Politika i društvoVesti

Koja decenija u životu je najviše iscrpljujuća?

by bifadmin
Neki od nas se sećaju da smo imali više energije u svojim dvadesetim. Mogli smo da radimo do kasno, loše spavamo, izađemo uveče, brzo se oporavimo, i da se sledećeg dana opet osećamo sposobno.
Do četrdesetih, ta lakoća često nestane. Umor postaje teže izbaciti. Lako je pretpostaviti da je to jednostavno proces starenja – jednosmerni pad.

Istina je da su četrdesete često najiscrpljujuća decenija, ne zato što smo stari, već zato što se nekoliko malih bioloških promena poklapa tačno u isto vreme kada i životni zahtevi dostižu vrhunac.

Ključno – i optimistično – jeste da nema razloga da pretpostavimo da energija mora nastaviti da opada na isti način u našim šezdesetim.

Energija u dvadesetim

U ranom odraslom dobu, više sistema dostiže vrhunac istovremeno.

Mišićna masa je tada najveća, čak i bez namernog treniranja. Kao metabolički aktivno tkivo, mišić pomaže u regulaciji šećera u krvi i smanjuje trud potreban za svakodnevne zadatke.

Istraživanja pokazuju da je skeletni mišić metabolički aktivan čak i u mirovanju i značajno doprinosi bazalnoj metaboličkoj stopi (energiji koju telo koristi samo da bi vas održalo u životu kada mirujete). Kada imate više mišića, sve troši manje energije.

Na ćelijskom nivou, mitohondrije – strukture koje pretvaraju hranu u iskoristivu energiju – brojnije su i efikasnije. One proizvode energiju sa manje otpada i manje zapaljivih nusproizvoda.

I san je dublji. Čak i kada je san skraćen, mozak proizvodi više sporotalasnog sna, faze koja je najviše povezana sa fizičkim oporavkom.

Hormonski ritmovi su takođe stabilniji. Kortizol, često opisan kao hormon stresa tela, melatonin, hormon rasta i polni hormoni prate predvidive dnevne obrasce, što čini energiju pouzdanijom tokom dana.

Jednostavno rečeno, energija u dvadesetim je obilna i oproštajna. Možete je zloupotrebljavati i opet će vam proći nekažnjeno.

Iscrpljujuće četrdesete

Do srednjih godina, nijedan od ovih sistema nije propao, ali male promene počinju da imaju značaj.

Mišićna masa počinje da opada od kasnih tridesetih, osim ako ne vežbate da je održite. To je samo po sebi glavni savet – radite vežbe snage. Gubitak mišića je postepen, ali njegovi efekti nisu. Manje mišića znači da svakodnevno kretanje troši više energije, čak i ako to svesno ne primećujete, piše ScienceAlert.

Mitohondrije i dalje proizvode energiju, ali manje efikasno. U dvadesetim, loš san ili stres su mogli biti podnošljivi. U četrdesetim, neefikasnost se razotkriva. Oporavak postaje „skuplji“.

I san se menja. Mnogi ljudi i dalje dobijaju dovoljno sati sna, ali san postaje fragmentisan. Manje dubokog sna znači manje popravke. Umor se oseća kao kumulativan, a ne povremen.

Hormoni ne nestaju u srednjem dobu – oni variraju, naročito kod žena. Varijabilnost, a ne nedostatak, remeti regulaciju temperature, vreme sna i ritmove energije. Telo se bolje nosi sa niskim nivoima nego sa nepredvidivim.

Tu je i mozak. Srednje godine su period maksimalnog kognitivnog i emocionalnog opterećenja: liderstvo, odgovornost, budnost i uloge nege. Prefrontalni korteks – odgovoran za planiranje, donošenje odluka i inhibiciju – radi teže za isti učinak. Mentalno obavljanje više zadataka iscrpljuje energiju jednako efikasno kao i fizički rad.

Zato se četrdesete osećaju tako surovo. Biološka efikasnost počinje da se menja tačno u trenutku kada su zahtevi najveći.

Nadanje u šezdesetim

Kasnije godine se često zamišljaju kao nastavak opadanja iz srednjeg doba; međutim, mnogi ljudi prijavljuju nešto drugačije.

Hormonski sistemi se često stabilizuju posle perioda tranzicije. Životne uloge se mogu pojednostaviti. Kognitivno opterećenje može opasti. Iskustvo zamenjuje konstantno aktivno donošenje odluka.

San se ne pogoršava automatski sa godinama. Kada je stres manji i rutine su zaštićene, efikasnost sna se može poboljšati – čak i ako je ukupno vreme sna kraće.
Ključno je da se mišići i mitohondrije i dalje iznenađujuće dobro prilagođavaju i u kasnijim godinama. Trening snage kod ljudi u šezdesetim, sedamdesetim i kasnije može vratiti snagu, poboljšati metaboličko zdravlje i povećati subjektivnu energiju za samo nekoliko meseci.

To ne znači da kasniji život donosi neograničenu energiju, ali često donosi nešto drugo – predvidivost.

Dobre vesti?

Tokom odraslog doba, energija se menja po karakteru, a ne samo što opada. Greška koju pravimo jeste pretpostavka da umor u srednjim godinama odražava lični neuspeh, ili da označava početak neizbežnog pada. Anatomski, to nije tačno.

Umor srednjeg doba je najbolje razumeti kao nesklad između biologije i zahteva: male promene u efikasnosti koje se dešavaju tačno u trenutku kada su kognitivna, emocionalna i praktična opterećenja najveća.

Ohrabrujuća poruka nije da možemo povratiti sebe iz dvadesetih. Već da energija u kasnijem životu ostaje visoko promenljiva, i da iscrpljenost tako karakteristična za četrdesete nije kraj priče.

Umor u ovom stadijumu nije upozorenje na neizbežan pad; to je signal da su se pravila promenila.

Izvor: 021.rs
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Adriatic Bank AD Beograd dobila saglasnost EPC-a za pristupanje SEPA sistemu

by bifadmin

Adriatic Bank AD Beograd dobila je zvaničnu saglasnost Evropskog platnog saveta (European Payments Council – EPC) za pristupanje jedinstvenom području plaćanja u evrima (SEPA Credit Transfer), čime je stekla uslov da od 4. maja ove godine postane deo najznačajnijeg sistema za bezgotovinske platne transakcije u evrima na evropskom tržištu.

Ovim korakom Adriatic Bank AD Beograd dodatno se približava evropskoj zajednici komercijalnih banaka u okviru SEPA šeme plaćanja, sa ciljem da svojim klijentima omogući jednostavnije, brže i povoljnije transakcije u evrima ka 41 zemlji članici SEPA sistema. Pristupanje SEPA području predstavlja važan iskorak u unapređenju korisničkog iskustva, naročito za klijente koji posluju sa inostranstvom ili imaju česte platne transakcije u evrima.

„Naš cilj je da klijentima omogućimo efikasnije finansijsko poslovanje i lakšu integraciju u evropske tokove. Pristupanje SEPA sistemu, koje će i tehnički biti omogućeno početkom maja ove godine, važan je korak u tom pravcu i deo je naše šire strategije modernizacije platnih usluga i usklađivanja sa najboljim evropskim praksama. Koristimo priliku da se zahvalimo Narodnoj banci Srbije, kao i Udruženju banaka Srbije, na velikoj pomoći i podršci, uz očekivanje da će naredna tehnička faza implementacije proteći bez većih izazova“, navode iz Adriatic Bank AD Beograd.

Ovim korakom Adriatic Bank AD Beograd dodatno potvrđuje svoju ulogu pouzdanog partnera u domaćem i međunarodnom poslovanju, kao i jasnu opredeljenost ka primeni najviših standarda bankarskog poslovanja, efikasnosti i sigurnosti u platnom prometu.

SEPA sistem omogućava da se bezgotovinska plaćanja u evrima obavljaju pod povoljnim i standardizovanim uslovima u svim državama članicama. SEPA područje obuhvata ukupno 41 zemlju, uključujući svih 27 članica Evropske unije, zemlje Evropskog ekonomskog prostora (Island, Norveška i Lihtenštajn), Švajcarsku, Veliku Britaniju, kao i Andoru, Monako, San Marino, Vatikan, Albaniju, Crnu Goru, Moldaviju, Severnu Makedoniju i Srbiju.

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

DIDS 2026 u Beogradu: „Novi horizonti“ digitalnog identiteta 17. marta u Domu omladine Beograda

by bifadmin

Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ organizuje konferenciju Dan internet domena Srbije – DIDS 2026, koja će bitiodržana u utorak, 17. marta 2026. godine u Domu omladine Beograda.

Ovogodišnje izdanje konferencije nosi slogan „Novi horizonti“ i biće posvećeno budućnosti internet prostora, razvoju digitalnog identiteta i strateškom značaju domena u savremenom poslovanju.  DIDS 2026 će okupiti domaće i međunarodne stručnjake iz oblasti interneta, tehnologije, veštačke inteligencije, marketinga, prava i upravljanja domenima sa ciljem otvaranja debate na ključne teme koje se tiču budućnosti digitalnog poslovanja i onlajn prisustva.

Program konferencije otvara Marika Konings, potpredsednica organizacije ICANN i lider Programa novih gTLD domena, predavanjem “Otključajte nove mogućnosti uz sopstveni deo interneta – Da li ste spremni za novi gTLD program: rundu 2026”?

Marika Konings se pridružila ICANN-u u julu 2008. godine i u svojoj trenutnoj ulozi potpredsednice i lidera Programa novih gTLD domena zadužena je za vođenje i usmeravanje organizacionih aktivnosti u vezi sa sprovođenjem narednog kruga ICANN-ovog Programa novih generičkih domena. Prethodno je obavljala funkciju potpredsednice za podršku razvoju politika, gde je koordinisala međusektorske aktivnosti koje doprinose razvoju globalnih politika u skladu sa misijom ICANN-a da očuva bezbednost, stabilnost i interoperabilnost interneta. Pre dolaska u ICANN bila je direktorka za evropska pitanja u organizaciji Cyber Security Industry Alliance, a prethodno je radila kao viši konsultant za javne politike u Briselu. Diplomirala je na Univerzitetu u Mastrihtu i stekla master diplomu iz evropskih političkih i administrativnih studija na Koledžu Evrope u Brižu.

U okviru predavanja biće predstavljene mogućnosti koje donosi novi krug New gTLD programa 2026, uključujući informacije o procesu prijave i evaluacije, kao i primere prilagođenih domenskih ekstenzija koje koriste kompanije, gradovi i zajednice širom sveta. Otvaranje prozora za podnošenje prijava očekuje se 30. aprila 2026. godine.

Drugo keynote predavanje održaće Maja Bilić, viši produkt menadžer u kompaniji Google Cloud iz Njujorka, na temu „Korišćenje veštačke inteligencije u svakodnevnom životu – hajp ili realnost“.

Maja Bilić radi kao Senior Product Manager u okviru Google Cloud-a, sa fokusom na alate za programere i primenu generativne veštačke inteligencije za unapređenje procesa i platformi koje koriste milioni programera širom sveta. Ima više od 15 godina iskustva u produkt menadžmentu, strategiji i operacijama u oblastima digitalnog marketinga, podataka, analitike, alata za programere i veštačke inteligencije, stečenog kroz rad u Hrvatskoj, Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama. Njeno interesovanje obuhvata povezivanje humanističkih nauka i tehnologije, sa posebnim fokusom na način na koji se veštačka inteligencija integriše u svakodnevne radne procese.

Predavanje će obuhvatiti primere primene veštačke inteligencije u poslovnom okruženju, sa naglaskom na integraciju AI alata u radne tokove i organizacione procese.

U okviru konferencije biće organizovan i tematski dvoboj .RS vs .COM domena, panel diskusija „Pametno poslovanje, pametniji domeni: Sledeći talas digitalnih brendova“, a biće predstavljani i rezultati RNIDS istraživanja o upotrebi nacionalnih internet domena, kao i segment posvećen projektu „Lokalac na internetu“.

DIDS 2026 nastavlja tradiciju okupljanja relevantnih aktera internet zajednice u Srbiji, sa fokusom na razmenu znanja i iskustava o temama koje utiču na dalji razvoj digitalnog prostora.

Prisustvo na konferenciji je besplatno, uz obaveznu registraciju na sajtu konferencije, zbog ograničenog broja mesta. Za sve koji nisu u mogućnosti da prisustvuju uživo, biće obezbeđen prenos putem RNIDS-ovog Jutjub kanala.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

„Vitalon“, proizvođač prirodnih suplemenata i dodataka ishrani: Uslužna proizvodnja omogućava lakšu naplatu

by bifadmin

Nakon što je uspešno razvilo sopstvenu proizvodnju suplemenata i dodataka ishrani, preduzeće „Vitalon“ počelo je da nudi svoju ekspertizu i drugima. Uslužna proizvodnja danas čini 70% poslovanja ove porodične firme iz Novog Sada, a jedna od glavnih prednosti ovakvog modela je ta što sada lakše mogu da naplate svoja potraživanja.

Mnoge preduzetničke priče počinju tako što se traga za proizvodom ili uslugom koja u tom trenutku ne postoji na tržištu. U njih spada i ona o „Vitalonu“, preduzeću iz Novog Sada koje proizvodi prirodne suplemente i dodatke ishrani.

Naime, početkom devedesetih godina prošlog veka, Mladen Bajić nije uspevao da pronađe delotvorno rešenje za respiratorne probleme koje je imao njegov sin Vukašin. Iako je po struci mašinac, posvećeno je istraživao biljke i njihova lekovita svojstva gde god je mogao, uključujući i stručne knjige iz oblasti farmacije. Tako je rešenje za zdravstvene tegobe svoga sina otkrio u lekovitim travama.

Kada se Vukašinovo stanje poboljšalo, Mladen Bajić je 1992. godine odlučio da saznanja do kojih je došao iskoristi za pokretanje sopstvenog posla, pa je u početku uglavnom proizvodio čajeve i biljne tinkture.

„Vrlo brzo je našao način da se izdvoji na tržištu“, priseća se njegov sin Vukašin i kroz šalu dodaje da je „Vitalon“ bio preteča onlajn kupovine u Srbiji. „U to vreme internet nije bio široko rasprostranjen, pa je moj otac napravio neku vrstu malog kol centra, čiji zaposleni su listali telefonski imenik, zvali potencijalne kupce i objašnjavali im kako funkcionišu naši preparati. Kada bi neko poručio naše proizvode, mi bismo mu poslali paket poštom, a kupac je proizvod plaćao pouzećem”, priča Vukašin za B&F.

„Vitalon“ je potom počeo da snabdeva i apoteke. Proširio je i asortiman, zaposlivši stručnjake koji su proizvodili tablete i kapsule. Danas se „Vitalonovi“ proizvodi, pored onlajn prodavnice preduzeća, prodaju u oko 2.800 apoteka u Srbiji.

„Sve ove inovacije pomogle su nam da se održimo na tržištu, ali ne i da rastemo tempom koji smo želeli. Zato smo promenili i model poslovanja”, ističe Vukašin Bajić, druga generacija u ovoj porodičnoj firmi.

Uspešna smena generacija

Prema nekom nepisanom pravilu, osnivači uspešnih preduzeća su agilni, vredni i inovativni ljudi, do najsitnijih detalja upoznati sa poslovanjem svoje firme. Pošto obično drže „sve konce u svojim rukama“, njihovim naslednicima, koji nisu bili u prilici da posao grade od nule, ne polazi uvek za rukom da uspešno nastave porodično poslovanje. Međutim, ovde to nije bio slučaj.

„Ja sam imao sličan put kao moj otac. Prvo, nisam se školovao za farmaciju, već sam diplomirani ekonomista. Dalje, ni ja nisam karijeru započeo u ’Vitalonu’, nego u ’Cepteru’. Prvo sam radio kao prodavac ‘od vrata do vrata’, a već posle dve godine sam postao regionalni menadžer za Vojvodinu. Tamo sam mnogo naučio, ne samo o prodaji, već i o vođenju posla i veštinama potrebnim za rad sa ljudima”, priča sadašnji izvršni direktor „Vitalona“.

U trenutku kada je preuzeo ovu funkciju u porodičnoj firmi, ona je proizvodila desetak suplemenata i dodataka ishrani i potom počela da ulaže u stručne kadrove i kupovinu mašina. „Nekada smo to činili iz svojih sredstava a nekada iz kredita, ali smo se trudili da ne idemo preko svojih mogućnosti, kako bismo mogli da isplatimo dugovanja bankama na vreme“, ističe Vukašin.

Međutim, presudni preokret u poslovanju donela je odluka da „Vitalon“ svoju ekspertizu ponudi drugim preduzećima, i pored sopstvene, počne da se bavi i uslužnom proizvodnjom.

Preduzetnici u Srbiji su ponekad primorani da kreditiraju kupce

Objašnjavajući kako je do toga došlo, Vukašin napominje da dok su proizvodili isključivo sopstvenu robu, imali su raznih uspona i padova. „To je uobičajeno u preduzetništvu, ali je i iscrpljujuće – kao da igraš video igricu u kojoj čim pređeš novi nivo, odmah ti iskoči nova prepreka“, opisuje novosadski preduzetnik.

Kao primer navodi situaciju kada su na srpsko tržište prvi plasirali ovsene kaše sa konopljinim uljem i tablete sa istim sastojkom. Međutim, ispostavilo se da ne mogu da se izbore sa velikim konkurentima, koji iako su kasnije ušli u taj poduhvat, u startu su bili u mnogo boljoj poziciji. Naime, velike kompanije su bile spremne čak i da rade u minusu kako bi iz posla izbacile manja preduzeća i zauzele što veći deo tržišta.

„Kada nam se to desilo sa kašama od konopljinog ulja, shvatio sam da za uspeh u preduzetništvu nisu dovoljne samo dobre ideje i vredan rad da ih ostvarite, već i sposobnost da realno sagledate situaciju“, naglašava Vukašin.

A realnost na domaćem tržištu je i to da mala i srednja preduzeća moraju da se ponašaju kao „uterivači dugova“, kako bi naplatila svoja potraživanja. „Plaćanje robe u dogovorenom roku je u Srbiji pre iznenađenje, nego pravilo. Mi smo zbog toga dolazili u situaciju da moramo da kreditiramo neke naše kupce, kako bismo od njih uspeli da naplatimo svoja potraživanja. Takoreći, ponašali smo se kao banka koja ne naplaćuje kamatu”, komentariše Vukašin.

Ovo je bio jedan od glavnih razloga što se „Vitalon“ okrenuo malim i srednjim preduzećima koja su imala želju da svom prodajnom asortimanu dodaju suplemente, ali ne i znanje i fizičke kapacitete za njihovu proizvodnju. Sada, kada preparate proizvodi po narudžbini, porodičnoj firmi naplata ide mnogo lakše.

Njihova uslužna proizvodnja funkcioniše tako što im se javi klijent koji bi želeo da napravi svoj suplement, zatim „Vitalon“ sprovede istraživanje, razvije recepturu, registruje taj proizvod kod Ministarstva zdravlja, a ukoliko klijent to želi može da ga i brendira i pusti u prodaju preko kanala koje je ovo novosadsko preduzeće razvilo u prethodnim godinama. Klijentima koji nemaju svoje magacine nude čak i skladišni prostor. Naravno, krajnji proizvod izlazi na tržište pod brendom naručioca, a njegovo je samo da „Vitalonu“ plati trud uložen u razvoj tog proizvoda.

„Klijentima odgovara sistem ‘ključ u ruke’, jer ih oslobađa raznih dodatnih poslova”, ukazuje naš sagovornik i dodaje da se uslužna proizvodnja pokazala kao pun pogodak, jer danas čini 70% poslovanja „Vitalona“.

Koliko traje razvoj naručenih proizvoda

Na pitanje koliko traje razvoj naručenih proizvoda Vukašin odgovara da to zavisi od više faktora: „Ako je u pitanju kombinacija sirovina sa kojom smo već radili, odnosno samo povećanje gramaže neke tablete ili kapsule, to možemo realizovati za tri do šest meseci. No, ako pravimo potpuno nov proizvod, onda nam je potrebno od sedam meseci do godinu dana, mada nekad razvoj bude i kraći“. Dešava se i da klijent traži da se u recepturu ubaci sastojak sa kojim nisu upoznati i u tom slučaju stručnjaci u „Vitalonu“ moraju da sprovedu dodatna istraživanja i testiranja.

Klijenti u najvećem broju dolaze iz Srbije i regiona, a potom iz Evropske unije. Kada sarađuje sa kompanijama iz EU, „Vitalon“ obično ne mora da ulaže dodatna sredstva kako bi ispunio tamošnje standarde, jer je u delatnosti kojom se bavi srpska regulativa ponekad stroža od one u EU. Kako bi osigurao kvalitet, sirovine nabavlja najviše iz Evrope, a potom iz Indije i Kine.

Danas novosadska kompanija osim suplemenata proizvodi i biljne tinkture, kapsule, tablete i kozmetiku poput krema. Time se bavi njenih 12 zaposlenih koje čine tehnolozi za farmaciju i prehranu, lekari, farmaceuti i proizvodni radnici. Ostale kadrove, poput knjigovođa, pravnika ili majstora za mašine angažuju spolja, jer su sračunali da im je tako isplativije.

A o isplativosti uključivanja uslužne proizvodnje u poslovanje najbolje svedoči rast prihoda „Vitalona“, koji su se sa 54,6 miliona dinara iz 2023. u pretprošloj godini uvećali na 92,1 miliona.

Marija Dukić

Biznis & finansije 237, septembar 2025. 

Foto: Laura Adai, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Kuba u energetskoj krizi koja može prerasti u humanitarnu

by bifadmin

Najnoviji vid američkog pritiska na kubanske vlasti je prestanak isporuke nafte iz Venecuele kojom sada u ime te zemlje trguju SAD.

Venecuela je inače bila glavni kubanski dobavljač nafte, zajedno sa Meksikom koji je takođe obustavio isporuke pod američkim pritiskom, premda je posle najavio da će poslati nešto nafte i hrane u vidu humanitarne pomoći. Ove dve zemlje prošle godine su obezbeđivale 78% nafte trošene na Kubi. Njihovim povlačenjem ta zemlja je primorana da živi na rezervama ovog važnog energenta.

Kako takav život izgleda pokazuje podatak da ona trenutno proizvodi samo oko 40% potrebne električne energije. Benzin se u njoj jedva nabavlja i plaća se u devizama, redovi su dugi, a isključenja struje traju i do 15 sati dnevno.

Države koje mogu da joj pomognu su pod snažnim uticajem SAD, pa su sve oči sada uprte u Rusiju koja je poručila da planira da nastavi isporuke nafte Kubi.

No, Rusija je zapravo jedan od problema. Američki predsednik sve ovo radi kako bi ograničio uticaj Rusije u tom regionu i primorao latinoameričke zemlje da se demokratizuju. Ovo poslednje je odavno u celom svetu predmet sprdnje ali je korišćeno i u obrazloženju zašto je svrgnut Nikolas Maduro.

Šta Tramp zapravo želi?

Posle uspešne promene vlasti u Venecueli, američki predsednik Donald Tramp počeo je da razmatra sprovođenje sličnih operacija u okolnim zemljama. Kubu je proglasio „posebnom pretnjom po nacionalnu bezbednost SAD“ i zapretio sankcijama svima koji joj budu isporučivali naftu.

Postavio je rok do kraja godine za promenu režima na Kubi, objavio je prošlog meseca Wall Street Journal. Ovaj medij navodi da američka administracija traži „insajdere iz kubanske vlade koji bi mogli pomoći da se postigne dogovor o uklanjanju komunističkog režima“. Međutim, izgleda da se niko ne javlja na ovaj „konkurs“.

S druge strane, nije realno da će biti promene režima „odozdo“, jer ne postoji velika, snažna i organizovana opozicija. Kubanska opozicija nalazi se pretežno u Majamiju.

Dakle, čini se da je jedino rešenje obaveštajna ili vojna operacija za uklanjanje predsednika Migela Dijasa-Kanela. Ali takva operacija verovatno ne bi donela željeni rezultat. Operacija „odsecanja glave“ vlasti verovatno bi imala jedan od dva ishoda: ili bi se pojavila nova figura koju SAD nisu izabrale, ili bi vojska popunila vakuum moći. Prva opcija bi možda značila mirniju tranziciju za Kubu od haosa koji bi druga mogla izazvati, ali nijedna ne bi dovela do ishoda koji SAD žele.

Šta god da uradi, činjenica je da Tramp neće ostvariti svoj deklarativni cilj a to je pomaganje kubanskom narodu, kome trenutno zbog naftnog embarga preti humanitarna kriza.

Foto: Da-holledauer, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Udeo polovnih automobila na tržištu Srbije 83 odsto, novih svega 17 odsto

by bifadmin

Godina 2025. obeležena je najboljim rezultatima u poslednjih pet godina, uz rast prodaje
novih vozila u Srbiji od 13,8 odsto u odnosu na 2024. Rast je kontinuiran iz godine u godinu, a
posebno su značajan deo prodaje činili hibridni modeli, dok potpuno električna vozila beleže
manji, ali stabilan pomak, saopšteno je na održanoj konferenciji Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova.

Ipak, struktura tržišta ostaje izazov – u 2025. godini udeo polovnih vozila iznosio je 83 odsto,
dok su nova vozila činila svega 17 procenata tržišta. Posebnu zabrinutost predstavlja podatak
da je registrovano 70 odsto više vozila kategorije euro 3 i euro 4 – najvećih zagađivača – nego
novih automobila, što ukazuje na potrebu dodatne regulacije i usklađivanja sa ciljevima
tranzicije ka elektro-mobilnosti, zaštiti životne sredine i generalno bezbednosti u saobraćaju.

U segmentu lakih komercijalnih vozila 2025. godina donela je najslabije rezultate u poslednjih
pet godina, uz pad prodaje od 15 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Sa druge strane, tržište dvotočkaša i ATV vozila nastavlja snažan uzlazni trend – rast od 31
odsto zabeležen je u segmentu skutera i motocikala, dok je kategorija ATV vozila ostvarila rast
od čak 57 procenata.

Među vodećim brendovima u 2025. godini, u kategoriji putničkih automobila prvo mesto
zauzela je Škoda, drugo Toyota, a treće Renault. Zatim slede: Volkswagen, Hyundai, Dacia,
BMW, Audi, Citroen i Mercedes. Najprodavaniji model je Škoda Octavia sa čak 1815
realizovanih vozila.

U segmentu lakih komercijalnih vozila prednjači Fiat, zatim slede:
Volkswagen, Škoda, Opel, Renault, Toyota, Citroen, Ford, Peugeot i Mercedes. Najprodavaniji
model je Fiat Doblo sa 796 realizovanih vozila. Kod skutera lider je Peda, kod motocikala BMW
Motorrad, dok je u ATV kategoriji najprodavaniji brend CF Moto.
Specijalni gost konferencije bila je Maria Linkova-Nijs, direktorka za planiranje i strategiju u
ACEA, koja je predstavila uvid u evropsko i globalno tržište.

Govoreći o auto-industriji kao jednoj od ključnih pokretačkih grana evropske ekonomije,
istakla je da se sektor nalazi u periodu duboke transformacije, paralelno sa snažnim
geopolitičkim izazovima. Prema podacima koje je iznela, baterijska električna vozila (BEV)
dostigla su 17,4 odsto tržišnog učešća u Evropskoj uniji u 2025. godini. Iako su hibridi i dalje
dominantni uz benzinske modele, potpuno električna vozila beleže rast, ali je tempo tog rasta
i dalje sporiji od očekivanog.

U okviru programa održan je i razgovor predsednice Asocijacije i predstavnice ACEA pod
nazivom „Elektrifikacija između ambicije i realnosti“, u kojem je bilo reči o fazama razvoja e
mobilnosti i lekcijama koje Srbija može da preuzme iz evropskih iskustava.

Prvi panel, „Srbija na putu električne mobilnosti“, okupio je predstavnike različitih sektora –
privrede, certifikacionih tela i institucija bezbednosti saobraćaja. Zaključeno je da se temi
elektrifikacije mora pristupiti holistički, kroz koordinaciju regulatornih, infrastrukturnih i
tržišnih mehanizama. Učesnici su saglasni da Srbija neće zaobići talas elektrifikacije, već da je
ključno pitanje da li će sistem biti spreman za narednu fazu razvoja. S obzirom na to da je
dijalog između relevantnih aktera već započet, ocenjena je da postoji dobar temelj za dalji
napredak.

Drugi panel, „Moto i ATV – od rekordne prodaje do sistemskih unapređenja“, bio je posvećen
sektoru koji beleži najdinamičniji rast. Učesnici su istakli da je ova kategorija u ekspanziji, ali
da zahteva prilagođavanje regulatornog okvira, finansijskih instrumenata i uslova poslovanja.
Naglašeno je da skuteri, motocikli i ATV vozila ne bi trebalo da se tretiraju isključivo u okviru
šire kategorije motornih vozila, već uz uvažavanje specifičnosti ovog segmenta, koji ima
poseban tržišni i razvojni potencijal.

Foto: Pixabay

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
BlogoviVesti

Najveći deo javnog duga naše države u rukama je vlasnika evroobveznica

by bifadmin

Najveći deo javnog duga naše države u visini od oko 39,3 milijarde evra i dalje se nalazi se u rukama vlasnika evroobveznica koje država prodaje na međunarodnom tržištu kapitala.

Zanimljivo, iako je tokom prošle godine cena srpskog duga na međunarodnom tržištu beležila blagi pad, tačnije država se mogla jeftinije zaduživati, ona je radije birala fleksibilnije, ali i skuplje, aranžmane sa bankama. Udeo direktnog duga države prema bankama nastavio je da raste i popeo se na 12% nakon što je prirast zaduživanja po osnovu kredita lani iznosio 807 miliona evra.

Usled povećane likvidnosti domaćeg finansijskog tržišta, drugi najveći rast beleže obveznice u evrima na domaćem tržištu od 242 miliona evra.

Samo na današnjoj aukciji država je prodala svih 200 miliona evra planiranih 15-ogodišnjih obveznica denominovanih u evrima uz prinos (zaradu) od 5,0% godišnje. Tražnja je bila toliko jaka da je prosečna ponderisana stopa bila 4,8% odnosno bilo je dosta krupnijih ulagača koji bi se zadovoljili i sa nižom zaradom od ostvarene.

Na aukciji je učestvovalo svega 14 fizičkih lica, što je s druge strane rekordan broj ove kategorije učesnika. Kada ih na ovakvim mestima bude 10-20 puta više to će značiti da je aktuelna državna strategija razvoja tržišta kapitala evoluirala od obične propagandne poruke.

Autor: Nenad Gujaničić

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Prošle godine zabeležen rast cena voća za 68,2 odsto

by bifadmin

Najveći uticaj na rast cena u grupi proizvoda poljoprivrede i ribarstva u prošloj godini imalo je poskupljenje voća od 68,2% i žita od 12,3%, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Cene proizvoda poljoprivrede i ribarstva u prošloj godini su u proseku povećane za 10,7%.

U decembru 2025. godine cene te robe u odnosu na isti mesec 2024. godine povećane su za četiri odsto.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda, u odnosu na isti mesec prethodne godine, najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupama žita (7,2%) i stoka i živina (5%).

Cene proizvoda poljoprivrede i ribarstva u decembru 2025. godine, u odnosu na prethodni mesec, u proseku su smanjene za 2,2%, a najveći pad cena bio je grupama stoka i živina (2,7%) i žita (2,3%).

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

„Ona i nauka: Putevi mladih naučnica“

by bifadmin

Žene danas čine važan, ali i dalje nedovoljno vidljiv deo naučne zajednice, uprkos značajnom doprinosu razvoju društva, inovacija i znanja. Upravo zato su kontinuirana podrška, vidljivost i razmena iskustava među naučnicama od ključnog značaja za stvaranje ravnopravnijeg i podsticajnijeg okruženja.

U tom duhu, povodom Međunarodnog dana žena i devojaka u nauci, u Palati nauke održan je panel „Ona i nauka: Putevi mladih naučnica“, u organizaciji Palate nauke i programa L’Oréal-UNESCO „Za žene u nauci“, kao deo zajedničkog napora dve institucije da unaprede položaj žena u nauci, podstaknu dijalog o njihovoj ulozi u savremenom društvu i dodatno ojačaju vidljivost mladih naučnica.

Kao mesto koje kontinuirano promoviše nauku, znanje i dijalog sa širom javnošću, Palata nauke bila je prirodan prostor za razgovor o izazovima i prilikama sa kojima se žene u nauci suočavaju, ali i za povezivanje naučne zajednice, institucija i mladih istraživačica.

Na panelu su učestvovale mlade istraživačice čiji profesionalni putevi predstavljaju snažnu inspiraciju novim generacijama. Dr Jelica Milošević sa Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dr Jelica Cincović sa Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu podelile su svoja lična i profesionalna iskustva, govoreći o izazovima, preprekama i motivima koji oblikuju karijere žena u nauci.

Iako se panelistkinje bave različitim naučnim oblastima, od hemije do veštačke inteligencije, fokus razgovora bio je na njihovim profesionalnim putevima, ličnim iskustvima i izazovima sa kojima se žene u nauci suočavaju. Kroz otvoren i inspirativan dijalog, učesnice su govorile o važnosti istrajnosti, mentorske i institucionalne podrške, kao i o ulozi samopouzdanja u izgradnji uspešne naučne karijere.

Govoreći o svom obrazovnom putu, dr Jelica Cincović istakla je da rodni stereotipi postoje, ali da se sa njima susretala više tokom srednjoškolskog obrazovanja i komentarima da nauke možda nisu za devojke. “Ipak, u mojoj porodici nikada nije bilo podela i to su vrednosti koje su me oblikovale. Takvi komentari me nisu pokolebali – naprotiv, probudili su inat kao dodatnu motivaciju, istakla je Jelica.“

Ona je naglasila i važnost podrške u najranijem uzrastu. „Izuzetno je važno da devojčice same izaberu svoj put i da imaju podršku da ga slede. Ako postoji ljubav prema nauci, ne treba da dozvolimo ograničenja u bilo kom kontekstu. Nema zatvorenih vrata i ne treba da nas obeshrabre prepreke.“

Dr Jelica Milošević osvrnula se na drugačiju perspektivu – oblast u kojoj je prisutan značajan broj žena, ali gde i dalje postoje izazovi:

„Na mom fakultetu, posebno u biohemiji, ima mnogo žena i moj izbor zanimanja nije bio opterećen rodnim stereotipima. Ipak, žene često nose dodatni teret društvenih okolnosti – komentare lične prirode, pritiske i očekivanja koja muškarci ređe imaju. To znači i dodatno trošenje energije koje nije direktno povezano sa naučnim radom.“ rekla je Milošević.

Govoreći o poruci devojčicama, istakla je: „Važno je da od najranijeg uzrasta ističemo da postoje i naučnici i naučnice. Kada okruženje nije osuđujuće, deca pronađu svoj put. Mislim da bismo se više iznenadili koliko u odraslom dobu postoje izražene predrasude. Zato je važno da programi podrške ženama u nauci postoje – sve dok osećamo da su potrebni.“ zaključila je ona.

Panelistkinje su se složile i da naučna karijera često podrazumeva balansiranje različitih životnih uloga, ali i da kvalitet i posvećenost radu moraju ostati u fokusu. Posebno je istaknuta poruka da je uticaj koji naučnice ostvaruju u svojoj zemlji i zajednici nemerljiv: „Uticaj koji pravimo ovde, kada ostanemo i gradimo svoju naučnu priču, često je mnogo veći nego bilo gde drugde.“

Panel je bio prilika i za podsećanje na 16. po redu ciklus programa L’Oréal-UNESCO „Za žene u nauci“ u Srbiji, u okviru kojeg se svake godine nacionalnim priznanjem nagrađuju najbolje mlade istraživačice u našoj zemlji. Program, koji je deo prestižne međunarodne inicijative L’Oréal-UNESCO For Women in Science, već 27 godina širom sveta pruža podršku izuzetnim ženama koje svojim znanjem, vizijom i posvećenošću doprinose razvoju nauke i društva. U Srbiji se realizuje već 16 godina, tokom kojih je više od 800 mladih naučnica učestvovalo na konkursu, dok su njih 44 nagrađene u ukupnom iznosu od gotovo 25 miliona dinara.

Na konkurs za 2026. godinu mogu se prijaviti naučnice koje su upisale ili završile doktorske ili postdoktorske studije u oblasti prirodnih nauka. Prijave su otvorene do 15. aprila, a najistaknutiji istraživački projekti biće nagrađeni nacionalnim priznanjem i finansijskom podrškom u iznosu od po 5.000 evra za realizaciju istraživanja. Proces prijavljivanja odvija se elektronski, a sve informacije o programu, uslovima konkursa i prijavnom formularu dostupne su na zvaničnom sajtu www.zeneunauci.co.rs.

Panel u Palati nauke još jednom je potvrdio značaj kontinuirane podrške ženama u nauci i važnost stvaranja okruženja u kojem mlade naučnice mogu da razvijaju svoj potencijal i doprinesu rešavanju ključnih izazova savremenog društva.

Program L’Oréal-UNESCO „Za žene u nauci“ nastavlja da gradi zajednicu žena koje menjaju svet, uz poruku da je svetu potrebna nauka, a nauci su potrebne žene.

Foto: N. Dimić

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

OTP banka pružaće stratešku podršku razvoju startapa u Srbiji

by bifadmin

OTP banka Srbija i Srpska fondacija za preduzetništvo (SEF) danas su u Beogradu potpisale Ugovor o saradnji, čime OTP banka postaje deo programa Start-up Facility, namenjenog podršci novoosnovanim biznisima u Srbiji. Ovom saradnjom OTP banka dodatno jača podršku razvoju startap ekosistema i preduzetništva.

U okviru saradnje sa SEF-om, OTP banka će preduzetnicima, kao i mikro, malim i srednjim privrednim društvima, ponuditi kredite za obrtna sredstva u iznosu do 30.000 evra, sa rokom otplate do 36 meseci. Posebna pogodnost programa je mogućnost ostvarivanja bespovratnog granta u visini do 20 odsto od odobrenog kredita, odnosno maksimalno do 3.000 evra, nakon uspešne otplate kredita. Pored toga, tu je i mogućnost investicionih kredita sa rokom otplate do pet godina.

Cilj ove inicijative je da se startapima i početnicima u poslovanju, koji često imaju otežan pristup finansiranju, omoguće adekvatni finansijski proizvodi, unaprede mogućnosti zapošljavanja i podstakne aktivnost privatnog sektora, čime se dugoročno doprinosi jačanju domaće ekonomije.

Prilikom svečanog potpisivanja ugovora u prostorijama OTP banke, Aleksandar Grabovac, upravitelj Srpske fondacije za preduzetništvo, izjavio je:

„Naš program podrške početnicima u poslovanju (Start-up Facility) uspešno sprovodimo godinama unazad sa pet partnerskih banaka u Republici Srbiji.  Veliko nam je zadovoljstvo da se i OTP Banka, kao jedna od najvećih banaka na našem tržištu, priključila našem programu. Imajući u vidu iskustvo OTP banke u finansiranju ciljnih grupa za programe naše fondacije, kao i široku poslovnu mrežu i profesionalno osoblje, sigurni smo da će OTP banka dati značajan doprinos lakšem pristupu finansiranju početnicima u poslovanju. Ovo je samo jedan od programa koje SEF realizuje i radujemo  se uspešnoj saradnji sa OTP bankom i na našim drugim razvojnim programima.“
O značaju saradnje i strateškom pristupu podršci startap zajednici govorio je i Branimir Spasić, član Izvršnog odbora OTP banke zadužen za finansije:

„Pokretanje saradnje sa Srpskom fondacijom za preduzetništvo predstavlja važan korak u razvoju naše kreditne ponude za novoosnovane biznise. Ovo činimo na promišljen i konkretan način nudeći dugoročno održive proizvode prilagođene potrebama startapa. Verujemo da su oni jedan od ključnih pokretača budućeg ekonomskog razvoja Srbije. To pokazujemo delima godinama unazad kroz naše programe poput OTP Connect ekosistema koji povezuje startape, fintech kompanije i našu banku sa ciljem izgradnje dugoročnih partnerstava, kao i kroz Generator, naš najnagrađivaniji program namenjen i startapima, koji iz ciklusa u ciklus podstiče razvoj inovativnih rešenja u skladu sa aktuelnim potrebama društva. Partnerstvom sa SEF-om strateški širimo ponudu na ovaj segment privrede i ponosni smo što smo njegov dugoročni partner“.

Program Start-up Facility sprovodi Srpska fondacija za preduzetništvo, osnovana od strane Nemačke razvojne banke (KfW) i Privredne komore Srbije, u saradnji sa bankama partnerima. Do sada je kroz ovaj program, u saradnji sa pet banaka u Srbiji, podržano više od 2.700 početnika u poslovanju, uz ukupnu kreditnu podršku od 18,5 miliona evra. Startupovima koji su uredno izmirili svoje obaveze i održali poslovanje isplaćeno je 750 grantova u ukupnom iznosu većem od 730.000 evra.

Pristupanjem OTP banke, program dobija dodatnu snagu i širi svoj domet ka još većem broju startap kompanija.

Foto: Aleksandr Đukić, Key Visuals

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci