EkonomijaVesti

Prosečna novembarska neto zarada 100.738 dinara, medijalna 77.830

by bifadmin

Prosečna novembarska neto plata u Srbiji iznosila je 100.738 dinara, a prosečna bruto zarada, dakle sa porezom i doprinosima, 138.911 dinara, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Rast bruto zarada u periodu januar-novembar 2024. godine u odnosu na isti period prošle godine iznosio je 14,2 odsto nominalno, odnosno 9,1 odsto realno, dok je prosečna neto zarada veća za 14,1 odsto nominalno, odnosno 9,0 odsto realno.

U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada za novembar 2024. godine nominalno je veća za 12,1 odsto, a realno za 7,5 odsto, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 12,0 odsto, odnosno 7,4 odsto realno.

Medijalna neto zarada za novembar 2024. godine iznosila je 77. 830 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih primilo platu do ovog iznosa.

Izvor:Tanjug
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Srbija prvi put emitovala dinarske obveznice vrednosti 111,33 milijardi dinara

by bifadmin

Srbija je prvi put emitovala dinarsku obveznicu sa rokom dospeća od deset godina i ostvarila do sada najveću tražnju na domaćem tržištu budući da je ona premašila iznos emisije i plan prodaje.

Obim emisije ovih desetogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije iznosi 120 milijardi dinara, a hartije dospevaju na naplatu 27. jula 2035. godine.

Od zainteresovanih investitora prikupljeno je 111,33 milijardi dinara sa stopom prinosa od 5,25 odsto godišnje, koja ujedno odgovara i kuponskoj stopi emisije.

Ukupan obim tražnje na aukciji iznosio je 157.973.410.000 dinara, što je 31 odsto više u odnosu na iznos emisije, što znači da je ukupna tražnja na današnjoj aukciji premašila iznos koji je Odlukom o emisiji obveznica inicijalno određen, a raspon stopa se kretao od 4,50 do 5,95 odsto.

Prihvaćene su ponude u ukupnom iznosu od 111.337.090.000 dinara, što je skoro četvorostruko više u odnosu na planirani obim prodaje. Na aukciji je bilo primetno učešće stranih investitora (više od 40 odsto), što pokazuje njihovu zainteresovanost za državne hartije od vrednosti i prisutnost na tržištu kapitala Republike Srbije, prvenstveno za dugu ročnost državnih hartija.

Državne obveznice su prodate po ceni od 10.000 dinara, a kuponi će se isplaćivati polugodišnje, do datuma dospeća.

Ovo je ujedno i najduža lokalna, dinarska obveznica u portfelju unutrašnjeg duga. Na ovaj način je održana i stabilna struktura duga u kojem skoro 30 odsto čini domaći, unutrašnji dug.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Mala privreda u Srbiji sve manja

by bifadmin

Domaćim tržištem vladaju privatni i državni monopoli, od kojih su neki vidljivi a neki nevidljivi. Jedna do najtežih posledica takve ekonomske politike je slabljenje malih i srednjih preduzeća, upozoravaju preduzetnici. Da se mala privreda smanjuje, a srpska ekonomija postaje sve zavisnija od poslovanja multinacionalnih kompanija potvrđuje i zvanična statistika. Srbija je doživela da čak i strani investitori ističu da je potrebno podstaći ulaganja domaćih firmi.

Mala i srednja preduzeća i preduzetnici (MSPP) su praktično sinonim za domaću privredu. Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), ovaj sektor čini 99% svih privrednih subjekata, zapošljava dve trećine radnika i ostvaruje isto toliko prometa. Stvara skoro 60% bruto dodate vrednosti, ali učestvuju tek sa nešto više od 39% u izvozu, dok je njegov udeo u uvozu oko 58%.

Ipak, krajnje rezultate privrede najviše određuju velike kompanije, a godišnji izveštaji APR-a ukazuju da se domaće tržište sve više koncentriše. Tako je i prošle godine sto najuspešnijih preduzeća, među kojima ubedljivo dominiraju veliki sistemi, raslo brže od proseka privrede, što znači da pozicija MSPP u ukupnoj ekonomiji slabi. Više od dve petine ukupne prošlogodišnje zarade ostvarilo je sto preduzeća. Ona su povećala dobit na oko 576 milijardi dinara, a pet vodećih kompanija je realizovalo više od polovine ovog iznosa, dok je taj udeo u 2022. bio nešto ispod 43%.

Na nedavno održanom naučnom skupu o srpskoj ekonomiji u organizaciji SANU, akademik Pavle Petrović je naveo da u strukturi rasta investicija tokom poslednjih pet godina, približno 60% čine državna i ulaganja javnih preduzeća, oko 30% strana ulaganja, dok su preostalo domaće privatne investicije čiji udeo iz godine u godinu opada.

To ne iznenađuje, ako se ima u vidu da oko 70% malih i srednjih preduzeća finansira svoj rast iz sopstvenih sredstava, a ona koja za te svrhe moraju da pozajmljuju novac od banaka, zadužuju se pod prilično nepovoljnim uslovima. Iako neki analitičari tvrde da će koncentracija bankarskog sektora, koja je takođe sve izraženija u Srbiji, doprineti većoj konkurenciji među bankama, domaći privrednici takve blagodeti za sada ne osećaju.

Banke imaju veći prinos nego privreda

Banke nisu primorane da se bore za svakog klijenta, pre svega zato što sa udelom od 92% ubedljivo dominiraju na našem finansijskom tržištu, dok se berza primiče izumiranju, a drugi vidovi finansiranja se više najavljuju nego što se razvijaju. Kakve su perspektive domaće privrede ilustruje i podatak da su banke povećale prinos na kapital sa manje od 14% u 2022. na skoro 18% u 2023. godini, sa očekivanjima da će on ove godine dostići između 20 i 22%, dok je kod većine velikih i srednjih firmi u Srbiji prošlogodišnji prinos na kapital iznosio u proseku oko 10%.

Prema analizi koja je objavljena u publikaciji Makroekonomske analize i trendovi (MAT), problemi su posebno izraženi kod mikro preduzeća. Više od 80.000 mikro firmi već godinama kuburi sa likvidnošću, njihovo poslovanje je niskoprofitabilno, opterećeno gubicima i zaduženošću.

Cena kredita, međutim, nije jedini problem domaćih privrednika. Samo mali broj banaka nudi proizvode za preduzetnike sa poslovnom istorijom kraćom od 24 meseca, kaže za B&F Bojan Stanić, pomoćnik direktora sektora za strateške analize Privredne komore Srbije (PKS). On navodi da banke doživljavaju mikro i mala preduzeća kao rizične klijente, za koje pritom imaju visoke administrativne troškove u odnosu na male iznose kredita.

Stanić vidi rešenje u diversifikaciji izvora finansiranja i razvoju tržišta privatnog kapitala. Time bi se jednom delu privrede omogućilo ulaganje viška novca, a drugom da koristi sredstva na način koji bi bio mnogo fleksibilniji od mogućnosti koje nudi bankarski sektor.

Čak i stranci se zalažu za podsticanje domaćih ulaganja…

Srbija je doživela da čak i strani investitori upozoravaju da je potrebno uvećati ulaganja domaćih preduzeća. Poslednji primer je novo izdanje „Bele knjige“ Saveta stranih investitora (FIC), u kojem se ističe da je za uspešan razvoj srpske privrede potrebno podstaći i rast domaćih privatnih investicija koje bi mogle bitno da unaprede snabdevanje u okviru domaćih klastera.

Tome ide na ruku i poboljšanje investicionog rejtinga Srbije kojim se umanjuje rizik za strane ulagače, što znači da bi državne subvencije za njih trebalo da se smanje i preusmere na domaće firme.

Goran Kovačević, osnivač i suvlasnik preduzeća „Gomex“, međutim, ističe da se naše tržište sve više monopolizuje. „Imamo brojne državne i privatne monopole, od kojih su neki vidljivi, a neki nevidljivi. Kad je reč o uticaju tih monopola na privredno okruženje, ne znate šta je gore. Naravno da to negativno utiče na razvoj malih i srednjih preduzeća i njihove mogućnosti da ulažu u dalji razvoj“, kaže Kovačević za B&F.

…ali ne i država

Velike kompanije imaju finansijske, tehničke i kadrovske mogućnosti da se na vreme prilagode promenama na tržištu i u regulativi. Manje firme nemaju takve kapacitete, one su sve izolovanije od sistema i praktično su prepuštene same sebi da se bore na sve koncentrisanijem tržištu, ističe Kovačević.

„Država voli velike sisteme jer se sa njima lakše dogovara i lakše prikuplja porez. Ako uzmemo za primer duvansku industriju, država je 99% sigurna da će prihodi od poreskih nameta završiti u državnoj kasi. Naravno, kada imate veliku disperziju poreskih obveznika, kao što je slučaj kod MSP, osiguranje poreskih prihoda postaje neizvesnije“, konstatuje naš sagovornik.

„Međutim, u svim pravno uređenim državama mala i srednja preduzeća su nosioci nacionalne ekonomije, zato što su daleko prilagodljivija, zapošljavaju domaću radnu snagu i neće seliti kapital čim krene neka veća kriza na svetskom tržištu. Srbija i dalje uporno forsira velike kompanije, dok sektor malih i srednjih preduzeća iz godine u godinu pada i mislim da će to možda biti najteža posledica ovakve ekonomske politike“, uveren je suvlasnik „Gomexa“.

Slabe karike u lancu dobavljača

Velika preduzeća imaju kapacitete da ulažu u istraživanja i razvoj, u inovacije, što je motor koji vuče celu privredu napred, ocenjuje Kovačević. „Ali ako među velikim sistemima imate najviše stranih kompanija, kao što je kod nas slučaj, one se u lancu dobavljača uglavnom oslanjaju na neke svoje uhodane šeme. Kada neko strano preduzeće dođe u Srbiju, nije problem u tome da ono ne želi da radi sa našim firmama, nego je teškoća što ne poznaje tržište. Ono nema sistematizovane informacije gde može da nađe odgovarajuće dobavljače“, komentariše naš sagovornik.

„S druge strane, postavlja se pitanje koliko su naša MSP, a posebno mikro preduzeća, sposobna da ispune sve standarde i procedure koje zahtevaju velike strane kompanije. To nije nimalo lako i time se vraćamo na pitanje kapaciteta male privrede i šta država čini da podstakne njen razvoj, umesto što godinama vodi politiku koja privileguje strane investitore“, konstatuje Kovačević.

A država za sada u „Strategiji razvoja malih i srednjih preduzeća do 2027. godine“ konstatuje da ona svoj rast dominantno zasnivaju na domaćem tržištu, dok učešće izvoznika u ovom sektoru stagnira na oko 11%. Manje firme imaju veoma ograničen pristup informacijama o novim tržištima, kontaktima sa potencijalnim stranim kupcima i nedovoljan kapacitet za uključivanje u globalne lance vrednosti.

„Najveći izvoznici su multinacionalne kompanije koje posluju na našem tržištu, a domaća mikro i mala preduzeća se indirektno uključuju u izvoz, kao dobavljači u lokalnom lancu snabdevanja. Međutim, da bi ove firme ojačale, neophodno je da se značajno uveća udeo domaćih komponenti u lancima snabdevanja. Za to je potrebno razumevanje države u vidu odgovarajućih subvencija, ali i velikih stranih kompanija koje formiraju te lance“, ističe Bojan Stanić iz PKS.

Jelena Stjepanović

Biznis & finansije 228/229, decembar 2024/januar 2025

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

UNIQA SEE FUTURE Fondacija pokrenula program podrške filmskim autorkama

by bifadmin

„Program podrške filmskim autorkama“ („Female Filmmakers Support Programme“) ima za cilj da podrži i osnaži žene u filmu iz šest zemalja Jugoistočne Evrope u kojima UNIQA osiguranje posluje

UNIQA je unutar svoje SEE FUTURE Fondacije, u saradnji sa Sarajevo Film Festivalom i Slano Film Days, pokrenula poseban program podrške za žene filmske umetnice. Program pod nazivom „Program podrške filmskim autorkama“ („Female Filmmakers Support Programme“) ima za cilj podršku i osnaživanje žena u filmu iz šest zemalja Jugoistočne Evrope u kojima UNIQA posluje: Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Rumuniji i Crnoj Gori. Ciljevi Programa podrške filmskim autorkama su razvoj i podrška žena u filmskoj industriji iz Jugoistočne Evrope u produkciji nezavisnog filma, povećanje zastupljenosti i raznolikosti žena u regionalnoj filmskoj industriji, olakšavanje umrežavanja, razvoj veština i prilike za finansiranje žena u film.
Program podrške filmskim autorkama (FFSP) koji podržava UNIQA SEE FUTURE Fondacija osmišljen je da podrži i promoviše žene autorke u Jugoistočnoj Evropi pružanjem finansijske pomoći za produkciju njihovih filmskih projekata, kao i da pruži podršku razvoju njihovih karijera kroz CineLink Industry trening i Skills Programme (program usavršavanja veština).

Vrednost Programa podrške filmskim autorkama je 150.000 evra.

Inicijativa o programu podrške filmskim autorkama predstavljena je na ovogodišnjem 30. Sarajevo Film Festivalu.

„Naše partnerstvo sa Sarajevo Film Festivalom i Slano Film Days na ovom projektu od velike je važnosti za našu Fondaciju. Osim što promovišemo raznolikost i unapređujemo ravnopravnost u filmskoj industriji, naš cilj je da inspirišemo i osnažimo mlade rediteljke da slede svoju strast. Filmska industrija ima veliku moć u oblikovanju javnog mnjenja i uticaj na način na koji percipiramo svet. Ključno je da čujemo više priča ispričanih iz ženskog ugla, jer to ne samo da obogaćuje naše razumevanje života, već i čini naša iskustva smislenijima i svesnijima. Ovim projektom želimo da ih podstaknemo da iskoriste svoje talente kako bi edukovale, informisale i podelile svoje jedinstvene perspektive, stvarajući uključiviji i značajniji svet za sve nas“, izjavio je Adel Bahtanović, predsednik UNIQA SEE regiona.

„Naš dugoročni cilj kroz Slano Film Days je podrška razvoju karijera mladih talenata u regionu. Osim našeg redovnog programa, pokrenuli smo jednomesečnu rezidenciju za razvoj projekata, a kao treći korak, u saradnji s UNIQA SEE FUTURE Fondacijom, kreirali smo Program podrške rediteljkama, usmeren na podršku rediteljkama u fazama razvoja i postprodukcije. Ova inicijativa odražava našu posvećenost promovisanju žena u filmskoj industriji i pružanju finansijske i karijerne podrške. Naš region obiluje talentima, što potvrđuje učešće na Slano Film Days, gde je do sada učestvovalo 25 reditelja, od toga 16 žena i 9 muškaraca“, izjavio je Mirsad Purivatra, autor koncepta i direktor Slano Film Days.

„Program podrške filmskim autorkama odražava posvećenost Sarajevo Film Festivala unapređenju rodne ravnopravnosti, kako na Festivalu, tako i u regionalnoj kinematografiji. Sarajevo Film Festival je ključna platforma za inicijative koje oblikuju filmsku industriju, s jasnom vizijom postizanja balansa u rodnoj zastupljenosti i promovisanja raznolikosti i inkluzivnosti u filmskoj umetnosti“, izjavio je Jovan Marjanović, direktor Sarajevo Film Festivala.

Poziv za „Program podrške filmskim autorkama“ otvoren je za rediteljke ili ko-rediteljke i barem jednog drugog ključnog saradnika (scenaristkinja, direktorka fotografije, kompozitorka, montažerka) koji se identifikuje kao žena. Iako se Fondacija fokusira na šest zemalja (Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Rumunija i Crna Gora), moguće je da se prijave i osobe iz drugih zemalja, pod uslovom da imaju producenta ili koproducenta koji dolazi iz neke od navedenih zemalja. Na ovaj način, koprodukcija i saradnja se aktivno promovišu jer omogućavaju uključivanje projekata i talenata izvan osnovnih zemalja fokusa Fondacije. Uključivanjem producenata i koproducenata iz zemalja regiona, program ne samo da proširuje doseg i raznolikost prijava, već podstiče i međunarodnu saradnju i jača mrežu filmskih profesionalaca. Kroz ovaj pristup, Fondacija doprinosi jačanju regionalne filmske industrije i njenom povezivanju s globalnim trendovima.

Poziv za prijave otvoren je do 19. februara 2025. godine.
Prijava je moguća putem linka: https://vp.eventival.com/sarajevoff/2025
Više informacija na web stranici: https://www.uniqa-ffsp.com/

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Slatka prevara sa Dubai čokoladom

by bifadmin

Potrošači širom sveta su željni da uživaju u luksuznoj Dubai čokoladi. Međutim, sajber kriminalci koriste ovaj trend kako bi prevarili neoprezne kupce. Stručnjaci kompanije Kaspersky otkrili su niz prevara u vezi sa rastućom potražnjom za ovim proizvodom – od lažnog predstavljanja poznatih brendova do kreiranja potpuno lažnih prodavnica.

Prevaranti se predstavljaju kao zvanične prodavnice

Stručnjaci kompanije Kaspersky otkrili su prevarantsku kampanju usmerenu na potrošače u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde su sajber kriminalci kreirali lažne veb-sajtove koji se predstavljaju kao Deliveroo, pouzdana kompanija za dostavu, i Fix Dessert Chocolatier, proizvođač čuvene Dubai čokolade. Imitiranjem izgleda zvaničnih prodavnica i platformi, sajber kriminalci mogu da zloupotrebe poverenje potrošača i ugled brenda kako bi privukli neoprezne kupce da plate „naručenu“ čokoladu koja nikada neće biti isporučena.

Samostalne prevarantske prodavnice

U drugim slučajevima, prevaranti su kreirali potpuno lažne platforme za e-trgovinu, predstavljajući se kao nezavisni prodavci iz različitih delova sveta. Ove prevarantske veb-stranice obećavaju Dubai čokoladu ali nestaju čim se izvrši uplata i ostavljaju potrošače praznih šaka. Takve prevarantske prodavnice targetiraju korisnike širom sveta.

„Prevaranti su često jako brzi kada se radi o zloupotrebi trendova, a manija za Dubai čokoladom je pravi primer toga. Korišćenje taktika koje se oslanjaju na entuzijazam potrošača i poverenje u etablirane brendove efikasan je način za uspeh sajber kriminalaca“, upozorava Olga Svistunova, stručnjakinja za bezbednost u kompaniji Kaspersky. „Da bi se zaštitili i izbegli razočaranje, ključno je da korisnici obrate pažnju na detalje, odvoje vreme da proveru autentičnost e-prodavnice i budu oprezni sa ponudama koje izgledaju neuobičajeno darežljivo jer su možda kreirane da prevare.“

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Deloitte: Kojih 10 fudbalskih klubova je ostvarilo najveći prihod

by bifadmin

Prema 28. izdanju izveštaja koji priprema Deloitte Sports Business Group, pod nazivom Finansijska fudbalska liga, u sezoni 2023/2024. dvadeset svetskih fudbalskih klubova s najvećim prihodima zaradilo je rekordnih 11,2 milijarde evra.

Naime, kumulativni prihodi su porasli za 6 % u odnosu na prethodnu sezonu, a klubovi iz Finansijske fudbalske lige zabeležili su rekordne prihode od utakmica, prihode od televizijskog prenosa i komercijalne prihode.

Prosečan klub iz Finansijske fudbalske lige ostvario je prihode od 560 miliona evra, od kojih 244 miliona evra (44 %) otpada na komercijalne prihode, 213 miliona evra (38 %) na prihode od televizijskog prenosa i 103 miliona evra (18 %) na prihode od utakmica.

Real Madrid ostvario najveće prihode

Real Madrid je postao prvi klub čiji su prihodi od samo jedne sezone premašili milijardu evra i tako osigurao svoje mesto na čelu liste Finansijske fudbalske lige. Slede Mančester Siti (838 miliona evra), Pari Sen Žermen (806 miliona evra), Mančester Junajted (771 milion evra) i Bajern Minhen (765 miliona evra).

Prihodi od utakmica porasli su za 11% u odnosu na prethodnu godinu i ponovo postali najbrže rastući prihodi klubova u Finansijskoj fudbalskoj ligi, zahvaljujući povećanju kapaciteta stadiona, cenama ulaznica i visokokvalitetnoj ponudi na dan utakmice. Prihodi od utakmica premašili su 2 milijarde evra (2,1 milijardu evra) prvi put u istoriji objavljivanja ovog izveštaja i čine 18% ukupnih prihoda, što je njihov najveći udeo od sezone 2014/2015 (19%).

Komercijalni prihodi su najveći izvor prhoda

Komercijalni prihodi, u iznosu od 4,9 milijardi evra, ostali su najveći izvor prihoda klubova u Finansijskoj fudbalskoj ligi drugu godinu zaredom, čineći 44% ukupnih prihoda. Porast od 10% u odnosu na prethodnu godinu uglavnom je rezultat povećanja broja događaja uživo koji nisu povezani s fudbalom, poboljšanih maloprodajnih rezultata i rasta prihoda od sponzorstava.

Međutim, klubovi Finansijske fudbalske lige nisu zabeležili porast kumulativnih prihoda od televizijskih prenosa (4,3 milijarde evra), jer su i ove sezone za najvećih pet liga još uvek na snazi postojeći ugovori za televizijska prava. Najvećih pet liga ušlo je ili će ući u period relativno stabilnih prihoda od televizijskih prenosa zahvaljujući dugoročnim pravima na domaće prenose koja će trajati barem do 2027. godine.
Tim Bridž, partner u Sektoru za analizu sportskog poslovanja u Deloitteu, komentariše:

„Klubovi Finansijske fudbalske lige nastavljaju da obaraju rekorde kada je reč o komercijalnim prihodima i prihodima od utakmica, koji su u stalnom porastu. Iako je uspeh na terenu ključan za ulazak među najuspešnije klubove Finansijske fudbalske lige, timovi koji ostvaruju dobre rezultate mogu diversifikovati svoje prihode sklapanjem inovativnih partnerstava i unapređenjem zemljišta i stadiona u svom vlasništvu ili na kojem posluju.

Iako su komercijalni prihodi ključni izvor prihoda za deset najuspešnijih klubova, prihodi od televizijskih prenosa i dalje imaju presudan značaj za klubove na nižim pozicijama liste. Takmičenja postaju sve veća, nudeći više mogućnosti za zaradu od televizijskih prenosa i utakmica. Pred klubovima je prilika za povećanje zarade, ali je neophodno uskladiti ovu rastuću potražnju za dodatnim utakmicama sa dobrobiti igrača, jer su oni, na kraju, zaslužni za uspeh na terenu koji klubovima donosi dodatne nagrade van njega.”

Evropski fudbalski klubovi nastavljaju da ostvaruju izuzetne finansijske rezultate

Real Madrid je postao prvi fudbalski klub čiji su prihodi u jednoj sezoni, 2023/2024, premašili milijardu evra, čime je zauzeo prvo mesto na Deloitteovoj listi Finansijske fudbalske lige. Završetak radova na obnovi stadiona Bernabeu omogućio je udvostručenje prihoda na dan utakmice, koji su iznosili 248 miliona evra u sezoni 2023/2024. Takođe, klub je zabeležio povećanje komercijalnih prihoda od 19%, sa 403 miliona evra na 482 miliona evra, zahvaljujući većem broju licenciranih proizvoda i novim značajnim sponzorstvima.

Mančester Siti je zadržao drugo mesto na ukupnoj listi Finansijske fudbalske lige i ostaje klub sa najvećim prihodima u Engleskoj (838 miliona evra), nakon što je ponovo oborio svoj rekord iz prethodne sezone. Međutim, razlika u prihodima između prvoplasiranog i drugoplasiranog kluba na listi Finansijske fudbalske lige nikada nije bila veća (208 miliona evra), dok je prethodno najveća razlika zabeležena u sezoni 2018/2019 (84 miliona evra).

Juventus je zabeležio najveći pad

Juventus je zabeležio najveći pad na listi Finansijske fudbalske lige, sa 11. na 16. mesto, što predstavlja najlošiju poziciju kluba do sada, zbog odsustva sa terena u sezoni 2023/2024.

Sportski uspeh igrao je ključnu ulogu u finansijskim rezultatima većine timova: klubovi poput Arsenala (717 miliona evra), Borusije Dortmund (514 miliona evra), Njukasla (372 miliona evra) i Aston Vile (310 miliona evra) povećali su svoje prihode zahvaljujući učešću u UEFA takmičenjima i poboljšanim rezultatima na domaćem terenu, što je dovelo do većih prihoda od televizijskog prenosa.

Klubovi koji se nalaze na 11. do 20. mesta liste potvrđuju koliko je uspeh na terenu važan za finansijske rezultate. Eintracht Frankfurt (245 miliona evra) ispao je iz 20 finansijski najuspešnijih klubova u sezoni 2023/2024. nakon što su njegovi prihodi od televizijskog prenosa pali za 34 % (a ukupni prihodi za 16 %) jer se ovaj klub takmičio u UEFA Konferencijskoj ligi, a ne Ligi šampiona.

To samo dokazuje koliku su ulogu komercijalni prihodi imali u tome da klubovi kao što su Liverpul (715 miliona evra), Totenhem Hotspur (615 miliona evra) i Čelsi (546 miliona evra) zadrže svoju poziciju među 10 finansijski najuspešnijih klubova uprkos smanjenim prihodima od televizijskog prenosa jer se nisu takmičili u Ligi šampiona.

Klupski stadioni sve se više smatraju imovinom

Nekoliko klubova zaključilo je da ulaganja u infrastrukturu mogu značajno povećati prihode. Konkretno, Liverpul i Olimpik Lion (264 miliona evra) imali su koristi od takvih projekata: bolja poseta i održavanje događaja koji nisu utakmice povećali su prihode na dan utakmice i komercijalne prihode. Međutim, fudbalski klub Barselona (760 miliona evra) pao je na 6. mesto zbog toga što je ostvario 40 miliona evra prihoda manje nego prethodne sezone, i to zbog pada prihoda na dan utakmice od 63 miliona evra jer su se utakmice igrale na manjem stadionu dok se Spotify Kamp Nou obnavlja.

Bridge je dodao: „Klupski stadioni sve se više smatraju imovinom čija se vrednost ne meri samo brojem utakmica. Naime, čitav niz klubova pretvara svoje terene u mesta za održavanje zabavnih događaja različitih vrsta koji privlače nove posetioce i sponzore te otvaraju nove prilike za zaradu. Fudbalski klubovi postaju svesni vrednosti brenda koji nije povezan isključivo uz sport, pa se mediji i zabava isprepliću s komercijalnim mogućnostima koje im se nude.”

Ženski fudbalski klubovi ostvarili  rekordne prihod

Najuspešniji ženski fudbalski klubovi ostvarili su rekordne prihode.

Deloitteova Fudbalska finansijska liga već treću godinu obuhvata i 15 ženskih fudbalskih klubova s najvećim prihodima*, koji su prvi put premašili iznos od 100 miliona evra. Njihovi kumulativni prihodi od 116,6 miliona evra u sezoni 2023/2024. porasli su za 35% u odnosu na prošlu sezonu, kada se uzmu u obzir i prihodi grupe.

Treću godinu zaredom, ženski fudbalski klub Barselona Femení je najbolji među analiziranim klubovima, sa prihodima od 17,9 miliona evra, što je povećanje od 26% u odnosu na sezonu 2022/2023, nakon što su uzeti u obzir prihodi grupe. U bliskoj konkurenciji, Arsenal Women je završio na drugom mestu sa prihodima od 17,9 miliona evra; njihovi prihodi na dan utakmice porasli su za 64%, dok su komercijalni prihodi porasli za 48% u sezoni 2023/2024. Među pet finansijski najuspešnijih fudbalskih klubova nalaze se još dva engleska kluba: Čelsi Women (13,4 miliona evra) i Mančester Junajted Women (10,7 miliona evra), kao i Real Madrid Femenino (10,5 miliona evra).

Foto: Pixabay

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Produžena privremena obustava trgovanje akcijama NIS-a

by bifadmin

Komisija za hartije od vrednosti saopštila je da je donela rešenje kojim je naložila Beogradskoj berzi produženje privremene obustave trgovanja akcijama Naftne industrije Srbije (NIS) do prestanka razloga za privremenu obustavu trgovanja.

Trgovanje akcijama NIS- a obustavljeno je 14. januara, nakon što su SAD uvele sankcije toj kompaniji koja je u većinskom ruskom vlasništvu.

Sankcije bi, kako je ocenjeno, mogle da utiču na poslovanje NIS-a, kao i na cenu akcija kompanije. a koje su uključene u trgovanje na regulisanom tržištu u segmentu listinga Beogradske berze.

Privremena obustava trgovanja trebalo da traje do 28. januara, ali je novom odlukom Komisije propisano da obustava trgovanja traje dok Komisija ne dostavi Berzi rešenje ili obaveštenje da su se stekli uslovi za nastavak trgovanja akcijama NIS-a, odnosno da su prestali razlozi za obustavu njihove trgovine.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Paušalcima počelo uručenje rešenja o utvrđenim obavezama za 2025. godinu

by bifadmin

Poreska uprava Republike Srbije objavila je danas da je počelo uručenje rešenja o utvrđenim obavezama za 2025. godinu preduzetnicima paušalcima

– Poreska uprava Republike Srbije izvršila je obračun poreza na prihode od samostalne delatnosti i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2025. godinu, za vlasnike samostalne delatnosti koji porez na prihode od samostalne delatnosti i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, plaćaju na paušalno utvrđeni prihod (preduzetnici paušalci). Dostavljanje rešenja i izveštaja o načinu utvrđivanja paušalnog prihoda, elektronskim putem, postavljanjem istih u poresko sanduče na portalu Poreske uprave Republike Srbije ePorezi, vršiće se od 21. januara i u narednim danima – objavila je Poreska uprava, sa napomenom da, shodno odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, rešenje se smatra dostavljenim danom postavljanja u poresko sanduče.

Prema navodima u saopštenju, mesečne akontacije po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2025. godinu, uplaćuju se sa pozivom na broj, u čijoj je strukturi broj odobrenja za plaćanje (BOP) dodeljen za 2025. godinu. Rok za uplatu prve akontacije, za januar 2025. godine, dospeva 18. februara (poslednji dan roka je 15. februar, ali se zbog državnog praznika i neradnog dana poslednji dan roka pomera na prvi naredni radni dan).

Uz poreska rešenja obveznicima će biti dostavljeni primeri popunjenih uplatnica za porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje sa QR kodom.

Iz Poreske uprave podsećaju da se portalu Poreske uprave može pristupiti:

1) korišćenjem Kvalifikovanog elektronskog sertifikata

2) korišćenjem eID naloga, odnosno mobilne aplikacije ConsentID i sertifikata u klaudu, ukoliko poseduju eID korisnički nalog na portalu za elektronsku identifikaciju i

3) korišćenjem Kvalifikovanog elektronskog sertifikata i SmartBox aplikacije.

Izvor: Ekapija.com

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusIT i nauka

BabyFM, pametni uređaj za kontrolu temperature kod dece

by bifadmin

Startap BabyFM napravio je inovativno rešenje za kontinuirano merenje temperature i rano dijagnostifikovanje infekcija kod dece, sa alarmom i podsetnikom za doziranje lekova. Uređaj prati anatomiju deteta i osigurava da ne dođe do prekida signala kada se ono pomera. Sistem podržava i mobilna aplikacija za utvrđivanje koliko je primenjena terapija efikasna i za savetovanje sa pedijatrima. Proizvod bi trebalo da se nađe na tržištu početkom sledeće godine, a pored roditelja – koji će se konačno naspavati – za ovaj proizvod su zainteresovane bolnice i druge zdravstvene ustanove.

„Život sa decom je poput života u studentskom domu – niko ne spava, sve je polomljeno i svako malo neko povraća“, tvrdi američki komičar Rejnold Roman, inače otac četvoro dece. Iako izrečena kao šala, ova izjava nije daleko od istine. Teško da ima roditelja koji ne pamte koliko noći nisu spavali zbog „dečijih“ bolesti svoje dece, naročito kada krenu u vrtić ili školu i svaki čas se zaraze nekim virusom.

Takve noći pamti i Ivan Soldatović, lekar i profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, koji je iskoristio svoje profesionalno znanje da pomogne roditeljima u ovakvim situacijama. On je, naime, došao na ideju da napravi uređaj koji bi deci kontinuirano merio temperaturu i javljao roditeljima ako se ona poveća. Svoju zamisao je izložio Tamari Papić, docentkinji na Univerzitetu Singidunum u Beogradu u oblasti menadžmenta inovacija i preduzetništva, ali i koautorki serijala o preduzetnicima „Moj heroj“ i „Zlatna ideja“ na RTS-u. Kao neko ko je godinama pratio inovativno preduzetništvo, Tamara je imala znanja potrebna za realizaciju te ideje.

Tako je dvoje novopečenih poslovnih saradnika osmislilo uređaj BabyFM, registrovalo preduzeće i napravilo plan za razvoj svog proizvoda i poslovanja. Pitanje je, međutim, da li bi uspeli da ga realizuju, da nisu obezbedili sredstva iz grantova.

„Pomoglo nam je to što smo 2020. godine pobedili na takmičenju ImagineIF! za najinovativnija rešenja iz oblasti zdravstva, koje su organizovali Naučno-tehnološki park Beograd i Innovation Forum Cambridge. Ohrabreni tim uspehom ali i rečima koje smo čuli od mentora, 2021. smo konkurisali za podršku koju je nudio NTP Beograd kroz program Raising Starts. Tu smo dobili finansijska sredstva i mentorsku pomoć za osnivanje i razvoj kompanije BabyFM“, priča Tamara Papić za B&F.

„Investitori vas primete tek kada nešto postignete“

Ona ističe da su ovakvi programi izuzetno važni, jer inovatorima je finansijska podrška najpotrebnija upravo na početku, kada nijedan privatni investitor ne želi da prihvati takav rizik. A bez novca, naravno, nema ni razvoja proizvoda. „Potrebno je kupiti i isprobavati komponente, napraviti prototip, testirati ga, pribaviti sve sertifikate za njegovu upotrebu, a zatim naći način da ga plasirate na tržište. Kada ste mala kompanija koja ne može da računa na bankarske kredite, ovo je veoma težak posao“, ističe Papić.

Osnivači preduzeća BabyFM su tokom prethodne četiri godine u razvoj proizvoda i kliničke studije uložili oko 30.000 evra, dok su kroz grantove obezbedili 120.000 evra. Od tada do danas sproveli su tri iteracije softvera i hardvera i došli do finalnog rešenja koje je praktično i efikasno. Za to vreme na ovom projektu je, pored njih, radilo još osmoro ljudi iz oblasti kao što su programiranje, elektronika, industrijski dizajn…

„I tek sada, kada smo na korak od plasiranja uređaja na tržište, imamo partnera koji će ga proizvoditi i sertifikate iz oblasti potrošačke elektronike, investitori su počeli da nas primećuju“, komentariše Papić.

Kako radi BabyFM?

Jedna od velikih prednosti ovog uređaja je ta da dete može stalno da ga nosi, a da mu ne smeta. On se nalazi u pamučnoj elastičnoj traci koja se stavlja ispod pazuha, jer se tu najtačnije može izmeriti temperatura tela. Tamara Papić objašnjava da na tržištu postoje naizgled slična rešenja u vidu narukvica ili lepljivih gedžeta, ali ona nisu registrovana kao medicinska pomagala već kao indikatori temperature, zato što nisu dovoljno precizna.

Nasuprot njima, BabyFM je pametan medicinski uređaj koji prati anatomiju deteta i osigurava da ne dođe do prekida signala kada se ono pomera. On roditeljima omogućava da podese određenu temperaturu kao granicu. To je obično 38,5, a kada temperatura premaši tu granicu alarmira roditelje preko aplikacije na njihovim telefonima.

Aplikacija je tako osmišljena da roditelji mogu da unose i informacije koji lek su dali detetu i kada. Kasnijom analizom ovih podataka lako se utvrđuje na koje sredstvo za snižavanje temperature dete najbolje reaguje, na primer da li je to paracetamol ili brufen. Osim što pomaže da se utvrdi efikasnost terapije, aplikacija obezbeđuje da se ovako sistematizovani podaci o toku bolesti i lečenja pošalju lekaru.

Ispitivanja koja je sprovela Klinika za pulmologiju KBC pokazala su da uređaj može biti od velike koristi i u bolnicama, jer medicinski radnici više ne moraju ručno da unose informacije o kretanju temperature pacijenta i mogu efikasnije da vode evidenciju o prepisanim lekovima. Zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, on može pomoći i u ranom dijagnostifikovanju određenih zdravstvenih stanja, budući da se na osnovu kretanja temperature mogu raspoznati različiti tipovi infekcija. A otkrivanjem infekcija u njihovoj ranoj fazi, smanjuju se i troškovi lečenja, ukazuje Papić.

Niža cena za kupce u Srbiji

Uređaj BabyFM trenutno je u završnoj fazi kliničkih ispitivanja na Klinici za pulmologiju i Klinici za infektivne i tropske bolesti pri Univerzitetskom kliničkom centru Srbije. Startap je potpisao protokole o saradnji i sa klinikama Tiršova i Acibadem Bel Medic, gde su takođe u planu testiranja. U toku su i intenzivni pregovori sa partnerima u farmaceutskom i medicinskom sektoru, jer će se jedan deo proizvodnje prodavati u apotekama, a drugi će biti namenjen bolnicama.

„Želimo da naš uređaj košta manje u Srbiji nego u ostalim zemljama. Pošto su za njegovu izradu potrebne različite elektroničke komponente, uključujući i senzore koje kupujemo od renomiranih inostranih proizvođača, izračunali smo da njegova minimalna cena za naše tržište može da bude oko 9.000 dinara. Prva serija, koja će obuhvatati između 3.000 i 5.000 komada, u prodaji bi trebalo da se nađe početkom 2025. godine“, najavljuje Papić.

Ona dodaje da će se uređaj sklapati u proizvodnim pogonima njihovog partnera, italijanskog proizvođača medicinskih pomagala koji posluje u Srbiji. Planirano je da se ovde proizvodi do 20.000 uređaja godišnje, ali ako zbog tražnje na tržištu bude bilo potrebno da se ta količina uveća, deo proizvodnje će se preseliti u Italiju.

Sudeći prema trenutnom interesovanju, ovo bi se moglo desiti u relativno kratkom roku. Osim sa domaćim apotekama i klinikama, preduzeće BabyFM pregovara o prodaji svog uređaja i sa medicinskim institutima u Evropi, SAD i na Bliskom Istoku. Distributeri iz sveta sami se javljaju beogradskom preduzeću, a često dobijaju i upite roditelja kada će se uređaj pojaviti na tržištu.

„Kupci su nestrpljivi, ali mi smo odlučili da dosledno sprovedemo celokupnu proceduru koja je neophodna za dobijanje potrebnih sertifikata. Taj put je sporiji, ali je jedini ispravan kada na tržište plasirate medicinski uređaj i imate ambicije da ga prodajete širom sveta“, zaključuje Tamara Papić.

Marija Dukić

Biznis & finansije 228/229, decembar 2024/januar 2025

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Država žmuri dok velike kompanije zagađuju njene građane

by bifadmin

Srbija izgleda više vodi računa o zaradi kompanija zagađivača, nego o zdravlju ljudi i primeni zakona koji bi trebalo da ih štiti od prekomernog zagađenja. O tome svedoči i 166 nedostajućih integrisanih dozvola za velike zagađivače u Srbiji koje su trebalo da budu izdate zaključno sa 31.12.2024. godine, piše N1.

Ovo je već drugi put da se probija rok, a prethodni je bio kraj 2020. godine. Sudeći prema trenutnom ritmu, biće potrebne decenije da bi se izdale dozvole za trenutne najveće zagađivače u Srbiji i pod uslovom da nema novih preduzeća.

Prema podacima iz nacrta Strategije zaštite životne sredine koja je bila izložena na javni uvid u decembru 2024. godine, navodeno je da su izdate 54 integrisane dozvole, za ukupno 220 postojećih postrojenja. Ako se pogledaju podaci sa sajta Ministarstva za zaštitu životne sredine, od 2014. godine do danas izdate su samo 34 dozvole. Prema Zakonu, rok za koji bi neko novo preduzeće trebalo da dobije dozvolu je najviše 240 dana.

Šta su integrisane dozvole?

Integrisana dozvola je odluka nadležnog organa doneta u formi rešenja kojom se odobrava puštanje u rad postrojenja ili njegovog dela, odnosno obavljanje aktivnosti čiji sastavni deo čini dokumentacija sa utvrđenim uslovima kojima se garantuje da takvo postrojenje ili aktivnost odgovaraju zahtevima predviđenim Zakonom o sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.

Dozvolom se odobrava rad novih postrojenja, rad i bitne izmene u radu, odnosno funkcionisanju postojećeg postrojenja. Ove dozvole, osim Ministarstva za zaštitu životne sredine, izdaju još nadležna tela u pokrajini, te lokalne samouprave.

Dozvole važe 10 godina i mogu se oduzimati ali i produžavati.

Ali, kao što vidimo tempo izdavanja ovih dozvola je takav da će biti potrebno sedam decenija da bi ih dobili samo postojeći zagađivači.

Zaštita najjačih i najprofitabilnijih

Ustav Republike Srbije u članu 74. garantuje pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju. Međutim, u istoj toj zemlji u kojoj Ustav garantuje to pravo, redovno se odlaže primena ekoloških zakona ukoliko ona predstavlja ekonomsko opterećenje za investitore koji nemaju elementarne dozvole.

U pitanju su po pravilu kompаnije sa naјvećim profitima kao što je Ziđin, delovi Elektroprivrede Srbije (EPS), Petrohemija Pančevo, Toplane u Beogradu, Nišu, Kruševcu, fabrike ulja Dijamant, Vital, mesne industrije – Karneks, PIK Bečej, Topola, Union…..

U Regulatornom institutu za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) pitaju se da li je moguće da kompanije koje se svake godine nalaze na vrhu listi najprofitabilnijih nemaju kapaciteta, mogućnosti da angažuju dodatne kapacitete i podnesu potpune zahteve za izdavanje integrisanih dozvola.

„Da li bi to uopšte trebalo da bude kriterijum koji zakonodavac razmatra kada ocenjuje primenu propisa i predlaže nova zakonska rešenja? Dakle, preduslov je da se odustane od prihvaćene paradigme da je funkcija državne službe da se kompanijama olakša poslovanje, po bilo koju cenu. Ujedno dolazimo do pitanja kako se to stimulišu nove investicije tako što se privilegovanim kompanijama produžavaju rokovi za pribavljanje dozvola“, poručuju iz RERI-ja.

Sankcije „komične“

Da ne funkcionišu ni kazneni mehanizmi potvrđuje činjenica da je Ziđin kažnjen sa samo 250.000 dinara zbog sprovođenja aktivnosti bez dozvole, a da neki drugi operateri nisu ni kažnjeni.

Dejan Lekić, jedan od osnivača Nacionalne ekološke asocijacije i bivši načelnik Odeljenja za indikatore izveštavanje i informacioni sistem Agencije za zaštitu životne sredine, kaže da prema njegovima saznanjima do sada izrečene kazne su na nivou komičnog.

„Čuo sam za dve kazne. Zbog emisije sumpor dioksida u RTB Bor, a druga u Valjevu kada je sa 150.000 dinara kažnjen Krušik. To je mala svota za preduzeća. S druge strane imali smo i dobar primer u Boru gde je investitrano i smanjeno zagađenje PM česticama“, rekao je nedavno Lekić za N1.

Kao i ranijih godina ministarstvo je najavljivalo izmene zakona. Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja izmenjen je dva puta, 2015. i 2021. godine, oba puta bez javne rasprave. Izmenama i dopunama zakona nisu otklonjene prepreke i problemi u primeni zakona već je dva puta produžen krajnji rok za izdavanje integrisanih dozvola.

U junu 2024. godine Ministarstvo zaštite životne sredine je objavilo javni poziv za članstvo u Radnoj grupi za izradu Nacrta zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Cilj izrade nacrta zakona, jeste „usaglašavanje zakona sa Direktivom o industrijskim emisijama“ Evropske unije. Međutim, na tome je stalo.

Ceo tekst možete pročitati na N1

Foto: Kanenori, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci