebno značajno što ovaj konkurs ne prepoznaje samo dobre inicijative, već i gradi mostove između obrazovanja i prakse. Ulaganje u finansijsku pismenost mladih je ulaganje u stabilnije, sigurnije društvo, a drago nam je da se kroz ovu inicijativu glas prosvetnih radnika, startapa i organizacija civilnog društva jasno čuje i vrednuje.”

OTP banka i ove godine nagrađuje najbolje ideje

Kao i u svim prethodnim ciklusima Generatora, OTP banka nastavlja tradiciju nagrađivanja najboljih ideja. U ovogodišnjem ciklusu, nagradni fond u iznosu od dva miliona dinara biće dodeljen pobednicima u dve kategorije. Za prosvetne radnike nagrada će biti podeljena na dva dela – učitelji, nastavnici, profesori samostalno ili u timu dobijaju uplatu kao fizička lica u iznosu od 200.000 dinara, a škola čiji je projekat odabran dobija 800.000 dinara za implementaciju projektnog rešenja. U kategoriji gde učestvuju civilni sektor i preduzetnici ceo iznos nagrade od milion dinara namenjen je pravnom licu za implementaciju projektnog rešenja.

Pored nagradnog fonda, finalistima sleduje medijska promocija i snimanje promotivnog spota u organizaciji OTP banke. Projekti i rešenja finalista biće predstavljeni na sajtu Generator, u tradicionalnim medijima, kao i na društvenim mrežama OTP banke, što se u svim prethodnim pozivima pokazalo kao najveća vrednost za finaliste.

29. април 2025. 0 komentara

Poreska uprava Srbije donela rešenja o porezu za one koji izdaju stan na dan

by bifadmin 29. април 2025.

Poreska uprava Srbije najavila je danas da svi poreski obveznici, koji ostvaruju prihod od pružanja ugostiteljskih usluga (tzv. stan na dan) u narednom periodu mogu da očekuju poreska rešenja.

Rešenja će danas biti predata pošti, objavljeno je na sajtu Poreske uprave.

Navedeno je da se po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji rešenja smatraju dostavljenim po isteku roka od 15 dana od dana predaje pošti.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

29. април 2025. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Šta je bolje biti – aktivan kupac ili kupac-proizvođač struje?

by bifadmin 29. април 2025.

Za one koji sami proizvode velike količine struje za potrebe preduzeća, moglo bi da isplativije da „promene kategoriju“, kažu stručnjaci.

U zavisnosti od situacije na tržištu električne energije i od njegovog budućeg razvoja, moguće je da isplativiji koncept od kupaca-proizvođača budu aktivni kupci, rekao je danas Željko Marković iz Saveza energetičara.

On ističe da iako, kada je u pitanju privreda, na prvi pogled deluje da bi možda koncept kupca-proizvođača bio nešto povoljniji u odnosu na aktivnog kupca, to prvenstveno zavisi od cene po kojoj Elektroprivreda Srbije (EPS) otkupljuje proizvedenu energiju prilikom neto-obračuna.

– U svakom slučaju, mislim da neće biti velike razlike, tako da, imajući u vidu upravo veće mogućnosti za aktivnog kupca kao i da snaga nije ograničena, to će biti prevladavajući koncept u budućnosti – istakao je on za portal Energije Balkana.

Prema njegovim rečima, aktivni kupac je krajnji kupac (može biti i grupa krajnjih kupaca što zajednički deluju), koji koristi ili skladišti električnu energiju proizvedenu u okviru svojih objekata ili koji samostalno prodaje proizvedenu električnu energiju, a takođe može učestvovati u uslugama fleksibilnosti ili merama energetske efikasnosti.
Dodaje da je preduslov je da ove aktivnosti ne predstavljaju njegovu osnovnu komercijalnu ili profesionalnu delatnost.

– Aktivni kupac ima pravo da učestvuje na tržištu električne energije direktno ili putem agregiranja, prodaje sopstvenu proizvedenu električnu energiju uključujući i putem ugovora o otkupu električne energije, koristi sopstvenu proizvodnju isključivo za svoje potrebe i učestvuje u uslugama fleksibilnosti i šemama energetske efikasnosti – kaže Marković.

On ističe i da aktivni kupac može da poveri trećoj strani izgradnju, upravljanje i održavanje elektroenergetskih objekata, kao i upravljanje podacima, s tim da se treća strana ne može smatrati aktivnim kupcem.

Definicija aktivnog kupca u našem Zakonu o energetici je usklađena sa Direktivom Evropske unije (2019/944), koja uređuje unutrašnje tržište električne energije.

Prozjumer samo „pozajmljuje“ višak

S druge strane, kupac-proizvođač je krajnji kupac koji je na unutrašnje instalacije priključio sopstveni objekat za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije, pri čemu se proizvedena električna energija koristi za snabdevanje sopstvene potrošnje, a višak proizvedene električne energije predaje u mrežu, navodi medij.

– Stoga vidimo da je koncept aktivnog kupca širi u odnosu na kupca-proizvođača, gde kupac-proizvođač ima samo mogućnost da plasira višak proizvedene energije kroz ugovor sa snabdevačem, kao neto-merenje kada su u pitanju domaćinstva, ili neto-obračunavanje, u slučaju pravnih lica – rekao je stručnjak.

Napomenuo je da je najvažnija razlika između ova dva koncepta to što EPS kao snabdevač preuzima balansnu odgovornost za kupce-proizvođače bez nadoknade kada su u pitanju domaćinstva, ili uz neku nadoknadu kada su u pitanju kupci-proizvođači koji imaju neto-obračunavanje, dok aktivni kupci moraju urediti svoju balansnu odgovornost.

Balansna odgovornost znači da kupac mora sam da bude odgovoran za stabilnost svoje isporuke struje, i tehničke i količinske ili da plati uslugu balansiranja nekom od učesnika na tržištu koji se time bavi,

Aktivni kupci mogu da prodaju višak energije i da na taj način utiču na konkurenciju i razvoj tržišta.

– Oni predstavljaju važan segment tržišta u EU, a sigurno će tako biti i kod nas, jer korist je višestruka, ali najvažnija je njihova uloga u razvoju novih kapaciteta iz obnovljivih izvora, a u budućnosti će sve više biti važan i njihov doprinos u pružanju usluga koje će omogućiti veću fleksibilnost sistema, kao i njihovo učešće u programima energetske efikasnosti – navodi Marković.

Stručnjak navodi da, pored već navedenih koristi koje ostvaruju za sebe, oni doprinose smanjenju emisija i zaštiti životne sredine, pomažu stabilnost tržišta i cena električne energije time što razvijaju lokalnu ekonomiju i smanjuju zavisnost od uvoza električne energije, i povećavaju stabilnost sistema budući da decentralizuju proizvodnju električne energije, pa je sistem manje ranjiv na ispade velikih generatorskih jedinica.

Izvor: 24sedam/Energija Balkana

29. април 2025. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Da li ostati paušalac, preći na vođenje knjiga ili osnovati doo?

by bifadmin 29. април 2025.

Da li vam se čini da je vaš biznis prerastao postojeći okvir poslovanja? Sve češće vam stižu veći projekti, prihod raste, ali i dilema – ostati paušalac, preći na vođenje knjiga ili osnovati doo?

Ova pitanja muče mnoge domaće preduzetnike, posebno kada dostignu pragove propisane zakonima o porezu i PDV-u. I iako je svaki model poslovanja zakonski definisan, pravi izazov je pronaći onaj koji se najviše isplati u konkretnom slučaju. U razgovoru za eKapiju, poreski stručnjak Đerđ Pap objašnjava ključne momente kada se preduzetnici nalaze na raskrsnici i nudi smernice za donošenje pametne odluke.

