Home Tags Posts tagged with "đubrivo"
Tag:

đubrivo

Ekonomija

Cene đubriva drastično pale

by bifadmin

Cene đubriva na globalnom tržištu su drastično pale u odnosu na prošlu godinu, što je naznaka da kriza u ovom sektoru polako prolazi, piše Politika.

“Cena pšenice je upola niža, a uljane repice i više nego dvostruko. Istovremeno prepolovljena je i cena đubriva. Vidimo tendenciju da primarni poljoprivredni proizvodi i dalje pojeftinjuju. Prema svim dešavanjima možemo da zaključimo da kriza u ovom sektoru polako prolazi”, kaže Stanko Popović, vlasnik „Eliksir grupe”, koja je vodeći domaći proizvođač mineralnog đubriva.

On je istakao da se vraćamo na stare cene hrane, bar kada govorimo o primarnoj proizvodnji. “Ali, dok ta pšenica stigne do proizvoda u supermarketima potrebno je vreme. Uz poskupljenje struje i rast plata taj drastičan pad neće se osetiti u maloprodaji, jer se cene hrane ne vraćaju tako lako”, kaže on.

Da podsetimo, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz novembra 2022. mineralna đubriva u Srbiji su za godinu dana poskupela čak 126 odsto. No, u februaru je na međunarodnom terminskom tržištu cena uree pala na nivo iz januara 2021. Portal „Agrarhojt”, objavio je da je to bio jasan signal da je trend pada i dalje prisutan iako su u toku bile nabavke đubriva za prolećnu setvu. Sve ovo, po objašnjenju stručnjaka, izazvala je globalno niska tražnja za prihranom useva. Blumberg je u isto vreme objavio da bi pad troškova mogao da ohrabri poljoprivrednike da ponovo počnu da primenjuju više đubriva, podstičući proizvodnju, što bi istovremeno uticalo da se smanje troškovi hrane za potrošače koji su takođe pogođeni istorijskom inflacijom.

Izvor: Politika

Foto: schauhi, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaНекатегоризовано

Cena fosfora bi mogla pasti naredne godine, ali pitanje je kako ćemo se snabdevati đubrivom

by bifadmin

Pandemija korona virusa i ukrajinska kriza izazvale su probleme u snabdevanju fosforom, glavnim sastojkom mnogih đubriva koja se koriste u poljoprivredi.

Trenutno smo svedoci trećeg vrtoglavog poskupljenja fosfora u poslednjih 50 godina. Od početka pandemije njegova cena se učetvorostručila, tako da je sada na najvišim nivoima od 2008. godine. Međutim, analitičari procenjuju da će u 2023. vrednost ovog elementa pasti ali i da bi ta godina mogla biti godina nestabilnosti na tržištu fosfornih đubriva.

Kris Lavson iz analitičke kuće CRU International Limited kaže da je u 2022. potražnja za fosfornim đubrivima, zbog njihovih visokih cena, širom sveta snižena za 10 odsto, što bi moglo da dovede do pada cene fosfora.

Međutim, rat u Ukrajini će negativno uticati na lance snabdevanja fosforom, kao i najavljeni loši vremenski uslovi koji bi mogli da pogode pošiljke fosfora iz SAD. Takođe, i neke geopolitičke razmirice bi mogle uzdrmati tržište fosfornih đubriva u narednom periodu.

Glavni igrači na tržištu

Trenutno su najveći svetski proizvođači fosfora SAD, Rusija i Jordan, ali trendovi im ne “idu na ruku”. Naime, najveći deo fosfora na planeti dobija se vađenjem fosfata u rudnicima. Oko 85 odsto preostalih fosfatnih stena na svetu nalazi se u svega pet zemalja: Maroku, Kini, Egiptu, Alžiru i Južnoafričkoj republici. Najveći deo ovih stena, 70 odsto, nalazi se u Maroku.

Maroko je zbog sankcija Rusiji prošle godine zabeležio veliki rast prihoda od izvoza fosfora i postao veoma značajan svetski dobavljač ovog elementa. Međutim, jedno od četiri velika nalazišta fosfora u Maroku nalazi se u rejonu Zapadne Sahare koja je predmet velikog političkog spora. Vojno-politička organizacija Polisario je na toj teritoriji proglasila nezavisnu državu – Saharsku Arapsku Demokratsku Republiku (SADR) koja uživa priznanje određenog broja zemalja. Maroko je u tinjajućem sukobu sa tom državom, kojem se ne vidi kraj.

Sve ovo moglo bi se negativno odraziti na proizvodnju đubriva neophodnih savremenoj poljoprivredi a samim tim i na proizvodnju hrane u narednom periodu.

Foto: James Baltz, Unsplash

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVestiНекатегоризовано

Od sedam ostala jedna fabrika za proizvodnju đubriva u Srbiji

by bifadmin

Kako piše Euronews Srbija, od nekadašnjih sedam fabrika, samo ona u Šapcu još proizvodi robu bez koje nema dobrih prinosa na njivama.

Najveća od njih, pančevačka Azotara, posle višegodišnjeg stečaja, prošle godine je dobila novog vlasnika koji je najavio pokretanje proizvodnje, ali do danas se to nije dogodilo. U situaciji kada je zbog rata u Ukrajini osetno skočila cena veštačkog đubriva, dosadašnje oslanjanje na uvoz, može imati negativan uticaj na poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji, upozoravaju stručnjaci.

Na stotine tona mineralnog đubriva već čeka narednu setvu u magacinu poljoprivrednog gazdinstva na Čeneju. Rukovodilac imanja „Čenj Agrar“ Miroslav Vlaović objašnjava da na svojim njivama potroše i do 600 tona đubriva. Budući da su glavni proizvođači kalijuma u svetu Rusija i Belorusija, jasno mu je da aktuelna situacija, gde je cena đubriva dostigla cifru od 900 evra po toni, može postati samo komplikovanija.

„Zbog same mogućnosti nabavke đubriva, da li će ga biti uopšte, a i verujemo da cenovno neće ići dole, odlučili smo se da ranije nabavimo. Evo sada u maju 2022. godine nabavili smo gotovo svo đubrivo za proizvodnju u 2023. godini“, rekao je Vlaović.

Dve godine bez upotrebe mineralnih đubriva značajno bi se, kaže, osetilo na prinosu. Poljoprivrednici koji su zbog visoke cene izbegli da ga primene u protekloj setvi, a ne uspeju da ga nabave ni za sledeću, imaće, procenjuje, i do 50 odsto manji rezultat na njivama.

„Možemo da umanjimo možda nešto malo, pa na osnovu toga što smo ranije dobro radili i đubrili da uštedimo, ali ne možemo dugoročno da isključimo đubriva, jer to će nas koštati prinosa, a prinos je profit“, dodaje Vlaović.

Ko proizvodi u Srbiji?

Procene su da bi u Srbiji godišnje trebalo da se utroši između milion i 200 i milion i 400 tona mineralnog đubriva. Podjednako se koriste NPK i azotna đubriva, a samo jedna grupa se u Srbiji i proizvodi.

Nakon stečaja u pančevačkoj HIP Azotari, jedini domaći proizvođač NPK đubriva ostala je kompanija Elixir Group. Pored domaće proizvodnje, ta đubriva se i uvoze iz Rusije i drugih zemalja, dok azotna đubriva u potpunosti zavise od uvoza, oslonjenog pretežno na ruske proizvođače.

U Elixir grupi za Euronews Srbija navode da je rat u Ukrajini uticao na rast cena, a da je logistika snabdevanja otežana i usporena.

„Rast cena mineralnih đubriva je pokrenut i pre krize u Ukrajini. Okidač je bila energetska kriza i rast cena energenata što je pokrenulo trend rasta cena svih sirovina za proizvodnju mineralnih đubriva. Aktuelna geopolitička situacija je donela novi talas poskupljenja. Poslovanje Elixir Grupe je stabilno, obezbedili smo sve sirovine i proizvodnja za jesenju sezonu se odvija u skladu sa planom. Za krajnje korisnike to znači da će u Srbiji biti dovoljno NPK đubriva za jesenju setvu“, navodi se u saopštenju ove kompanije.

Zavisimo od uvoza

Međutim, pitanje je po kojoj ceni će biti dostupo to đubrivo. Nekadašnji direktor Instituta za ratarstvo i vanredni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Miroslav Malešević kaže da o zalihama đubriva treba razmišljati na vreme, odnosno da ga za septembar i oktobar mora biti dovoljno. Takođe veruje da nije dobro u potpunosti zavisiti od uvoza.

„Ako ne budemo imali u doglednoj budućnosti sopstvenu fabriku, koja bi bar 30 do 40 odsto potreba podmirila, mi ćemo pasti onda sa svojom proizvodnjom i to će ostaviti dugotrajne posledice“, kaže Malešević.

Kada su prošle godine kupili pančevačku Azotaru za 650 miliona dinara, čelnici kompanije Promist najavili su da će ponovo pokrenuti pogone za proizvodnju tečnog veštačkog đubriva. Međutim, dokle su stigli sa realizacijom tih planova, pitanje je na koje, između ostalog, nisu bili voljni da odgovore.

Izvor: Euronews Srbija

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zašto je zasejano više suncokreta u odnosu na kukuruz?

by bifadmin

Poljoprivrednici u Srbiji ove godine povećali su površine koje su zasejali suncokretom zbog toga što je za tu uljaricu potrebno manje skupog azotnog mineralnog đubriva nego za kukuruz, ali i zbog toga što se očekuje dobra otkupna cena, rekao je danas predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić

„Još nema preciznih podataka koliko su povećane zasejane površine pod suncokretom, a koliko su zbog toga smanjene pod kukuruzom, ali je očigledno da je odnos u zasejanim površinama promenjen, a razlog za to je što je za suncokret potrebno manje preskupog mineralnog đubriva urea nego za kukuruz“, rekao je Jakšić za Betu.

Dodao je da je drugi razlog za veće interesovanje za setvu suncokreta to što se očekuje dobra otkupna cena zbog rata u Ukrajini koja je veliki proizvođač i zbog čega će ponuda tog poljoprivrednog proizvoda u svetu biti manja, a njegova cena na berzi veća.

Jakšić je rekao da se očekuje da otkupljivači suncokreta, računajući troškove setve, ponude otkupnu cenu suncokreta od 115 dinara po kilogramu bez poreza na dodatu vrednost (PDV).

Prošle godine suncokret je otkupljivan, prema njegovim rečima, po ceni od 58 dinara po kilogramu bez PDV-a.

Jakšić je rekao da je ove godine zasejao 60 odsto više suncokreta nego prošle godine i da je pod tom kulturom 100 hektara, kukuruz je na 60, pšenica na 40, a uljana repica na 25 hektara, a da soju nije sejao zbog komplikovanije žetve.

Na berzi skoro  da se ne trguje suncokretom

Direktor Produktne berze u Novom Sadu Miloš Janjić rekao je da se na berzi skoro ne trguje suncokretom jer se to uglavnom čini posle žetve, a da je cena kukuruza danas na maksimalnom cenovnom nivou ove godine od 34 dinara bez PDV-a, a sa tim porezom 37,40 dinara.

Mineralno đubrivo je danas na toj berzi i dalje skupo, mada cena nije maksimalna i kilogram košta nešto više od 103 dinara sa PDV-om.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Obustava izvoza đubriva iz Rusije, dodatno bi urušilo stanje na tržištu

by bifadmin

Rusija razmatra mogućnost obustave izvoza mineralnog đubriva, što bi dodatno urušilo stanje na tržištu gde se već oseća nedostatak gnojiva.

“Tamošnje ministarstvo industrije i trgovine preporučilo je u petak obustavu izvoza đubriva sve dok se ne nastave normalne usluge prevoza u i iz Rusije koja je već pogođena mnogim sankcijama” objavio je The Wall Street Journal a prenosi Agroklub.

Inače, Rusija je značajan izvoznik đubriva, ona zauzima 18 odsto udela u svetskom prometu kalijum karbonata, 20 odsto u međunarodnom trgovanju amonijakom i 15 odsto na tržištu uree. Kako je svetsko tržište zbog pandemije već osetilo nestašicu pojedinih vrsta đubriva, što je izazvalo nagli rast cena, Rusija je pre mesec dana već privremeno zaustavila izvoz amonijum nitrata. Najnovija preporuka ruskih proizvođačima dodatno će izazvati nestašicu i rast cena a čitava situacija dodatno će biti usložnjena nakon što je i veliki ukrajinski proizvođač amonijaka, amonijum nitrata i uree, Čerkasi Azot, zatvorio svoje pogone.

Jedan od razloga za povlačenje sa tržišta u obe zemlje je i problem sa lukama u Crnom moru preko kojih se đubrivo transportuje, a koje se nalaze u sedištu rartnih operacija

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Državna pomoć za nabavku đubriva

by bifadmin

Država je donela odluku da u narednih šest meseci ukine carinske dažbine na uvoz azotnih đubriva i bezvodnog amonijaka.

Uz to, finansiraće i kamatu poljoprivrednicima koji budu uzimali kratkoročne kredite za kupovinu veštačkog đubriva. To bi, bar delimično, trebalo da ublaži posledice astronomskih cena, ali i nestašice. Cene koje je dostigao „veštak“, urea sa 37 od prošle godine, sada je 125 dinara za kilogram, a KAN sa 25 skočio na 92 dinara po kilogramu, definitivno će ispostiti zemlju.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović istakao je da u našoj zemlji ima dovoljno azotnih đubriva za zimsku prehranu pšenice. Uz to, sledeće nedelje stiže još 70.000 tona uree, tako da bi trebalo da je bude i za kukuruz. Srbija će imati svih 400.000 tona veštačkih đubriva na raspolaganju.

– Startovaće i mera državne pomoći za nabavku mineralnih đubriva – najavio je ministar Nedimović. – Sa 10 poslovnih banaka smo dogovorili meru za nabavku đubriva. Radi se o kratkoročnim kreditima do tri godine, sa grejs periodom, koji može da bude do godinu dana. To proizvođači dogovaraju sa bankom, a država finansira kompletnu kamatu.

70 evra po toni država će da plaća

Kako je objasnio Nedimović, poljoprivrednike će tona đubriva, ako je 920 evra, kada uzmu ovaj kredit i kada kupuju za keš, koštati 850. to znači da će oko 70 evra po toni država da plaća.

– Druga mera pomoći je ukidanje carine od deset odsto za nabavku azotnih đubriva iz trećih zemalja, odnosno iz arapskih i dalekoistočnih država – objasnio je Nedimović. – Cena uree je bila 620-630 dolara po toni pre tri i četiri dana u Konstanci i u baltičkim lukama. To će da bude u Srbiji za nekoliko dana i cene će još da padaju.

Ministar je dodao da je trenutno cena pšenice za žetvu krajem juna i početkom jula već dostigla 28 dinara plus PDV, što je gotovo dvostruko više nego prošle godine. Prema rečima Nedimovića, cena proizvodnje pšenice povećana je za 50 do 56 procenata u odnosu na prošlu godinu. Ipak, cena pšenice na berzi povećana je za 90 odsto.

Vlada Srbije usvojila je Odluku o izmenama Odluke o uslovima i načinu za smanjenje carinskih dažbina na određenu robu, odnosno za izuzimanje određene robe od plaćanja carinskih dažbina u 2022. godini među kojima su azotna đubriva i bezvodi amonijak.

– Na tržištu Srbije trenutno ne postoji dovoljna količina azotnih đubriva koja se koriste tokom setve – kazao je Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku industriju Privredne komore Srbije. – Ovom merom biće omogućen bescarinski uvoz i olakšano snabdevanje poljoprivrednika. I na svetskom tržištu je nestašica mineralnih đubriva. Treba obezbediti dobru snabdevenost srpskog tržišta mineralnim đubrivima, da bi poljoprivreda mogla da primeni neophodne agromere i da bi se dalje razvijala.

Poljoprivrednici su u strahu da bi zemlja za prolećnu setvu mogla da bude loše pripremljena, jer je izvesno da će zbog cene, biti manje đubriva bačeno.

Stižu prerađivači kukuruza

Imamo pregovore sa jednim od najvećih prerađivača kukuruza u svetu. Dolaze u Srbiju, nameravaju da otvore pogon, prerađivali bi pola miliona tona kukuruza godišnje. To vam je otprilike 70.000 hektara da podmirite samo njihove potrebe. Ali da prave finalne proizvode – aminokiseline, skrobove, glukoze, najavio je ministar Nedimović.

– To će biti kao da smo od maline napravili ekstra sok, premijum robu – smatra Nedimović. – Mi smo zemlja koja ima dosta ove sirovine i zašto bismo prodavali kukuruz na berzi, kad možemo da napravimo skrob ili glukozu.

Ministar je najavio još jedan dolazak investitora početkom marta. U pitanju je slična delatnost. Radi se o jednom od najvećih kupaca kukuruza na svetu, iz Egipta.

Uvoznici

Godišnja proizvodnja u Srbiji dostiže oko 550.000 tona NPK đubriva i između 30.000 i 50.000 tona UAN đubriva. Naša zemlja, u proseku, uvozi do 500.000 tona azotnih đubriva i oko 250.000 tona NPK. Najviše kupujemo iz Rusije, Austrije, Rumunije, Mađarske i Hrvatske, kažu u PKS.

Srbija je nekada bila veliki proizvođača azotnih đubriva, poznati u Evropi i svetu. Nažalost, danas smo postali veliki uvoznici, jer Azotara u Pančevu ne radi već godinama.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i nauka

Fric Haber: Priča o relativnosti dobra i zla

by bifadmin

Nemački hemičar Fric Haber osmislio je jednu veoma korisnu formulu koja će čovečanstvu doneti mnogo dobrog, a potom je svoje znanje iskoristio u veoma loše svrhe. Blog Paralaksa prenosi njegovu životnu priču i posledice njegovih odluka.

Početkom XX veka naučnici su predviđali da celokupnom stanovništvu planete preti glad i da planeta ne može da hrani više od 1,5 milijardi stanovnika. Najveći problem u proizvodnji hrane bila je potreba da se zemljište obogati neophodnom količinom azota koji apsurdno čini skoro 80% vazduha koji udišemo.

Odgovor na ovaj svetski problem došao je iz laboratorije Frica Habera koji je pronašao proces za sintezu amonijaka spajajući azot iz vazduha sa vodonikom, što se dalje koristi u proizvodnji veštačkog đubriva. Time je Fric omogućio da proizvodnja hrane drastično poraste pa je i danas proizvodnja polovine hrane u svetu nemoguća bez Haber-Bošovog procesa. Nije neobično da je ovo otkriće koje se može navesti kao jedno od najkorisnijih otkrića ikada donelo Haberu Nobelovu nagradu 1918. godine.

Preokret

Međutim, na njegovu Nobelovu nagradu nisu svi gledali blagonaklono. Kada je počeo Prvi svetski rat Haber je Nemačkoj stavio na raspolaganje sve svoje resurse tvrdeći da naučnik u miru pripada celom svetu, ali u ratu pripada svojoj državi.

Organizovao je proizvodnju i upotrebu bojnih otrova na ratištu iako je to bilo protivno Haškoj konvenciji o ratovanju. Fricova supruga Klara Imervar se oštro i javno protivila načinu na koji on koristi naučna otkrića. Neposredno posle prvog uspešnog korišćenja bojnog otrova u drugoj bitki kod Ipre 1915. godine i proslave u čast uspeha njenog muža, Klara je izvršila samoubistvo. Haber je već sutradan bio na ruskom frontu i nastavio da služi svojoj državi nadgledajući upotrebu otrova koji je proizveo.

Velika ljubav prema državi kojoj je tvrdio da pripada ipak nije bila dovoljna da ga kao nemačkog Jevreja zaštiti u trenutku dolaska nacista na vlast tridesetih godina XX veka. Potpuno razočaran, dao je ostavku i putovao po Evropi tražeći mesto za profesuru. Pre nego što je umro 1934. godine stigao je da se pokaje za učestvovanje u proizvodnji bojnih otrova. Nije doživeo Drugi svetski rat da svedoči korišćenju Ciklona B, otrovnog gasa koji je razvijen u laboratorijama koje je on pokrenuo, a koji je u logorima odneo oko milion života njegovih sunarodnika.

Izvor: Paralaksa

Foto: The Nobel Foundation, Wikipedia

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Samo jedna kompanija u Srbiji proizvodi mineralno đubrivo

by bifadmin

Posle odlaska u stečaj Azotare Pančevo, u Srbiji samo jedna kompanija proizvodi mineralno đubrivo, navodi se u izveštaju Komisije za zaštitu konkurencije. Komisija ističe da je primetan rast cena veštačkog đubriva na domaćem tržištu, kao i uvoza. Najviše se uvozi iz Rusije, iako je cena po toni daleko skuplja u poređenju sa drugim državama iz kojih Srbija pretežno uvozi đubrivo.

Srbija je povećala uvoz mineralnog đubriva u prethodnoj godini za čak 62 odsto. Najviše đubriva se uvozi iz Rusije, oko 60 odsto, a potom iz Hrvatske, Austrije, Mađarske i Rumunije, ali u daleko manjim količinama. Tokom prethodne tri godine, uvoz iz ovih pet zemalja činio je 92% ukupnog uvoza mineralnih đubriva.
Prosečna uvozna cena povećana je tokom tri godine sa 238 na 268 evra po toni, što je rast od 13 odsto. Prosečna cena đubriva uvezenog iz Rusije povećana je u posmatranom periodu za 20%. Đubrivo uvezeno iz ove države je, stoga, postalo najskuplje na domaćem tržištu u poređenju sa drugim zemljama iz kojih se ono pretežno uvozi, navodi se u novom izveštaju Komisije za zaštitu konkurencije.

Ukrajina postala drugo najveće izvozno tržište, posle Mađarske

Ukupan izvoz veštačkih đubriva imao je u trogodišnjem periodu rastući trend, tako da je u 2019. godini ostvaren porast izvezenih količina za 29% i ostvarene vrednosti izvoza za 51% u odnosu na 2017. godinu. Prosečna izvozna cena povećana je tokom tri godine sa 257 na 299 evra po toni, što predstavlja povećanje za 16%.
Mineralna đubriva se najviše izvoze u Mađarsku, a od ostalih zemalja u okruženju izdvajaju se Rumunija, Hrvatska, Bugarska i BiH. U 2019. godini izvezene su značajne količine đubriva u Ukrajinu, tako da je ova zemlja postala drugo najveće odredište za đubrivo poreklom iz Srbije, ističe Komisja u izveštaju. U posmatranom trogodišnjem periodu, izvoz u ovih šest zemalja činio je oko 80% ukupnog izvoza mineralnih đubriva.

Samo jedan proizvođač i jedan dominantan uvoznik

Na osnovu podataka kojima je Komisija raspolagala, ukupno tržište veštačkih đubriva kod nas u 2019. godini procenjeno je na oko 806 hiljada tona. Od polovine 2018. godine, u Srbiji samo jedna kompanija proizvodi mineralno đubrivo – Elixir Group. Ovo preduzeće je bilo i vodeći uvoznik đubriva u 2017. i 2018. godini, ali ga je na toj poziciji 2019. smenila kompanija “Promist”.

Sektorskom analizom je obuhvaćeno osam učesnika na tržištu, proizvođača i uvoznika, koji zajedno čine oko 90% ukupnog tržišta đubriva u 2019. godini. Prema proceni Komisije za zaštitu konkurencije, najveći promet u prošloj godini ostvarili su Elixir Group, Promist i Phosagro.

U Komisiji objašnjavaju da je ova analiza urađena zbog primetnog rasta cena đubriva na domažem tržištu u prošloj godini. Drugi važan razlog su značajne promene koje su nastupile u ovom sektoru u proteklom periodu, a koje su mogle uticati na konkurenciju na tržištu. Ovo se prevashodno odnosi na pokretanje stečajnog postupka i bankrota jednog od najvećih proizvođača veštačkih đubriva i azotnih jedinjenja u Srbiji – kompanije HIP Azotara Pančevo.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail