Javni dug Srbije na kraju marta ove godine iznosio je 30,59 milijardi evra, što je 51,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je danas Ministarstvo finansija.
Na kraju februara javni dug je bio 30,42 milijarde evra, odnosno 51,6 odsto BDP-a.
Javni dug je na kraju 2021. godine bio 30,13 milijaradi evra, ili 56,5 odsto BDP-a.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay
„Pitanje je da li možemo uopšte da izlazimo na finansijsko tržište ili ćemo morati da molimo prijatelje kao što sam ranije činio da nam daju jednogodišnji ugovor dok ovo ne prođe, a neće proći ni za tri ni za četiri godine – govorim o posledicama“, poslao je pomalo apokaliptično upozorenje Aleksandar Vučić, predsednik Srbije.
On je rekao i da „mi moramo rolover (roll over – zanavljanje kredita, prim. nov.), treba da uzmemo milijardu po manjoj ceni da bi vratili milijardu koju smo uzeli po sedam odsto“. Izgleda da su te milijarde po sedam odsto duboko urezane u memoriju predsednika pošto su te evroobveznice već kompletno otplaćene i prema poslednjem mesečnom izveštaju Uprave za javni dug, najstarije evroobveznice su emitovane u junu 2019. godine sa kuponskom stopom od 1,5 odsto i prinosom od 1,6 odsto. Najpre dospevaju sedmogodišnje obveznice emitovane 2020. godine sa prinosom od 3,375 odsto.
Vučić je pogoršanje uslova na tržištu kapitala ilustrovao i emisijom desetogodišnjih obveznica Hrvatske, „koja ima sve pluseve na Zapadu, ima kreditni rejting i izašla je na finansijsko tržište i umesto po 0,8 zadužili se za 2,97 odsto. To su značajno bolji uslovi nego što možemo mi da se zadužimo“, rekao je Vučić.
Ipak, stanje na tržištu kapitala se definitivno pogoršava, ali po svemu sudeći glavni razlog za to je visoka inflacija, a ne direktno rat u Ukrajini.
Da su investitori sve obazriviji i traže veće kamate pokazuju i poslednje emisije državnih hartija od vrednosti.
Početkom aprila obavljena je aukcija dvogodišnjih dinarskih obveznica i iako je planirano prikupljanje pet milijardi dinara, prodato je obveznica za svega 1,6 milijardi i to sa prinosom od 2,95 odsto, za ceo poen skuplje nego pre ravno godinu dana.
Srbija je 16. aprila pokušala i da prikupi novac emitovanjem 25-godišnjih obveznica u evrima. Obim aukcije je iznosio 150 miliona evra, a država je ponudila kupon od 2,3 odsto. Na aukciju je stigla tražnja za svega 19,4 miliona evra, a sa prihvatljivim prinosom od 2,5 odsto prodato je obveznica za svega 6,9 miliona evra.
Stručnjaci razloge za rast kamatnih stopa vide u velikoj razlici između inflacije i referentnih kamatnih stopa, što znači da investitori faktički gube novac kada dobijaju kamate niže od inflacije.
Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da su tolike negativne kamatne stope neodržive.
„Dalji rast kamatnih stopa se mora očekivati, ali pogoršavanje uslova zaduživanja mora se gledati u svetlu realnih kamatnih stopa, koje se dobiju kada se od nominalne kamatne stope oduzme inflacija. Srbija i dalje ima relativno stabilnu makroekonomsku situaciju i inflacija ne odudara od evropske“, objašnjava Šoškić.
Prema njegovim rečima, uvek je bolje zadužiti se na tržištu nego bilateralno, kod druge države, kao što smo se recimo zaduživali kod UAE.
„Za početak trebalo je voditi odgovorniju fiskalnu politiku i prošle i ove godine, pa ne bismo morali toliko da se zadužujemo. Kada se zadužujemo kod drugih država, često to nije po tržišnim uslovima i postoje neka uslovljavanja. Bolje se zaduživati na tržištu, bez uslovljavanja“, napominje on.
Slično razmišlja i Branislav Jorgić, vlasnik Jorgić brokera, koji podseća da zaduživanjem kod drugih zemalja gradimo puteve, ali iako deluje da su krediti povoljniji, moramo da angažujemo njihova preduzeća bez tendera, pa na kraju bude skuplje nego regularno zaduživanje.
„Što se tiče zaduživanja na domaćem tržištu kapitala, može se prodati određena količina obveznica, ali se mora dati bar jedan procentni poen viša kamata nego do sada. Na međunarodnom tržištu ako se zadužujemo, trebalo bi se zadužiti s fiksnom kamatom i u evrima, s obzirom na inflaciju i očekivani rast kamatnih stopa“, ocenjuje Jorgić.
On pak predlaže i još jedan izvor sredstava za pokriće dospelog duga, a koji bi smanjio zaduženost države.
„Država bi mogla u velikim državnim preduzećima da proda deo akcija na berzi i od svojih građana i fondova prikupi sredstva za vraćanje dugova. Recimo može da proda oko 30 odsto akcija Telekom Srbija i tako bi prikupila nekoliko stotina miliona evra, a zadržala bi većinsko vlasništvo i ništa se ne bi promenilo u upravljačkim pravima. Ili bi država mogla da proda paket akcija EPS-a koji ima velike probleme u upravljanju i sa kapitalom, i dođe do novca, a bez zaduživanja u situaciji kada kamate idu gore“, kaže Jorgić.
Na skuplje zaduživanje rastućih ekonomija utiču i inflacija i rast kamatnih stopa američkog FED. Prema proceni investicione banke Lazard krajem 2021. godine počelo je povlačenje novca iz rastućih tržišta i od početka godine investitori su povukli 14 milijardi dolara, a od čak 13 milijardi iz obveznica ovih zemalja u čvrstoj valuti.
Izvor: Danas, piše Miloš Obradović
Foto: Pixabay
Uprava za javni dug objavila je da su na aukciji prodate dvogodišnje državne obveznice u iznosu od 2,6 milijardi dinara
Kako je navedeno, 19. aprila reotvorena je emisija dvogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije, koja dospeva 20. januara 2024. godine, prvi put emitovana 18. januara 2022. godine.
Obim aukcije iznosio je 19.199.580.000 dinara sa kuponskom stopom od 2,75 odsto.
Ukupan obim tražnje iznosio je 2.619.500.000 dinara. Realizovano je 261.950 državnih obveznica, nominalne vrednosti 2.619.500.000 dinara.
Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 3,30 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 20. januara 2024. godine.
Isplata kupona u iznosu od 2,75 odsto vršiće se godišnje i to svakog 20. januara do datuma dospeća.
Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay
Srbija će zbog krize i rata u Ukrajini morati da uspori ili odloži realizaciju nekih projekata, a pojedini za koje su uzeti krediti moraće da budu završeni u datim rokovima, rekao je danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić. On ističe da je Srbija u veoma teškom i neizvesnom položaju i da su mogućnosti Evrope za ucene izuzetno velike, a da je vreme jeftinog novca i zaduživanja prošlo.
„Periodi jeftinog i skupog novca iz kredita se smenjuju, ušli smo u fazu skupog novca, povećavaju se referentne kamatne stope zbog čega će rasti ugovorene promenljive kamate na zajmove građana, privrede i države“, rekao je Savić.
Dodao je da se država u poslednje dve godine opravdano, ali i neopravdano zaduživala i delila pomoć neselektivno.
„Ministar finansija (Siniša Mali) ponašao se kao da će vreme jeftinog novca trajati do 2050. godine“, rekao je Savić.
On je rekao da cena novca nekada zavisi od uslova na tržištu, a ponekad i od igara velikih igrača na tržištu, SAD, EU, ali i Japana i Kine.
Savić je rekao da „ne treba biti puno pametan, pa misliti da će period jeftinog novca trajati u nedogled, ali da iz toga bar sada treba izvući pouku“.
Srbija, prema njegovim rečima, ne vraća kredite još iz perioda Josipa Broza Tita, već uzima nove da bi vratila stare i plaća kamatu koja je 2014. godine, kada su započete mere štednje, iznosila tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je „ogroman“ novac koji se meri milijardama.
Javni dug je, kako je rekao, sa 8,6 milijardi evra 2008. godine narastao na više od 30 milijardi iako je Vlada Mirka Cvetkovića donela zakon po kome javni dug ne sme prelaziti 45 odsto BDP-a.
„Taj zakon se ne poštuje i dug je veći, iznosi 51,6 odsto BDP-a, ali je još u okviru Mastrihta koji predviđa da dug ne bi trebalo da prekorači 60 odsto BDP-a“, rekao je Savić.
Dodao je da stanje na tržištu novca ilustruje činjenica da je interesovanje za državne obveznice pre dve godine bilo dvostruko veće od ponude, a da je za poslednju emisiju evroobveznica interesovanje bilo samo 4,75 odsto od ukupne ponude, a za dinarske 25 odsto zbog čega će verovatno morati da se podiže kamata.
Savić je rekao da je Srbija juče popustila i glasala za izbacivanje Rusije iz Saveta UN za ljudska prava i da bi bilo izuzetno opasno, mada ne očekuje, da je zbog toga Rusija svrsta na listu neprijateljskih zemalja.
„Ne očekujem da nas Rusija kazni, a kada bi se to desilo ne bi mogli da plaćamo gas po 270 dolara, već po nekoliko puta većoj, tržišnoj ceni. To ne možemo da izdržimo, a ako nema gasa otići će strane fabrike“, rekao je Savić.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay
Rusija ima neophodna sredstva da servisira svoje dugove, rekao je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Na pitanje u vezi sa pregovorima Rusije i Ukrajine Peskov je kazao da je još „dug put pred njima“, dodavši da se razgovori nastavljaju ali ne idu ni tako brzo ni tako glatko kako bi Moskva želela. On je pozvao na „nezavisnu istragu“ navodnih ratnih zločina u Buči, rekavši da Rusija ne može prihvatiti istragu u kojoj nije i sama zastupljena.
Ruski ministar finansija danas je saopštio da je Rusija bila primorana da plati 649,2 miliona dolara inostranog duga denominovanog u dolarima pomoću rublji nakon što je jedna korespondentna banka „odbila da izvrši instrukcije za plaćanje“ za tu ratu. Ostalo je nejasno da li je plaćanje prihvaćeno, prenosi Teletrejder.
„Zbog neprijateljske aktivnosti Trezora SAD, a kako bi ispunilo državne obaveze u pogledu duga Ruske Federacije po navedenim obveznicama i zaštitila interese vlasnika tih hartija od vrednosti, rusko ministarstvo finansija bilo je prinuđeno da uključi jednu rusku finansijsku instituciju kako bi se neophodna plaćanja obavila“, naveo je ruski ministar u pisanoj izjavi.
Izvor: B92.net
Foto: Pixabay
Javni dug Srbije je smanjen na kraju februara ove godine na 30,42 milijarde evra u odnosu na januarski nivo od 30,57 milijardi, objavilo je danas Ministarstvo finansija.
Udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) spustio se sa januarskih 51,8 procenata na 51,6 odsto na kraju drugog meseca 2022. godine.
Učešće javnog duga u BDP-u zemlje iznosilo je na kraju 2021. godine 56,5 odsto, prema podacima iz tabele Ministarstva finansija.
Deficit republičkog budžeta Srbije iznosio je u prva dva meseca ove godine 52,9 milijardi dinara, prema izveštaju Ministarstva finansija. Prihodi su ostvareni u iznosu od 240,1 milijardi dinara, a rashodi u iznosu od 293 milijardi.
Naplaćeni prihodi u februaru iznosili 116,2 milijarde dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 105,8 milijardi. Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV-a u iznosu od 56,2 milijarde dinara i akciza od 25,8 milijarde.
Zastareli dugovi ne moraju da se plate. To dobro znaju i oni koji nam redovno ispostavljaju račune – za utrošenu vodu, električnu energiju, usluge iznošenja smeća, korišćenja fiksnih i mobilnih telefona, televizije… Ipak, pojedina preduzeća, najčešće ona javno-komunalna, s vremena na vreme prečešljaju svoju bazu podataka “otkrivajući” po hiljadu, dve dinara zastarelog duga koji potom potrošačima šalju na naplatu i to preko – izvršitelja.
Poverioci takođe – a ovo važi uglavnom za mobilne operatore – zastarele dugove građana prodaju agencijama za prinudnu naplatu, koja potom dugove “ujuruju” od potrošača. I sve to po principu: ako prođe – prođe. Advokat Svetlana Pavlović iz Beograda i Mladen Alfirović, pravni savetnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, objašnjavaju za portal N1 kada koji dug zastareva za plaćanje.
Za jednu godinu zastarevaju obaveze za komunalije, uključujući i telefon i kablovsku televiziju, ali i kazne za parking koje izdaje Parking servis. Za pet godina zastarevaju obaveze za sve vrste poreza, dok je opšti rok zastarelosti, po Zakonu o obligacionim odnosima – deset godina. On se primenjuje ako zakonom nije određen neki drugi rok zastarelosti.
Za sva zastarela potraživanja važi pravilo – ako se plati makar jedan dinar, to automatski znači da je potrošač priznao ceo dug i moraće da ga plati. To je definisano Zakonom o obligacionim odnosima gde se navodi da se zastarevanje prekida kada dužnik prizna dug.
„Priznanje duga može se učiniti ne samo izjavom poveriocu, nego i na posredan način, kao što su davanje otplate, plaćanje kamate, davanje obezbeđenja“, pojašnjava se u članu 387 ovog zakona.
Za godinu dana zastarevaju sve obaveze koje dospevaju u mesečnim anuitetima, a odnose se na troškove domaćinstva. To su računi za telefon, vodu, električnu energiju, gas, daljinsko grejanje, iznošenje smeća, ali i za dimničarske usluge, koji se potrošačima često naplaćuju kroz sistem objedinjene naplate kao što je Infostan u Beogradu, Informatika u Novom Sadu, zatim računi za usluge fiksne i mobilne telefonije, kablovskih televizija…
Prema Zakonu o obligacionim odnosima, za godinu dana zastarevaju i obaveze po osnovu pretplate na povremene publikacije, računajući od isteka vremena za koje je publikacija naručena.
„Ako poverilac 1. marta 2022. godine pusti predlog za izvršenje za dug po računu za, na primer Infostan, za januar 2021. godine – to je zastarelo, jer je prošlo godinu dana“ objašnjava za Svetlana Pavlović.
Kako objašnjava, ukoliko dužnik od izvršitelja dobije rešenje o izvršenju ovakvog duga, on treba da izjavi prigovor zastarelosti, kada dolazi do obustavljanja postupka izvršenja. Taj princip, kaže, važi za sve ovakve račune.
Prema Zakonu o obligacionim odnosima, sve komunalne usluge koje pružaju komunalna i javna preduzeća zastarevaju u roku od jedne godine od momenta dospelosti (roka u kome obaveze treba da se plate).
Tri godine je rok u kojem zastarevaju obaveze po osnovu zakupnine – bilo da se plaća povremeno, bilo u jednom ukupnom iznosu.
Takođe, ovaj rok važi i za dugove po osnovu ugovora o osiguranju, a prema osiguravajućim društvima.
Dug za porez zastareva za pet godina.
Ovaj rok od pet godina počinje da teče od 1. januara naredne godine od one u kojoj je nastala poreska obaveza.
To je predviđeno Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
„Nakon isteka tog roka od pet godina, nastupa zastarelost naplate poreske obaveze, što za građane koji su poreski obaveznici zapravo znači da nemaju zakonsku obavezu da plate utvrđeni iznos poreza. U tom slučaju bi najbolje bilo da se građani pismenim putem obrate Poreskoj upravi i istaknu zastarelost predmetnog potrazivanja“, objašnjava advokat Svetlana Pavlović.
Za razliku od obaveza po osnovu komunalnih usluga, gde prinudnu naplatu rade javni izvršitelji, poreske obaveze još nisu „pale“ u njihovu nadležnost – prinudnom naplatom poreskih dugova bavi se isključivo Poreska uprava.
Međutim, krovni zakon koji reguliše postupanja poreznika predviđa i da se zastarelost prekida svakom radnjom Poreske uprave preduzetom protiv poreskog dužnika u cilju utvrđivanja i naplate poreza. To, praktično, znači da bi uručivanjem opomene za neplaćeni porez nastupio prekid zastarelost.
„Posle prekida zastarelost počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u rok za zastarelost“, predviđa zakon.
Mobilni operatori najčešće koriste usluge specijalizovanih agencija za naplatu potraživanja.
Udruženja za zaštitu potrošača ukazuju da treba razlikovati dve situacije.
Jedna je kada neko komunalno preduzeće proda potraživanje od građanina agenciji, za manje para nego što vredi, pa potom ta agencija zove potrošača i traži naplatu celokupnog duga s kamatom. Ovde je uglavnom reč o zastarelim potraživanjima koje dužnici ne moraju da plate.
Druga situacija je kada ovakve agencije, u ime i za račun samog preduzeća, pozivaju dužnike tražeći da namire svoj dug.
Mladen Alfirović, pravni savetnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, za portal N1 ističe da je zakonom zabranjeno da treće lice zove potrošača, ukoliko on za to nije dao dozvolu.
Zakon o zaštiti potrošača smatra nepravičnom ugovornom odredbom davanje ovlašćenja trgovcu da prenese svoje ugovorne obaveze na treće lice bez saglasnosti potrošača.
“Tu mogućnost, međutim, preduzeća (poverioci) u startu stave u svoje ugovore koje sklapaju sa potrošačem, tako da to ne predstavlja nepoštenu poslovnu praksu”, kaže Alfirović za portal N1.
Najčešće mobilni operatori i telekomunikacione kompanije angažuju ovakve agencije da se, u njihovo ime, bave naplatom potraživanja.
Alfirović ukazuje da nisu česti slučajevi da agencije, u situaciji kada od nekog komunalnog preduzeća otkupe dug građana, angažuju izvršitelje za prinudnu naplatu.
“Nismo imali takvih saznanja od potrošača. Ove agencije uglavnom svakodnevno zovu potrošače telefonom i zahtevaju da plate”, ukazuje sagovornik portala N1.
Kao što je portal N1 već pisao, nedavno se više potrošača žalilo ovom udruženju ističući da su ih kontaktirale pojedine advokatske kancelarije iz Novog Sada i slale im podneske s pozivom da plate dugovanja za telekomunikacione usluge, stara više od godinu dana.
Obrazloženje je bilo da potraživanja za internet, usluge mobilne telefonije i pakete usluga ne zastarevaju za godinu dana već ističe da tu važi opšti rok od 10 godina i da su to “neimenovani ugovori” koji se ne mogu okvalifikovati kao “potraživanje pošte, telegrafa i telefona za upotrebu telefona i poštanskih pregradaka“ kao što to predviđa Zakon o obligacionim odnosima.
Alfirović, međutim, ponavlja da potrošači ne uzimaju za ozbiljno ovakva pravna tumačenja koja im ovih dana stižu sa adresa “poznatih” advokatskih kancelarija, jer su, kaže, jasni i zakon, i sudska praksa i stav Vrhovnog kasacionog suda – obaveze po osnovu telekomunikacionih usluga pruženih građanima građanima, koje dospevaju u jednakim mesečnim intervalima – zastarevaju za jednu godinu.
Izvor: N1
Foto: Pixabay
Ukupna kreditna aktivnost je prošle godine povećana za 9,7 odsto, i to 12,6 odsto stanovništvu i devet odsto privredi. To su podaci Udruženja banaka Srbije. Najveći obim kredita građanima na kraju prošle godine odnosio se na keš kredite, čak 5,3 milijardi evra, što je za 10 odsto više nego na početku prošle godine.
Porasli su i stambeni krediti i to za 16,8 odsto, što struka ocenjuje kao pozitivan signal privredne aktivnosti. Naglašavaju da su problematični krediti i dalje na niskom nivou
Kao i svaki proizvod i kredit ima svoju cenu. Poput cipela, kada je dobra cena, više se i proda. A ima i različitih vrsta u ponudi. Prošle godine najviše su se tražili potrošački, keš krediti.
– Ne mora da znači da je porast standarda doveo do rasta kreditnog zaduživanja. Možda do toga dovedu i nagomilani dugovi iz nekog prethodnog perioda. Mi imamo nespornu činjenicu da je tokom 2020. godine dobar broj građana ostao bez posla ili su im smanjene plate. Možda se u tom periodu vuku neki dugovi, računi, možda je sada neko našao posao, pa je sada rešio da te dugove „ispegla“ podizanjem kredita“ – kaže Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja „Efektiva“, piše Euronews.
Za keš kredite važi kao i za patike – brzi su i lako ih je dobiti. Ali, ipak mogu i da žuljaju. Patike na početku, a krediti kasnije.
– Građani očekuju da će brzo vratiti te veoma skupe, najskuplje keš kredite. Sa druge strane obično su te kategorije stanovništva već zadužene, nemaju mogućnost da koriste druge pozajmice, jer su za njih procedure drugačije, gde su uslovi za dobijanje kredita rigorozniji, pa onda ovima pribegavaju, zato što je te kredite najlakše i najbrže dobiti“ – objašnjava Hasan Hanić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.
Saglasni su stručnjaci da je dobar pokazatelj i to što je više stambenih kredita uzeto. Uslovi su bolji i osim što je smanjen procenat učešća sa 20 na 10 odsto, nije potrebno ni čekati da radovi kod novih zgrada budu završeni do 80 odsto.
„Treba reći da su stambeni krediti i dalje nikad povoljniji. U poslednjih nekoliko godina, euribor je u minusu, niske su marže koje banke naplaćuju, niže su nego što su bile ranije i to daje građanima dodatni argument da podižu stambene kredite“, kaže Gavrilović.
Banka Engleske u decembru je povećala kamatne stope, takve najave stižu iz Sjedinjenih Država za mart. Da li bi i Narodna banka Srbije mogla da donese takvu odluku, iako je do sada najavljivano da poskupljenja kredita neće biti?
– Sa ekonomskog stanovišta i u nekim zdravijim, normalnim ekonomskim uslovima bi se moglo očekivati postepeni rast upravo iz razloga što je stopa inflacije sada prvi put u poslednjih desetak godina na najvišem nivou – smatra Hanić.
Stručnjaci kažu će država uraditi sve da cena novca ostane na niskom nivou. Bar u onoj meri u kojoj može. Jer, ipak većina banaka u našoj zemlji centralu ima u nekoj zemlji Evropske unije.
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić kaže da je uzrok povećanog interesovanja građana za kredite treba tražiti u tome što se Srbija razvija i ističe da u poslednjih godina nikad nije bio BDP veći od 3,5 odsto, a sada je oko 7 odsto.
– Ključna godina je 2020. kada se pojavila kovid kriza, a kada privreda nije stala i likvidnost nije prestala, jer je država, odnosno Narodna banka Srbije, izašla sa svojim merama, kao što su i druge banke u svetu, a nije izostala ni podrška bankarskog sektora. Navikli smo da živimo sa kovidom, ali uprkos brojnim izazovima nismo prestali da trošimo – kaže Vasić.
On navodi da je generator rasta u javnoj i investicionoj potrošnji, jer se sve što je Srbija proizvela u toku jedne godine meri sa 3,4 do 4 milijarde novododate vrednosti u jednoj godini.
– Kada imate rast privrede imate i potrebu za kreditima. Eurobor je negativan i to se preliva na sve nas koji smo na obodu EU i utiče na to da cene kredita budu povoljne, posebno stambenih – kaže Vasić.
On napominje da je u proseku svaki građanin Srbije dužan nešto malo manje od 2.000 evra, Hrvatske oko 3.000, dok je prosečna zaduženost stanovnika u Sloveniji oko 5.000 evra.
– Što se tiče zaduženosti, uvek treba voditi računa da se novac uzima samo za ono što vam je portrebno, a ne zato što je povoljno. Sada je trenutak da se iskoristi momenat da se uzme jeftin novac, ali ga treba iskoristiti, na primer, za zamenu stolarije, koja će uticati da ubuduće računi za struju budu niži – kaže Vasić
On je rekao da se udeo problematičnih kredita prošle godine neznatno povećao na oko 2,6 odsto kolika je bila stopa nenaplativih kredita. Vasić je podsetio da je taj postotak 2010. gdoine bio čak 24 odsto i napomenuo da je ovako mali udeo kredita u docnji još jedan dobar pokazatelj da najveći deo klijenata izmiruje svoje obaveze na vreme.
Firme u Srbiji duguju 1.820 milijardi dinara, dok stanovništvo otplaćuje 1.327 milijardi dinara. Građani najčešće traže pozajmice u novcu, pa od ukupnog kreditnog zaduženje stanovništva, čak 625 milijardi čine gotovinski krediti, a potom slede stambeni i krediti za adaptaciju s 553 milijarde dinara. U preostalom dugu kod stanovništva najveće opterećenje su gotovinski krediti koji zauzimaju 47,1 odsto. Nakon njih slede stambeni i krediti za adaptaciju čiji je udeo 41,7 procenata. Prema podacima iz izveštaja Kreditnog biroa, rast zaduženja po gotovinskim kreditima u proteklih 12 meseci iznosio je 57,2 milijarde dinara.
Građani Srbije najređe podižu potrošačke kredite, jer su prošle godine ove pozajmice činile 1,7 odsto ukupnog kreditnog zaduženja.
Stambene kredite otplaćuje 145.290 korisnika, a prosečan iznos ove pozajmice je oko 3,7 miliona dinara, odnosno nešto više od 30.000 evra. Kod ove vrste kredita, kako navode u Kreditnom birou, kašnjenje u otplati je manje od jednog procenta i iznosi oko 0,9 odsto.
Izvor: Euronews
Foto: Pixabay
Javni dug Srbije na kraju 2021. godine bio je 30,13 milijardi evra, što je iznosilo 56,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je danas Ministarstvo finansija.
Na kraju novembra javni dug je bio oko 29,89 milijarde evra, odnosno 56,4 odsto BDP-a.
Javni dug Srbije je na kraju 2020. godine iznosio 26,67 milijardi evra ili 57 odsto BDP-a.
Srbija je u 2021. imala deficit republičkog budžeta u iznosu od 286,1 milijardu dinara, što predstavlja 4,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a bolje je od plana predviđenog oktobarskim rebalansom budžeta za 18,4 milijarde dinara (0,3 odsto BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
Prihodi su ostvareni u iznosu od 1.465,4 milijarde dinara, a rashodi su izvršeni u iznosu od 1.751,4 milijarde dinara.
Samo u decembru ostvaren je deficit koji je iznosio 136,5 milijarde dinara, navedeno je u saopštenju.
Na nivou opšte države u 2021. godini ostvaren je fiskalni deficit u iznosu od 259,4 milijarde dinara i primarni fiskalni deficit u iznosu od 150,7 milijardi dinara.
Deficit opšte države u 2021. godine iznosio je 4,2 odsto BDP-a, a ostvareni rezultat je bolji od planiranog za 0,7 odsto BDP, odnosno 45,1 milijardu dinara.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay
Ministar finansija Siniša Mali najavio je početkom godine da se država u 2022. neće zaduživati na stranom tržištu, već samo na domaćem. To može biti u domaćoj valuti, emitovanjem dinarskih hartija od vrednosti, ali i u evrima. Ukoliko Ministarstvo finansija istraje u tome moraće radikalno da menja plan. Jer, emisije dinarskih i evro obveznica bile su poslednjih meseci izrazito neuspešne.
Pre nekoliko dana Uprava za javni dug ponudila je na prodaju dvogodišnje obveznice, u vrednosti od 60 milijardi dinara, po godišnjoj kamati od 2,75 odsto. Prodata je samo šestina, odnosno investitori su „dali” državi deset milijardi dinara, što znači da je procenat realizacije samo 16,54 odsto, piše na sajtu uprave.
Emisija petogodišnjih obveznica početkom decembra prošle godine bila je još neuspešnija. Na prodaju su bili ponuđeni papiri vredni 150 milijardi dinara, s kamatom od 2,5 odsto, a procenat realizacije bio je 0,08 odsto. Investitori su državi dali samo nešto više od 43 miliona dinara. Aukcija dinarskih dužničkih papira sa sličnim parametrima bila je i u oktobru, a procenat realizacije iznosio je 8,11.
Krajem novembra država je emitovala i papire u evrima na domaćem tržištu. Reč je o dvanaestogodišnjim obveznicama, u vrednosti od 100 miliona evra, pri kamati od 1,6 odsto godišnje, dok je procenat realizacije bio 23,23 odsto.
Šta ovako nizak procenat prodaje obveznica pokazuje? Da su kamate niske i da je ulaganje u njih, pri godišnjoj kamati od 7,9 odsto, neisplativo. I da investitori ne veruju da će kamate ostati tako male i da čekaju da ih država poveća.
Istini za volju državi se prethodnih meseci nije žurilo da na ovaj način pribavi novac, jer je na računima imala dve milijarde evra, kako je saopštio ministar finansija nakon havarije u obrenovačkoj termoelektrani.
Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da su ponuđene stope niže od prosečne očekivane inflacije u naredne dve godine i da će država morati da poveća kamate.
A da li se sada nalazimo u nekoj čudnoj situaciji da je inflacija, uslovno rečeno, visoka, a kamate niske?
„To nije slučaj samo kod nas, već i u svetu i verovatno je posledica u kašnjenju prilagođavanja kamatnih stopa kretanju inflacije. One se ne prilagođavaju tako brzo, između ostalog i zbog toga što je doskora bilo široko rasprostranjeno uverenje da je inflacija kratkotrajna i privremena. Sa druge strane, takvu politiku olakšavaju i jeftini izvori finansiranja. Banke odobravaju kredite po realno negativnim kamatnim stopama, ali su još manje stope na štednju i kamate centralnih banaka po kojima se one zadužuju. Zato u državne papire plasiraju novac one banke koje imaju jeftine izvore zaduživanja. Sasvim je sigurno da će ove godine doći do povećanja kamata”, napominje Arsić.
Što se tiče plana da se 2022. ne izlazi na međunarodno tržište duga on smatra da, ako se ostane pri planiranom fiskalnom deficitu od tri odsto BDP-a, onda država ne mora da se zadužuje „spolja” imajući u vidu da je dosta sredstava preneto iz prethodne godine u ovu. I da se time može pokriti deo minusa ili duga. Međutim, nije sigurno da će minus u državnoj kasi ostati toliki, jer se najavljuju isplate dodatnih programa koji nisu predviđeni inicijalnim budžetom kao što su sto evra za mlade, a moguće je da će biti još nešto.
„Ako deficit bude veći od plana onda bi bilo opravdano da se država zaduži na međunarodnom tržištu i to iz dva razloga. Kamate su i dalje niske i još relativno jeftino možemo da se zadužimo. Drugi razlog je što banke, kad kupuju obveznice, istiskuju privatni sektor i umesto da odobravaju kredite privredi i građanima, one finansiraju državu”, navodi Arsić.
Ove godine dospeva na naplatu nekoliko milijardi evra duga, a već sada znamo da država ima na raspolaganju novac od MMF-a kao mogućnost za tu otplatu. Ministarstvo finansija već je najavilo da će 759,71 milion evra koji je Odbor direktora MMF-a još u avgustu dodelio Srbiji, odnosno 627,6 miliona specijalnih prava vučenja iskoristiti za tu namenu i to u prvom kvartalu kada stižu na naplatu.
Inače, na svetskom tržištu dolar jača u odnosu na evro pa se nameće pitanje kako će to uticati na nas. Manje nego ranije jer je udeo javnog duga u američkoj valuti smanjen sa preko 30 odsto na svega deset procenata.
„Jačanje dolara ima veze s bržim oporavkom američke privrede u odnosu na evropsku, ali i sa najavljenim rastom kamatnih stopa. Kada u SAD rastu kamate onda dolar jača i isplati se investirati u tu valutu. Evropa još nije najavila povećanje kamata, a za nju je problem što o tome odlučuje veliki broj zemalja u evrozoni. Takav način odlučivanja u Evropskoj centralnoj banci usporava način odlučivanja. To se videlo u svetskoj ekonomskoj krizi iz 2008–2009. kada im je trebalo nekoliko godina da primene ekspanzivnu monetarnu politiku. Tako je i sada. Neke zemlje su se oporavile i imaju nisku inflaciju, a druge sve suprotno. Jačanje dolara za nas je bitno zato što utiče na rast troškova uvoza energenata, jer su njihove svetske cene u dolarima”, kaže Arsić.
Izvor: Blic
Foto: Pixabay