balkan

Prvi izveštaji sa terena govore da su se kriminalci u zemljama Zapadnog Balkana brzo snašli i u karantinu. Mere za ograničavanje kretanja do sada su samo donekle poremetile tržište narkotika. Ali zato kriminalne grupe vide nove prilike za zaradu ulaganjem u proizvodnju deficitarne medicinske opreme. To je ujedno i prilika da se preko legalnih poslova, kao što je proizvodnja maski, maskira pranje novca stečenog iz ilegalnih aktivnosti.

Sve države na teritoriji Zapadnog Ballkana su zatvorile granice tokom marta zbog sprečavanja pandemije koronavirusa. To je veoma brzo i u velikoj meri promenilo živote skoro 18 miliona ljudi, naročito lekara, farmaceuta, policajaca i vojnika, ali i kriminalaca. Kao i legalni, ilegalni posao se prilično oslanja na otvorenost granica i slobodno kretanje ljudi, pa su kriminalci u regionu počeli da „računaju“ kako da spreče značajniji pad zarade, ali i da iskoriste nove prilike.

Naime, u situaciji kada je zaustavljanje zaraze postalo najvažnije, policija i tužilaštvo su dobili drugačije prioritete: da se kontroliše kretanje ljudi i osujeti kršenje zdravstvenih mera, kao i da se spreči širenje panike preko društvenih mreža i Viber grupa.

U takvim okolnostima, borba protiv kriminala nije prioritetna. Iz prvih izveštaja o kriminalnim aktivnostima na Zapadnom Balkanu u doba korone vidljivo je da su se kriminalci brzo snašli i u karantinu, navodi Saša Đorđević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku u svojoj analizi o kriminalu na teritoriji Zapadnog Balkana u doba korone.

Dostava droge na kućnu adresu

Jedan od prvih signala o nastavku ilegalnog poslovanja je tržište narkotika. U Albaniji se već procenjuje da će zbog preusmeravanja pažnje policije na druge zadatke doći do porasta proizvodnje domaćeg kanabisa. U malom selu u Srbiji sa oko 1.500 stanovnika pronađena je ilegalna laboratorija za proizvodnju marihuane.

Iako je zbog otežane dostave došlo do manjeg skoka cene marihuane, ona je i dalje prisutna u velikim količinama na tržištu, o čemu svedoče i zaplene tokom vanrednog stanja. Uglavnom su zaplenjene količine do 300 grama, sa izuzetkom Srbije gde je ta količina iznosila tri kilograma, i Albanije gde je policija zaplenila najveću količinu od 613 kilograma na severozapadu zemlje.

Informacije sa terena pokazuju i da je u Bosnu i Hercegovinu nedavno stigao veoma jeftin kokain po ceni od 30 evra za gram, te da ga najverovatnije sada ima i u Srbiji. Stimulativne droge ili metamfetamini su dostupni u velikim količinama u najvećem delu regiona, ali heroina je malo i to lošeg kvaliteta, pa se kao zamena koriste trodoni i sintetičke droge.

U Crnoj Gori za sada tržište narkorika funkcioniše maltene kao i u „normalna vremena“, izuzev što se za istu cenu smanjuju količine. Šta više, dostava se vrši tokom dana na kućnu adresu, najčešće preko dece mlađe od 14 godina, što je do sada bila uobičajena praksa i u Bosni i Hercegovini i Srbiji. Dodatno, u Srbiji su se pojavile glasine da se droga prodaje u pojedinim kladionicama.

Maskirano pranje novca preko maski

U svim državama Zapadnog Balkana građani su odmah po proglašenju vanrednog stanja počeli da se žale preko društvenih mreža i Viber grupa na nagli skok cena maski i dezinfekcionih sredstava za kojima je vladala velika potražnja. Njihove cene u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori su povećane preko deset puta, pre svega u većim gradovima, pre nego što su ovi proizvodi potpuno nestali sa tržišta. Slične prijave građana stizale su u Severnoj Makedoniji i na Kosovu.

Zabeležena su i hapšenja osoba za koje se pretpostavlja da su nameravale da prodaju maske na ulici ili preko onlajn kupovine. Privremeno je, na primer, oduzeto 250.000 evra zbog sumnje u prevaru prilikom nabavke 1,5 miliona maski za Sloveniju u kojem su učestovale firme iz Bosne i Hercegovine, što je slovenačka Vlada javno potvrdila.

Vlasti u regionu su prilično brzo reagovale, tako što su odredile maksimalnu cenu najtraženijih a sve deficitarnijih proizvoda, povećale broj inspekcija na terenu i otvorile kontakt linije za prijave građana o nepravilnostima na tržištu. Ipak, zvanična maksimalna cena zaštitnih maski u Srbiji trenutno je 120 dinara, što je skoro deset puta više nego pre krize, kada je ona iznosila oko 13 dinara.

Moguće je da kriminalne grupe ulažu u proizvodnju i distribuciju zaštitne, sanitarne i medicinske opreme, kao i sredstava za dezinfekciju, što može uzrokovati da se na tržištu pojavi roba lošijeg kvaliteta. Ima više prilika i za pranje novca stečenog nezakonitim aktivnostima, od prodaje droge ili oružja, koji može da se plasira u naizgled legalne aktivnosti i imovinu pod „maskom” povećane potrebe za određenim proizvodima u vreme zaraze, upozorava Đorđević.

Lažni lekari i policajci

Tokom pandemijske krize na Zapadnom Balkanu primećeni su pokušaji prevara preko interneta i SMS poruka, u kojima se kriminalci predstavljaju kao ljudi od poverenja i pokušavaju da građanima prodaju određene proizvode ili da pribave njihove lične podatke. Najčešće se šalju „važne informacije“ o koronavirusu za koje su potrebni korisničko ime i šifra korisnika da bi im se pristupilo. Takođe, kruže mejlovi kojima građani pokušavaju da se dovedu u zabludu o brzoj zaradi a koji su bili prisutni i pre krize, ali su registrovani i sajber napadi takozvanih „fišing“ i „ransomver“ kampanja preko zlonamernih aplikacija.

Pojedini ljudi u Srbiji su dobili lažne SMS poruke u vezi sa isplatom penzija u kojima se od njih traži da dostave lične podatke, a pojavili su se i lažni lekari koji navodno zovu iz državnih zdravstvenih ustanova i pokušavaju da prodaju medicinske preparate po paprenim cenama. Postoje i primeri telefonskih i internet oglasa u kojima se nude nepostojeći lekovi za koronu, ali i testovi, kao i zaštitne maske, rukavice i sredstva za dezinfekciju. Cene su drastično veće od regularnih, pri čemu se nudi kućna dostava.

Na početku vanrednog stanja nije bilo mnogo prijavljenih slučajeva razbojništava i krađa, ali ubrzo potom razbojnici su počeli da koriste opustele ulice tokom policijskog časa i da obijaju prodavnice, trafike, apoteke, automobile, menjačnice, stovarišta, ali i privatne kuće i vikendice.

U Bosni i Hercegovini i Srbiji, pojavile su se osobe koje se predstavljaju kao ekipe za dezinfekciju stanova, policajci ili radnici Vodovoda i sličnih javnih preduzeća, i koje pokušavaju da iskoriste postojeću situaciju i uđu u tuđe domove kako bi nezakonito pribavile imovinsku korist.

Rizici ako se kriza produži

U vanrednim okolnostima je najteže utvrditi da li je došlo do pada ili rasta krijumčarenja i trgovine ljudima, napominje Đorđević. Zvanična saopštenja ukazuju da policijske službe u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji i dalje beleže pojedine slučajeve nedozvoljenog prelaza granice i krijumčarenja ljudi, ali će ono u ovakvim okolnostima svakako biti otežano.

Što se tiče drugih ilegalnih aktivnosti, pandemijska kriza će najverovatnije promeniti dinamiku ponude, potražnje i cene zabranjenih narkotika na tržištu, ali i kanale snabdevanja, a promene će biti veće što kriza bude duže trajala. U takvoj situaciji pojavljivaće se sve više „prljavih“ droga, jer će veliki dileri praviti zalihe i mešati ih sa različitim dodacima kako bi se više zaradilo.

Nije isključena ni mogućnost da kriminalne grupe prebace proizvodnju narkotika i logistiku u ruralne sredine gde ih je teže pratiti, ali i da će doći do međusobnih obračuna zbog nestašica ilegalnih supstanci. Povećani su rizici od korupcije u sektoru bezbednosti, a posebno u graničnoj policiji. Izgledno je i prebacivanje na nove, naizgled legalne poslove, kao što je proizvodnja medicinske opreme i drugih nedostajućih proizvoda, što uključuje i povećano pranje novca kroz takve aktivnosti.

Na kraju, upozorava Đorđević, ako pandemijska kriza potraje i dodatno naruši rad ionako slabih institucija, moguće je da se kriminalne grupe pozicioniraju kao partneri državi za pružanje usluga ili kao podrška.

Marina Vučetić

broj 173, maj 2020. 

Foto: JRByron, Pixabay