Italijanski kreditor UniCredit u ponedeljak je ponudio da kupi svog konkurenta Banco BPM za oko 10 milijardi evra, u potezu za koji kaže da je odvojen od dogovora sa nemačkom bankom Commerzbank.

Dogovor bi, ako bude završen, spojio dva najveća italijanska zajmodavca. UniCredit je u saopštenju rano u ponedeljak rekao da nudi 6.657 evra za svaku deonicu, što je blago više u odnosu na tržišnu cenu od 6.644 eura.

UniCredit je rekao da bi kupovina koja bi podrazumevala potpuno preuzimanje, odnosno otkup svih deonica, omogućila banci da “još više ojača svoju ulogu vodeće panevropske bankarske grupe”. Vesti od ponedeljka prate nalet najava spajanja i preuzimanja u evropskom bankarskom sektoru ove godine, ocenjuje CNBC i dodaje da se industrija godinama smatra zrelom za konsolidaciju, a UniCredit, bogat gotovinom, često se navodi kao mogući sticalac.

Nemačka vlada tek treba da potvrdi dogovor

UniCredit je u septembru povećao svoj udeo u nemačkom zajmodavcu Commerzbank na oko 21% i podneo zahtev za povećanje udela do 29,9%. Ranije tog meseca, italijanska banka je preuzela 9% udela u Commerzbank, a polovinu ovog udela stekla je od nemačke vlade.

Nemačka vlada tek treba da potvrdi dogovor, a kancelar Olaf Šolc je izjavio da “neprijateljski napadi, neprijateljska preuzimanja nisu dobra stvar za banke”.

Najveći akcionar Commerzbanke, administracija Berlina, zadržava 12% udela nakon što je spasila zajmodavca tokom finansijske krize 2008. i odbacila 4,5% njegove početne pozicije početkom septembra.

U međuvremenu, ranije ovog meseca, Banco BPM dao je ponudu za preuzimanje menadžera imovine Anima u mogućem poslu vrednom 1,6 milijardi evra, a samo nekoliko dana kasnije kupio je deo od 5% državnog Monte dei Paschi di Siena (MPS).

UniCredit je 6. novembra zabeležio povećanje kvartalne neto dobiti od 8% na godišnjem nivou na 2,5 milijardi evra, više do prognoziranih 2,27 milijardi evra, koju je objavio Reuters, navodi CNBC. Takođe je podigao prognozu neto dobiti za celu godinu na iznad 9 milijardi evra, u odnosu na prethodnu prognozu od 8,5 milijardi evra.

Deonice su ove godine porasle oko 55%.

Izvor: Investitor

Foto: Pixabay

Narodna banka Srbije u skupštinsku proceduru uputila je izmene četiri zakona iz svoje nadležnosti. Opravdano su najveću pažnju šire javnosti dobile planirane promene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga i Zakona o bankama. Ali, i one koje se tiču Zakona o Narodnoj banci Srbije mogu da budu interesantne. Njima, kako tvrdi NBS, jača se supervizorska uloga i samostalnost ove institucije, piše Forbes.

Neke od najzanimljivijih promena tiču se sudbine zlata koje se iskopa u Srbiji, stvaranje zakonskog osnova da Narodna banka počne sa izdavanjem digitalne valute, kao i ograničenja za zaposlene u centralnoj banci.

Zlato ostaje gde jeste

Izmenama zakona će Narodna banka dobiti ovlašćenje da kupuje i prodaje zlato u inostranstvu, ali ono što je još važnije jeste – pravo preče kupovine u zemlji. Naime, NBS će imati pravo preče kupovine zlata dobijenog eksploatacijom, pripremom i preradom mineralnih sirovina u Srbiji.

To znači da će svi koji se bave ovim biznisom zlato morati prvo da ponude centralnoj banci. Ova će zauzvrat morati da im ponudi tržišnu cenu kako bi se poštovala pravila konkurencije.

„Uspostavljanjem prava preče kupovine zlata u korist Narodne banke Srbije, jača se uloga NBS i obezbeđuje da zlato dobijeno eksploatacijom, pripremom ili preradom mineralnih sirovina u Republici Srbiji ostane u zemlji, što će uticati na dalje povećanje nivoa deviznih rezervi, čime se doprinosi finansijskoj stabilnosti. Ovim se prirodni resursi Republike Srbije na najbolji način koriste za potrebe naše zemlje“, stoji u obrazloženju ovog člana.

Digitalni dinar

U skladu sa globalnim trendom u okviru kojeg centralne banke počinju (a neke su to već uradile) sa izdavanjem digitalnih nacionalnih valuta, NBS ovaj prostor sada otvara i sebi.

U članu 53 postojećeg zakona, koji centralnoj banci daje isključivo pravo da izdaje novčanice i kovani novac u Republici Srbiji, sada se dodaje još jedan stav. On kaže da NBS „ima isključivo pravo izdavanja dinara u digitalnom obliku (digitalni dinar), u skladu s propisom koji može doneti Izvršni odbor“.

NBS navodi da pažljivo prati razvoj u oblasti digitalnih valuta centralnih banaka na globalnom nivou. Dodaje i da se u ovom trenutku širom sveta analiziraju benefiti i rizici uvođenja digitalnih valuta centralnih banaka, a „u manjem broju zemalja preduzeti su i pionirski pokušaji njihovog uvođenja u ograničenom obimu“.

Tu nije kraj kada je reč o promenama koje se tiču usklađivanja sa napretkom tehnologija. Tako će ovim izmenama zakona, NBS imati i ovlašćenje da „izdaje i oduzima dozvole za pružanje usluga povezanih sa virtuelnim valutama, vrši nadzor nad poslovanjem pružalaca tih usluga…“.

Budućnost je u evru

Celim novim poglavljima u zakonu, Narodna banka pokazuje da gleda i u budućnost, kada naša zemlja postane deo Evropske unije i evrozone.

Iako će ove odredbe stupiti na snagu danom pristupanja EU i zvaničnim uvođenjem evra kao nacionalne valute, što u slučaju Srbije još predstavlja daleku budućnost, one predstavljaju i zakonsku potvrdu da će dinar jednog dana otići u istoriju.

U budućem članu 86m tako će stajati odredba „Uvođenjem evra kao nacionalne valute u Republici Srbiji…“. Još eksplicitnije to stoji i u budućem članu 86t.

„Novčana jedinica Republike Srbije jeste evro“.

S tim u vezi, NBS će moći da izdaje novčanice i kovanice evra. Ovim odredbama naša centralna banka obavezuje se i na sprovođenje politika Evropske centralne banke i Evropskog sistema centralnih banaka.

S druge strane, jednim od članova, Narodna banka ograničiće ovlašćenja Državne revizorske institucije u nadzoru nad njenim radom. Navodi se da DRI neće moći da sprovodi reviziju nad funkcijama NBS koje su povezane s njenim učešćem u ESCB-u. U sledećem stavu dodaje se da „DRI ne može da daje uputstva NBS i njenim organima u pogledu obavljanja njenih funkcija, niti može uticati na samostalnost i nezavisnost Narodne banke ili vršiti uticaj na NBS“.

Možda najupečatljivija odredba koja se tiče daljeg jačanja samostalnosti Narodne banke, odnosi se na odredbe o upravljanju njenom imovinom. Tako NBS namerava da „razvlasti“ druge državne organe i onemogući im da upravljaju imovinom centralne banke posebno ako žele da je prodaju.

„Ovim odredbama se obezbeđuje puna finansijska nezavisnost centralne banke u pogledu imovine koju koristi, budući da se smatra da centralne banke ne mogu samostalno da odlučuju o poslovima iz svoje nadležnosti ako postoji mogućnost da drugi organi odlučuju o poslovnim prostorijama i objektima koje može koristiti centralna banka“, stoji u obrazloženju NBS koja se poziva na obaveze preuzete u ovom domenu u okviru Pregovaračkog poglavlja 17.

U set odredbi u pravcu veće samostalnosti možda bi mogao da se svrsta i potpuno novi član. On propisuje da će Narodnu banku pred sudovima zastupati pravnici koji su u radnom odnosu u NBS. Ipak, to neće biti uklesano u kamenu jer se ostavlja mogućnost guverneru da za ove poslove ovlasti i lica koja nisu zaposleni u centralnoj banci.

Koje su izmene za zaposlene u NBS

Bitne izmene tiču se i zaposlenih i bivših zaposlenih NBS. Postojeći zakon dozvoljavao je zaposlenima u centralnoj banci da van radnog vremena obavljaju plaćene dodatne poslove. Ali, samo uz pisanu saglasnost guvernera i ako to ne utiče na njihovo nepristrasno obavljanje poslova ili ne dovodi do sukoba interesa.

Dodat je niz novih stavova u ovom članu. Sada se ograničava i obavljanje neplaćenih poslova van radnog vremena. Razlog je isti – ako mogu dovesti do sukoba interesa ili uticati na nepristrasno obavljanje poslova.

Možda još važniji je stav koji ograničava mogućnost zaposlenima u NBS da pronađu novi posao u finansijskom sektoru.

Tako će oni kojima prestane radni odnos u centralnoj banci, morati da sačekaju šest meseci ukoliko žele da se zaposle u banci ili osiguranju, međunarodnoj finansijskoj instituciji (MMF, Svetska banka, EBRD i dr.), revizorskoj kući ili drugom licu čiji rad nadzire centralna banka. Ipak, guverner može da odobri zaposlenje i pre isteka tog roka, ako proceni da neće doći do sukoba interesa.

U periodu zabrane zapošljavanja, zaposleni će moći da prima 80% prosečne mesečne zarade isplaćene u prethodnih 12 meseci.

Svi koji nameravaju da zaposle nekog ko je radio u NBS, moraće o tome da obaveste centralnu banku. To se odnosi i na bivše zaposlene koji su u prethodnih pet godina u nekom trenutku radili u NBS. I to moraju da urade najkasnije mesec dana pre stupanja na rad tog lica. NBS propisuje i kazne ukoliko se prekrši ova zabrana.

Ostale izmene

Zanimljiva je i odredba da NBS oduzima sebi pravo da izdaje novčanice za potrebe zemlje nastale usled izbijanja rata ili vanrednog stanja. Narodna banka navodi u obrazloženju da takva mogućnost nikad nije primenjena u praksi. Dodaje i da ova odredba koja se briše nema praktični značaj s obzirom na druga ovlašćenja NBS.

Inače, iz zakona je „proteran“ i termin preduzeće. Tako će ovaj propis biti usklađen sa Zakonom o privrednim društvima. Umesto izraza preduzeće sada će stajati privredno društvo.

Takođe, izmenama nekoliko članova zakona, NBS želi da precizira i unapredi rad Izvršnog odbora kao i Saveta guvernera (dodaje mu se novo, pomoćno telo – Odbor za reviziju). Da Savet guvernera ne bi kojim slučajem spao na samo dva od pet članova, dodaje se odredba po kojoj će član Saveta kojem istekne mandat ili podnese ostavku, moći da napusti funkciju tek izborom novog člana za šta je rok šest meseci.

Izvor: Forbes

Foto: Pixabay

Iako se već godinama Evropa i SAD bore da sustignu dominaciju Kine u proizvodnji baterija za električna vozila (EV), neki od napora doveli su samo do – bankrota, pokazao slučaj švedskog Northvolta, piše 24sedam.

Kina predvodi globalnu proizvodnju baterija za električna vozila (EV), proizvodeći preko 80% svetskih komponenti za baterije. Nasuprot tome, SAD i Evropa proizvode samo 10% i 7% i ta se (po ostatak sveta crna) statistika neće promeniti nabolje, pokazuju vesti o bankrotu evropske uzdanice na ovom polju – švedskog Northvolta.

Evropska kompanija je u SAD podnela zahtev za zaštitu od bankrota jer ima gotovo šest milijardi dolara duga a samo 30 miliona dolara u gotovini. Poboljšanju situacije nije pomoglo ni to što su neki deoničari otpisali deo duga, kao na primer nemački Folksvagen, kao najveći akcionar.

Fijasko Northvolta u jednoj reći opisuje stanje u kome se nalazi evropska industrija baterija u odnosu na konkurenciju iz Kine. A stanje, i pored velikih priča o evropskom Green Dealu i posvećenost e-mobilnosti, nije novina za one koji malo više interesuju za ovu temu.

Pogrešan dizajn,  proces i oprema

Ključnim prednostima Kine, koje uključuju značajnu podršku vlade, niže troškove proizvodnje i vertikalno integrisani lanac snabdevanja, zapadne zemlje suočene sa višim troškovima rada i sirovina a sporim vladinim politikama, ne mogu da pariraju.Pritom, problem je izgleda još dublji od toga, tačnije rečeno – bazičan. Dva meseca pre nego što je Northvolt podneo zahtev za stečaj u SAD, „kralj baterija“ Robin Ženg, prvi čovek najvećeg svetskog proizvođača baterija CATL iz Kine, imao je jasan odgovor zašto evropski proizvođači baterija ne uspevaju, piše Fajnenšel tajms.

– Imaju pogrešan dizajn, pogrešan proces i pogrešnu opremu. Kako mogu na taj način povećati proizvodnju. Dakle, gotovo sve greške na jednom mjestu – izjavio je Ženg tokom razgovora s Nikolajem Tangenom, čelnikom norveškog državnog naftnog fonda vrednog 1,8 biliona dolara.

A redi se o ključnom sektoru za dekarbonizaciju Evrope i o trenutno osnovnoj tehnologiji autoindustrije.

– Kako je moguće da ovo ne shvatamo ozbiljnije? Automobilska industrija je srce evropske industrijske izvrsnosti. Dubina krize je gotovo neograničena i situacija je neverovatno mračna – izjavio je jedan dugogodišnji ulagač u Northvolt nakon stečaja

I dok evropske kompanije ne mogu da nađu računici da naprave kako treba i po prihvatljivoj ceni ni litijum-jonske baterije, tehnologiju koja postoji već dugo, jaz prema Kini se širi je tamo se već bave nečim drugim. Nove baterijske tehnologije u Kini uključuju čvrste baterije, natrijum-jonske baterije, napredne litijum-gvožđe-fosfat (LFP) baterije, baterije sa grafenom i napredne tehnologije reciklaže. Ove inovacije imaju za cilj poboljšanje gustine energije, brzine punjenja, troškova i održivosti životne sredine.

Koliko sui Kinezi odmakli?

Kada se gledaju prednosti Kine u proizvodnji baterija, treba početi od podrška vlade, i to konkretne a ne deklarativne kao u EU.

Peking daje velike državne subvencije za industrije baterija i EV a strateška nacionalna politika koja daje prioritet zelenoj tehnologiji. Ogromna su ulaganja u infrastrukturu ali i kontrola globalnog lanca snabdevanja.
Kina investicijama u Africi, Aziji i Južnoj Americi dominira globalnim snabdevanjem ključnim mineralima kao što su retki minerali. Uz dostupnost sirovina, i to po niskoj ceni, tu su i niži troškovi rada u Kini, ali i ekonomija obima koja dodatno smanjuje troškove po proizvedenoj jedinici.

Agresivna ulaganja u istraživanje i razvoj baterijskih tehnologija nadovezuju se na snažnu saradnja između univerziteta i industrije.

Ne treba naravno zanemariti ni to da sve to što modeliraju ili naprave, Kinezi imaju i gde da testiraju.

Na raspolaganju im je najveće tržište električnih vozila na svetu. Prema zvaničnim podacima, kinesko tržište električnih vozila u 2023. godini bilo je ogromno – 8,01 milion prodatih vozila sa godišnjim rastom od 38%. Svaki treći novi automobil prodat u Kini je na struju.

Poređenja radi, kineska prodaja EV je 35% globalne prodaje vozila na struju.

Gradnja Skadra litijumskih baterija

Evropska unija je prve korake za pravljenje lanca snabdevanja baterijama za automobile pokrenula još 2017., s Northvoltom kao centralnim delom. Uspeli sau da evropski deo globalnog tržišta podignu sa 3% na 17%, uz godišnji promet od 81 milijardu evra u 2023. godini.

Međutim, u proizvodnji EV baterija i dalje ubedljivo dominiraju kineski CATL i (proizvođač automobila) BYD, te korejskih kompanija LG Energy Solution i SK On. Ta dominacija je tolika da Evropljani i to malo svojih fabrika koje postoje, a planirano je 30 giga-fabrika, izgradili su uz pomoć kineskih i korejskih partnera.

Probleme koji su Northvolt doveli u stečaj, smanjena tražnja i pauziranje planova za širenje, imaju i francuski Verkor i ACC (Automotive Cells Company, zajednički projekt Stelantisa, Mercedesa i TotalEnergie)

A konkurencija nema milosti. Čak ni na evropskom tlu. LG ES i SK On već imaju fabrike u Poljskoj i Mađarskoj, a CATL pogon u Nemačkoj i gradi jedan u Mađarskoj.

I na sve to Brisel se odlučio na trgovinski rat i drakonsko podizanje carina za električna vozila iz Kine, što ne podržavaju ni iz domaće autoindustrije.

– Moramo pronaći dogovor s Kinom jer bez podrške njihovih kompanija koje kontrolišu rudarsku industriju, hemikalije, rafinaciju i proizvodne kapacitete, nećemo moći da konkurišemo nikom – izjavio je Luka De Meo, izvršni direktor Renoa.

Izgleda da su ovi glasovi razuma nadjačali antikineske „instrukcije“ preko Atlantika, pa nove vesti kažu da su Brisel i Peking blizu dogovora o ukidanju tih novih taksi koje su startovale u oktobru. Bar je tako rekao šef trgovinskog odbora Evropskog parlamenta Bernd Lange u intervjuu za nemački Ntv.

Izvor: 24sedam.rs
Foto: Unisplah

Tekuća budžetska rezerva u 2023. ostala je u okviru zakonskog limita od četiri odsto prihoda države, ali su nedovoljno transparentno prikazane pozajmice, naveo je Fiskalni savet u analizi Predloga zakona o završnom računu budžeta za Srbije za 2023. godinu.

„Ono što se može naći u završnom računu jeste lista svih pojedinačnih rešenja o upotrebi tekuće budžetske rezerve tokom 2023. godine, bez naznake koja od tih rešenja se uključuju, a koja ne uključuju u limit. Ukupna suma ovih rešenja iznosi 75,8 milijardi dinara, odnosno 3,98 odsto prihoda i primanja za 2023. godinu. Na osnovu toga može se zaključiti da je tekuća budžetska rezerva u 2023. sigurno ostala u okvirima koje je definisao zakon“, naveo je Fiskalni savet.

Dodaje se da je potrebno unaprediti izveštavanje o tekućoj budžetskoj rezervi, jer se netransparentno prikazuju rashodi za neto budžetske pozajmice.

„Još nema transparentnog prikazivanja neto budžetskih pozajmica, sa kojih je isplaćivana podrška preduzećima u energetskom sektoru. Već nekoliko godina u analizama završnog računa Fiskalni savet ocenjuje da bi ovaj dokument trebalo transparentnije da prikazuje pojedine kategorije, prvenstveno rashoda, ali i prihoda“, navedeno je u analizi.

Rashodi za subvencije, kako je navedeno, stranim direktnim investitorima, plaćene kazne i penali, priliv na neporeskim prihodima po osnovu uplate dobiti preduzeća i agencija, sve to zaslužuje više prostora u završnom računu.

Još jedan primer nedovoljno obrazloženih rashoda već tri godine, stoji u analizi, jesu neto budžetske pozajmice.

Pomoć države  ne vidi se u završnom računu

Sa ove pozicije se, stoji u analizi, od otpočinjanja energetske krize, krajem 2021. isplaćivana podrška preduzećima u energetskom sektoru, što završni račun do sada nije eksplicitno prikazao.

U 2023. godini ovi rashodi izvršeni su, kako je navedeno, u manjem iznosu u odnosu na budžetski plan (71 milijarda dinara u odnosu na 117 milijardi u budžetu i 75 milijardi u rebalansu budžeta 2023) i u manjem iznosu nego 2022. godine (kada su iznosili 202 milijarde dinara), ali je njihov iznos ipak još uvek veliki i neosporno zaslužuje detaljnije obrazloženje.

Ukupno je u periodu 2021-2023. energetskim preduzećima isplaćeno preko 2,3 milijarde evra, bez da je završni račun u ovim godinama prikazao kojim preduzećima su ova sredstva otišla i pod kojim uslovima.

Indirektno je poznato da je, kako je pokazala analiza, Srbijagas u 2021. dobio oko 300 miliona evra, u 2022. oko 1,1 milijardu evra, da je EPS 2022. dobio oko 500 miliona evra (od čega se očekuje da 200 miliona evra vrati u budžet tokom 2024-2025), dok je preko 400 miliona evra isplaćeno 2023. godine.

Energetska preduzeća u vlasništvu države dobila su skoro 50 milijardi dinara u 2023. godini, bez da je to završni račun prikazao.

Iz finansijskih izveštaja preduzeća bilo je, kako je naveo Fiskalni savet, moguće rekonstruisati najveći deo neto budžetskih pozajmica 2023, pa je Srbijagas dobio skoro 33 milijarde dinara, Elektrodistribucija Srbije skoro 13 milijardi dinara, dok je Elektromreža Srbije dobila oko tri milijarde dinara, sve u vidu beskamatnih pozajmica od države.

Međutim, zbog značaja i veličine ovih rashoda potrebno je da oni budu prikazani i u završnom računu, naročito što je gotovo izvesno da će ove pozajmice biti otpisane, odnosno da se sredstva neće vratiti republičkom budžetu, ocenio je taj Savet.

Dodaje se da rekonstruisanje neto budžetskih pozajmica države na osnovu finansijskih izveštaja preduzeća znači da spisak preduzeća koja su dobila sredstva nije nužno potpun, odnosno moguće je da postoji još neko preduzeće koje je dobilo sredstva, pa čak i prikazalo to u svojim izveštajima, ali da nije obuhvaćeno tom analizom.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay