Za Srbiju je malina izuzetno važan poljoprivredni proizvod. Zato pozivamo otkupljivače da proizvođačima doplate do minimum 300 dinara po kilogramu za ovogodišnji rod voća, izjavio je nedavno Aleksandar Martinović, ministar poljoprivrede na nedavno održanom drugom sastanku Radne grupe za unapređenje proizvodnje i tržišta jagodastog voća.

Skupu su prisustvovali proizvođači, neki od najvećih predstavnika otkupljivača jagodastog voća, kao i članovi institucija članica radne grupe. Na sastanku je bilo reči o aktuelnim izazovima u sektoru jagodastog voća, sa posebnim akcentom na otkupnu cenu maline. Predloženo je da se sastanci organizuju na mesečnom nivou kako bi se sva goruća pitanja rešavala u bliskoj komunikaciji svih zainteresovanih strana.

Malinari su, podsetimo, tražili doplatu jer hladnjačarima u poslednje vreme, kako kažu, dobro ide prodaja. Druga strana tvrdi da još trpe posledice previsoke cene iz 2022. godine. Iako su udruženja proizvođača nedavno apelovala i da od otkupljivača dobiju bar okvirne prognoze o mogućoj ceni maline u narednoj sezoni, to se nije dogodilo.

Upućenu u prilike na ovom tržištu smatraju da je ipak još rano za ove informacije iako razumeju strepnje proizvođača. Buduća cena, objašnjavaju, zavisiće od količina, kvaliteta roda a ponajviše od cena na svetskom tržištu na kome se poslednjih godina dešavaju turbulencije, posebno od kada se Ukrajina pojavila kao ozbiljan konkurent i nudi kupcima iz Zapadne Evrope cene ispod svakog nivoa.

Jedina nada, smatra jedan od vodećih stručnjaka sa kojim smo nedavno razgovarali, jeste to da se naredne sezone očekuju manje količine ovog voća na svetskom tržištu, što bi moglo da utiče na rast cena.

Oko 80% otkupljivača ili u stečaju ili pred stečajem

Istovremeno, proizvođači, kako se može zaključiti iz njihovih prepiski na društvenim mrežama, sumnjaju da će hladnjačari, koji već nisu doplatili voće, reagovati na apel resornog ministarstva da im bude uplaćena doplata za predatu malinu. Neki od njih ističu da novac u celosti nisu dobili ni za dve prethodne sezone, kao i da pojedine hladnjačare ovoga leta nisu ispoštovale ni minimalnu, preporučenu cenu od 250 dinara za kilogram.

Malinari su odlučili da traže doplatu malina po kilogramu, jer smatraju da hladnjačarima dobro ide prodaja. S druge strane, hladnjačari tvrde da još uvek vuku posledice prevelike cene iz 2022. godine. Pojedina udruženja ipak su uputila predlog članstvu da žalbe na kompanije koje se bave otkupom, a koje se budu oglušile na ovaj apel, prijave poljoprivrednoj inspekciji. Dodatni problem u ovom sektoru zaista jeste to da su čak i pojedine ozbiljne hladnjače u glavnom malinarskom kraju u velikim finansijskim problemima.

Sagovornik iz sektora otkupa maline kaže da je oko 80% otkupljivača ili u stečaju ili pred stečajem, uz velika dugovanja prema bankama. Kako ističe, oko 98% količina tog voća se izvozi, a uz sadašnji kurs evra troškovi su, od recimo 2012, porasli bar pet puta: repromaterijal, energenti, analize…

– Gde da ukalkulišemo te troškove. Ne možemo pet puta skuplje da prodamo malinu. Možda neki hladnjačari i trguju međusobno, ali to su najčešće oni koji nemaju količine da isporuče stranim kupcima prema ugovorima koji se zaključuju na godinu dana. Ne možemo ni da izađemo sa cenom za narednu sezonu kada nemamo poznate parametre. Nemačka je, recimo, kupovala 40% naše maline, a sada značajno, značajno manje. Srbija je takođe i nažalost izgubila tržište industrije, postoje velike zalihe druge klase u hladnjačama– ističe naš sagovornik.

Međutim, neki od učesnika debata u specijalizovanim grupama za proizvođače objavljuju slike iskrčenih malinjaka, a mogu se čak čuti i predlozi da se umesto maline krene u proizvodnju pasulja ili krompira – kultura koja bi, kako smatraju, mogle da im donese veću zaradu u narednim godinama.

Izvor: Politika/Ekapija

Foto: Pixabay

Bogatstvo svetskih milijardera poraslo je za dve hiljade milijardi dolara u 2024. godini dok se, prema istraživanjima, polovina čovečanstva nalazi u siromaštvu a među njima su najčešće žene

Stopa rasta bogatstva prošle godine bila je tri puta brža nego 2023. godine, otkriva istraživanje dobrotvorne organizacije „Oksfam“ iz Velike Britanije.

Najnoviji izveštaj otkriva da će u narednih 10 godina svet dobiti pet bilionera, što je promena u odnosu na prošlogodišnje predviđanje da će se za jednu deceniju pojaviti „tek“ jedan bilioner.

„Broj ljudi koji žive ispod granice siromaštva nije se puno promenio od 1990. godine i iznosi blizu 3,6 milijardi“, saopštila je dobrotvorna organizacija, prenosi RTS.

Jedna od 10 žena živi u ekstremnom siromaštvu, sa dnevnom zaradom ispod 2,15 dolara dnevno, što znači da je više žena u siromaštvu, za čak 24,3 miliona u odnosu na muškarce.

„Oksfam“ upozorava na to da je napredak u smanjenju siromaštva zaustavljen, i da bi ekstremno siromaštvo moglo biti okončano tri puta brže ako bi se smanjila nejednakost.

U slučaju Velike Britanije, bilioneri imaju najveći udeo svog bogatstva zarađenog kroz monopole i kronizam. Njihov imetak rastao je prosečno 35 miliona funti dnevno, pa se njihovo bogatstvo ukupno uvećalo za 182 milijarde funti u 2024. godini, navodi se u izveštaju. Prošle godine su se pojavila četiri nova milijardera u Velikoj Britaniji i sada ih je u toj državi ukupno 57.

Rast vrednosti akcija na svetskim berzama čini najveći deo povećanja bogatstva milijardera, iako i veće vrednosti imovine igraju bitnu ulogu. Stambene nekretnine čine oko 80 odsto investicija širom sveta.

„I bogati plaču“: Pola sveta u siromaštvu, a nekima 100 miliona dolara dnevno

Bogatstvo milijardera skočilo je sa 13 na 15 biliona dolara za samo 12 meseci, što je drugi najveći godišnji porast od kada se beleži.

Bogatstvo 10 najbogatijih ljudi na svetu raslo je u proseku za skoro 100 miliona dolara dnevno, pa čak i da izgube 99 odsto svog bogatstva preko noći, ostali bi milijarderi.

Među njima su osnivač „Amazona“ Džef Bezos i Aliko Dangote, najbogatija osoba u Africi.

„Oksfam“ poziva na radikalna rešenja za racionalno smanjenje nejednakosti i uvođenje pravičnosti u ekonomske sisteme.

„Globalni ekonomski sistem je nepravedan jer omogućava i održava eksploziju bogatstva, dok skoro polovina čovečanstva nastavlja da živi u siromaštvu“, ističe Ana Meriot, vođa politike nejednakosti u „Oksfamu“.

Ona je pozvala vladu Velike Britanije da da prioritet ekonomskoj politici koja smanjuje nejednakost, uključujući veće oporezivanje superbogatih.

„Na taj način bi se prikupile ogromne sume novca kako bi se rešila nejednakost u Ujedinjenom Kraljevstvu i inostranstvu, i obezbedila ključna investicija za naše javne usluge“, navodi Meriot.

Izvor: RTS/021
Foto: Pixabay

Farmeri, iz mesta Siget, na tromeđi Srbije, Mađarske i Rumunije, ne vide drugo rešenje no da prodaju svoje krave. Kako pričaju, proizvođači mleka u ovom severnobanatskom selu ,,osuđeni“ su na jednog prerađivača iz Kikinde a i on je prestao da kupuje mleko.

To ih je dovelo u nezavidnu situaciju jer druge mlekare nisu zainteresovane za otkup, pošto je ponuda sirovog mleka značajno povećana.

Dejan Lazin više ni ne sipa mleko u laktofriz, jer kupaca nema, a i ne želi dodatne troškove koji su oko 10.000 dinara dnevno. Poruka iz mlekare sa kojom je sarađivao nije optimistična priča on za RTS.

– Neka obećanja možda od marta da će se osloboditi neki prostor, kako ćemo i šta ćemo dalje, to ne znamo ni sami, sad radimo uzalud. Muzemo, bacamo mleko. Nas sedam porodica je bilo koji smo bili u ovoj mlekari što nam je otkazala. To je neka proizvodnja na dnevnom nivou možda nekih 600, 700 do 800 litara“, kaže Dejan Lazin, proizvođač mleka iz Sigeta.

Zašto nemaju kome da prodaju mleko?

Trenutno im dolazi samo jedan otkupljivač kome dodatne količine mleka ne trebaju. Druge mlekare navode da im se lokacija ne uklapa u otkupnu rutu. Proizvođači navode da je oko 90 farmera iz okolnih sela u problemu.

– Mi nismo usamljen slučaj tu su i susedna sela, Banatsko Aranđelovo, Novi Kneževac, Crna Bara i ostala mesta. Za sad nijedna mlekara ne želi saradnju sa nama iz obrazloženja, kako oni kažu, plivaju u mleku. Samo nam nije jasno odakle to mleko stiže – navodi Boža Jablanov, proizvođač mleka iz Sigeta.

Ne vide drugi izlaz sem da prodaju krave. Državni podsticaji za govedarstvo su povećani sa 40 na 55.000 dinara po kravi i 100.000 dinara za junicu koja ostaje na farmi. Kad ima viška mleka, ove mere nemaju efekat za manje proizvođače.

– Veliki novac se odvaja što se tiče samog stočarstva, subvencije su sve veće i veće u stočarstvu, međutim izostaju rezultati, smanjuje se broj pogotovo krupne stoke. Rešenje je uvek zadruga. Formiranje stočarskih zadruga pogotovo u brdsko – planinskim područjima gde su otežani uslovi rada – navodi Nikola Mihailović, Zadružni savez Srbije.

I pored apela Ministarstva poljoprivrede da mlekare ne snižavaju otkupnu cenu mleka, najave su da će biti jeftinije za 5 do 11 dinara po litru, što će dodatno opteretiti farmere.

Izvor: Telegraf Biznis/RTS
Foto: Pixabay

Skupština Srbije usvojila je izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana koje uvode nova oslobođenja od poreza, ali i dodatno regulišu neke postojeće kategorije prihoda.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u Službenom glasniku, a njegova primena počinje od 1. marta 2025. godine.

Izmene zakona proširuju kategorije prihoda koji se neće oporezivati, između ostalog – socijalnu i humanitarnu pomoć. Isplate za prava ratnih invalida, naknade za pomoć i negu drugog lica, kao i materijalna podrška porodicama sa decom, ostaju u potpunosti oslobođene od poreza.

Sve naknade koje se dobijaju preko Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i naknade iz zdravstvenog i socijalnog osiguranja, neće biti predmet oporezivanja.

Učenici i studenti mogu računati na poresko oslobođenje za stipendije i kredite do 41.381 dinara mesečno, dok sportisti amateri neće plaćati porez na hranarinu u iznosu do 13.497 dinara.

Finansijska podrška zbog oštećenja imovine u slučaju elementarnih nepogoda, kao i pomoć u slučaju smrti zaposlenog, oslobođena je poreza do određenih iznosa.

Nova poreska oslobođenja

Jedna od najznačajnijih izmena je uvođenje oslobođenja za mlade koji kupuju svoju prvu stambenu nekretninu.

Takođe, naknade koje volonteri ostvaruju u skladu sa zakonom o volontiranju, kao i nagrade za učenike i studente za postignute rezultate tokom školovanja ili na međunarodnim takmičenjima, izuzete su od oporezivanja.

Nova pravila omogućavaju dodatne poreske olakšice za one koji učestvuju u programima Evropske unije i međunarodnim projektima u oblastima kao što su nauka, istraživanje, sport i rad sa mladima. Naknade troškova u ovim programima oslobođene su poreza do 137.941 dinara mesečno.

Poseban akcenat stavljen je na razvoj poljoprivrede i privrede. Sva sredstva koja poljoprivrednici dobijaju iz budžeta u vidu subvencija i podsticaja neće biti predmet oporezivanja, pod uslovom da su registrovani u zvaničnom registru poljoprivrednih gazdinstava. Istovremeno, privredna društva koja plaćaju obavezne doprinose za svoje osnivače ili članove takođe mogu računati na oslobođenje.

Iako zakon dozvoljava oslobođenje za otpremnine u slučajevima odlaska u penziju ili viška zaposlenih, jasno je određeno da se to odnosi samo na minimalne iznose propisane zakonom.

Slično tome, novčane pomoći fizičkim licima za lečenje u zemlji ili inostranstvu biće oslobođene poreza, ali samo do visine stvarnih troškova, što je potrebno dokumentovano dokazati.

Zakon je precizirao da se ostali prihodi kao što su dobici od igara na sreću, prihodi od izdavanja pokretnih stvari, prihodi pomoraca i slično i dalje smatraju oporezivim.

Ovo uključuje i prihode koji proizilaze iz turističkih usluga, kao i neke vrste osiguranja.

Izvor: Biznis.rs
Foto: Pixabay