Dr Karan Raj je objasnio koliko dugo može da traje smrznuta hrana ali i važnost obeležavanja hrane u zamrzivaču. Evo svega što treba da znate.

– Zamrznuta hrana tehnički nikada ne ističe. Kada je u pitanju zamrznuta hrana, rok trajanja se više odnosi na kvalitet hrane, a ne na bezbednost hrane – objašnjava Raj.

Sve dok je hrana zamrznuta, bezbedna je. Ali to ne znači da smrznuta hrana ostaje ukusna zauvek. Što duže nešto ostane zamrznuto, veća je šansa da na hranu utiče nešto što se zove „opekotina“, dodao je Raj. Hrana je prekrivena kristalima leda, usisava se vlaga i dolazi do oksidacije, pa hrana koja je dugo bila zamrznuta može izgubiti ukus. Takođe je pomenuo kako tekstura hrane može da se „razgradi“ što rezultira žilavim mesom i „mlakim“ povrćem. Pored toga, Raj je istakao da se nutritivna vrednost može smanjiti.

Dr Raj je takođe dao savete za izbegavanje opekotina, predlažući usisavanje pre zamrzavanja.

Takođe je istakao ključni korak označavanja vaše smrznute robe datumom kada je zamrznuta. Ali ključni zaključak iz saveta dr Raja se odnosi na to kako rukujete hranom – uverite se da je pravilno odmrznuta i kuvana pre nego što je pojedete.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da raste podrške EU, ali da su mnogo povoljniji stavovi građana prema Rusiji i Kini.

To je za RTS rekao konsultant Ipsosa Srđan Bogosavljević iz Ipsosa.

Navodi da su kao glavni problemi prepoznati pitanje KiM, korupcija i protesti, dok je primetan ekonomski optimizam.

Litijum je privukao pažnju, smatra Bogosavljević, i naglašava da većina građana veruje da Srbija ide u dobrom pravcu, a da je podrška predsedniku zemlje Aleksandru Vučiću na visokom nivou.
Bogosavljević ukazuje da bi u slučaju da se trenutno održi referendum o pridruživanju Srbije Evropskoj uniji rezultati pokazali da bi 46 odsto građana glasalo „za“, dok bi 30 procenata bilo protiv.

„Ova razlika jedna je od najvećih u poslednjih nekoliko godina, što pokazuje rast podrške EU. Međutim, građani često navode da Evropsku uniju ne doživljavaju kao ekstremno relevantnu“, kaže Bogosavljević.

Smatra da većina onih koji bi glasali za pridruživanje EU to čini iz pragmatičnih razloga, poput boljih prilika za buduće generacije, dok ličnu korist mnogi ne vide.

„Proevropsko raspoloženje često zavisi od konkretnih događaja i načina na koji Evropa tretira Srbiju“, ističe Bogosavljević.

Kao primer navodi trenutke kada su evropski lideri pokazivali podršku Srbiji – tokom migrantske krize ili poplava, što je značajno povećavalo pozitivne stavove o EU.

Pozitivan stav prema Rusiji i Kini

S druge strane, percepcija o Rusiji i Kini je znatno povoljnija. Pozitivan stav prema ovim zemljama ima veliki broj građana, a odnos prema njima se često povezuje sa emotivnim vezama i konkretnim potezima.

„Dolazak ruskog predsednika Putina ili kineska pomoć tokom pandemije, poput donacija vakcina, izazvali su značajne skokove u popularnosti ovih zemalja“, objašnjava Bogosavljević.

Navodi da pristalice vlasti, pre svega Srpske napredne stranke (SNS), često favorizuju Kinu zbog ekonomske saradnje i infrastrukturnih projekata, dok su Socijalistička partija Srbije (SPS) i nacionalne stranke bliže Rusiji.

„Ova podela odražava pragmatičnost, ali i snažan emotivni odnos prema tradicionalnim saveznicima“, ukazuje Bogosavljević.

Bogosavljević navodi da istraživanja ukazuju na promenu prioriteta među građanima kada su u pitanju najveći društveni problemi.

„Dok je nezaposlenost nekada bila dominantna briga, sada je gotovo nestala sa liste“, sumira konsultant Ipsosa.

Međutim, Kosovo i Metohija i dalje je među glavnim temama, dok je sustižu korupcija i protesti.

„Protesti su u novembru ove godine dospeli među tri najveća problema, sa 10 odsto građana koji ih vide kao ključni izazov. Ovi stavovi zavise i od političke opredeljenosti – proopozicioni glasači ističu korupciju, dok provladini glasači kritikuju proteste“, kaže Bogosavljvić.

Bogosavljević smatra da percepcija ličnog ekonomskog stanja ostaje pozitivna – 37 odsto građana očekuje poboljšanje u narednoj godini, dok samo 23 procenata predviđa pogoršanje.

„Građani ne iskazuju izražen strah od ekonomskih problema, što ukazuje na period relativne stabilnosti“, kaže Bogosavljević.

Međutim, ovaj optimizam ne znači, kako navodi, i želju za političkim promenama.

„Većina ne vidi potrebu za značajnim promenama, što je posledica osećaja sigurnosti i poverenja u trenutnu vlast“, zaključuje Bogosavljević.

Eksploatacija litijuma

Na pitanje o odnosima prema eksploataciji litijuma, Bogosavljević je objasnio da se ova tema nije uvek istraživala u istom kontekstu.

„U istraživanju koje sprovodimo u okviru omnibusa ne pitamo direktno o eksploataciji litijuma, ali u drugim istraživanjima postoje podaci koji mogu dati uvid u ovu tematiku. Prema našim podacima, u jednom periodu ekologija je bila vrlo važan problem u javnosti. To su bili oni protestni talasi koji su na neki način uspeli da postignu uspeh, ali kasnije je pažnja prešla na litijum“, ističe Bogosavljević.

Naglasio je da je u ovom trenutku javni diskurs pomerio akcenat na kompaniju Rio Tinto, ali da većina ljudi ne razume u potpunosti kako će eksploatacija litijuma uticati na njihov svakodnevni život.
Politički trendovi u Srbiji

Govoreći o političkoj sceni u Srbiji, Bogosavljević je ukazao na važnost indikatora „u kom pravcu ide zemlja“ koji, kako ističe, predstavlja ključnu metriku za procenu političke situacije. Prema poslednjim istraživanjima, većina građana Srbije smatra da zemlja ide u dobrom pravcu.

„Time se stvara kontekst u kojem vlast nema veliku opasnost od promene, a opozicija ima ograničene šanse“, naglašava Bogosavljević.

Podsetio je da su i prethodne vlasti, poput one iz doba Miloševića i Tadića, izgubile izbore kada je više od 70 odsto građana verovalo da zemlja ide u lošem pravcu. U ovom trenutku, međutim, čak 46 procenata građana, kako kaže, veruje da Srbija ide u dobrom smeru.

„Kada ljudi veruju da zemlja ide u dobrom pravcu, to znači da opozicija nema veliki prostor za uspeh. Podrška Vučiću je izuzetno visoka, a uverljivost lidera koji bi mogli da mu se suprotstave je na izuzetno niskom nivou“, zaključuje Bogosavljević.

Takođe je naglasio da većina građana koji su protiv aktuelne vlasti, ne znaju za koga bi glasali, jer opozicija trenutno nema jasnu i koordinisanu političku platformu.

Izvor: 021.rs/RTS
Foto: Pixabay

Dostupnost inovativnih terapija i kliničkih studija, integracija privatnog i državnog sistema i nastavak digitalizacije zdravstva kroz uvođenje novih usluga koje bi olakšale tok lečenja svim građanima, tri su ključna prioriteta NALED-ovog Saveza za zdravstvo.

Predsednik Saveza i partner u kompaniji Heliant Vukašin Radulović rekao je na sednici ovog radnog tela da se od digitalizacije puno očekuje, posebno kada su svi donosioci odluka saglasni da na tome treba raditi.

– Pre svega, kao prioritet nominujemo završetak uspostavljanja eUputa i eBolovanja i unapređenje eRecepta, kao i eKartona. NALED se pokazao kao jaka koheziona snaga za sprovođenje projekata, a sinergija koju imamo poziva na odgovornost da u narednom periodu ove predloge primenimo u praksi – poručio je Radulović.
Savetnica u Kabinetu premijera Katarina Pavičić potvrdila je da je digitalizacija zdravstva jedan od glavnih prioriteta ove Vlade, kako bi se omogućila efikasnija usluga svim građanima, ali i olakšao rad lekarima.

– Implementacija eBolovanja za koje se nadamo da će biti marta naredne godine i eKartona, trebalo bi da budu platforma za dalji razvoj. Očekujemo da ćemo kroz digitalizaciju značajna sredstva u budžetu i uštedeti koja ćemo moći da preusmerimo u dalje unapređenje zdravstvenog sistema – izjavila je Pavičić.

Članovi NALED-a u narednom periodu zalagaće se i za dalju integraciju privatnog i javnog zdravlja, jer su primeri u veštačkoj oplodnji, operacijama katarakte i oftalmološkim pregledima pokazali da su kapaciteti privatnih sistema spremni na taj korak.

Ubrzati i izdavanje dozvola za klinička ispitivanja

Takođe, trend dostupnosti terapija u poslednjih nekoliko godina je ohrabrujuć, ali je i dalje taj nivo nizak u poređenju sa zemljama Evropske unije. S tim u vezi, neophodno je ubrzati i izdavanje dozvola za klinička ispitivanja, koja pacijentima nude najmoderniju terapiju i pre nego što ona postane dostupna na tržištu.
Državna sekretarka u Ministarstvu zdravlja dr Ivana Stašević Karličić istakla je da se radi na unapređenju propisa u oblasti kliničkih ispitivanja i usvajanju novog pravilnika.

– Očekujemo njegovo skoro objavljivanje i radujemo se prilici da vidimo konkretne rezultate i koristi koje će ovaj pravilnik doneti. Ovo predstavlja značajan korak ka ravnopravnijem i efikasnijem zdravstvenom sistemu, koji omogućava i javnom i privatnom sektoru da zajednički doprinesu razvoju inovacija i poboljšanju usluga za građane – zaključila je Stašević Karličić.

Marija Malešević iz ALIMS-a navela je da je ova agencija skoro sve procese digitalizovala i da se radi na tome da se celokupan proces završi naredne godine. Uz to se nadaju i novom Zakonu o lekovima, koji bi doprineo unapređenju svih poslova u zdravstvu.

U prethodnom mandatu rad Saveza obeležilo je aktivno učešće u pripremi novog Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, koji predstavlja osnov za uvođenje eKartona kao jedinstvenog elektronskog zdravstvenog kartona.