Home Tags Posts tagged with "država"
Tag:

država

EkonomijaVesti

Kako je država svalila teret krize na male preduzetnike

by bifadmin

Sa novim talasom epidemije i sve glasnijim pozivima dela javnosti da se pojedine grane privrede opet „zatvore“, uporedo stižu i zahtevi da se ugroženim sektorima pomogne kroz neku vrstu državnih subvencija. Ukoliko do toga i dođe, ko će sledeći dobiti od države račun za krizu?

 Naplata zaostalih poreza od frilensera, eko takse za sve preduzetnike, povećanje taksi i poreza u pojedinim lokalnim samoupravama – da li je sve ovo pokušaj države da preko malih preduzetnika naplati troškove izazvane neselektivnim populističkim merama za umanjenje posledica krize nastale usled pandemije?

Sve glasnije se mogu čuti kritike da je država kroz nekoliko novih nameta svalila teret krize na privredu i to one male preduzetnike i frilensere koji su do danas uspevali da opstanu samostalno se probijajući na tržištu.

Sa novim talasom epidemije i pozivima dela javnosti da se pojedine grane privrede opet „zatvore“ i obustave rad, uporedo stižu i zahtevi da se ugroženim sektorima pomogne kroz neku vrstu državnih subvencija. Ukoliko do toga i dođe, ko će sledeći dobiti od države račun za krizu?

Porez mora da se plati, ali kako i za koje svrhe?

O problemu frilensera dosta toga je rečeno i napisano – da država namerava da od njih naplati zaostale poreze, i to za prethodnih pet godina, čime se ove sume značajno uvećavaju, da postoji dosta sporenja oko toga od koje delatnosti koliko treba naplatiti, da oni uglavnom nemaju toliki novac i traže određene olakšice.

Dok država tvrdi da se porezi moraju plaćati, frilenseri smatraju da su porezi previsoki, a da od države zauzvrat „ne dobijaju ništa”. Niti pravnu sigurnost za svoje poslovanje, niti izjednačavanje statusa sa zaposlenim osobama u pogledu radnih prava.

Odgovor na dilemu ko je ovde u pravu mogao bi da glasi – da porez mora da se plati, ali pitanje je koliko i za koje svrhe.

Ono što, čini se, predstavnici države odbijaju da shvate jeste da pritiskom na frilensere, posebno one koji su početnici u poslu i ne zarađuju značajno velike sume novca, a takvih je mnogo, potpuno guše mogućnost da ljudi koji posluju na ovakav način prerastu u veće preduzetnike i osnuju svoje firme kojima bi mogli da pune poreski budžet u značajnijoj meri.

Država isplaćuje pomoć, pa vraća novac kroz nove takse

Još jedan od nameta koji se rešavao po „hitnom postupku“ bila je eko taksa za sve preduzetnike. Iako je odluku o uvođenju ove takse država donela još krajem 2019. godine i pre izbijanja epidemije, odluka o naplati sa kratkim rokom za podnošenje dokumentacije stigla je preduzetnicima u julu ove godine, nedugo nakon isplate državne pomoći za stanovništvo i privredu za saniranje posledica ekonomske krize izazvane pandemijom.

Osnovni problemi to što taksu plaćaju svi, a ne najveći zagađivači; novac se neće trošiti namenski za ekološke probleme i politike, već se iz budžeta raspoređuje prema potrebi. Odjednom se pojavljuju brojne takse koje su netransparentne, pa preduzetnici ne mogu lako da sračunaju i prate koji su im troškovi poslovanja. Država isplaćuje pomoć u krizi, a onda kroz različite nove takse i naknade uzima nazad sredstva od preduzetnika.

Iako postoji nekoliko kriterijuma za obračun troškova koji preduzetnici plaćaju državi na ime eko takse, u šta ulaze opis delatnosti i ukupni prihodi, ovim nametom su najoštećeniji oni mali preduzetnici koji imaju jednog do nekoliko zaposlenih, bave se uslugama koje ni na koji način ne utiču na zagađenje prirode ili ekologiju, a svejedno iz svog džepa moraju da izdvoje barem 5.000 dinara za ove svrhe.

Povećanje opštinskih poreza i taksi

Poseban problem jeste i to što je država smanjila budžete lokalnih samouprava još u martu ove godine pod izgovorima krize, a onda se opštine „dovijaju“ da nadomeste prihode uvođenjem novih i povećavanjem postojećih troškova za preduzetnike. Tako su u nekim opštinama već povećani porezi na imovinu, takse za navodnjavanje ili cene komunalnih usluga. Govori se i o mogućem povećanju „firmarina“, to jest isticanja naziva firme u poslovnom prostoru u pojedinim lokalnim samoupravama.

Uz ove inicijative, ali i druge koje se odnose na digitalno poslovanje kao što je nacrt Zakona o digitalnoj imovini, očigledno je da država pokušava da uredi i stavi pod okrilje poštovanja propisa IT sektor u Srbiji. Ali to čini na brzinu, bez zalaženja u suštinske probleme sa kojima se susreću preduzetnici i frilenseri, bez razumevanja za izazove i trendove u digitalnom svetu.

Da su zakonodavci i nadležne institucije uzeli u obzir te trendove i probleme sektora, mogli bi da primene već postojeća rešenja iz sveta koja su se pokazala efikasnim u drugim zemljama.

EU to nije zamislila onako kao srpske vlasti tumače

Recimo, pitanje frilensera donekle bi moglo biti rešeno tako što bi se u radno zakonodavstvo uvela kategorija „samozaposleni radnik“ koja već postoji u mnogim evropskim zemljama poput Španije, Holandije, Francuske, Belgije, Letonije, Estonije i drugih. Ovu ideju zagovora Centar za istraživanje javnih politika već godinama, jer se za sada u Srbiji tako mogu registrovati preduzetnici koji imaju svoje firme, ali ne i nezaposlena lica koja rade povremene poslove, kao što je slučaj sa frilenserima.

Obrazloženje za uvođenje eko takse Srbija je našla u potrebi da se uskladi sa propisima i standardima Evropske unije. Ali EU nije to zamislila onako kako vlasti u Srbiji tumače. Većina zemalja Evropske unije naplaćuje različite ekološke takse od različitih kompanija i delova industrije u zavisnosti od procenjenog uticaja njhove delatnosti na životnu sredinu – pa tako postoje takse za one koji emituju velike količine ugljen-dioksida, koriste fosilna goriva ili velike količine plastike i prihodi od ovih taksi troše se za jasno definisane svrhe.

I kod nas su propisane posebne „naknade“ za velike zagađivače, ali nadležni su se odlučili da sa naplatom ove godine krenu od onih najmanjih kojima su ovo novi troškovi, umesto od onih koji već godinama duguju najviše.

I pitanje troškova koje propisuju lokalne samouprave za preduzetnike bi moglo da se reši na mnogo drugih načina – da samo postoji volja da se pogledaju drugi primeri i ide u pravcu smanjenja nameta za male preduzetnike. Ali nije tako.

Koliko će na kraju koštati onih 100 evra svakom građaninu?

Sve ovo ostavlja utisak da je vlast pokušala da popuni rupe u budžetu nastale i zbog onih 100 evra pomoći svakom punoletnom građaninu čiji je kratkotrajni efekat bio da zadovolji najšire grupe stanovništva i kupi društveni mir. Taj mir je trajao kratko jer većini kategorija stanovništva 100 evra ne znači mnogo, ali zato nekima „znače“ i zadaju glavobolje novi nameti koji se najavljuju.

Pored toga, treba nadoknaditi troškove nastale od svih ostalih mera za pomoć privredi koje su se takođe već u novom talasu epidemije pokazale nedovoljnim da sačuvaju pojedine sektore i ozbiljno postavljaju pitanje šta će biti sa određenim delatnostima ako dođe do novog zatvaranja.

Izvor: Talas.rs

Foto: Pixabay

1 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

MMF: Državna podrška problematičnim državnim preduzećima, treba da bude transparentna

by bifadmin

Predstavnici Vlade Srbije su se u razgovoru sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda složili da će pažljivo pratiti državne prihode i rashode.

Misija MMF-a je u svom izveštaju naglasila da državna podrška problematičnim državnim preduzećima, poput Air Srbije, treba da bude sprovedena na transparentan način.

Predložena je tehnička pomoća Fonda za praćenje mogućih gubitaka na bankarskim zajmovima potpomognutim državnim garancijama.

MMF je naglasio potrebu za očuvanjem blagovremenih naplata dobavljačima i praćenje i rešavanje svih zaostalih budžetskih obaveza, uključujući zaostale obaveze prema javnim preduzećima Elektroprivreda Srbije i Srbijagas.

Kako se dodaje, Vlada Srbiji tvrdi i da su pregovori o strateškom partnerstvu za Petrohemiju u toku i da se rešenje očekuje tokom ove godine.

Predstavnici MMF-a su ponovili rizike u vezi sa dugoročnom održivošću te firme i podstaklo vlasti da se što pre sprovede tender.

„Nalet“ pandemije zaobišao EPS

Vlast uticaj pandemije na likvidnost Elektro privrede Srbije (EPS) smatraju privremenim, napominjući da je naplata bila relativno dobra uprkos odloženom plaćanju računa za električnu energiju tokom vanrednog stanja.

Takođe je potvrđeno da je pokretanje tendera za procenu imovine EPS-a (kraj decembra 2019. godine RT), što je sledeći korak za pretvaranje tog javnog preduzeća u akcionarsko društvo i dalje moguće sprovesti do kraja 2020. godine.

MMF je, kako se dalje navodi u izveštaju ohrabrio Vladu da što pre dovrši planiranu procenu tarifa za električnu energiju do kraja godine.

To je neophodno za pokriće troškova, uključujući i tone nastale zbog većeg oslanjanja na obnovljive izvore energije i potrebe za ulaganjem radi zaštite proizvodnih kapaciteta.

Procena takođe treba uzeti u obzir mogući uticaj na ranjiva domaćinstva. Vlasti su planirale da dovrše procenu do jula, omogućavajući moguće prilagođavanje carina do kraja septembra 2020.

Vlada Srbije takođe je naglasila da nastavlja sa traženjem strateških investitora za ulaganje u Metanolsko-sirćetni kompleks u Kikindi (MSK).

Takođe, navodi se i da je odložen tender za privatizaciju autobuske kompanije Lasta, čiju je potrebu MMF ranije naglašavao.

Izvor: Nova ekonomija

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Sve veći broj radnika je na minimalcu

by bifadmin

Za razliku od prošle godine kada su radnici dobili i veće povećenje minimalca nego što su očekivali, novi vladin predlog o minimalnoj zaradi za narednu godinu, nije se baš poklopio sa očekivanjima sindikata.

Predloženi rast od četiri do šest odsto, što bi za trenutni minimalac od 30.300 dinara značilo povećanje u rasponu od 1.200 do 1.800 dinara, je kako tvrde, neprihvatljiv, a jedan od razlog je, kažu, činjenica da ga prima sve veći broj ljudi.

“Do početka korona krize i njenog uticaja na srpsku privredu baratalo se sa cifrom od 350.000 radnika. Danas minimalac prima bar 100.000 ljudi više, a do kraja godine taj broj bi mogao biti i veći”, rekao je za “Blic Biznis” Zoran Mihajlović, sekretar Saveza Samostalnih sindikata Srbije.

Poslednjih meseci sve više firmi koje radnike šalju na plaćeni odmor zbog nedostatka posla

Istina jeste da je poslednjih meseci sve više firmi koje radnike šalju na plaćeni odmor zbog nedostatka posla i to najčešće u delatnostima poput turizma i ugostiteljstva. Svima njima poslodavac je najčešće smanjio platu na minimalac, a što je bila praksa i u mnogim drugim sektorima.

“To može da bude jedan od razloga za povećanje broja radnika na minimalcu. Činjenica je, međutim, i da je u poslednjih nekoliko meseci rasla zaposlenost i da su poslodavci zbog podrške države, radnike mahom prevodili iz sive zone u legalne tokove. Među njima je sigurno bilo onih koji su primali minimalnu zaradu”, rekao je izvor portala iz Nemanjine 11.

Vlada je izašla sa stavom da minimalac za sledeću godinu treba da bude veći za četiri do šest odsto, a vodeći se time da je privreda bila pod spoljnim pritiscima i da je ekonomija u celom svetu u krizi.

Predstavnici Unije poslodavaca (UPS) poručili su istovremeno da su spremni na kompromis po pitanju minimalca u 2021, ali tako da taj rast ne ugrožava poslovanje preduzeća u Srbiji.

Treba sagledati realnu situaciju

Počasni predsednik Unije Nebojša Atanacković kaže da se takav predlog države u potpunosti slaže sa onim što je Unija poslodavaca predlagala, imajući u vidu da treba sagledati realnu situaciju u kojoj se nalazi privreda, a da se, sa druge strane, poboljša i materijalni status radnika.

“Zadovoljni smo odnosom Ministarstva finansija koje je pokazalo stabilnost, važno je da povećanje ne bude iznad onoga što privreda u ovom trenutku može da podnese. Raspon od četiri do šest odsto predstavlja optimizam i biće dobro da budemo u situaciji da za toliko povećamo zarade”, rekao je Atanacković.

U Uniji poslodavaca navode da su predstavnici sindikata pregovore započeli sa zahtevom za povećanje minimalne cene rada na 37.000 dinara, što je iz ugla poslodavaca neprihvatljivo.

Sindikati su imali još dva predloga: da novi minimalac bude 35.000 dinara i 34.000 što bi bila njihova, kako kažu, donja granica.

Duško Vuković iz S S S S kaže za Tanjug da je za sindikat neprihvatljiv predlog o povećanju minimalne cene rada od četiri do šest odsto i da su i dalje pri stavu da mora da prati cenu minimalne potrošačke korpe.

Izvor Blic biznis

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Grad sa „korona protekcijom“, koji su izolovali i SAD i Kanada

by bifadmin

Pogranični gradić Point Roberts formalno pripada SAD, ali da bi njegovi građani ušli u sopstvenu zemlju, moraju da pređu preko teritorije Kanade. Od kada je zatvorena granica između ove dve države zbog izbijanja pandemije, žitelji ovog mesta izolovani su sa obe strane.

Zato nema posla, ali nema ni korone – do sada nije potvrđen ni jedan jedini slučaj zaraze.
Od kada je granica između SAD i Kanade zatvorena zbog pandemije, pogranični grad Point Roberts je došao u situaciju da ga izoluju obe države. Ovakavu „protekciju“ može da zahvali svom jedinstvenom geografskom položaju.

Grad se nalazi na polustrvu Tsvansen koje pripada Kanadi, ali na liniji koja razdvaja Kanadu i Sjedinjene Države, pa se vodi kao naselje u američkoj saveznoj državi Vašington ali bez administrativnog statusa.
U praksi to znači da stanovnici Point Robertsa ako žele da stignu do najbližeg američkog grada na kopnu, prvo moraju da uđu u Kanadu, zatim da pređu nešto više od 25 kilometara i potom se vrate u SAD, ponovo preko graničnog prelaza.

Jednom nogom u SAD, drugom u Kanadi

Pre izbijanja pandemije, sve to je predstavljalo puku formalnost. Građani Kanade i SAD su prelazili granicu na tom mestu i po više puta dnevno, da bi obavili kupovinu, sklopili posao, obišli prijatelje, otišli na izlet… Za stanovnike Point Robertsa ovakav položaj je bio vrlo unosan za posao, kao što je to uostalom slučaj u mnogim pograničnim gradovima.
Stanovništvo je u svakodnevnom životu i poslovanju naviklo da se oslanja na obe države, jer su još od polovine 19. veka, kada je mesto oformljeno, živeli „jednom nogom u SAD, a drugom u Kanadi“.

Primera radi, kada je u SAD vladala prohibicija dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, na kanadskoj strani su otvarani bordeli i kafane čiji su prozori gledali na Point Roberts. Veza preko prozora, omogućavala je njegovim žiteljima da švercuju alkohol na američkoj teritoriji.

Šezdesetih godina je bilo obrnuto. Zbog kandskog zakona koji je u to vreme branio prodaju alkohola vikendom, Point Roberts je bio pun kanadskih „turista“ koji su kupovali litre i litre alkohola.

Grad ni tamo, ni ovamo

Ali od marta ove godine, kada je granica duž dve države zatvorena, grad „i tamo i ovamo“ je postao „grad ni tamo, ni ovamo“. Udaljenost od samo desetak minuta je postala gotovo nepremostiva za žitelje u dvostrukoj izolaciji, a prihodi lokalnih firmi, uglavnom manjih, pali su za preko 80 odsto.
Sada žitelji Point Robertsa mogu da pređu u SAD samo zbog posla ili posete lekaru, pri čemu im nije dozvoljeno da se zaustavljaju u Kanadi. Drugi način da se dođe do kopna je iznajmljivanje privatnog čamca, ili avionom koji leti dva puta nedeljno za američki grad Belingham, po ceni od 135 dolara, ali američkih.

Izolovani od obe države, ali i od korone

Gradonačelnik Point Robertsa je u julu poslao pismo američkom predsedniku Donaldu Trampu i kanadskom premijeru Džastinu Trudou, pozivajući ih da razumeju specifične okolnosti koje su snašle stanovništvo pograničnog mesta i da zajednički pokušaju da nađu rešenje za taj problem.

Odgovor još nije stigao, a u međuvremenu stanovnici Point Robertsa mogu da uživaju u izuzetnoj prirodi koja ih okružuje, pošto od posla ionako manje-više nema ništa. Uz to, imaju retku privilegiju da se druže, budući da od kako su izolovani sa obe strane – u njihovom gradu nije potvrđen ni jedan jedini slučaj zaraze koronom.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Industrija mesa u problemu, meso nema kome da se proda

by bifadmin

Suvlasnik Industrije mesa „Matijević“ Zoran Matijević rekao je za agenciju Beta da je leti najveća potražnja za mesom svih vrsta, pa zbog toga i cene porastu, ali je sada tržište prezasićeno zbog pada izvoza i nedovoljnog broja i domaćih i stranih turista.

„Na domaćem tržištu meso nema kome da se proda, ponuda je velika jer nema izvoza, cene su pale i proizvođači su u velikom problemu“, rekao je Matijević.

Tovljene svinje se, po njegovim rečima, prodaju po cenama 10-15 odsto nižim nego prošle godine i kilogram žive vage košta od 130 do 150 dinara.

Dodao je da je sa junećim mesom već dve godine problem jer, posle najave ministra za poljoprivredu, Branislava Nedimovića u maju 2018. godine, da će u Tursku moći da se bez carine izveze 5.000 tona junetine, proizvođači su povećali tov, a tursko tržište ne pokazuje interesovanje za sve te količine.

On je rekao da je sa Turskom o izvozu junetine sklopljen „politički aranžman“, a da takav dogovor zbog politike i propada i da je „nepouzdan za proizvođače“.

„Junetina sada u Srbiji košta od 150 do 180 dinara žive vage, a prošle godine se prodavala i po 250 dinara po kilogramu“, rekao je Matijević.

Dodao je zbog smanjene potrošnje u kompaniji „ne mogu da se reše bifteka, kao najkvalitetnijeg junećeg mesa“.

Država Srbija ima nestabilnu politiku podsticanja stočarstva

Matijević je rekao da je piletina pre godinu i po dana koštala oko 260 dinara po kilogramu, a danas se nudi po 160 do 180 dinara, što je oko 20 odsto ispod rentabilne cene.

Jedan od razloga što je cena mesa opala je, kako je rekao, i veliki uvoz mesa za prerađevine iz inostranstva bez carine ili prelevmana, zbog čega su dve velike industrije mesa u Srbiji zatvorila klanice i uvoze ga.

„Država Srbija ima nestabilnu politiku podsticanja stočarstva, a evropske zemlje subvencionišu tu proizvodnju na razne načine. Hrvatska planira povećanje te proizvodnje za 40 odsto kao prioritetni plan“, rekao je Matijević.

Hrvatska je, kako je rekao, nedavno obezbedila 90 odsto bespovratnih sredstava EU za otvaranje pogona za preradu mesa.

Izvoz preradjevina u Bosnu i Hercegovinu je, po njegovim rečima, posle zabrane zbog afričke kuge svinja otežan jer su to tržište u medjuvremenu zaposeli proizvodjači iz drugih zemalja.

Vlasnik klanice „Đurđević“, Milenko Đurđević, rekao je da je izvoz junetine u Tursku, Italiju i Kinu potpuno zaustavljen u martu zbog pandemije.

„Izvozili smo 100 bikova dnevno, ili 500 nedeljno, i sada imamo spremnih 5.000 komada, ali nema kupaca“, rekao je Đurđević.

Dodao je da su do prošle godine dnevno hotelima i restoranima leti prodavali tonu spremljenih ćevapčića, a da ih sada zbog izostanka dolaska turista slabo ko traži.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Da li će država postati akcionar malih preduzeća?

by bifadmin

U Evropskoj uniji se iz dana uz dan množe ideje o raznim novim oblicima državne podrške ekonomiji u krizi uzrokovanoj COVID-19 pandemijom. Jedna od novih ideja su udeli države u malim firmama, piše hrvatski portal Novac.hr.

Do ove krize u ekonomskoj teoriji prevladavalo je mišljenje kako bi država trebala da spašava one koji su toliko veliki da bi njihova propast mogla značiti ozbiljni sistemski rizik na nacionalnom ili internacionalnom nivou. Otuda kovanica „Too Big to Fail“ (prevelik da propadne). No, s obzirom na to da se evropski donosioci odluka sve više boje moguće kaskade bankrota upravo malih i srednjih preduzeća, ideja o javnim udelima u srednjim i malim kompanijama sve više jača među zvaničnicima, ali i ekonomistima.

Velikom broju evropskih malih i srednjih kompanija treba kapitalno jačanje

O toj ideji već se raspravljalo u Evropskoj komisiji, u Francuskoj upravo preispituju tu opciju, kao i u Nemačkoj. U ovoj krizi postaje jasno da mnogim malim i srednjim firmama neće biti dovoljno obezbediti jeftine zajmove zbog ionako visokog nivoa zaduženosti. Velikom broju evropskih malih i srednjih kompanija treba kapitalno jačanje. S obzirom na to da male i srednje kompanije zapošljavaju najviše ljudi, u više evropskih zemalja razmišljaju o novom obliku intervencije, odnosno kapitalnoj pomoći manjim kompanijama uz sticanje vlasničkog udela.

Problem tog pristupa jest dalje produbljivanje uloge države u ekonomiji. Država bi se mogla pretvoriti u arbitra koji će odabrati pobednike i gubitnike, te dodatno distorzirati tržište koje je ionako pod snažnim uticajem monetarnih i fiskalnih podsticajnih mera još od finansijske krize 2008. godine.

Velike su šanse da će donosioci odluka zažmuriti na principijelno pitanje o prevelikom uticaju države na tržište, jer se ne boje samo talasa bankrota malih i srednjih kompanija, nego i zamrzavanja investicija u periodu koji dolazi jer prezadužene firme sigurno neće krenuti sa značajnim ulaganjima

Tamo gde će vlade pomoći s injekcijama kapitala, kompanije će biti otpornije

.Ove nedelje je EK identifikovala korporativnu solventnost kao ključni rizik koji bi mogao „pojačati i otežati pandemijski šok, te podići nivo loših kredita“. Komisija procenjuje da će samo ove godine trebati 720 milijardi evra pomoći kompanijama koje bi, da nije bilo krize izazvane pandemijom, imale održivo poslovanje. Zvaničnici Komisije zato predlažu instrument „za podršku solventnosti“ kao deo fonda za oporavak. Ideja je uz javni budžet mobilizovati oko 300 miliona evra kroz private equity investicije.

Glavni ekonomista OECD-a, Laurence Bone, upozorio je na saslušanju pred Evropskim parlamentom da države redom prekidaju hitne mere podrške kompanijama koje su odobrene po izbijanju pandemije, a ukidanje tih mera biće veliki izazov korporativne solventnosti. Tamo gde će vlade pomoći s injekcijama kapitala, kompanije će biti otpornije, poručio je Boone.

Hoćemo li zaista gledati kako vlade postaju akcionari desetina hiljada malih preduzeća?

Izvor: Blic

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Kurcarbajt, nemački model ponovo aktuelan

by bifadmin

Ponovo je u fokusu, i poslodavaca i radnika, ali i država širom sveta, dospela reč kurcarbajt. Aktuelna kriza zbog koje su milioni ljudi ostali bez posla, učinila je da se u ekonomije i privrede ponovo vraćaju modeli koji su davali rezultate tokom prethodnih finansijskih kriza.

Teoretski, ali i praktično, Kurcarbajt omogućava poslodavcima da zaposlene pošalju kući, odnosno da im drastično skrate i radnu nedelju i radno vreme, dok bi im država nadoknadila deo izgubljenih prihoda. Na taj način radnici ostaju zaposleni, a kompanije se ne dovode u situaciju da izgube kvalitetne kadrove i radnu snagu koju bi u slučaju oporavka teško nadomestili
Tokom finansjiske krize 2009, stopa nezaposlenosti u Nemačkoj je, zahvaljujući Kurcarbajtu, za samo tri meseca smanjena sa 7,9 na sedam odsto. Prema proceni OECD-a, Nemačka je do trećeg kvartala 2009. s ovim programom spasila 200.000 radnih mesta.

Za nemačkim primerom finansiranja izgubljenih radnih sati krenule su Danska, Švedska i Norveška. Finansiranje skraćenog radnog vremena uvele su i Francuska, Španija, Poljska i Velika Britanija, koja finansira 80 odsto plate.

„Kompanije koje zbog epidemije ne mogu normalno da funkcionišu, mogu se obratiti vladi za pomoć koja će pokriti 80 odsto plate zaposlenih do 2.500 funti mesečno. To znači da će zaposleni moći da zadrže posao, čak i ako poslodavci ne mogu da priušte da ih plate“, poručio je premijer VB Boris Džonson.

Prethodnih nekoliko dana, mogućnost uvođenja ovakve prakse kojom bi se očuvala radna mesta, pominje se i u susednoj Hrvatskoj.

U Nemačkoj zvaničnici danas očekuju da će za ovakvu pomoć aplicirati oko 2,3 miliona ljudi. Analitičari istovremeno procenjuju da će broj radnika na skraćenom radnom vremenu biti između 3,5 i pet miliona, što je daleko više nego 2009, kad je istu meru koristilo milion i po ljudi.

Nemačka i zvanično u recesiji

Korona kriza smanjila je nemački BDP za prva tri meseca ove godine za 2,2 odsto, što je najveći pad ove zapadnoevropske ekonomije u poslednjoj deceniji.

Sunovrat investicija, privatne potrošnje i izvoza, gurnuo je nemačku ekonomiju u recesiju, objavio je nemački Savezni zavod za statistiku. Kapitalne investicije koje govore o ekonomskoj snazi jedne zemlje pale su za nepunih sedam odsto, potrošnja građana koja govori o standardu, sunovratila se za više od tri odsto, a izvoz koji pokazuje snagu i malih i velikih kompanija pao je za za 3,1 procenat.

Nemačka centralna banka prethodno je objavila da oporavak „verovatno neće biti brz“. Podaci za prvo tromesečje, kako su ocenili, već su ozbiljno pogođeni, ali drugi kvartal će biti još gori, predviđaju u Bundesbanci, stavljajući akcenat na značajno smanjenje automobilske proizvodnje na kojoj počiva dobar deo nemačke privrede.

Izvor: Blic

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusIZDVAJAMOVesti

Kako prolazi dobar domaćin u Srbiji: Porez plati da ti se dobrim (ne)vrati

by bifadmin

U vreme kada će većina privrednika zbog posledica pandemije odložiti svoje obaveze, svakako bi trebalo razmišljati o tome na koji način vrednovati one koji će redovno uplaćivati novac u budžet. Zemlje koje su ranije uvele stimulacije za redovne platiše, imaju od toga višestruke koristi. Kod nas, firme koje i u sadašnjim, izuzetno teškim okolnostima redovno izmiruju obaveze i brinu o svojim zaposlenima, ne samo da neće biti nagrađene, već će neke od njih biti uskraćene.

U situaciji kada je ceo svet zatečen nepoznatim virusom i još uvek ne zna kako da se sa njim izbori, prvo o čemu brinemo je da sačuvamo sopstveno i zdravlje svojih bližnjih. Ali da bismo bili zdravi, to pre svega podrazumeva da od nečega moramo da živimo. Bez plate, složićemo se, to je teško izvodljivo.

Mere za pomoć privredi

Za razliku od poslodavaca koje prozivaju za kršenje osnovnih radnih prava zaposlenih tokom vanrednog stanja, manje se pominju oni vlasnici i direktori koji su pokazali brigu za svoje zaposlene, kao u jednoj IT kompaniji iz Niša. Tamo su još na početku vanrednog stanja isplatili radnicima celokupne plate za mart i april, pre roka. I kako su prošli zato što su se pokazali kao dobri domaćini?

Da bismo došli do odgovora, podsetimo se u najkraćem mera koje je donela Vlada Srbije radi podrške privredi, kao što su uradile i druge države u pokušaju da spreče sunovrat ekonomije.

Donete mere predviđaju odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade za tri meseca koliko je procenjeno da će trajati vanredno stanje, kao i odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit. Pored ovoga, obezbeđena je direktna pomoć u vidu iznosa minimalne neto zarade za mart za sve poslodavce koji se kvalifikuju za ovu vrstu podrške. Glavni uslov za korišćenje ovih mera je da se ne smanjuje broj zaposlenih više od 10% u odnosu na 15. mart 2020. godine.

Šta se desilo onima koji su isplatili zarade na vreme

Nakon objavljivanja mera raspravljalo se koji sektori privrede su najviše pogođeni i da li će ova pomoć imati isti efekat na sve ili će nekima ona, nažalost, biti nedovoljna. S druge strane, nekoliko kompanija se javno izjasnilo da neće koristiti pomoć države, jer ne žele da troše novac iz državnog budžeta za troškove koje mogu same da pokriju.

Pošto su mere bile najavljene već krajem marta, kada se dogodio prvi udar na poslovanje, očekivalo se da će se one odnositi upravo na martovsku zaradu. Poslodavci koji su uvek isplaćivali plate na vreme, u želji da pomognu zaposlenima učinili su to i u vanrednim okolnostima. Većina je isplatila zarade, a poreze i doprinose ostavila za plaćanje u zakonskom roku, očekujući da će ova obaveza biti odložena barem za neko vreme. Podsetimo, fiskalno opterećenje na neto zaradu u Srbiji je oko 65%, što je u vreme smanjene likvidnosti i te kako veliki iznos.

Ali čim su mere stupile na snagu, bilo je jasno da svi koji su isplatili zarade za mart pre donošenja Uredbe, neće moći da odlože svoje obaveze koje su dospele u martu, već će tu pogodnost moći da koriste tek od aprila. Nasuprot njima, poslodavci koji do stupanja Uredbe na snagu nisu isplatili zarade, pogodnost da odlože obaveze mogli su da koriste odmah.

Kakvu je poruku država poslala ovakvom odlukom? Da li je ideja bila da „nagradimo“ poslodavce koji su svojim zaposlenima hteli da pomognu tako što im nećemo dati mogućnost da biraju koju obavezu žele da prolongiraju? Zvanično niko neće reći da je tako, ali, nažalost praksa je puna takvih primera.

U Srbiji se ne nagrađuju oni koji obaveze izvršavaju u roku

Činjenica je da je tokom ranijih kriza bilo mnogo problema zbog toga što kompanije nisu imale dovoljno sredstava za plaćanje poreza i doprinosa zaposlenima. Posledice po zaposlene su bile višestruke, od neoverenih zdravstvenih knjižica do problema prilikom odlaska u penziju.

Ovakve situacije su se najčešće rešavale reprogramom poreskog duga, gde se kamata otpisivala u celosti, a poreski dug opraštao u određenom procentu. Naravno, ovaj reprogram se najčešće primenjivao na velike kompanije sa mnogo zaposlenih. Danas, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ima definisanu proceduru za odlaganje plaćanja poreskog duga na određeni period.

Ali baveći se kompanijama koje imaju problema i kojima svakako treba pomoći, zaboravili smo na one koje svoje obaveze izmiruju na vreme. U Srbiji ne postoji sistem nagrađivanja kompanija koje svoje obaveze izvršavaju u roku, niti ima naznaka da se o tome razmišlja.

Koristi od stimulisanja dobrih platiša

Na pitanje zašto bi trebalo nagrađivati ispunjavanje obaveza koje su propisane zakonom i samim tim moraju da se poštuju, odgovor daju primeri o višestrukoj koristi u državama koje su uvele takve stimulacije. Plaćanjem svojih obaveza na vreme, poslodavci omogućavaju zaposlenima da sa većom sigurnošću planiraju sopstvenu potrošnju, što onda značajno podstiče tražnju na tržištu. S druge strane, zahvaljujući redovnim platišama, država takođe može bolje da upravlja sredstvima u budžetu. Dodatno, što je više kompanija koje redovno plaćaju obaveze, to država više štedi na mehanizmima i procedurama za naplatu svojih potraživanja.

Za razliku od Srbije, koja ovakvo ponašanje ne vrednuje, Crna Gora je prepoznala značaj stimulisanja redovnih platiša, tako što je odobrila popust od 6% na dospele poreske obaveze ukoliko su one izmirene u roku. U drugim zemljama, kompanije koje redovno plaćaju poreze su uvek prioritetne kada se vrši povraćaj PDV-a ili prilikom izdavanja državnih dokumenata.

Ako je naša država bila voljna da se odrekne 50% kamate na odložene poreske obaveze kako bi pomogla poreske obveznike koji su u problemu, zašto ne bi mogla da iznađe mogućnosti za podršku onima koji redovno izmiruju obaveze?

Šta država još može da uradi?

Slična situacija je i kod poreskih obaveza za fizička lica. Poreski organi na bilo kom nivou ne prepoznaju građane koji redovno plaćaju porez kao posebnu kategoriju koju bi trebalo favorizovati u odonosu na one koji to ne čine.

Kako se takvo ponašanje države odražava na privrednike u aktuelnoj krizi? Ako su se neke privatne kompanije odrekle mogućnosti da koriste državnu pomoć i time olakšale državi da se izbori sa veoma teškom situacijom, zar država ne bi mogla da pokaže kako ceni takav postupak i odobri im popust u ukupnoj poreskoj obavezi? Dalje, treba imati na umu da pored onih kojima nije potrebna državna pomoć, ima privrednika koji se nisu kvalifikovali za ova davanja, što znači da će uprkos teškim poremećajima na tržištu, morati da izmire sve svoje obaveze prema državi.

Sve se vrti oko loših đaka

U situaciji kada će većina privrednika odložiti svoje obaveze, svakako bi trebalo razmišljati o tome na koji način vrednovati one koji će redovno uplaćivati novac u budžet. U suprotnom, može se desiti da one čak pretrpe štetu. Ilustrujmo to primerom kompanije iz Niša sa početka ovog teksta, koja je uplatila zarade svojim zaposlenima unapred.

Naime, da bi preduzeće koristilo sredstva državne pomoći potrebno je da podnese poreske prijave za zarade, bilo da je u pitanju zarada za mart ili za april. Podnošenjem prijave do 30. aprila ove godine, kompanije ostvaruju pravo na tri tranše pomoći od po približno 30.000 dinara. Ako je niška kompanija podnela poresku prijavu za mart i april još u martu, pre nego što je Uredba stupila na snagu, onda će sledeću prijavu podneti tek u maju, što znači da će ostvariti pravo na samo dve tranše pomoći.

Drugim rečima, ne samo da neće biti nagrađena za svoju brigu o zaposlenima, nego će biti uskraćena. Da li se na taj način podstiču odgovornost i solidarnost o kojima se sada toliko mnogo priča?

Ovakav pristup, bilo da je reč o privredi ili drugim segmentima društva, obeshrabruje one najuspešnije i najodgovornije i tera ih da se s pravom zapitaju da li ovde najbolje prolaze oni koji odlažu svoje obaveze i ostavljaju drugima da rešavaju njihove probleme?

Primeri dobre prakse dokazuju da ima mnogo načina da se unapredi položaj onih koji to zaslužuju, slično sistemu koji podstiče talantovanu decu. Nasuprot takvim primerima, čini se da je sistem kod nas postavljen tako da se najviše bavimo lošim đacima, a najbolje zanemarujemo. Ali takav pristup ima visoku cenu. Odgovorni privrednici, kao i talentovani učenici, mogu prestati da se trude, ili mogu otići tamo gde će se više vrednovati njihov doprinos i savesno ponašanje.

Vladimir Deljanin, direktor u poreskom odeljenju Crowe RS

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kojim stranim državama Srbija duguje 4,1 milijardi evra?

by bifadmin

Kad se samo pogledaju strane države pojedinačno od kojih je Vlada Srbije pozajmljivala novac, na kraju 2019. godine najviše smo dugovali vladama Emirata Abu Dabi, Kine, Rusije, Kuvajta i Azerbejdžana. Stranim državama Srbija duguje 4,1 milijardi evra, što čini skoro 17 procenata ukupnog javnog duga Srbije.

Ukupan dug opšte države Srbije na kraju 2019. iznosio je 24,4 milijarde evra, dok je na kraju 2012. godine iznosio 18,3 milijardi evra.

Prema analizi Parlamentarne budžetske kancelarije (PBK), Srbija je na kraju 2019. godine stranim državama i njihovim razvojnim fondovima dugovala 4,1 milijardi evra. Obaveze Srbije po osnovu ovih kredita povećane su tokom godine za 410 miliona evra (kada se isključi uticaj promene kursa), što čini skoro polovinu ukupnog rasta javnog duga u 2019. godini.

Prema analizama PBK, udeo duga prema stranim državama u odnosu na ukupan dug raste od 2016. godine. Tada su krediti stranim vladama iznosili ukupno 3,1 milijarde evra (12 odsto ukupnog duga), dok su danas narasli na 4,1 miljardi (17 odsto).

Poslednjih nekoliko godina raste zaduživanje kod stranih vlada

Povećanje se odnosi na kinesku Export-Import banku, od koje je Srbija uzela kredit za putnu i železničku infrastrukturu, Fond za razvoj Emirata Abu Dabi, od kojeg je uzet kredit za budžetsku podršku, te kreditu Vlade Ruske federacije za nabavku robe i usluga za rekonstrukciju železnice koji se kupuju ekskluzivno od ruskih preduzeća.

Za razliku od toga, obaveze prema Pariskom klubu poverilaca (čine ga zemlje OECD-a i Rusija) i EU smanjile su se za 140 miliona evra. Ukupna obaveza prema Pariskom klubu na kraju 2019. godine iznosi 1 milijardu evra

Izvor: Nova ekonomija

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Za poslodavce je sredina maja suviše daleko

by bifadmin

Za poslodavce je sredina maja, za kada je najavljen početak realizacije državne pomoći privredi, suviše daleko. Veliki broj firmi već je otpustio radnike i obustavio poslovanje.

Drugima su prihodi značajno podbacili, a troškovi nastavili da idu. Zato je neophodno da već od 10. aprila krene isplata minimalca i da se što pre precizira način realizacije određenih mera, kaže za „Blic Biznis“ Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije.

Primena ekonomskih mera podrške da počne što pre

Do 15. maja ima još mnogo više od mesec dana, a do tada ko živ, a ko mrtav. Hoteli i ugostiteljstvo već su iscrpljeni i pred kolapsom. Mnoge firme će vrlo brzo doći u situaciju da neće biti sposobne da investiraju i uzimaju kredite, mnoge su već otpustile radnike.

Ako se tome doda činjenica da nedelju dana nakon donošenja ekonomskih mera države još uvek nema detaljnih instrukcija o njihovoj primeni, strah od neizvesnosti dodatno je veći, stav je mnogih poslodavaca. U Hrvatskoj, je recimo, već počela isplata minimalnih zarada.

Nekoliko poslovnih udruženja već se obratilo Vladi Srbije sa predlozima i zahtevima da primena ekonomskih mera podrške počne što pre, kako bi ispunile svoj smisao i kako privrednici ne bi bili u još većim problemima. Unija poslodavaca Srbije bila je među prvima. U apelu Kriznom štabu resornom za privredu kao prvu stavku naveli su hitnost primene mera i ne samo to.

„Napominjemo da bi mere trebalo da budu jasno formulisane i nedvosmislene, da ne predviđaju komplikovane procedure i dokumentaciju koju nije moguće prikupiti u kratkom roku, da ne isključuju jedne druge, te da se hitno krene sa njihovom primenom, jer u suprotnom pomoć koju privreda očekuje neće imati efekta“, naveli su iz Unije poslodavaca.

Unija poslodavaca Srbije je predložila dodatne mere, među kojima su i odlaganje poreza na imovinu, uz kasniju naplatu na 24 mesečne rate bez kamata, i plaćanje PDV-a po naplaćenoj realizaciji, počev od 1. januara 2021. godine.

Predlažu i da se reprogram plaćanja poreza i doprinosa na zarade zaposlenih, počevši od isplata zarada za april 2020. godine, eventualno od dana donošenja Odluke o uvođenju vanrednog stanja, pa do donošenja odluke o ukidanju, odnosi na sve privredne subjekte, a njihovo plaćanje da bude odloženo za, kako je i predviđeno, od 1. januara 2021. godine na 24 mesečne rate.

Nezadovoljni su i predstavnici sektora. Mere koje je predstavila država za pomoć privredi nisu dovoljne za sektor ugostiteljstva i primenjive su svega 40 odsto, ocenio je direktor Poslovnog udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije (HORES) Georgi Genov. Kako je dodao samo državna pomoć u isplati minimalne zarade od najmanje 6 meseci za zaposlene u hotelima i restoranima mogla da sačuva radna mesta.

I ekonomista Mlađen Kovačević smatra da bi sa primenom mera svakako trebalo krenuti što pre, ali da se mora voditi računa i kome sve ide državna podrška.

„Nezahvalno je prognozirati bilo šta u situaciji kada niko ne zna koliko će tačno trajati ova pandemija, a naša privreda je dosta povezana i zavisna od dešavanja u svetu, odnosno od drugih privreda, od uvoza komponenata ili rezervnih delova… Ova kriza će svakako smanjiti i priliv stranih investicija u Srbiju, ali ipak treba obratiti pažnju prilikom dodele sredstava, jer već imamo primere kompanija koje su dobile značajne subvencije za zapošljavanje, a na prvu naznaku krize su otpustile radnike“, napominje sagovornik „Blic Biznisa“.

Atanacković dodaje i da poslodavci imaju i druge muke.

„I dalje im nije jasno da li uopšte ne treba da isplaćuju plate do sredine maja, što nije logično, jer su radnici bili angažovani i tokom marta i očekuju svoje zarade. Naime, mere podrške obuhvataju i odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade, a s druge strane – zakon nalaže da se pre isplate plata najpre obračunavaju i uplaćuju porezi i doprinosi. Kada smo se obratili Ministarstvu finansija, dobili smo odgovor da se zakon mora poštovati“, pojašnjava Atanacković.

Izvor: Blic Biznis

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci