Tag:

bankrot

Što više skače cena akcije Tesle, investitori više sumnjaju u njen kolaps

by bifadmin 19. јул 2020.

Na početku ove nedelje deonica Tesle prešla je nivo od 1.790 dolara, što znači da je tržišna kapitalizacija kompanije koju vodi Ilon Mask dostigla neverovatnih 320 milijardi dolara.

Takav rast cene zatekao je i samog Maska koji ga je komentarisao jednom rečju: „Wow“.

Problem sa tako visokom valuacijom Tesle je u tome što je kompanija pre nešto manje od godinu dana bila blizu bankrota, ali je nakon toga uspela da poveća proizvodnju, prodaju i da stigne do profita, iako niti blizu tolikoga da bi pravdao ekstremni rast cene. Ipak, Tesla je postala 50 odsto vrednija kompanija nego što je to najveći svetski proizvođač automobila Tojota.

Ilustracije radi od početka godine kompanija Tesla dobila je na svojoj tržišnoj vrednosti 27,5 kompanije Renault. Dobila je 5,6 puta vrednosti ogromnog General Motorsa, piše Novac.hr.

Problem je u tome da značajni deo ludog rasta cene dionica Tesle generišu mali investitori. Trenutno deonicu Tesle drži oko 480 hiljada malih investitora koji su je kupili preko trgovinske platforme Roobinhood.

Ne sluti na dobro

Veliki broj značajnih tržišnih igrača anticipira da je cena deonice Tesle neodrživa. Tzv. short pozicije prema deonici Tesle dostigle su rekordnih 21,47 milijardu dolara početkom nedelje, što znači da se veliki broj investitora kladi na kolaps cene deonice Tesle.

Nakon rasta cene dionice Tesle, Ilon Mask se prema bogatstvu pozicionirao tačno između Lerija Pejdža i Sergeja Brina, osnivača Googlea, kompanije koja ima neuporedivo više prihode nego Tesla. A dve je pozicije iznad legendarnog Vorena Bafeta.

Tesla je strelovito narasla do 14. pozicije američkih kompanija sa najvećom kapitalizacijom. Pretekao je čak ogromni Home Depot i Intel, kompanije koje se po profitima i prihodima uopšte ne mogu porediti s Teslom.

Izvor: Novac.hr/Bizlife

19. јул 2020. 0 komentar

Kraj ere krutih odela i strogih kostima?

by bifadmin 13. јул 2020.

Poljubite svoja kruta odela, svoje stroge haljine i kostime, kao i cipele sa visokim potpeticama, i recite im zbogom. Nova realnost pandemije korona virusa, koja je uslovila da mnogi rade od kuće, za tili čas je promenila način oblačenja poslovnih ljudi, koji se zbog toga uopšte ne žale, ali su zato u nevolji proizvođači i prodavci “poslovne” odeće.

Firma Brooks Brothers, koja već 202 godine prodaje muška odela, u kojoj se oblačilo 40 američkih predsednika, i koja je sinonim za klasičan Volstrit bankarski izgled, u sredu je podnela je zahtev za zaštitu od bankrota, jer je potražnja za poslovnim odelima drastično opala zbog pandemije, piše CNN, prenosi N1.

“Vagaju se sve opcije da se održi na površini”

I prodajni lanac Ascena, koji ima oko 2.800 prodavnica u SAD, Kanadi i Portoriku, planira da zatvori najmanje 1.200 radnji, ali istovremeno, kako su njeni zvaničnici rekli Blumbergu, “vaga sve opcije da se održi na površini”.

I drugi prodavci poslovne odeće našli su se u velikim problemima. Sa više od 10 miliona ljudi koji su ostali bez posla i još milionima koji poslednjih meseci rade od svojih kuća, kupovina odela teško da je ikome prioritet.

Imajući u vidu da se sada većina sastanaka održava putem video poziva, gde svako od učesnika uživa u komforu sopstvenog doma, poslovna odeća je postala mnogo udobnija i manje stroga.

No, ovaj trend uvođenja lagodnije odeće u kancelarije traje već godinama, bar kada se radi o IT kompanijama, gde odela, kravate i kruti kostimi nikad nisu ni bili obavezni.

Udobnost je ono što je najvažnije

Ali, pandemija korona virusa bi mogla zauvek da okonča formalizam ovog tipa.

“Realnost je takva da se trendovi u poslovnom odevanju menjaju već neko vreme, a što je tužno, pandemija je bila poslednji ekser u kovčegu”, kaže Džesika Kadmus, njujorška stilistkinja, koja je nekada radila u Brooks Brothers.

Čak i pre nego što je uveden karantin na nacionalnom nivou, Kadmus je rekla da su njeni klijenti sve više gravitirali ka opuštenijem poslovnom izgledu.

Prošle godine je bankarski Volstrit gigant Goldman Saks objavio da njegovi zaposleni mogu da se neformalno oblače za posao. Ta firma je ranije favorizovala uštirkane košulje i odela.
“Onda, kada je udario Covid-19 i primorao ljude da rade od kuće, došlo je do apsolutnog zastoja u kupovini poslovne odeće. Ono što moji klijenti trenutno žele je opuštena odeća, koja nije po meri, a njena udobnost je ono što je najvažnije”, kaže Kadmus.

Njeni muški klijenti naručiju nove košulje, ali ne i pantalone

“Ne traže sportske sakoe, odela ili cipele. Samo košulje”, rekla je ona i dodala da žene više kupuju narukvice, minđuše i broševe, nego kostime i haljine, tako da sa nekoliko bluza i ovim detaljima mogu da ostave utisak različitog izgleda za različite video pozive. Iz istog razloga i muška poslovna odeća se svela na košulje, jer se prilikom video poziva, uglavnom vidi samo gornji deo tela, i važno je da samo on bude upeglan.

Neki ljudi koji nemaju potrebu za video komunikacijom čak ni ne izlaze iz pidžama. U junu je 47 odsto korisnika reklo firmi za istraživanje tržišta NPD da kad rade od kuće uglavnom nose istu odeću tokom celog dana, a skoro četvrtina je navela da najviše voli trenerke, pidžame ili neku sličnu udobnu odeću.

“Ljudi očigledno ne žele da se više puta presvlače tokom dana, pogotovu u ovim okolnostima. I dalje žele da izgledaju reprezentativno za posao, ali istovremeno žele da se osećaju prijatno”, ocenila je analitičarka NPD, Marija Rugolo.

Stilistkinja Nikol Harison, međutim, smatra da muškarcima odela i sportski sakoi daju uglancani, profesionalni izgled. Za nju je opušteno odevanje na poslu prihvatljivo, ali samo do određenog stepena. I, takođe, poručuje da čak i opuštena odeća treba da bude po meri, odnosno da ne bude “šljampava”.

“Sa svim ovim ludilom koje se dešava u svetu, jedna stvar koju možete da kontrolišete je izgled. Pa, zašto to ne biste i činili?”, navodi Harison.

Izvor: N1-Bizinfo

13. јул 2020. 0 komentar

Politika i društvo Vesti

San Marinu preti bankrot i gubljenje samostalnosti

by bifadmin 6. јул 2020.

Republici San Marinu preti opasnosti da zbog ekonomske krize koja je nastupila nakon pandemije korona virusa bankrotira. Zbog duga mogla bi da izgubi i svoju 1300 godina dugu samostalnost, piše dnevni list „Il Fato Kotidijano“ (Il fatto Quotidiano).

Republika San Marino je na početku pandemije oklevala, iz ekonomskih razloga, da uvede karantin, a nakon što je zaraženo 1.200 građana od ukupno 33.000 i procentualno skočila na prvo mesto po broju zaražanih u svetu vlasti su bile prisiljene da uvedu restriktivne mere.
Još pre pandemije bankarski sistem Republike je bio u kolapsu, dugovi zemlje su narasli na 360 miliona evra, a sada da bi izbegli finansijsku propast vlasti San Marina traže pomoć od prvog suseda Italije, i „BankItalije“.

Milioni su nestali, „pojele su ih banke“

Republika San Marino bila je dugogodišnji poreski raj, idealno mesto za sakrivanje novca i zametanja tragova firmi čije bogatstvo vlasnici nisu u mogli dokazati.

Milioni su nestali, „pojele su ih banke“, tvrdi Đuzepe Marija Morganti, savetnik opozicione demokratske partije. Od 11 banaka šest je bankrotiralo, gubitke je morala da nadoknadi država, a jedna banka je nacionalizovana.

U poslednjih pet godina bogatstvo Republike je prepolovljeno, društveni proizvod pred pandemiju korona virusa bio je manji za 28 odsto, a zbog zaraze i karantina opao je za još 12 procenata.
Da bi ublažila ekonomsku krizu Republika San Marino je štampala državne obveznice „Titano“ (ime po planini Titano na čijim obroncima se prostire država) u vrednosti od 500 miliona evra. Jedan „titano“ vredi jedan evro, ali ni to nije dovoljno, nedostaje novca za isplatu penzija i za život, piše list.

Čak se razmišlja i o uvođenju poreza na dodatnu vrednost, sto bi bio presedan u istoriji najmanje države na svetu.

„Il fato Kotidijano“ piše da ukoliko se San Marinu ne pomogne, mogao bi „pasti“ u ruke kineskom ili ruskom kapitalu, što bi ovi onda mogli koristiti za kupovinu glasova u međunarodnih imstitucijama kao sto je UN, OEBS i sl.

U San Marinu živi oko 10 hiljada Italijana koji imaju dvojno državljanstvo, pa je i ovo jedan od motiva što deo italijanskih političara apeluje „da se pomogne, jer ako propadne San Marino biće to tragedija i za Italijane“, tvrdi član demokratske partije Marko di Maio.

Izvor:Tanjug

6. јул 2020. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Argentina bankrotirala po treći put u ovom veku

by bifadmin 12. мај 2020.

Ovih dana mediji su objavili da je Argentina bankrotirala po treći put u ovom veku, a po deveti put u istoriji i tako stekla imidž najnepouzdanijeg partnera.

Međutim, sa zbirno sedam odsto potraživanja, nekoliko hedž fondova, pre svega Eliot u vlasništvu Pola Singera, nisu pristali na reprogram i poveli su sudski spor. Ni Eliot fond, ni Singer nisu inicijalni kreditori, dug u nominalnom iznosu od 520 miliona dolara su otkupili na sekundarnom tržištu hartija od vrednosti za samo 49 miliona.

Posle niza ročišta i silnih lobiranja, sudija Tomas Giraesa 2012. godine presuđuje da fondovi imaju pravo naplatiti potraživanja u celosti, što je u slučaju Singera iznosilo 800 miliona dolara, sa kamatama. Viša instanca je potvrdila presudu, dve godine kasnije i Vrhovni sud, kada je na čelu Argentine bila levičarka omražena u vladajućim krugovima SAD Kristina Kiršner.

Lešinarski fondovi

Nije nevolja samo isplata fondovima u svetu nazvanim lešinarskim, već i ugovorne odredbe po kojima bi i oni koji su ranije oprostili 70 odsto duga sada mogli tražiti isplatu u celosti. Bila bi to golema svota, uvećana za kamate.

Takođe, prestala je mogućnost da Argentina uredno isplaćuje rate preostalog duga. Banka Njujorka, preko koje su emitovane obveznice, obavezna je da uplate Argentine ostalim poveriocima preusmerava na hedž fondove.

Kiršnerova nije pristala da isplaćuje lešinarske fondove, dok je Argentina izgubila pristup zaduživanju na finansijskim berzama. Suština spora je presuda sudije Gilaese kojom se odstupa od decenijama uobičajene sudske prakse da se u ovakvim slučajevima ide na oprost dela potraživaja i reprogram preostalog duga.

Pravna praksa je pošla od načela da su potraživanja od kompanija neuporedivo većeg rizika u odnosu na potraživanja od države, koje, zahvaljujući raznovrsnoj imovini i, što je najvažnije, poreskim monopolom, mogu beskrajno da vraćaju rate. Države ne propadaju.

Presuda sudije Gilaesa

U slučaju, pak, nesolventnosti kompanija, proglasi se bankrot, poverioci tada samo podele malo novca na računu i imovinu, koja je, obično, minimalne vrednosti u odnosu na vrednost proizvodnje ili duga. Kreditori banaka mogu lako da izgube ako ne vode dovoljno računa o klijentima, dok finansijeri država obilato zarađuju i kada oproste veći deo potrživanja, jedino se rok povraćaja uloženog produži.

Istovremeno, bankari se koriste i kamatama kao načinom zaštite od veće rizičnosti pojedinih plasmana. Tako je pri zajmljenju Agentini prinos bio i po četiri puta veći negi pri zajmljenu, primera radi, SAD ili drugom pouzdanijem klijentu. Zapravo, putem uvećanih kamata dovoljno se zaradi da se, u slučaju potrebe može oprostiti deo potraživanja.

Upravo ovi momenti su decenijama bili uvažavani u pravnoj praksi i presude sudova, i američkih, redovno su insistirale na reprogramu sa oprostom. Odluka sudije Gilaesa je drastičan otklon od dosadašnje prakse i signal svim zemljama dužnicima da što manje zajme, pogotovo da izbegavaju devizna zaduženja za pokrivanje troškova u domaćoj valuti.

Rekordna emisija obveznica

Krišnerova je, uprkos teškoj situaciji i praktično blokadi u saradnji sa SAD, vodila relativno uspešnu politiku. Glavna primedba opozicije bila je što, radi pokrivanja gubitaka regionalnih vlada, štampa pezose proizvodeći manju inflaciju, pa je kamata na kredite u domaćoj valuti viša nego na dolarske. Ovaj prigovor važi samo ako kurs pezosa ostaje isti.

No, hajka opozicije je planski osmišljena i podržana globalnim medijima. Propaganda je bila ogromna i vešta. Na samom kraju 2015. godine dolazi do smene i na čelo države dolazi miljenik SAD i svetskih liberalističkih krugova Maurisio Makri.

Već 16. aprila 2016. Argentina se vraća na finansijsko tržište i u toku samo jednog dana emituje obveznica različitih ročnosti u visini 16,6 milijardi dolara, od kojih tri četvrtine prihoda odlaze na isplate hedž fondovima, ostatak na pokrivanje dugova provincija nominovanih u pezosu. Do kraja godine obveznicama pozajmljuje još 30 milijardi dolara.

Kamata kao mamac

Ogromno interesovanje bankara se objašnjava kao uspeh nove politike, pri čemu se zaobilazi podatak da su kamate na argentinske obveznice, zavisno od ročnosti, bile između 6,5 i 8,2 odsto, dok su kamate na američke hartije od vrednosti iznosile od 0,9 do 2,6 odsto, što je i bio glavni mamac za ulagače.

No, ekonomske prilike u svetu se usložnjavaju, dolar jača, dok agrarni usevi, čiji je Argentina veliki izvoznik, imaju rekordno nisku cenu na svetskim berzama. Nije bilo lako vraćati dugove, pa Argentina zajmi sve više, a pezos pada sve brže.

Stiglo se da je dug države dostigao 320 milijardi, dok je za dolar umesto nekadašnjih deset sada potrebno izdvojiti četrdeset i četiri pezosa.

Beskrajan niz reprograma

Napokon, Makri gubi na izborima, na čelo države dolazi Fernander, šef kabineta u vreme Kristine Kiršner. Već na startu nailazi na golem dug.

Od sudbine predloga da se ide na oprost i reprogram zavisi budućnost ne samo nove vlasti i građana Argentine, već i brojnih zemalja sa većim deviznim zaduženjima. Rast kamata na svetskim tržištima i pre pandemije je najavljivao krizu, globalna pošast je stvar ubrzala i sada će mnoge zemlje biti prinuđene da traže reprogram dugova sa oprostom.

Njihova budućnost zavisiće od dogovora sa kreditorima, još i više od sudskih odluka u eventualnim sporovima. Biće jako neugodno ako se bude sudilo prema shvatanjima sudije Tomasa Gilaese, odnosno ako se pozicija kreditora olakšava i oslobađa odgovornosti za plasman novca državamu.

Po novoj praksi, kreditor se destimuliše da pomaže dužniku izaći iz krize. Eventualni oprost biće minimalan, tek toliko da se dužnik održava na vodi.

Praktično, postiže se situacija u kojoj dužnik stalno ide iz jednog u novi reprogram. I tako beskrajno, katastrofalno za već prezadužene, obično i nerazvijene države.

Izvor: 021.rs

12. мај 2020. 0 komentar

B&F Plus IZDVAJAMO Vesti

Život i oporavak posle bankrota: Blato u zlatu i zlato u blatu

by bifadmin 6. мај 2020.

Iako se mnogi svetski državnici i mediji trude da nas ubede kako smo na pragu „smaka sveta“, srećom uvek je bilo ljudi koji su uspevali da nađu rešenje i u najtežim situacijama i da se oporave posle velikih ličnih i profesionalnih kriza. Ovo su samo neki od primera.

Beskućnik koji je postao broker? To ima samo u filmu. Tačno, ali u filmu koji je snimljen po istinitoj priči. Nakadašnji beskućnik a sada uspešan američki poslovni čovek Kris Gardner, glavni je junak filma „U potrazi za srećom“, u kome njegov lik glumi Vil Smit.

Gardner je odrastao u siromašnoj porodici i uprkos želji da stekne visoko obrazovanje u tome nije uspeo. U vojsci se upoznao sa osnovnim medicinskim znanjima i jedno vreme je radio kao prodavac medicinske opreme. Nije bio naročito uspešan, a zbog nemaštine ali i sklonosti neverstvu, napustila ga je supruga i ostavila mu da se stara o sinu koji je tek izašao iz pelena.

Kada je upoznao jednog uspešnog brokera, to je je bila prekretnica u Gardnerovom životu – dao je otkaz na mesto prodavca i počeo da se obrazuje u oblasti finansija. U međuvremenu, bez prihoda a sa nagomilanim dugovima, ostao je i bez krova nad glavom. Srećom, San Francisko je imao sklonište za beskućnike u kojem je povremeno „odsedao“ s detetom. Spavali su i na ulici, na podovima javnih toaleta ili u parkovima, a hranili se u narodnim kuhinjama.

Kako preokrenuti svoj život

Uprkos svom teškom i nesigurnom načinu života, Gardner se prijavio i dobio posao u jednoj brokerskoj kompaniji. Kao početnik, zarađivao je veoma malo, ali dovoljno da obezbedi sinu boravak u jaslicama dok je on na poslu. Bio je željan da nauči što više i da ostavi dobar utisak na poslodavca. Zato nikome od kolega nije pominjao kako živi, niti je iko to mogao da nasluti. Na posao je dolazio pristojno obučen, jer je, dok je boravio na ulici, stalno sa sobom vukao poslovna odela.

Što je više učio o brokerskom poslu, to je bolje zarađivao, pa je napokon iznajmio stan. Potom je osnovao sopstvenu brokersku firmu, u kojoj je u početku imao samo jedan sto. U naredne dve decenije, njegova firma se toliko razvila da je prodao mali udeo za multimilonski iznos, pa Kris Gardner sada „teži“ 70 miliona dolara. Osim što je i dalje izvršni direktor kompanije „Gardner Rich & co“, on je i poznati motivacioni govornik i filantrop.

Kad glumac ne mora mnogo da glumi

Zanimljivo je da je i glumac Vil Smit, koji je u filmu „U potrazi za srećom“ glumio brokera iz skloništa za beskućnike Krisa Gardnera, na početku svoje karijere takođe bankrotirao. On je 1985. sa reperom DJ Džezi Džefom izdao album koji se toliko dobro prodavao da je preko noći postao milioner. Uživao je u blagodetima uspeha kupujući skupocene automobile i brendiranu odeću. Međutim, zaboravio je na jednu od dve sigurne stvari sa kojom svaki Amerikanac mora da se suoči – na porez. Poreska služba je izračunala da joj duguje 2,8 miliona dolara. Deo je platio novcem koji mu je preostao, a deo imovine su mu zaplenili, tako da se Smit opet našao na početku. Srećom, dobio je ulogu u poznatoj seriji „Princ sa Bel-Era“, a nakon toga su usledili brojni angažmani.

Uspešni i u neuspehu

Uprkos svim manama koje se u poslednje vreme stalno ističu u ostatku sveta, Americi se mora priznati da je retko gde toliko primera ljudi koji su izgubili sve i uspeli ponovo da se uzdignu. Čak i do mesta predsednika države.

Abraham Linkoln, jedan od najuglednijih američkih predsednika, ostao je bez prebijene pare kada je propao posao koji je pokrenuo sa poslovnim partnerom. Otkupili su uz pomoć kredita nekoliko prodavnica sa idejom da razviju posao, ali nisu uspeli. Kada je partner preminuo, Linkoln je ostao u dugovima koje je otplaćivao godinama. Shvativši da nije talentovan za trgovinu, usredsredio se na politiku a ostalo je istorija. Mada, ima neke veze i sa sadašnjicom, jer je trenutno na čelu Amerike – šestrostruki povratnik iz bankrota.

Još jedan „američki spasilac“ ali u drugačijem smislu, a koji je prethodno bankrotirao je Bil Bartman. Devedesetih je imao veoma uspešnu kompaniju za naplatu potraživanja, čija vrednost se merila u miljiardama dolara. Ali propao je kada je njegov saradnik osuđen za prevaru. On sam je oslobođen krivice za bilo kakve finansijske malverzacije. Nastavio je da radi u drugim firmama. Naknadno je stekao slavu kada je 2009. godine, u jeku finansijske krize, izdao knjigu „Spasavanje bogatih”, koja je postala bestseler na Amazonu.

Bartman je, nedugo zatim, ponovo otvorio preduzeće za naplatu potraživanja. Strategija koju je razvio u tom poslu donela mu je, osim novih miliona, i brojne nagrade i medijsku slavu.

Žena od uticaja

Za razliku od Bartmana, svetska finansijska kriza pre nešto više od deset godina je „zavila u crno“ porodičnu firmu za prodaju građevinskog materijala „84 Lumber“, koja postoji skoro 70 godina. Ovaj porodični posao preuzela je devedesetih od svog oca Megi Hardi Noks. Iako se njen otac prilično rasipnički ponašao i više poslovao na osnovu intuicije nego što je istraživao tržište, porodični lanac je narastao na čak 500 prodavnica.

Kada je 2008. izbila kriza i vrlo brzo „obezglavila“ građevinski sektor, prihodi kompanije „84 Lumber“ pali su sa 3,92 milijarde dolara 2006. na 1,42 milijarde tokom narednih pet godina. Firma je bila prinuđena da zatvori polovinu svojih objekata i otpusti dve trećine zaposlenih. Uprkos pritiscima da proglasi bankrot, Megi Hardi Noks nije htela to da uradi. Uložila je u spasavanje porodičnog preduzeća sve što je imala, uključujući i svoj nakit.

Uspela je da restruktuira fimu i da nastavi posao kada se građevinski sektor oporavio. Danas je Medi Hardi Noks opet milijarderka, a ove godine je u Pitsburgu ponela i nagradu „Žena od uticaja“.

broj 172, april 2020

Foto: Pixabay

6. мај 2020. 1 komentar

Ekonomija Vesti

SAD: Prvi veliki bankrot u naftnoj industriji

by bifadmin 2. април 2020.

Whiting Petroleum, nekada najveći proizvođač nafte u Severnoj Dakoti, proglasio je bankrot. Već je dogovoren otpis velikog dela duga, kao i da će tri odsto udela u reorganizovanoj kompaniji pripasti akcionarima.

Kao razlog za bankrot navodi se pad cene sirove nafte na 20 dolara po barelu. Prilikom podnošenja dokumentacije za bankrotstvo, kompanija je navela da ima dug od 3,6 milijardi dolara i aktivu od 7,6 milijardi.

Međutim, malo pre bakrota, Whiting se pobrinuo za svoje rukovodioce. Naime, prošle nedelje su im odobreni bonusi u visini od 14,6 miliona dolara.

2. април 2020. 1 komentar

IZDVAJAMO Tekstovi Vesti

Više ljudi će bankrotirati nego umreti od posledica korona virusa

by bifadmin 13. март 2020.

Ekonomska opasnost korona virusa eksponencijalno je veća od rizika za javno zdravlje.

Ako korona virus bude direktno uticao na vaš život, najverovatnije će se dogoditi da vas zaustavi u poslu, natera poslodavca da vas proglasi viškom ili vam odvede kompaniju u bankrot.

Savršena oluja

Kako piše ugledni Indenpendent, trilioni dolara izbrisani su s finansijskih tržišta ove sedmice i ovo je samo početak ako vlade zemalja ne uskoče.

Ako američki predsednik Tramp i dalje nastavi da se spotiče u rešavanju situacije, to bi moglo značajno uticati na njegove šanse za ponovni izbor. Džo Bajden posebno je identifikovao korona virus kao slabost za Trampa, obećavajući drugačiji i postojaniji način vođenja zemlje.

Koronavirus je do danas u svetu ubio više od četiri i po hiljade ljudi, ali ekonomski će osakatiti milione, posebno jer je epidemija stvorila savršenu oluju s padovima na berzi, naftnim ratom između Rusije i Saudijske Arabije i prelivanjem stvarnog rata u Siriji u novu potencijalnu migrantsku krizu.

Autor kaže kako se na koronavirus može gledati kao na trenutak kad su se niti koje spajaju globalnu ekonomiju razdvojile, startape i rastuće kompanije poput njegove, mogle bi na kraju platiti cenu.

I globalna privreda zaražena

Jednako je važno kao i borba protiv virusa – ako ne i važnije – “vakcinisati” naše ekonomije protiv nadolazeće pandemije panike. Ljudska patnja može doći u obliku bolesti i smrti. Ali može se doživeti i da ne možete platiti račune ili izgubiti dom.

Posebno se mala preduzeća muče dok presušuju lanci snabdevanja i ostavljaju ih bez proizvoda ili bitnih materijala. Kina je najveći svetski izvoznik i odgovorna je za trećinu svetske proizvodnje, pa je problem Kine svačiji problem, čak i usred trgovinskog rata između Bele kuće i Pekinga.

Sve to još više zabrinjava što vlade i dalje to vide kao zdravstvenu krizu, a ne kao ekonomsku. Vreme je da ekonomisti preuzmu inicijativu, pre nego što se prava pandemija raširi.

Teško je pretpostaviti da Italija neće ući u recesiju (deveta najveća svetska ekonomija sada je zatvorena). Teško je i zamisliti da, ako ne utiče na Evropu i njenog najvećeg trgovinskog partnera, Sjedinjene Države. I nemoguće je videti kako bilo što od ovoga neće doneti globalni pad, osim ako vlade ne uskoče brže i snažnije nego pre 12 godina tokom poslednje finansijske krize.

Šta se valja iza korone

Autor nastavlja kako su ulozi ovoga puta veći jer se čini da postoji koordinirani napor da se ekonomski našteti mnogim zapadnim zemljama i upozori ih na agresivne trgovinske politike koje je Tramp s toliko entuzijazma usvojio.

Iako je Kina imala najveću štetu gledajući ekonomske i ljudske troškove virusa, mnogi će u Pekingu videti uzročnika slabljenja američke ekonomije i odvraćanja pažnje od Trampovih trgovinskih ratova za koje se činilo da eskaliraju bez ikakvog viđenja.

Gotovo savršeno sinrhonizovan sa korona virusom, izbio je rusko-saudijski naftni rat. Kratkoročno, i Moskva i Rijad mogu priuštiti 30-procentni pad cene nafte preko noći, ali američki posao s gasom iz škriljca ne može.

Najskuplji postupak proizvodnje znači da veliki deo američkog naftnog sektora jednostavno neće postojati ako cene nafte ostanu na istorijskim minimumima, što će dovesti do zatvaranja, gubitka radnih mesta i možda čak do recesija na državnom nivou, prenosi Klix.ba.

Sukob Istoka i Zapada

Ovdje se radi o mnogo više od korona virusa, cena nafte ili čak globalne ekonomije. Ovde se radi o ravnoteži moći Istoka i Zapada. Epicentar toga bila je poslednjih deset godina Sirija. Nakon decenije sukoba na terenu, čini se da je ovo suočavanje sada eskaliralo iz “proxy” rata u ekonomski sukob.

Supersile Rusija i Kina u nastajanju bile su svedoci onoga što su mnogi smatrali američkom nebitnošću u Siriji. I oni sada pokušavaju da cementiraju svoju viziju uistinu višepolarnog sveta.

Umjesto da američkoj saveznici Saudijskoj Arabiji dopuste da vodi naftna tržišta putem kartela OPEC, Rusija i Kina žele preoblikovati globalna tržišta – i ravnoteže snaga – u svoju korist.

Kako bi preživjeli ove promene, SAD, Velika Britanija i drugi moraće da zaštite budućnost svojih velikih i malih kompanija i traže mogućnosti da se okoriste novim svetskim ekonomskim poretkom, a ne uskraćivajući ga. Ignorisanje ovih promena biće još štetnije od bilo koje pandemije gripe.

Izvor: Bankar.me

13. март 2020. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci