Geopolitika utiče na globalne ekonomske prilike i upravo to diktira uslove pod kojima se Srbija zadužuje, više nego kreditni rejting, ocenio je broker Nenad Gujaničić. Za Forbes Magazin govorio je o tome kako će biti potrošen novac od najnovije emisije državnih hartija od vrednosti.
– Ova poslednja emisija je bila više nego uspešna. Možemo reći i po postignutom prinosu, koji je prilično atraktivan, s obzirom na to da je emisija denominovana u dinarima, a i količinski to je jedna od, ako se ne varam, većih emisija koje je država realizovala na našem tržištvu. Ono što je izvesno je da će veći deo tog novca otići na vraćanje ranije uzetih dugova. Znamo da se u apsolutnom iznosu dug naše zemlje povećava tako da svake godine moraju da budu veće emisije kako bi se ti prohtevi namirili – smatra Gujaničić.
Kuda sa 16 mlrd EUR u posedu građana
On podseća da Srbija nažalost nema razvijeno sekundardno tržište kapitala.
– Imamo primarno tržište gde država prodaje, a kupuju investitori, mahom strani. To su domaće banke u stranom vlasništvu ili investicioni fondovi. I to je nekakva kutija iz koje ne možemo da pobegnemo. Imamo sekundarno tržište između samih banaka. Kad se njima prohte prometnu nekakvu transakciju, ali pravog, transparentnog, javnog sekundarnog tržišta, gde postoji veliki broj učesnika, nažalost nema. I to je veliki žal, naročito usled činjenice da nije uključen domaći kapital odnosno domaća privreda i građani – ističe Gujaničić.
Prema njegovim rečima, građani imaju oko 16 mlrd EUR na računima u bankama, a ne mogu da uposle taj novac na tržištu kapitala svoje države.
– Bitno je da Srbija bude što je moguće više uređena zemlja i da se penje na skali investicionog rejtinga. Ali, to svakako nije presudno i moramo biti svesni da na cenu našeg duga i dalje mnogo više utiču globalni faktori odnosno stanje kamata u svetu. Imali smo situaciju da smo se 2021. zaduživali u evrima za nešto više od 1%, a nismo imali rejting. A sada imamo rejting pa bi se na međunarodnom tržištu zadužili za 4,5-5% – podseća Gujaničić.
Investicioni rejting nam nije spas
Kada je reč o predviđanjima od Trampove administracije, sagovornik Forbes Srbija kaže da od septembra, kada je američki Fed srezao kamate za jedan procentni poen, imamo situaciju da su prinosi na američke državne obveznice rasli.
– Bilo bi normalno da, kada centralna banka smanjuje kamate, da rastu prinosi na obveznice. Imali smo suprotan efekat iz prostog razloga što se očekuje da bi Trampova ekonomska politika mogla da ima inflatorne efekte. I to bi bilo veoma štetno po dalji pad kamata. Odnosno, ako bi se ponovo u nekom obliku vratila inflacija to bi bilo veoma loše po kamate. Mogli bismo da budemo svedoci viših kamata neko duže vreme. I tada nam nikakav investicioni rejting ne bi pomogao da dodatno obaramo cenu zaduživanja. A to nam je posebno bitno s obzirom na to da smo iz godine u godinu sve više dužni – zaključuje Gujaničić.
Izvor: Forbes
Foto: Pixabay