– Kada u toku kalendarske godine prihod pređe 6 miliona dinara, preduzetnik više ne može ostati paušalac u sledećoj godini, ili čak u drugoj polovini te iste godine ako je prag probijen u prvoj polovini – navodi Pap. Tada mora da bira – da li će preći na vođenje knjiga kao preduzetnik ili osnovati društvo sa ograničenom odgovornošću.

Oporezivanje

Međutim, važno je znati da ova tranzicija ne dolazi bez ograničenja. Naime, preduzetnik koji vodi knjige ima dva načina da se oporezuje. Jedan je putem lične zarade, koji je povoljniji, a drugi je klasični sistem oporezivanja gde se porez i doprinosi plaćaju u visini od 44% na dobit, što je, navodi naš sagovornik, ogromno opterećenje.

– Preduzetnik koji sa paušala prelazi na vođenje knjiga, u prvoj godini nema mogućnost da koristi povoljniji način oporezivanja putem lične zarade. Automatski podleže klasičnom modelu gde se porez i doprinosi plaćaju u visini i do 44% na dobit – objašnjava Pap. Tek od druge godine može da bira povoljniju opciju.

Postoji i drugi prag koji mnogi previde, savetuje Pap, a to je prag od 8 miliona dinara u okviru PDV prometa u poslednjih 12 meseci. Ako se i taj limit premaši, obaveza ulaska u PDV sistem postaje trenutna.

– Greška koja može imati ozbiljne materijalne posledice, a koju sam često viđao jeste da preduzetnici ne vode računa o još jednoj situaciji kada preduzetnik paušalista mora preći „na knjige“. Radi se o situaciji kada je paušalista u poslednjih 12 meseci ostvario više od 8 miliona PDV prometa. Kada neko pređe u poslednjih 12 meseci taj prag od 8 miliona, on je dužan sutradan da postane PDV obveznik i da se prijavi u PDV sistem, što automatski znači da mora voditi i knjige. Tu nema odabira da li će preći u doo ili u preduzetnika, nego odmah od sutra mora početi da vodi knjige – upozorava Pap.

Razlika između oporezivanja i odgovornosti: preduzetnik vs. doo

Kada razmatrate da li ostati preduzetnik ili preći na formu društva sa ograničenom odgovornošću (doo), važno je razumeti ključne razlike između ova dva modela – kako u pogledu poreza, tako i u svakodnevnom poslovanju.

– Doo i preduzetništvo imaju dodirnih tačaka, naročito u situacijama kada je vlasnik firme istovremeno i njen direktor. U oba slučaja moguće je isplaćivati sebi zaradu, uz obavezu plaćanja doprinosa, koji su približno na istom nivou. Ipak, značajna razlika nastaje kada se govori o oporezivanju dobiti – doo plaća porez na dobit u iznosu od 15%, dok preduzetnik plaća 10% – navodi Pap.

Takođe, značajna je i razlika u načinu raspolaganja novcem.

– Dok preduzetnik može da podigne sredstva sa poslovnog računa kad god poželi, bez dodatne dokumentacije (uz eventualnu obavezu plaćanja poreza od 10% na ličnu potrošnju), kod doo-a su stvari znatno formalnije. Svako podizanje gotovine mora biti dokumentovano – kroz račun, obračun dnevnica ili sličan pravni osnov – kaže on.

Jedna od najvažnijih razlika, napominje naš sagovornik, koja nema veze sa porezima, tiče se odgovornosti. Kod doo-a, obaveze su ograničene na imovinu firme, dok preduzetnik za poslovne obaveze odgovara i svojom ličnom imovinom. U praksi, to znači da u slučaju sudskog spora ili štete, preduzetnik može snositi posledice i na ličnom planu, dok se kod doo-a naplata vrši isključivo iz imovine pravnog lica.

– Doo odgovara imovinom doo-a kao pravnog lica, a preduzetnik odgovara i preduzetničkom, ali i svojom ličnom imovinom. Ukoliko preduzetnik načini štetu klijentu, klijent tuži, a sud dostudi da se šteta mora nadoknaditi, onda naplata te štete kada ste preduzetnik može da ide i iz lične imovine, a kada ste doo, samo iz imovine pravnog lica – zaključuje naš sagovornik.

Izvor: Ekapija
Foto: Pixabay

29. април 2025. 0 komentara

B&F Plus IT i nauka

Aleksandar Milojković, Tricell: Genetska selekcija za više kravljeg mleka

by bifadmin 28. април 2025.

Tri mlada stručnjaka iz različitih naučnih oblasti udružila su svoje znanje da bi napravila platformu CattleGen. Njen zadatak je da skrati vreme potrebno za genetsku selekciju goveda sa 15 na tri do pet godina, čime će doprineti rastu proizvodnje i kvaliteta mleka na poljoprivrednim gazdinstvima.

Kao treća generacija veterinara u svojoj porodici Aleksandar Milojković odrastao je u veterinarskoj ambulanti u kojoj sada i radi. Međutim, njegov veterinarski posao se ne završava kada skine uniformu u Vet centru, jer potom odlazi u kancelarije svoje firme Tricell, gde razvija tehnološko rešenje koje će stočarima omogućiti da povećaju količine mleka i otpornost goveda.

„Pre desetak godina poželeo sam da uzgajam goveda na održiv način, vodeći računa o njihovoj dobrobiti. U mojoj glavi to je izgledalo poput reklame u kojoj srećne krave brste travu na drečavo zelenom proplanku. Međutim, vrlo brzo sam shvatio da neko ko živi i radi u gradu ovo ne može da izvede“, priseća se Aleksandar prve poslovne ideje vezane za stočarstvo.

No, ispostavilo se da može da izvede nešto drugo. Tokom studija i kasnijih poseta poljoprivrednim gazdinstvima, saznao je koliko stočare košta pogrešan izbor genetskog materijala. „Znam za jedno gazdinstvo koje je svoje krave osemenjavalo spermom skandinavskih bikova i tako sebi drastično smanjilo proizvodnju mleka leti. Jer, u Skandinaviji letnje temperature idu do 28 stepeni a kod nas do 40. To je ogroman temperaturni šok za krave i one u takvoj situaciji daju manje mleka, ako ga uopšte i daju“, objašnjava mladi veterinar.

Shvativši zašto je uzgajivačima goveda preko potreban savremen i objektivan alat za genetsku selekciju, odlučio je da ga napravi zajedno sa Nemanjom Vučićem, stručnjakom za molekularnu biologiju i bioinformatiku, i Markom Matićem, specijalistom za primenjenu i kompjutersku fiziku. Tako je ovaj trio pre godinu i po dana oformio biotehnološki startap Tricell i počeo da radi na razvoju platforme CattleGen za genetsku selekciju goveda.

Značaj genetske selekcije u stočarstvu

„Do sada se selekcija goveda u našem stočarstvu obavljala progenim testiranjem, koje podrazumeva da pratite aktivnosti i zdravlje krava kroz tri generacije. To je zahtevalo najmanje 10 do 15 godina, jer je toliko vremena bilo potrebno da se isprate tri generacije iz jedne loze, uključujući njihovo sazrevanje i makar dva-tri ciklusa laktacije. Testiranje koje je osmislio Tricell obavlja se pomoću biomarkera i skraćuje taj proces na tri do pet godina“, kaže za B&F Milojković. Materijal za pomenutu analizu se može dobiti iz krvi, sa korena dlake ili iz hrskavice ušne školjke koja se uzima prilikom obeležavanja goveda. Međutim, ovo preduzeće planira da omogući sprovođenje ovakvih analiza i iz mleka, jer je to neinvanzivan način uzorkovanja.

Ovo se radi da bi se utvrdilo sa kakvim bikovima krave treba pariti kako bi se povećala proizvodnja mleka ili optimizovale željene osobine ovih životinja. Kako kaže Aleksandar, u našu zemlju se trenutno uvozi velika količina semena iz inostranstva, iako bi i autohtone rase, poput ovde odavno odomaćenih švajcarskih simentalki, mogle da daju slične, ako ne i bolje rezultate. Zato su trojica stručnjaka osmislila platformu CattleGen tako da ne diskriminiše nijednu vrstu, odnosno da ne daje rezultate koji bi išli u korist određene rase bikova, već bi bili objektivni.

Ova platforma mogla bi da se nađe na tržištu već na jesen, po sklapanju saradnje sa investicionim fondovima sa kojima Tricell trenutno pregovara i nakon potrebnih testiranja. Beogradski startap je već sproveo indirektne analize na dva poljoprivredna gazdinstva u Srbiji i simulacije rađene na osnovu podataka iz literature, a na leto će realizovati i sveobuhvatniji eksperiment sa istim ciljem.

Ipak, potpunu potvrdu učinka svog modela genetskog testiranja trojica stručnjaka će moći da dobiju tek posle nekoliko generacija goveda podvrgnutih ovom načinu analize. „Iz tog razloga nam je komplikovanije da apliciramo za razvojne grantove, nego, na primer, proizvođačima softvera koji lakše dokazuju da njihovi programi rade. Srećom, uspeli smo da dobijemo finansijsku podršku u okviru programa Raising Starts koji sprovodi Naučno-tehnološki park Beograd. To je ogromna pomoć za startapove poput našeg, koje investitori smatraju rizičnijim“, ističe Milojković.

Ogromno interesovanje domaćih uzgajivača

Na pitanje šta Tricell razlikuje od konkurencije, sagovornik B&F-a odgovara da je to veliki broj genetskih podataka kojima njihovo rešenje raspolaže, ali i činjenica da CattleGen ne radi po unapred utvrđenoj šemi, već pravi referentni sistem za svako stočarsko domaćinstvo ponaosob.

„Mi analiziramo genetiku krava i životne uslove na određenom gazdinstvu, kao i potrebe stočara. Jer, nemaju svi iste zahteve. Nekima je bitnije da njihove krave proizvode kvalitetnije mleko, nekima da prilikom proizvodnje mleka troše manje hrane, nekima da budu otporne na bolesti… Mi sve ovo uzimamo u obzir i predlažemo kakvo seme bi moglo ispuniti njihove zahteve, ali ne nudimo semena, već samo vršimo testiranje“, napominje Aleksandar.

Osim genetske analize za potrebe osemenjivanja, trojica stručnjaka će ponuditi poljoprivrednicima i mogućnost redovnog praćenja ispoljavanja osobina životinja na njihovim gazdinstvima. To znači da će iz mleka prikupljati podatke o kravama na dnevnom ili nedeljnom nivou, i na osnovu uvida u njihov genetski potencijal proceniti da li ga ispunjavaju ili ne. Ukoliko, na primer, krave počnu da daju manje mleka, na osnovu podatka kada se to tačno desilo moći će da se utvrdi i razlog za smanjenje proizvodnje. „To može biti bilo šta – početak rada novog zaposlenog koji maltretira krave, promena režima ishrane i slično. Bitno je znati da količina mleka ne zavisi samo od genetike. Vi možete da imate najsavršeniji Mercedes, ali ako u njega sipate zejtin umesto benzina, auto neće raditi“, ističe Milojković.

TriCell planira da svoja inovativna rešenja ponudi korisnicima na evropskom i srpskom tržištu, a Aleksandar kaže da je interesovanje domaćih stočara već toliko, da bi samo od prodaje u Srbiji mogli da posluju profitabilno.

Na pitanje otkud toliko interesovanje, mladi veterinar odgovara: „Ne volim da govorim o brojkama ako ih još nismo dokazali u praksi, ali sada moram, pošto je to najlakši način da objasnim šta CattleGen omogućava. Prema našim proračunima, ako poljoprivredno gazdinstvo od 100 goveda poveća količinu mleka po grlu za jedan litar dnevno, što je uz korišćenje naše tehnologije vrlo ostvarivo, dobiće 100 litara mleka više tog dana. Pošto prosečna laktacija traje oko 280 dana, to je 28.000 litara mleka više na godišnjem nivou i to bez velikih ulaganja u povećanje proizvodnje. Za ovo ne morate čak ni da ukrštate krave sa nekim specijalnim i skupim bikovima, dovoljno bi bilo da im poboljšate uslove života“.

Zašto treba ulagati u dobrobit krava?

Sa ovakvom genetskom selekcijom koja optimizuje proizvodnju mleka, smanjio bi se i broj krava potrebnih mlekarskoj industriji, a time i štete od metana koje ove životinje emituju u velikim količinama. Pored toga, Tricell želi da doprinese i dobrobiti goveda.

„Ljudska vrsta je prilično sebična. Mi nismo ni svesni koliku žrtvu podnose krave zbog proizvodnje mleka za naše potrebe. Ove životinje, dok su angažovane na stočarskim gazdinstvima, moraju biti svoj ceo radni vek steone da bi davale mleko. Samo 85 dana godišnje one nisu u drugom stanju. I zato je najmanje što možemo da uradimo za njih da im ponudimo bolji kvalitet života“, podvlači Milojković i dodaje: „Od toga mogu imati koristi i stočari, jer zadovoljne krave daju više mleka. Kroz praksu sam spoznao da je najisplativiji način držanja goveda – da njima bude što udobnije“.

Saradnja beogradskog startapa sa stočarskim gazdinstvima i jednom firmom za trgovinu genetskim materijalom pokazala je da su to shvatili i sami poljoprivrednici. Sve više njih nabavlja opremu kao što su vodeni kreveti za krave, igračke kojima se one maze i češkaju, ali i robotske muzilice koje ovim životinjama masiraju vime, što im izuzetno prija. Toliko im prija, tvrdi Aleksandar, da ih je viđao kako same formiraju redove u kojima čekaju na svoj tretman na muzilici. Kao u reklami.

Marija Dukić

Biznis & finansije 232, april 2025.

28. април 2025. 0 komentara

IT i nauka Vesti

Proizvodnja natrijum-jonskih baterija smanjiće zavisnost od litijuma

by bifadmin 28. април 2025.

Kineski gigant CATL, najveći svetski proizvođač baterija za električna vozila, predstavio je novu seriju natrijum-jonskih baterija čija bi masovna proizvodnja mogla da počne u decembru.

To bi, kako se navodi, moglo da smanji zavisnost industrije od litijuma.

Kompanija je takođe predstavila drugu generaciju baterija za brzo punjenje koja obara dosadašnje rekorde.
Novi brend natrijum-jonskih baterija „nakstra“ (Naxtra) kompanija je predstavila kao sigurniju i pristupačniju alternativu litijumskim baterijama.

CATL, koji snabdeva širok spektar automobila, uključujući Teslu, BMW, Folksvagen i Ford, prvi je veliki proizvođač baterija za automobile koji je lansirao natrijum-jonske baterije 2021. godine.
Natrijum je, za razliku od drugih materijala za baterije, jeftiniji i ima ga u velikim količinama što će omogućiti manje troškove proizvodnje, prenosi Si-En-En.

Ti modeli su takođe bezbedniji i stabilniji, mogu da rade u ekstremnim vremenskim uslovima i predstavljaju manji rizik od eksplozija i požara u slučaju sudara nego litijumske baterije.

Osnivač CATL-a Robin Ceng izjavio je da bi natrijum-jonske baterije mogle da zamene do polovine tržišta litijum-gvožđe-fosfatnih (LFP) baterija kojim CATL sada dominira, prenosi Rojters.

Pored tih baterija, CATL je takođe pokrenuo novu generaciju „šensing“ (Shenxing) baterija za brzo punjenje, koje će sa pet minuta punjenja omogućiti 520 kilometara puta.

Ovom tehnologijom CATL je nadmašio nedavni rekord kineskog konkurenta BYD-a, koji je prošlog meseca predstavio baterije sa kojima automobili posle pet minuta punjenja mogu da pređu 400 kilometara.
Tesline baterije mogu da obezbede oko 320 kilometra posle 15 minuta punjenja.

Više od 18 miliona automobila koristi CATL baterije u više od 66 zemalja sveta.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

28. април 2025. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Najveći svetski penzioni fond ostao bez 40 milijardi dolara

by bifadmin 28. април 2025.

Norveški penzioni fond, ujedno i najveći svetski investicioni fond, u prvom je tromesečju 2025. zabeležio gubitak od gotovo 40 milijardi dolara, što predstavlja njegov najveći gubitak u poslednjih godinu i po dana.

Fond je izgubio 415 milijardi norveških kruna (tačno 39,72 milijarde dolara), što ilustruje koliko su tržišta postala nepredvidiva, čak i za institucije koje upravljaju bilionima, pišu Reuters, Bloomberg, CNBC.

Inače, fondom upravlja Norges Bank Investment Management (NBIM) u ime norveškog stanovništva. Osnovan je 1990-ih godina kako bi ulagao višak prihoda od naftne i gasne industrije, a danas ulaže u više od 8.600 kompanija u 63 zemlje.

Suština problema u proteklom kvartalu bio je tehnološki sektor, koji je godinama bio motor rasta. Nakon izuzetno uspešne 2024, kada su deonice tehnoloških divova donele rekordne profite, početak 2025. doneo je nagli preokret. Deonice tehnoloških kompanija našle su se pod pritiskom zbog globalne tržišne nestabilnosti, što se odmah odrazilo na fond, čijih je približno 70 posto ulaganja uloženo u deonice, a najveći deo u američke tehnološke kompanije.

NBIM drži velike udele u američkim tehnološkim divovima kao što su Meta, Alphabet, Amazon, Nvidia, Tesla i Microsoft. Njihova slabost dodatno je naglašena nakon trodeljne rasprodaje megakapitalizovanih tehnoloških deonica u martu, kada je s tržišta izbrisano 2,7 biliona dolara tržišne vrednosti. Ova rasprodaja bila je podstaknuta rastućim strahovima oko učinaka carinskih politika predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa.

Izvor:Poslovni dnevnik
Foto: Pixabay

28. април 2025. 0 komentara

Promo Vesti

Šta treba znati o investicionom zlatu

by bifadmin 28. април 2025.

Zlato postaje sve češća investicija širom sveta, u aprilu ove godine žuti metal je probio sva očekivanja i dostigao najveću cenu u istoriji – 3,400$ za jednu uncu (31.1g), što je oko 110 dolara a jedan gram.

Razlog za ovaj nivo interesovanja za zlato je to što se ono definiše kao “investicija sigurnog utočišta”. U periodima geopolitičke nesigurnosti, ekonomske krize i visoke inflacije zlato se javlja kao čuvar vrednosti.

Tenzije između svetskih sila, Trampove tarife, konflikti u Ukrajini i pojasu gaze, visoka inflacija, slab dolar i slaba svetska ekonomska slika – sve utiče na cenu. Centralne banke, privatni investitori i pojedinci širom sveta se okreću žutom metalu.

Ali nisu svi informisani o ovoj temi. Mnogi ne znaju šta razlikuje investiciono zlato od “običnog” zlata ili od nakita. Mnogi i dalje misle da je zlato investicija koju samo bogati mogu da priušte. Iz tog razloga, hajde da vidimo šta je investiciono zlato.

Šta je investiciono zlato?

Prvo je bitno definisati šta je investiciono zlato.

Od ovog metala proizvodi se mnoštvo proizvoda i za svaki postoji posebna ponuda i tražnja (samim tim i formiranje cene) i tretiraju se drugačije od strane zakona. To je jako bitno kao što ćemo videti.

Investiciono zlato je zakonski definisano sredstvo, koje je oslobođeno od PDV-a pri prodaji u Srbiji i Evropi. Ovaj faktor čini investiciono zlato pravom investicijom.

Da bi neki proizvod od zlata spadao zakonsku kategoriju investicionog zlata, proizvod mora ispunjavati određene kriterijume. Najbitnije, on mora biti u obliku zlatne poluge, kovanice ili zlatne pločice. Pogledajmo ostale uslove za svaki pojedinačni slučaj.

Investiciona zlatna kovanica

Da bi se tretirala kao investiciono zlato, zlatna kovanica mora:
• biti iskovana (tj. proizvedena) nakon 1800. g.;
• biti ili je bila zakonito sredstvo plaćanja u zemlji porekla;
• imati čistoću od minimum .900 (21,6 karata);
• se prodavati po ceni koja nije više od 80% veća od spot cene zlata koje sadrži.

Kovanice koje datiraju pre 1800. godine smatraju se istorijskim predmetima i kulturnim dobrom.

Definitivno najpopularniji zlatnik u Srbiji je dukat Franca Jozefa. Ovaj dukat proizvodi Austrijska kovnica (Munze Osterreich) i on ima dugu istoriju i tradiciju u krajevima biše Austro-Ugarske monarhije. Ova kovanica se i dalje proizvodi i dan-danas.

Dobar primer zlatne kovanice koja je takođe zakonsko sredstvo plaćanja je Bečka filharmonija. Ova jako popularna austrijska kovanica nosi nominalnu vrednost od 100 evra i može biti korišćena kao zakonsko sredstvo plaćanja u Austriji. Što znači da vi sa ovom kovanicom možete platiti račun ili porez u Austriji.

Vrednost ove kovanice kao investicionog zlata je neuporedivo veća nego njena vrednost kao zakonitog sredstva plaćanja. U trenutku pisanja članka cena ovog zlatnika je skoro 3400 evra, a ukoliko se koristi kao platno sredstvo njime će moći da se kupi roba i usluge za samo 100 evra.

Nominalna vrednost kovanica je više uspomena na vreme zlatnog standarda kada se zlato koristilo kao novac. Danas ove kovanice su investicija i forma štednje.

Mnoge kovanice kao što su dukat Franca Jozefa ili Bečka filharmonija dolaze u različitim veličinama što omogućava likvidnost i pristupačnost i manjim budžetima.

Investiciona zlatna poluga ili pločica

Budući da zlatna poluga predstavlja određenu količinu zlata dobijenu livenjem ili kovanjem zlata, za nju nema toliko zahteva.

Čistoća poluge ili pločice treba da bude minimum .995 (23,88 karata). Ova čistoća predstavlja zakonski minimum, ali gotovo sve moderne poluge proizvedene od strane renomiranih proizvođača (kao na primer Švajcarske rafinerije Valcambi, Argor-Heraeus ili PAMP) imaju čistoću 999.9 (24k). Na samoj poluzi se navode težina, čistoća, proizvođač, serijski broj, dok samo pakovanje sadrži sertifikat autentičnosti.

Težina investicionih poluga može značajno varirati – na primer, zlatne pločice od 1 gram, do poluga od 12,5 kilograma (400 unci) koje uglavnom stoje u trezorima centralnih banaka. Ove poslednje su standard prilikom međubankarskog plaćanja i često se mogu videti na filmovima.

Manje zlatne poluge od 1g, 2.5g ili 5g čine zlato pristupačnom investicijom i za manje budžete.

Svi nabrojani kriterijumi ukazuju na to da je zlato usko definisana kategorija investicije. Ovi kriterijumi su standardizovani širom sveta i iz tog razloga je investiciono zlato svetski prepoznatljiva investicija s kojom možete bilo gde trgovati.

Ulaganje u zlato predstavlja formu dugoročne štednje, koja je prosta i pristupačna i za početnike koji nikada ranije nisu investirali, to je jedan od mnogih faktora njegove popularnosti.

Foto: Shutterstock

28. април 2025. 0 komentara

Noviji članci

Stariji članci