Home Tags Posts tagged with "banke"
Tag:

banke

EkonomijaVesti

Banke pad prihoda rešavaju poskupljenjem bankarskih usluga

by bifadmin

Sve više banaka povećava poslednjih meseci naknade koje naplaćuju korisnicima.

Tako je tendencija da su usluge koje su bile besplatne, sada dodate na spisak onih koje se plaćaju, iako klijenti banaka svakog meseca plaćaju i redovno održavanje.

Klijente zabrinjava to što tarife nisu ujednačene, odnosno u nekim bankama su određene usluge niže, a u nekim skuplje. A takođe se pitaju zašto održavanje nije pojeftinilo kada već pojedinačne usluge sada imaju svoju cenu, pa im je mesečni trošak za to što koriste bankarske usluge veći.

I ne samo da održavanje nije pojeftinilo nego je naprotiv i poskupelo, kao i usluge isplate gotovine, SMS obaveštenja, korišćenje bankomata, ali i druge, poput vođenja svih vrsta platnih računa…

“Banke imaju pravo, važno da poskupljenja budu transparentna”

Obavestiti klijente

Zoran Grubišić profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji kaže da banke u suštini na povećanja naknada imaju pravo, ali da je važno da to sprovode transparentno, odnosno da na vreme obaveste klijente o tome.

“Da li će to biti porukom, obaveštenjem na sajtu, slanjem obaveštenja mejlom, to sve možemo tretirati kao deo poslovne politike banke, ako se poštuju pravila igre koje propisala NBS, a na korisnicima je da ispitaju tržište i da vide šta je za njih važnije, odnosno kod izbora banke treba da vode računa o tome kakav im je paket potreban”, navodi Grubišić za BIZLife portal.
Ističe da ima i građana koji nemaju kredite, ali da račun u banci imaju isključivo zbog mesečin uplata – plata, penzija, određenih nadoknada…

Kada je reč o tome zašto su se banke odlučile na to da povećaju tarife i može li se tumačiti to kroz poskupljenja koja su trenutno aktuelna, Grubišić smatra da se bankarske usluge sastoje od kamatonosnih prihoda (kroz obobravanje kredita i plan otplate ), ali da takođe imaju pravo i na druge prihode poput ovih naknada za usluge održavanja računa, razne kreditne kartice….

“Banke ovim poskupljenjima tarifa očigledno pokušavaju da kompenzuju relativan pad kamatonosnih prihoda i one na to u suštini imaju pravo jer je ovo transparentno tržište samo to moraju da učine na vreme i da obaveste klijente o tome”, navodi.

Efektiva: Poskupljenje naknada – kažnjavanje klijenata

Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača Efektiva smatra da ovakva poslovna politika banaka, ipak, nije u redu.

Ukazao je da su neke naknade povećane i za 50 do 100 odsto, a najviše su poskupele usluge koje se odnose na održavanje računa i elektronsko bankarstvo.

„To spada u domen naknada koje nisu postojale ranije, a sve kako bi banke nadomestile troškove i zaradile više, to nije usluga nego doslovce kažnjavanje klijenta“, naveo je Gavrilović.
Takođe ukazuje da su neosnovane i naplate reklamacija, kao i opomena koje banke šalju korisnicima.

Gavrilović navodi i da su klijenti pojedinih banaka dobili nedavno obaveštenje da moraju da plate “kaznu” od 1.000 dinara ako slučajno pogrešno upišu broj računa primaoca na uplatnici.

Imali smo kampanju da se pređe na elektronsko plaćanje, sada imamo situacuju da korisnik sve sam radi – sam ukucava sa svog računara, interneta, i onda ako pogreši jedan broj, biće kažnjen jer radi posao banke, ističe Gavrilović.

„Banke hoće da korisnici koriste nove tehnologije. Imamo situaciju da nas poslednjih godina banke nagovaraju da pređemo na elektronsko bankarstvo kako ne bismo dolazili fizički u banku i zato smanjuju ekspoziture, operativne troškove i radnu snagu, a sa druge strane banke povećavaju naknade, ništa drugo nije cilj nego profit i što veća zarada“, upozorava Gavrilović.

Šta klijenti mogu da urade?

Kada je reč o tome šta klijenti mogu da učine tim povodom, on navodi da mogu da promene banku, ali da se postavlja pitanje šta ako i ta druga u koju prebace račun posegne za istom metodom.

U poslednjih šest meseci sedam ili osam banaka je povećalo naknade, a do kraja godine može da se desi da to učine i ostale, onda se postavlja pitanje ako su tarife iste ili slične od banke do banke koji onda građani izbor imaju, ukazuje Gavrilović.

„Ovim poslom bi trebalo ozbiljnije da se pozabavi NBS, a posla ima i za Komisiju za zaštitu konkurencije jer postoje naknade koje su identične u svim bankama“, dodaje sagovornik .

Ističe i da nema precizne podatke da li ovakvih primera ima u drugim državama ali da veruje da regulatori bankarskog sistema ne dozvljavaju „ovakve pljačke građana“.

“Online plaćanje poskupelo, ali ipak isplativije od čekanja u redu”

Profesor Zoran Grubišić kaže da je ipak E-banking povoljniji nego plaćanje provizije u bankama i da on ni ranije nije bio sasvim besplatan, odnosno plaćala se minimalna provizija.

„E- banking je i dalje ipak isplativiji od klasičnog plaćanja u bankama, ali ipak je i ranije nešto koštao, minimalno… Na nama je da gledamo kako da najmanje platimo. Mnogi servisi poput komunalnih preduzeća na svojim portalima imaju e-sanduče gde se za plaćanje ne uzima provizija“, dodaje Grubišić.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Da li je opravdana „kazna“ od 1.000 dinara za pogrešan broj na uplatnici?

by bifadmin

Klijenti pojedinih banaka odnedavno moraju da plate „kaznu“ od 1.000 dinara ako slučajno pogrešno upišu broj računa primaoca na uplatnici, piše B92.

Takođe, kako kažu Vladimir Vasić i Dejan Gavrilović iz organizacije potrošača “Efektiva”, toliko može da ih košta i ako se banci žale na neku uslugu a ispostavi se da nisu u pravu. Oni su na TV Prvoj govorili o ovoj odluci poslovnih banaka.

„To je poslovna politika svake banke, mi kao Udruženje banaka ne ulazimo u to kakvu će cenovnu politiku imati. Ovde mogu da razumem banke. Ja sam jednom imao slučaj da sam plaćao neko životno osiguranje i permutovao cifre. Nisam ni shvatio da sam pogrešio. Posle jedno tri meseca sam dobio opomenu od osiguravajuće kuće da nisam izmirio svoje obaveze. I onda je to proces koji traje, vi treba da dokažete da ste pogrešili. Na kraju, sreća je bila da je taj čovek kome je uplaćeno osiguranje prihvatio da sam ja greškom permutovao brojeve i osiguranje mi je oprostilo ta tri meseca kašnjenja“, navodi Vladimir Vasić.

Nove tehnologije mogu da vam uštede novac

On navodi da danas postoji mnogo načina da se uplate vrše bez prekucavanja brojeva, poput plaćanja preko QR kodova.

„Tih 1.000 dinara je verovatno demotivacija klijenata da sami, ručno nešto kucaju, odnosno da se preusmere na korišćenje ovakvih načina plaćanja“, dodaje Vasić i napominje da postoji i mogućnost trajnog naloga i automatskog plaćanja računa gde ne postoji mogućnost greške sa brojevima.

„Jeste da to možda deluje kao kazna, penal, ali suštinski je malo tih ljudi koji greše i malo je ljudi koji će platiti tih 1.000 dinara“, ističe Vasić.

Kada je reč o kaznama za one koji se žale, a nisu u pravu, on smatra da je to u redu:

„I u tenisu imate pravo da tri, četiri puta zatražite od sudije čelendž, da ga pitate da li ste u pravu, ali sledeći put ne možete. Neka slična opcija se nalazi i ovde“.

Naplaćivanje usluge mora da bude odraz njenih stvarnih troškova

Dejan Gavrilović iz Efektrive smatra da to, ipak, nije u redu.

„I Zakon o obligacionim odnosima i Zakon o platnim uslugama kažu da naplaćivanje neke usluge mora da bude odraz stvarnih troškova te usluge. Dakle, ovde imamo ovih 1.000 dinara koji su kazna za pogrešno ukucan broj. Kao što je rekao gospodin Vasić, banke hoće da korisnici koriste nove tehnologije. Imamo godinama unazad da banke sve više motivišu korisnike da rade posao banke. Imali smo kampanju da se pređe na elektronsko plaćanje, sada imamo situacuju da korisnik sve sam radi – sam ukucava, klikne, a pre toga mora da ima opremu, internet itd. i onda ako pogreši jedan broj, biće kažnjen od strane banke jer radi posao banke“, ističe Gavrilović.

Dodaje da se postavlja pitanje šta se desi kada službenik banke ukuca a uplata ne prođe.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Banke neće pojeftiniti usluge, dok ne vide leđa klijentu

by bifadmin

Novi cenovnici bankarskih usluga pokrenuli su mnogo reakcija u javnosti. Mada se priča o novim cenovnicima bankarskih usluga provlači u javnosti još od Nove godine, u naročitom fokusu je tokom poslednjih mesec dana.

Građani postavljaju pitanje da li banke imaju pravo da ovo rade, a odgovor je kratko i jasno – da, imaju. Svaka prodavnica ima pravo da podigne svoje cene. A banka je upravo to – prodavnica novca.

Obaveštenja o poskupljenju koja ovom prilikom dobijamo od banke su njihova obaveza, pošto mi, kao građani, imamo ugovor sa bankama. To što moraju da nas obaveste o poskupljenjima (ili nekoj drugoj promeni u poslovnoj politici u delu koji se tiče građana) je jedino što banke moraju da urade u ovoj situaciji. To isto obaveštenje može za nas građane da bude poziv na akciju. Da li će ta akcija biti, kao što je češće u Srbiji, samo psovka sebi u bradu ili otkaz saradnje banci – to je samo naš izbor i odluka.

Banke šalju nove cenovnike na 50 strana

U Srbiji je lako biti banka, jer naši građani retko mare za novce. Ni kad su naši sopstveni (čuvena rečenica „zadrži kusur“), još manje kad su tuđi. Da li je to pogrešno ili ne – teško je reći. Pogrešno je kad neko drugi pokušava da nam izvuče naš novac, a činjenica je da ne možemo da funkcionišemo tako da nas se ne tiče kad nam neko izvlači novac.
Možda je malo nekorektno i to što nam banke šalju nove cenovnike na 50 strana, koje gotovo izvesno niko neće imati vremena da čita. Opet, to se vezuje i za to što nema konkretne akcije i komunikacije sa strane nas, koji smo klijenti banaka.

Ovde treba dodati i naše nasleđe, po kome se sve banke tretiraju jednako. Realnost je ipak da su banke danas profilisane i imaju svoje ciljne grupe klijenata, pa samim tim različite pakete usluga i cene za te pakete. Teško je izboriti bitku protiv svih tih kombinacija cena. Međutim, bitka se dobija kada mi sami organizujemo naš budžet i kada znamo koliko tačno mesečno možemo da izdvojimo za bankarske usluge, pa prema tome se odlučimo za paket usluga i banku.

Ako na nešto možemo da računamo to su poskupljenja svega i zauvek. Pa tako i banaka. Neće biti pojeftinjenja dok banke ne vide leđa klijentu. Kao što smo naglasili, svaki prodavnica može da poskupi proizvod koji prodaje, pa tako i banka.

Izvor: Kamatica.rs

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Banke ne smeju da daju lične podatke korisnika, agencijama za naplatu potraživanja

by bifadmin

Banke u Srbiji nemaju pravo da lične podatke korisnika daju agencijama za naplatu potraživanja, ukazalo je danas Udruženje bankarskih klijenata „Efektiva“.„Prema Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga, banka ne sme da proda dug fizičkog lica agenciji za naplatu potraživanja. Ipak, banke u postupku naplate dugovanja, angažuju takve agencije, koje umesto njih pozivaju dužnike. Takav aranžman banke i agencije je nezakonit“, navodi se u saopštenju „Efektive“.

Savet tog udruženja bankarskim klijentima je da u situaciji kada ih za dug umesto banke poziva neka agencija za naplatu potraživanja da banci upute pisani zahtev za brisanje ličnih podataka iz baze agencije.

„To znači da će pozivi i uznemiravanja nakon toga prestati, jer agencija neće smeti da koristi lične podatke dužnika“, istakla je „Efektiva“ i dodala da je obaveza banke da o tome obavesti dužnika, a ako to ne uradi, postoji mogućnost žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao i pokretanje sudskog postupka.

Po tumačenju tog udruženja ni mobilni operatori i trgovce nemaju pravo da agencijama za naplatu potraživanja daju lične podatke dužnika.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

 

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Ko ih ne odbije – smatra se da ih je prihvatio

by bifadmin

Više banaka je od početka ove godine najavilo nove cenovnike svojih usluga. Kod svih, uglavnom, važi pravilo: ko ih ne odbije – smatra se da ih je prihvatio. Prema važećim propisima, o svakoj izmeni provizija koje banke zaračunavaju na svoje usluge, korisnik mora da bude obavešten bar dva meseca ranije. Pristajanje „na slepo“ na nove tarife, koje su najčešće više od dosadašnjih, može skupo da košta korisnika, a kod pojedinih usluga koje se do sada nisu naplaćivale i da rezultira – negativnim zapisom u Kreditnom birou.

Običan devizni račun, na kom građanin može da drži i simboličan iznos stranog novca – 20, 30 evra – samo da bi ga održao aktivnim, u pojedinim bankama više neće biti besplatan. Za njegovo korišćenje moraće da se plaća mesečna naknada, bez obzira što nema nikakvog prometa po računu.
Korisnik u tom slučaju ima dve mogućnosti: da zatvori ovaj račun i promeni banku ili da – ne čineći ništa – pristane da plaća novi trošak.

Ako prihvati novi tarifnik, a ne obezbedi novac na računu, banka će njegovo dugovanje „pisati“ kao neplaćeni dug, koji će u slučaju da ostane neplaćen i narednih 60 dana – završiti kao negativna stavka u Kreditnom birou.

A, bilo da je reč o neplaćenom dugu od hiljadu ili sto hiljada dinara, sa docnjom upisanom u izveštaj Kreditnog biroa teško da će korisnik u bilo kojoj banci uspeti da refinansira kredit, dobije kreditnu karticu ili produži dozvoljeni minus. I to naredne tri godine koliko se podatak o kašnjenju „čuva“ u Kreditnom birou od trenutka namirivanja duga.

Propis koji će bankama zabraniti da naplaćuju provizije za račune na kojima nema ni priliva, ni odliva novca – ne postoji. Ali, postoje pravila koja od banaka zahtevaju da na vreme obaveste klijenta o predstojećoj promeni cenovnika, kako bi on mogao da pronađe banku koja mu, po pitanju naknada – više odgovara.

Obaveštenje na vreme

“U skladu sa Zakonom o platnim uslugama naknada za usluge koje banka pruža korisniku je obavezni element zaključenog okvirnog ugovora o platnim uslugama i banke imaju obavezu da o promenama naknada informišu svoje korisnike, pismenim putem i to dostavljanjem predloga izmena (u ovom slučaju predloga novih naknada) najmanje dva meseca pre predloženog datuma početka njihove primene”, kažu za portal N1 u Narodnoj banci Srbije.

Ako ne obavesti banku da se sa dostavljenim predlogom izmena nije saglasio, smatraće se da je korisnik – saglasan, ali ovaj način saglašavanja mora prethodno da bude ugovoren okvirnim ugovorom između njega i banke.

“Banka je dužna da istovremeno s dostavljanjem predloga o izmeni okvirnog ugovora obavesti korisnika platnih usluga o njegovom pravu da pre dana početka primene predloženih izmena i dopuna može da raskine okvirni ugovor bez plaćanja naknade i drugih troškova, ako ne prihvati taj predlog”, navodi NBS.

Negativan izveštaj Kreditnog biroa

Kada je reč o kašnjenju u namirivanju obaveza, bez obzira da li korisnik računa namerno ili slučajno ne plati prispeli dug, svaka banka prijavljuje svakog klijenta – građanina kad protekne 60 dana od momenta kada je taj dug dospeo za naplatu.

To važi za dugove i po dinarskim i deviznim računima, dozvoljenim minusima, kreditnim ratama, kreditnim karticama…

Trenutno su, prema podacima Udruženja banaka Srbije, korisnici više od 248.000 tekućih računa upisani u Kreditni biro, jer kasne sa namirivanjem svojih obaveza po osnovu dozvoljenih minusa duže od 60 dana. Reč je o iznosu od čak 4,2 milijarde dinara.

Kada je reč o kreditima, sa otplatom rata kasni 139.537 dužnika…

Koliko novca zapravo godišnje ostavlja svojoj banci, svaki korisnik može da sazna iz izveštaja koji banka mora da mu pošalje najkasnije do 1. marta svake godine.

Jednogodišnji izveštaj

Izveštaj sadrži precizno navedene provizije i naknade koje su mu zaračunate tokom cele prethodne godine.

“Pored podataka o naplaćenim naknadama, ovaj izveštaj sadrži i podatke o primenjenim kamatnim stopama i ukupnom iznosu kamate, ako je banka naplaćivala ili plaćala kamatu u tom periodu za pojedine usluge povezane s platnim računom. Korisniku platnih usluga je od velikog značaja da jednom godišnje dobije informaciju o svim naknadama koje mu je pružalac platnih usluga naplatio za određeni platni račun, kao i da dobijene informacije može da uporedi ukoliko ima više platnih računa kod različitih pružalaca platnih usluga”, ukazuju u NBS.
I prilikom otvaranja računa u nekoj banci, svaki građanin od banke mora da dobije pregled svih naknada u standardizovanom obrascu koji je propisala NBS.

“U našoj zemlji posluje 26 banaka i korisnici platnih usluga mogu izabrati nekog od tih pružalaca platnih usluga, tj. onog za kojeg ocene da će na najekonomičniji i najefikasniji način moći da im pruži platne usluge, odnosno da zadovolji njihove interese“, ukazuju u NBS.

Kako ukazuju, na sajtu Narodne banke Srbije omogućen je uporedni pregled naknada koje banke zaračunavaju na najčešće usluge povezane sa računima.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Banke beleže pad profita za 30% u 2020. godinu

by bifadmin

Bankarski sektor Srbije poslovao je u godini korone sa profitom, ali ni izbliza onolikim kao prethodnih godina. Banke su 2020, pre oporezivanja, zaradile 46,1 milijardu dinara što je oko 390 miliona evra.

Godinu dana ranije profit im je bio 67,7 milijardi dinara, takođe pre oporezivanja, što je iznosilo oko 573 miliona evra. Preračunato, profit im se sunovratio za čak 32 odsto. Podsećanja radi, u 2018. godini banke su zaradile oko 600 miliona evra i to posle oporezivanja.

Na spisku banaka koje su poslovale sa profitom nema nikakvih iznenađenja. Inteza je zadržala lidersku poziciju sa zaradom od 9,5 milijardi dinara koja joj je smanjena za 23,1 odsto u odnosu na godinu ranije. Na drugom mestu je UniCredit sa zaradom od 5,3 milijarde dinara i padom profita od 35,52 odsto, piše Politika.

Na trećem su zbirno Komercijalna sa svojim novim vlasnikom NLB i njihove zarade lane su iznosile 3,2 milijarde dinara s padom od 65,83 odsto. Na četvrtom mestu su takođe dve banke istog vlasnika OTP i Vojvođanska čiji je profit pre oporezivanja bio 1,2 milijarde dinara i one imaju najveći pad profita od čak 88,84 odsto.

Šta je uzrok pada profitabilnosti ove industrije koja, inače, dobro zarađuje, odnosno pada prinosa na kapital? U Narodnoj banci Srbije (NBS) kažu da je glavni razlog to što su banke povećale rezervisanja za potencijalne kreditne gubitke u 2020. godini.

„Neto rezultat bankarskog sektora pre oporezivanja je u 2019. godini iznosio 67,7 milijardi dinara, a uprkos nepovoljnim okolnostima koje su izazvane pandemijom, zadovoljavajući nivo profitabilnosti bankarskog sektora očuvan je i u 2020. sa neto rezultatom pre oporezivanja na kraju prošle godine od 46,1 milijardu dinara. Pri konstantnom porastu kreditne aktivnosti, navedeni rezultati ostvareni su uz znatno povoljnije uslove finansiranja privrede i građana”, navode iz centralne banke.

Izvor: Bonitet.com

1 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

OTP Grupa u Srbiji: Prva na tržištu u kreditiranju privrede i građana

by bifadmin

OTP Grupa u Srbiji, uključujući Vojvođansku banku i OTP banku Srbija, ostvarila je godišnji rast kredita od 15% što je više od 500 miliona evra i što pokazuje posvećenost Grupe tržištu u Srbiji. Na kraju 2020. godine su ukupni neto krediti obe banke iznosili 3.7 milijarde evra i time su zauzeli učešće na tržištu od preko 17%. Vojvođanska banka i OTP banka trenutno se nalaze u procesu integracije koji će trajati do maja 2021. godine kada će nastaviti da posluju kao jedna banka pod imenom OTP banka Srbija.

Zahvaljujući rezultatima u protekloj godini, kao i povećanom tržišnom učešću u svim segmentima, nova integrisana banka će biti prva u Srbiji po pitanju tržišnog učešća u segmentu kredita.

„Suočili smo se sa brojnim izazovima u prethodnoj godini u kojoj smo uspeli, ne samo da zadržimo profitabilno poslovanje, već i da unapredimo ključne aspekte našeg rada. Istovremeno smo radili i na našem projektu integracije između dve banke, koji privodimo kraju, zahvaljujući kontinuiranom ulaganju u digitalnu transformaciju i izuzetnoj predanosti naših zaposlenih. Pandemija je višestruko uticala na celu privredu, a mi smo nastojali da pružimo svu potrebnu podršku našim klijentima, čemu u prilog govori podatak da smo kroz garantnu šemu do danas odobrili više od 259 miliona evra. Povećali smo tržišno učešće u svim segmentima; na kraju 2020. godine su ukupni neto krediti obe banke iznosili 3.7 milijarde evra sa rastom kredita na godišnjem nivou od oko 15% što je 500 miliona evra više u odnosu na prošlu godinu. Time će nova OTP banka Srbija biti broj jedan po udelu na tržištu kredita u Srbiji. Ukupni neto poslovni prihodi su na kraju 2020. godine bili na nivou od 102 miliona evra a neto rezultat posle poreza je iznosio 22 miliona evra“ izjavio je Predrag Mihajlović, predsednik Izvršnog odbora OTP banke Srbija i Izvršni sponzor projekta integracije OTP banke i Vojvođanske banke.

Visok rast kredita

Visok rast kredita dolazi iz oba segmenta poslovanja, kako fizičkih lica tako i privrede. U segmentu poslovanja sa fizičkim licima ostvaren je godišnji rast od preko 17%, sa snažnim rastom produkcije na stambenim kreditima od 40% na godišnjem nivou i tržišnim učešćem u stambenim kreditima od preko 21%, dok je tržišno učešće gotovinskih kredita preko 20% uz ostvaren rast tržišnog učešća od preko 100 baznih poena. U segmentu poslovanja sa privredom ostvaren je godišnji rast od oko 13%, dok je tržišno učešće u ovom segmentu preko 16% sa rastom od preko 50 baznih poena u odnosu na prethodnu godinu.

Ukupni neto poslovni prihodi su na kraju 2020. godine bili na nivou od 102 miliona evra, što čini rast u odnosu na prethodnu godinu od oko 5.6%, a kao rezultat dobrih komercijalnih ostvarenja i uštede na ukupnim poslovnim rashodima za preko 10% u odnosu na 2019. godinu.

U okviru OTP Grupe posluju i OTP Leasing Srbija, lider na tržištu lizinga u Srbiji po produkciji, kao i OTP Osiguranje koje pruža usluge životnog osiguranja preko OTP banke, kao zastupnika u osiguranju.

Na nivou cele OTP Grupe, u 2020. godini je ostvarena konsolidovana dobit u iznosu od 742 miliona evra, sa ukupnim nivoom aktive od 64 milijarde evra i rastom aktive na godišnjem nivou od oko 6%. Prinos na kapital na nivou cele grupe je 13.0%. Bankarska grupa je prisutna u 11 zemalja, uključujući Srbiju, sa preko 20 miliona klijenata i više od 36 hiljada zaposlenih.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kašnjenje u otplati kredita 0,9 procenata

by bifadmin

Prosečan dug po stambenom kreditu na kraju februara iznosio je 3,5 miliona dinara, a docnja u otplatih tih kredita 0,9 procenata, navodi se u izveštaju Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije.U  ukupnom kreditnom dugu stanovništa, 47 procenata čine gotovinski, a 40 odsto su stambeni i krediti za adaptaciju.

Poljoprivredni krediti su 6,5 procenata, potrošački 1,4 odsto, a ostali krediti 5,1 odsto.
U ukupnom kreditnom dugu docnja je 3,4 procenata, dok po osnovu kredita stanovništva ona iznosi 2,3 posto, a obe docnje manje su nego na kraju prošle godine.

Ukupan kreditni dug iznosi 2.893 milijarde dinara i veći je za 12,3 posto nego u februaru 2020. godine, dok je za 1,9 odsto veći nego krajem januara 2021. godine.
Gledajući međugodišnje, stanovništvo se kreditno zadužuje brže nego pravna lica, rast je 13,6 procenata odnosno gotovo 155 milijardi dinara.

Kod kredita stanovništva međugodišnje najveći rast od 20,8 procenata imali su potrošački krediti, a slede stambeni, poljoprivredni i gotovinski krediti.
Krajem februara u Srbiji je bilo 7,88 miliona tekućih računa za 5,38 miliona korisnika.

Iznos dozvoljenog prekoračenja, gledajući međugodišnje, bio je manji za 5,9 procenata a broj tekućih računa u docnji manji je za 0,4 odsto.
Na kraju februara bilo je 1,31 miliona kreditnih kartica sa 1,03 miliona korisnika.

Međugodišnje gledajući iznos odobrenog limita manji je za 1,1 posto, iznos u korišćenju u padu je od 7,9 procenata a broj kreditnih kartica u docnji veći je za 17,8 odsto.

Izvor:Blic

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Banke u Srbiji planiraju da uskoro skrate rad šaltera do 12 časova?

by bifadmin

Pojedine banke na domaćem tržištu pripremaju novi model poslovanja, po kojem će šalteri za podizanje novca raditi samo do podneva, saznaju „Novosti“. Cilj je da se u filijalama smanji broj radnika. Stručnjaci smatraju da je to zapravo samo nastavak već započetog trenda smanjenja zaposlenih u bankarskom sektoru.

Ove novine međutim nisu dobile zvaničnu potvrdu iz banaka da one pripremaju pilot-projekte za skraćeni rad sa strankama. Za sada se poslovi uplate isplate i dalje obavljaju do 16 časova, u većini filijala. Međutim, od početka širenja virusa korona klijenti se sve više upućuju na elektronski kontakt sa bankama i novcem, pa se i krediti i osiguranja mogu podići uz nekoliko klikova na tastaturi ili mišem. Trend koji je započet pre pandemije, samo je ubrzan.

Prema podacima Centralne banke, trenutno u bankama u Srbiji radi za oko 6.000 ljudi manje nego pre decenije. Dok su na kraju 2011. godine u bankarskom sektoru Srbije poslovale 33 banke sa 29.228 zaposlenih, na kraju prethodne ukupan broj banaka je 26 sa 22.823 radnika. Za tih deset godina smanjio se i broj filijala za više od 700. Umesto 2.383 organizacionih delova bankarskog sistema 2011. godine, ostalo ih je 1.598.

Digitalizacija menja način poslovanja

Kako u Narodnoj banci Srbije, međutim, kažu, stanje u bankarskom sektoru pre deset godina bilo je mnogo drugačije.

– Odlikovale su ga makroekonomska nestabilnost, visoka inflacija, oscilacije kursa dinara prema evru, pretilo da ozbiljno ugroze i privrednu aktivnost i stabilnost bankarskog sektora – objašnjavaju u NBS. – Zahvaljujući reformama od 2012. godine, danas govorimo o stabilnom bankarskom sistemu u službi građana i privrede, sa dvocifrenim rastom kreditne aktivnosti, povoljnim uslovima finansiranja i istorijski niskom učešću problematičnih kredita od 3,7 procenata lane.

Samo za godinu dana, ipak, od 2019 do 2020. godine bankarski sektor ostao je bez 264 zaposlena. Nakon nedavnog okončanja kupovine Komercijalne banke, Blaž Brodnjak predsednik NLB grupe, bez uvijanja je, u vezi sa budućim brojem radnika rekao da digitalizacija menja banke fundamentalno, dodavši da je ova banka u Sloveniji imala 4.200 zaposlenih, a da će za nekoliko godina imati upola manje.

– Smanjenje broja banaka od 2011. godine rezultat je zatvaranja četiri banke čije poslovanje nije bilo održivo i pretilo je da ugrozi stabilnost celokupnog bankarskog sistema, kao i konsolidacije bankarskog sektora usled prodaje pojedinih banaka, pre svega u vlasništvu grčkih bankarskih grupa, uslovljenih nepovoljnom situacijom na matičnom tržištu i odlukama njihovih akcionara – objašnjavaju u Centralnoj banci – To nije uticalo na kvalitet i obim usluga banarskog sektora. Broj banaka, zaposlenih i filijala je u poslednjih 10 godina smanjen i kao posledica ukrupnjavanja sektora i tehnološkog razvoja.

Profesor Hasan Hanić, dekan Beogradske bankarske akademije, smatra da je pandemija ubrzala proces digitalizacije koji se naročito odrazio na bankarski sektor.

– Drastično je porastao broj korisnika elektronskog servisa, što smanjuje potrebu za brojem radnika – kaže prof Hanić – U budućnosti će biti potrebniji savetnici nego prodavci bankarskih proizvoda. Osim toga, značajan trend u oblasti bankarstva je ukrupnjavanje kapitala, spajanje dve finansijske ustanove što dovodi do racionalizacije i smanjivanje broja filijala i zaposlenih.

Izvor: Večernje novosti

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kreditne kartice treba koristiti sa velikim oprezom

by bifadmin

Bilo da su namenjene odloženom ili plaćanju na rate, da su kobrending ili rivolving, kreditne kartice treba koristiti sa velikim oprezom.

Na ovo upozoravaju svi stručnjaci za finansije, ali i mnogi koji su se „opekli“ koristeći ih. Tvrde da način na koji se obračunavaju kamate za „plastiku“, ako se dobro ne pročita ugovor, može neprijatno da iznenadi kad stigne mesečni obračun.

Statistika pokazuje da su u opticaju oko 1,3 miliona kreditnih kartica, članarina ili naknada za njihovo korišćenje je uglavnom 200 dinara mesečno, a kamate 22 do 30 odsto godišnje.

Jedna od najneobičnijih kamata na kartice koja je uveliko u opticaju jeste naplata „kazne“ za ceo iznos rate, bez obzira na to da li je u sledeći mesec prenet ceo dug, ili svega nekoliko dinara. Pa je penal za dug od nepunih 20 dinara – gotovo 3.000 dinara, isto kao i za 100.000 dinara više!

Otvoriti četvore oči

Da je važno otvoriti četvore oči i pročitati i najsitnija slova kada se bira banka i kreditna kartica, uverio se naš čitalac Milovan Lekić. U banci čiji je klijent 12 godina izabrao je kreditnu „master“ karticu kojom je mogao mesečno da odloži naplatu troškova u iznosu od 100.000 dinara. Problem je, kako kaže, što nije shvatio princip naplate kamate.

– Bio sam šokiran kada sam slučajno obratio pažnju na mesečni izvod, što inače svojom greškom nikada nisam radio – priznaje Lekić. – Svakog 23. u mesecu sam dužan da platim ratu, odnosno ono što sam potrošio u prethodnom i ja sam uvak plaćao 100.000 dinara ne gledajući da li je možda trebalo još neki dinar gore ili dole. Međutim, kada sam video da je skinuto oko 3.000 dinara zbog 17,48 dinara, isto kao da sam kasnio sa uplatom celog iznosa, bio sam besan. Odmah sam se obratio banci i kada sam dobio odgovor da je ta retroaktivna naplata njihov princip, požalio sam se i Narodnoj banci Srbije.

Iz „njegove“ banke su mu objasnili da mora da poštuje princip naplate koji podrazumeva ekvivalentan iznos zaduženja koji je naveden u svakom mesečnom izveštaju, kao i u okviru propisanog roka, kako bi se izbegao obračun kamate.
– Rekli su mi da iznos moram da pokrijem u celosti, do navedenog datuma, ili da platim neki drugi iznos, bilo da je minimalan ili blizu ukupnog duga, ali na koji se obračunava kamata – kaže naš sagovornik. – Kamata nije sporna, ali jeste njihov način, da ako dužnik namerno ili slučajno izabere drugu opciju za iznos zaduženja prenetog duga iz prethodnog obračunskog perioda, kamata se obračunava od datuma knjiženja transakcije do datuma prve uplate, a potom na preostali deo duga.

Pažljivo da se pročitaju uslovi korišćenja kartice

U Narodnoj banci kažu da korisnicima nekada sugerišu da treba da razmisle o promeni banke ili proizvoda, jer to jeste smisao konkurencije na tržištu koja nesporno postoji.

– Konkretan način ugovaranja nije samim propisima zabranjen niti je način obračuna kamate u ovom smislu, posebno regulisan – kažu u NBS. – Po svakoj pritužbi korisnika proveravamo da li su svi uslovi proizvoda jasno i nedvosmisleno definisani i klijent informisan. Banke najčešće kod iznosa uplate koji se neznatno razlikuje od iznosa dospelih obaveza, otpisuju obračunate kamate, ali u nekim slučajevima korisnici i pored ponovljenih obaveštenja i upozorenja, u kontinuitetu uplaćuju novčana sredstva koja ne odgovaraju iznosu dospelih obaveza – dakle jasno je da se u takvim slučajevima ne radi o neobaveštenosti. Korisnici moraju pažljivo da pročitaju uslove korišćenja kartice.

U opticaju 92.358 miliona

Poslednji podaci Udruženja banaka Srbije pokazuju da je na kraju prošle godine bilo izdato 1.318.356 kreditnih kartica, koje koristi 1.034.159 korisnika. Iznos odobrenog limita je 92.358 miliona dinara, a iznos u korišćenju je 31.664. miliiona dinara. Od svih kartica, u docnji je bila 53.121 kartica, a 11 odsto je učešće kašenjenja u iznosu u korišćenju, što je za tri odsto manje nego pre godinu dana.

Izvor: Večernje novosti

Foto: Pixabay

 

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci