Trgovina je u prošloj godini po ostvarenoj dobiti bila najuspešnija grana, ali senku na odličan rezultat baca sumnja da su najveći lanci dogovarali cene kako bi visokim maržama došli do dobre zarade. Tržište maloprodaje zabeležilo je rast vrednosti, ali uglavnom zbog viših cena, jer su količine prodate robe manje i tek se poslednjih meseci beleži značajniji fizički obim prometa. Iako je toj grani nekoliko godina unazad dobro išlo, zarade zaposlenih, posebno u maloprodaji, daleko su ispod proseka.

Trgovci su u prošloj godini zaradili 1,66 milijardi evra (194.368 miliona dinara). To je 10,9% manje nego u 2022. godini, ali taj profit čini petinu ukupne dobiti u privredi, što ih svrstava na prvo mesto po uspešnosti poslovanja, pokazuju podaci Agencije za privredne registre (APR).

Iako trgovcima već nekoliko godina unazad dobro ide, stručnjaci ukazuju da je moguć i zastoj na toj uzlaznoj liniji. Naime, stvari su se iskomplikovale kad je Komisija za zaštitu konkurencije početkom oktobra ove godine, nakon nenajavljenog uviđaja u prostorijama četiri trgovinska lanca koja drže nešto više od polovine tržišta, Deleza, Merkatora S, Univerexporta i DIS-a, objavila kako ima osnova za sumnju da je između njih postojao kartelski dogovor o visini cena osnovnih namirnica.

Komisija je navela u saopštenju da je od aprila prošle do kraja marta ove godine, ukupno tržište maloprodaje ostvarilo rast vrednosti od 7,2%. Taj rast je, međutim, bio velikim delom posledica rasta cena, jer je istovremeno količina prodatih roba smanjena za 1,9%. Kako je u tom periodu inflacija iznosila oko 5%, rast cena je bio dvostruko veći, pre svega kod osnovnih prehrambenih proizvoda. Komisija tvrdi da su kod pomenuta četiri maloprodajna lanca bruto marže 2016. u proseku iznosile 19%, dok su na kraju 2023. dostigle prosek od 38%, pa su po tom osnovu prihod i zarada značajno uvećani.

„U periodu april – septembar 2024. godine, redovne cene osam proizvoda (mleko, jogurt, ulje, brašno, šećer, jaja, kafa i banane) kod svih posmatranih maloprodavaca su bile iste ili slične, uz različite uslove nabavke, a vrednost potrošačke korpe koja sadrži 45 odabranih proizvoda se neznatno razlikuje između stranaka u postupku, dok je znatno niža u maloprodajnom objektu koji ima najnepovoljnije komercijalne uslove nabavke”, navodi se u izveštaju. Komisija ističe da je u toku jedne nedelje, kada je vršeno terensko istraživanje, cena potrošačke korpe u četiri lanca varirala, zavisno od toga koliko su proizvoda u tom trenutku imali na akciji, između 35.161 i 38.830 dinara. Istovremeno, u prodavnici van tih lanaca koja je bila kontrolni uzorak, i u kojoj u tom trenutku nijedan od sastojaka korpe nije bio na akciji, cena je iznosila 30.523 dinara.

Srušen ekonomski mit

Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije, prva je u avgustu prošle godine upozorila na visoke trgovačke marže kao izvor bolje zarade i inflatornog pritiska. Ovu tvrdnju, svojim podacima podržale su organizacije potrošača, dok je resorni ministar trgovine Tomislav Momirović smatrao da u velikim lancima marže i nisu tako visoke.

Dilema da li visoke marže jesu ili nisu odgovorne za poskupljenja i pad kupovne moći, traju već nekoliko godina. Ali kolike su stvarne trgovačke marže teško je utvrditi, jer trgovci to smatraju poslovnom tajnom a ekonomisti imaju različite načine obračuna. Neki tvrde da se u lancima, zavisno od proizvoda, one obračunavaju po stopi od 5,1% do 23,8%, drugi izvori pominju raspon od 15,53% do 43,63%.

Ukoliko Komisija dokaže svoje tvrdnje u upravnom postupku koji će verovatno uslediti, biće dostupan i taj podatak. Ali, biće srušen i ekonomski mit da veći broj učesnika na tržištu i njihova međusobna konkurencija obezbeđuju povoljniju kupovinu, posebno ako je reč o trgovinskim lancima sa više maloprodajnih objekata i velikim prometom.

Iako je u prošloj i u prvom tromesečju ove godine zabeležen minimalni rast prometa, dok je realni obim prodaje padao, situacija se tokom ove godine promenila.

Podaci iz publikacije „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT) pokazuju da je vrednost prometa robe u trgovini na malo u avgustu 2024. bila za 8,2% nominalno veća nego u istom mesecu prethodne godine, dok povećanje u stalnim cenama iznosi 5,3%. Tokom prvih osam meseci 2024. realni međugodišnji promet u trgovini je uvećan za 7,1%.

„Ako se dinamika trgovinskog prometa tekuće godine prati putem realnih desezoniranih podataka i trend-ciklusa, videće se da je od sredine 2023. godine promet ekspanzivno rastao do januara ove godine nakon čega sledi usporavanje, da bi u prethodna tri meseca, od juna do avgusta, kretanje dugoročnog trenda prešlo u stagnaciju. Sa usporavanjem inflacije međugodišnji rast realnog prometa se tokom prethodnih desetak meseci vratio u pozitivnu zonu, i trenutno se održava na nivou koji je za oko 5,5% iznad prošlogodišnjeg proseka”, navodi se u publikaciji i dodaje da je u avgustu najveći rast postignut u maloprodaji hrane, pića i duvana (6,4%), neprehrambenih proizvoda (5,8%) i motornih goriva (2,5%).

Visoka dobit, male plate

Iako je trgovina jedna od najuspešnijih grana privrede, poslovni rezultati nisu se odrazili previše na plate zaposlenih. U čitavom sektoru, u koji Republički zavod za statistiku (RZS) ubraja i popravku motornih vozila, u firmama ili kod preduzetnika zaposlen je 320.841 radnik. Prosek neto zarada u toj grani prošle godine bio je 72.203 dinara, od čega su 92.645 dinara imali zaposleni u veletrgovini, dok je plata u maloprodaji iznosila 60.220 dinara. U prvih osam meseci ove godine, prosek zarada je uvećan za desetak procenata, pa je za sektor iznosio 80.328 dinara, od čega je trgovina na veliko zarađivala prosečno 101.143 dinara, a trgovci u maloprodaji 67.836 dinara.

Republički zavod za statistiku navodi da je u delatnosti trgovine na veliko i malo prošle godine poslovalo za 3% manje preduzeća nego 2022. godine, odnosno 31.187, što čini 28,2% od ukupnog broja privrednih društava u Srbiji. Ukupan broj zaposlenih u sektoru trgovine je takođe smanjen, ali za svega 0,6% i na kraju godine je samo u trgovinskim preduzećima na veliko ili malo radilo 239.429 radnika, što čini 18,3% od ukupnog broja zaposlenih u privrednim društvima u Srbiji (1.307.587). Taj blagi pad broja zaposlenih i nešto izraženije smanjenje firmi u sektoru trgovine, ukazuju na moguće ukrupnjavanje učesnika na tržištu.

Prema podacima APR-a, od ukupno 598 velikih preduzeća, 145 ili 24,3% je iz sektora trgovine na veliko i malo i ona upošljavaju 17,7% od ukupnog broja radnika u velikim kompanijama, odnosno blizu 85.000 ljudi. Na tržištu dominira dvadesetak lanaca uključujući tu i četiri najveća, već pomenuta. U grupi od 2.328 srednjih firmi, 620 ili 26,6% je iz oblasti trgovine sa 49.589 radnika koji čine 17,1% ukupnog broja zaposlenih u firmama te veličine. Od ukupno 14.309 malih preduzeća, više od 4.500 ili 31,9% je iz oblasti trgovine i u njima radi oko 61.000 ljudi ili 18,3% od ukupnog broja zaposlenih u malim preduzećima. Od ukupno 93.573 mikro preduzeća, preko 25.800 ili 27,6% je iz sektora trgovine i u njima radi oko 32.000 ljudi.

U toj grani na kraju prošle godine radilo je 37.897 preduzetnika, što čini 34,2% od ukupnog broja preduzetnika u domaćoj privredi. Preduzetnika u trgovinskoj delatnosti je bilo za 2,3% manje nego 2022. godine, a zapošljavali su ukupno 66.757 radnika, što je takođe za 2,3% manje nego godinu pre.

U trgovini posluju i 494 ustanove, za 28 manje nego u 2022. godini, koje zapošljavaju 14.655 ljudi. Najzad, od ukupno 32.922 firme bez zaposlenih, čak 9.285 ili više od 28% je iz sektora trgovine.

U prošloj godini, prema podacima „Statističkog godišnjaka“ RZS, delatnost trgovine odvijala se u 95.823 objekta (2,1% manje nego u 2022.) od čega ih je najviše (79.052) bilo u maloprodaji.

Mirjana Stevanović

Biznis Top 2023/24 u izdanju časopisa Biznis i finansije, novembar 2024. 

Foto: adamr, Pixabay

Privredni rast u Srbiji se u poslednje vreme ubrzava zahvaljujući finalnoj potrošnji i investicijama, a uporedo se menja struktura domaće privrede u kojoj sve značajnije učešće imaju proizvodnja delova za automobile i rudarstvo. Međutim, nedovoljno značajne domaće privatne investicije, tekuće geopolitičke tenzije, relativno slab rast u zemljama EU koje su tradicionalni trgovinski partneri srpskim kompanijama, kao i sve razornije posledice učestalih vremenskih nepogoda, mogu uticati i na izglede za rast. Ovo su neki od najvažnijih zaključaka dva povezana izveštaja o makroekonomskim i poslovnim perspektivama u Srbiji, koje je nedavno objavila kompanija EY Srbija, i kojima možete pristupiti na sajtu ove kompanije.

Privredni rast u Srbiji ubrzava od sredine 2023. naovamo, i to uz evidentne promene u strukturi i izvorima rasta u odnosu na prethodni period. Nakon ostvarenih oko 3,8% u 2023. godini, rast je tokom prvog polugodišta 2024. dostigao oko 4,3% međugodišnje, dok očekujemo da na nivou 2024. i u toku 2025. dostigne oko 4%.

Ovom ubrzanju doprinosi, između ostalog, ekspanzivnija fiskalna politika, koja je tokom prethodnog perioda dovela do relativno značajnog povećanja zarada u javnom sektoru, ali i do rasta javnih ulaganja. Uz usporavanje inflacije, ovo je stvorilo prostor za realni rast potrošnje. Zarade su realno povećane za oko 10% međugodišnje do kraja avgusta 2024. godine, dok je potrošnja za javne investicije realno porasla za čak 16% međugodišnje u istom periodu.

Pored toga, uprkos recesiji u Nemačkoj, privrednim performansama u 2024. doprinosi i sve veće prisustvo Kine u investicionim i trgovinskim aktivnostima u Srbiji. Ova diversifikacija donekle ublažava efekte manje traženje za domaćom robom usled slabog rasta u zemljama koje su tradicionalno ključni trgovinski partneri srpske privrede, pre svega u Nemačkoj i Italiji. Sa ovim „okretanjem prema Istoku“ koincidira i doseljavanje nekoliko velikih ruskih preduzeća iz sektora informacionih tehnologija. Time su kompenzovane turbulencije u domaćem IT sektoru, izazvane poremećajima na globalnom IT tržištu u 2023. godini, čiji je epicentar bila Silicijumska dolina.

Tako je „motor“ privrednog rasta u 2024. bio u potrošnji domaćinstava, te ambicioznim državnim investicijama u intenzivne građevinske radove na transportnoj, energetskoj i drugoj javnoj infrastrukturi. To će, po svoj prilici, ostati preovlađujući model i u nastupajućem periodu, posebno imajući u vidu ambiciozne planove u pogledu javnih investicija, ali i relativno solidnu fiskalnu poziciju, koja se ogleda i u nedavnom dosezanju investicionog kreditnog rejtinga BBB- kod agencije S&P.

Promene u industrijskom „tkivu“

Ove duboke, strukturne promene vidljive su podjednako na makroekonomskom i na mikro nivou, odnosno na nivou pojedinačnih preduzeća i sektora. Gledano prema industrijama, privredni rast u toku poslednjih nekoliko kvartala predvode maloprodaja i građevinarstvo, posebno niskogradnja. Samo u toku prvog polugodišta 2024. godine, ovi sektori generisali su oko trećine od ukupnog rasta BDV ostvarenog u istom periodu.

Naše analize ukazuju na to da se menja i industrijsko „tkivo“, u kome sve veće učešće ima proizvodnja delova za automobile. Jedan od najvećih investitora u ovoj oblasti u poslednjim godinama je kineski proizvođač guma Ling long. Ovaj sektor, koji je gotovo potpuno izvozno orijentisan, ne samo da beleži rast fizičkog obima proizvodnje, već se vidi i očigledan rast sofisticiranosti proizvodnje. Firme iz ove delatnosti snabdevaju globalnu autoindustriju sve složenijim elementima, a uskoro se, prema najavama, može očekivati i početak sklapanja električnih vozila u Stelantisovom pogonu u Kragujevcu.

Primetan je i sve veći uticaj rudarstva na ukupne rezultate privrede. Najveća firma u ovom sektoru, kineski Ziđin, od ulaska u vlasničku strukturu RTB Bor značajno je uvećao proizvodne kapacitete, pre svega u oblasti ekstrakcije bakra. To je dovelo do toga da je učešće sektora eksploatacije ruda metala u BDP-u dostiglo oko 2%, ili oko četiri puta više nego 2018. godine.

Pored toga, privredno „tkivo“ se menja i pod pritiskom sve učestalijih i razornijih vremenskih uslova u Srbiji i šire. Prosečne temperature rastu, a obim padavina sve je manji, pa je tako u 2024. zabeležen višemesečni period ekstremne suše, koja je vrhunac dostigla u avgustu, kada je zabeleženo za oko 90% manje padavina u odnosu na višegodišnji prosek.

To direktno i teško pogađa sektore poljoprivrede i (hidro)energetike. Primera radi, u 2024. proizvedeno je za oko 20% manje kukuruza u odnosu na prethodnu godinu. Proizvodnja električne energije umanjena je za oko 10% međugodišnje tokom prvih osam meseci 2024. godine, što se negativno odražava i na privrednu aktivnost, na izvoz i cene.

Pored ovih, direktno pogođenih sektora, posredno su zahvaćeni i mnogi drugi. Recimo, smanjeni obim poljoprivredne proizvodnje negativno utiče i na tražnju za agrotehnikom i đubrivom, što pogađa domaće proizvođače i trgovce ovom robom.

Neizvesnost raste, ali i prilike za ulaganja

Uz sve ove promene, rastu geopolitičke tenzije, koje produbljuju neizvesnost u poslovanju. Nestabilne okolnosti, kao i u prethodne dve godine, posebno se odražavaju na izglede u pogledu cena energenata i sirovina. Ipak, inflacija je tokom prve polovine 2024. usporila, a nakon toga nastavila da stagnira na nivou od oko 4%, što su i naša očekivanja za ostatak 2024. i 2025. godine. Stoga su i visoke kamatne stope koje su predstavljale odgovor monetarnih vlasti u SAD i Evropi, pa i u Srbiji, od sredine 2024. počele postepeno da padaju. Narodna banka Srbije, počev od juna snižava referentnu stopu sa 6,50% na 5,75%, koliko iznosi u oktobru 2024.

Neizvesnost, ali i moguće prilike za ulaganje i poslovanje u Srbiji, potiču i iz naznake novih odnosa u međunarodnoj trgovini industrijskim proizvodima novije tehnologije, na talasu zelene i digitalne transformacije. U globalnoj trgovini, gde Kina ovladava naprednim tehnologijama, sve više se poseže za protekcionizmom, a dodatne zahteve nameće i promena „kvaliteta tražnje“ na tržištima razvijenih zemalja, kao i nova regulativa usled brige o čistoj i zelenoj proizvodnji koja doprinosi sprečavanju klimatskih promena.

U takvim okolnostima, poljuljano je poslovanje evropske automobilske industrije, u čije lance snabdevanja je srpska prerađivačka industrija dosta integrisana na talasu stranih i domaćih investicija u poslednjoj deceniji, dok se istovremeno iščekuje početak proizvodnje električnih vozila marke Panda u kragujevačkoj fabrici automobila.

Pišu: Jasna Atanasijević, direktor tima za ekonomsko savetovanje i Marko Danon, menadžer u timu za ekonomsko savetovanje u kompaniji EY Srbija. Publikacijama Macroeconomic Pulse i Business Pulse moguće je pristupiti putem sajta ove kompanije.

Biznis Top 2023/24 u izdanju časopisa Biznis i finansije, novembar 2024. 

Foto: geralt, Pixabay