Home Tags Posts tagged with "aktivnost"
Tag:

aktivnost

Politika i društvoVesti

Koja je aktivnost najbolja za decu

by bifadmin

Deca se tokom odrastanja bave različitim vrstama hobija. Dok neki traju ceo život, drugi im dosade za par dana ili nedelja.

, postoji jedna stvar koju možete detetu pokloniti sada kako biste poboljšali zdravlje njegovog mozga u budućnosti. Prema naučnicima, to je da ga naučite da svira neki muzički instrument.

U sklopu studije koju je sproveo Univerzitet Edinburg ljudi koji su većinu svog života svirali neki instrument imali su bolje rezultate u testovima kognitivnih sposobnosti u 70-ima i ranim 80-ima od onih koji nisu.

Veza je bila uočljiva čak i kada su se u obzir uzeli drugi faktori koji su mogli uticati na zdravlje mozga u starijem dobu, poput inteligencije ili obrazovanja.

Svi učesnici studije, njih 420, rođeni su 1936. godine u područjima Edinburga i Lotijana. Tokom odrastanja testirane su njihove fizičke i mentalne funkcije. Njih 167 imalo je iskustvo sviranja nekog muzičkog instrumenta, uglavnom tokom detinjstva ili tinejdžerskih godina, i oni su ostvarili bolje rezultate u testovima brzine obrade informacija i prostornog razmišljanja.

„Ove rezultate vidimo kao uzbudljivu polaznu tačku za dalje istraživanje o tome kako muzičko iskustvo kroz život može doprineti zdravom starenju“, rekla je dr Džudit Okli sa Univerziteta Edinburg.

Rezultati studije objavljeni su u časopisu „Psychology and Aging“.
Ranije studije su pokazale da deca imaju koristi i od puštanja muzike dok su mala jer im to pomaže da ostvare bolje rezultate na kognitivnim testovima.

Izvor: Index.hr/021.RS

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Profitabilnost privrede u Srbiji ostvarena iz poslovne aktivnosti

by bifadmin

Agencija za privredne registre objavila je da je krajem 2020. godine privrednu delatnost obavljalo ukupno 130.582 registrovana privredna društva. Podatke za statističke i druge potrebe dostavilo je 108.625 društava, dok su podaci obrađeni za 106.111 privredno društvo.

Pod uticajem zdravstvene krize izazvane pandemijom korona virusom ekonomska aktivnost u 2020. godini bila je i na globalnom i na domaćem tržištu znatno usporena. To je rezultiralo da domaći bruto proizvod u Srbiji beleži pad od 1%, pri čemu je neznatno industrijska proizvodnja povećana za svega 0,4% u odnosu na prethodnu godinu a spoljno trgovinska razmena smanjena. Inflacija je ostala i dalje na niskom nivou od 1,3%, a kurs je bio stabilan.

Ukupno 62.230 privredno društvo je pozitivno poslovalo, gubitak beleži 29.117, a neto poslovni rezultat nije prikazalo 14.764 rivredna društva.

Zahvaljujući ekonomskim merama koje su sprovedene za pomoć privredi broj zaposlenih beleži rast od 43.592 radnika, te je u 2020 godini ukupan broj zaposlenih 1.217.954 radnika.

Privredna društva na ukupnom nivou ostvarila su pozitivan neto rezultat od 433.521 miliona dinara koji je za 20,7% veći u odnosu na 2019.godinu. Profitabilnost je ostvarena iz poslovne aktivnosti  i realizovan je pozitivan  rezultat u iznosu od 640.599 miliona dinara što je za 10,5% veći u odnosu na prethodnu godinu.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kreditna aktivnost je prošle godine zabeležila rast od 9,9%

by bifadmin

Domaća kreditna aktivnost je prošle godine, treću godinu zaredom, ostvarila gotovo dvocifren rast i iznosila 9,9 odsto, što je među najboljim rezultatima u regionu.

Posmatrano na nivou godine, stanje kredita povećano je kod svih delatnosti, a najviše u sektoru nekretnina, saobraćaju i građevinarstvu.

Ovo je podatak iz izveštaja Narodne banke Srbije o trendovima u kreditnoj aktivnosti u četvrtom tromesečju prošle godine. Veliki rast kredita se objašnjava kao rezultat odlične realizacije početkom godine, ublažavanja monetarne politike NBS, omogućenog zastoja u otplati pozajmica i odobravanja zajma iz garantne šeme.

Ukupni plasmani banaka su u 2020. povećani za 10,7 odsto, čemu je pored rasta kreditne aktivnosti doprinelo i ulaganje banaka u dinarske korporativne obveznice u drugoj polovini godine.

“Krediti privredi na nivou godine povećani su za 114,4 milijarde dinara, dok su posmatrano samo na nivou četvrtog tromesečja, smanjeni za 6,7 milijardi”, piše u izveštaju.

“Tokom četvrtog tromesečja poslovne banke su iz garantne šeme odobrile 333,3 miliona evra mikropreduzećima, malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima, čime se iznos ukupno realizovanih kredita tokom 2020. približio cifri od milijardu i po evra.”

Prema podacima iz izveštaja, krediti stanovništvu su tokom četvrtog tromesečja povećani za 7,8 milijardi dinara, čime je njihov rast lane dostigao 127 milijardi dinara. Porastu su najviše doprineli gotovinski i stambeni krediti, a više nego ranije povećano je kreditiranje preduzetnika zahvaljujući pozajmicama u okviru garantne šeme.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Privredna aktivnost u Srbiji počela da slabi

by bifadmin

Privredna aktivnost u Srbiji je u novembru 2020. godine, posle sloma u aprilu i nakon toga blagog oporavka, opet počela da slabi, ocenili su autori mesečnika „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT).

„Ukupna industrijska proizvodnja u novembru je međugodišnje opala za 1,4 osto, a desezonirano za dva odsto“, naveo je Stojan Stamenković u novom broju MAT-a.

Dodao je da se u periodu januar-novembar međugodišnji rast proizvodnje ukupne industrije održao zahvaljujući rastu proizvodnje elektroprivrede za 6,6 odsto i rudarstva za 7,2 odsto, ali je u novembru sveden na 0,1 odsto.

Ukupan javni dug Srbije na dan 30. septembra 2020. godine iznosio je 26,6 milijardi evra

Istakao je da je će proizvodnja prerađivačke industrije u 2020. godini biti nešto manja nego u 2019. godini jer je u novembru međugodišnje pala 3,8 odsto, što je najveći pad posle maja.

U periodu januar-novembar prerađivačka industrija je, kako je naveo, kumulativno manja za 0,4 odsto.

Najbrže je, prema navodima Stamenkovića, rastao i trenutno najsporije opada trend proizvodnje trajnih proizvoda za široku potrošnju, koji je u novembru za 23,5 odsto iznad proseka prethodne godine.

„Prema podacima Ministarstva finansija, ukupan javni dug Srbije na dan 30. septembra 2020. godine iznosio je 26,6 milijardi evra, što je 56,7 odsto procenjenog bruto domaćeg proizvoda (BDP)“, naveo je urednik MAT-a Ivan Nikolić.

Od toga se, prema njegovim rečima, 11,2 milijarde evra ili 23,9 odsto procenjenog BDP-a ili 42,2 odsto ukupnog javnog duga odnosi na unutrašnji dug, a 15,4 milijarde evra na spoljni javni dug, što je 32,8 odsto procenjenog BDP-a ili 57,8 odsto ukupnog javnog duga.

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), koji se razlikuju od podataka Ministarstva finansija, ukupan spoljni dug Srbije je, prema rečima Nikolića, u periodu januar-septembar 2020. godine povećan za 2,5 milijardi evra i na kraju septembra 2020. godine je iznosio 30,7 milijardi evra, dok je u istom periodu njegovo učešće u procenjenom BDP-u povećano na 66,4 odsto u odnosu na 61,5 odsto na kraju 2019. godine.

Spoljni dugovi značajno uvećani

Spoljni dug javnog sektora obuhvata dug države u koji je uključen dug Kosova po kreditima koji su zaključeni pre dolaska misije KFOR-a, neregulisan dug prema Libiji i klirinški dug prema bivšoj Čehoslovačkoj, dug Narodne banke Srbije, lokalne samouprave, fondova i agencija koje je osnovala država i dug za koji je izdata državna garancija.

Spoljni dug javnog sektora, kako je rekao Nikolić, tokom prvih devet meseci 2020. godine povećan je za 1,3 milijarde evra, na 15,2 milijarde evra, a to povećanje je pre svega rezultat zaduženja po osnovu emisije dugoročnih hartija od vrednosti (HoV) države.

Prema njegovim rečima učešće javnog sektora u ukupnom spoljnom dugu je smanjeno na 48,8 odsto u odnosu na 49,1 odsto na kraju 2019. godine, dok je njegovo učešće u procenjenom BDP-u povećano na 32,8 odsto u odnosu na 30,2 odsto na kraju 2019. godine.

U periodu januar-septembar 2020. godine, spoljni dug privatnog sektora povećan je za 1,2 milijarde evra, na 15,6 milijardi evra.

Učešće privatnog sektora u ukupnom spoljnom dugu je u prvih devet meseci 2020. godine smanjeno na 50,2 odsto u odnosu na 50,9 odsto na kraju 2019. godine.

„Spoljni dug banaka je u periodu januar-septembar 2020. godine povećan za 447,4 miliona evra, na 3,9 milijardi evra, čime je učešće banaka u ukupnom spoljnom dugu privatnog sektora povećano na 24,7 odsto u odnosu na 23,7 odsto na kraju 2019. godine“, naveo je Nikolić.

U istom periodu, prema njegovim rečima, spoljni dug preduzeća povećan je za 732,5 miliona evra, na 11,7 milijardi evra.

Spoljni dug fizičkih lica je u prvih devet meseci 2020. godine povećan za 1,2 miliona evra, na 15,8 miliona evra.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Continental iz Novog Sada proširuje dalje aktivnosti za auto industriju

by bifadmin

• Za manje od tri godine, Continental Automotive Srbija zaposlio je više od 500 visoko kvalifikovanih inženjera za inovativne tehnologije
• U planu je dalje širenje R&D aktivnosti u samom srcu Novog Sada
• Kompanija nastavlja da ulaže u Srbiju i proizvodiće napredne elektronske uređaje za auto industriju

Continental Automotive Srbija, deo tehnološke kompanije Continental zapošljava više od 500 visoko kvalifikovanih inženjera u svom Istraživačko razvojnom centru u Novom Sadu i nastavlja da dalje širi svoje aktivnosti. Sa atraktivnim projektima iz oblasti elektronskih uređaja za kabinu vozila ili sistemima i senzorima za autonomnu vožnju, kompanija je za manje od tri godine rada izrasla u jednog od najvećih poslodavaca u inženjerskom sektoru u zemlji.

Pored postojećeg poslovnog prostora od 6.500 kvadratnih metara u samom “srcu” Novog Sada, Continental će se zbog potreba novih projekata, novih laboratorija, trening centra i novih zaposlenih dodatno proširiti na još 1.500 kvadratnih metara u istoj zgradi, Pupinovoj palati.

“Izuzetno se radujem što smo doneli zaista atraktivne i izazovne poslove za mlade i kvalifikovane softver, sistem, elektro, test inženjere i inženjere mašinstva u Srbiji. Oni sada razvijaju visoko napredne tehnologije za vodeće svetske proizvođače automobila. Što je još važnije, ovi pametni ljudi mogu da ostanu u zemlji i da ovde planiraju svoju budućnost,” kaže Saša Ćoringa, generalni direktor Continental Automotive Srbija. “Ovo je početak naše uspešne priče i naš plan je da nastavimo da rastemo i da se širimo u Srbiji. Pored naših aktivnosti vezanih za razvoj, do kraja ove godine počećemo sa proizvodnjom napredne elektronike za automobilsku industriju na lokaciji na teritoriji Novog Sada”, dodaje Ćoringa.

Continental Automotive Srbija danas uglavnom razvija rešenja za putničke automobile i komercijalna vozila. To obuhvata širok spektar proizvoda kao što su instrument table, radari, kamere, kontrolne jedinice za daljinsko praćenje pozicije i parametara vozila, pristupni sistemi zasnovani na pristupu vozilu pomoću pametnih telefona ili daljinskog otključavanja, upravljački sklop za kontrolu električnih sistema u vozilu, infrastruktura web baziranog servisa, mobilne aplikacije i glavni inovativni projekat za visoko autonomnu vožnju za putničke automobile i komercijalna vozila.

Kompanija promoviše i podstiče otvorenu korporativnu kulturu i stil rada uz konkurentne zarade, obezbeđujujući i druge pogodnosti kao što su fleksibilno radno vreme, rad od kuće, privatno zdravstveno osiguranje, plaćene rekreativne i sportske aktivnosti doprinoseći tako ravnoteži privatnog i poslovnog života svojih zaposlenih. Kako bi podržala mlade inženjere u započinjanju njihove profesionalne karijere, kompanija Continental Automotive Srbija je razvila program praksi a do sada je više od 70 naših praktikanata dobilo stalno zaposlenje u kompaniji.

0 komentar
1 FacebookTwitterLinkedinEmail