Home Tags Posts tagged with "dug"
Tag:

dug

Politika i društvoVesti

Da li je dug, zdrav život bolje merilo napretka od rasta BDP-a?

by bifadmin

Državnici i centralne banke se zaklinju kako će učiniti sve da u aktuelnoj krizi uspostave finansijsku stabilnost i spreče sunovrat privrede. To isto smo slušali i posle prethodne finansijske krize. Niko od njih se nije uzbudio što su loša rešenja za tadašnju krizu uticala na smanjenje životnog veka u mnogim zemljama, jer su ljudi umirali – od očaja. Stoga bi broj ljudi koji dostignu dugovečnost i očuvaju zdravlje i u poznim godinama bio mnogo bolje merilo napretka nego rast BDP-a.

Da li je bruto društveni proizvod (BDP) definitivno prevaziđen kao osnovno merilo ekonomske razvijenosti i uspeha nekog društva? Da li BDP može da prepozna dobitke ali i skrivene gubitke digitalizacije, objasni posledice degradacije životne sredine ili da zaustavi sve izraženiju nejednakost?

Primera radi, ubrzani razvoj veštačke inteligencije i robotike, a sa njim i rast produktivnosti uvećavaće BDP. Ali takav razvoj će u isto vreme sve više remetiti tržište rada i ostavljati sve veći broj ljudi ne samo bez posla, već i bez osećaja da imaju svoju ulogu i smisao u društvu, piše Endrju Skot, profesor ekonomije na Londonskoj poslovnoj školi za portal „Project-syndicate“.

Sa posledicama koje iza sebe ostavlja pandemija, ova i mnoga druga pitanja o tome šta je to zaista napredak i čime se meri kvalitet neke privrede i uspeh pojedinog društva postajaće sve prisutnija.

Što je stanovništvo zdravije, to bolje po BDP

Godinama unazad, ekonomisti predlažu brojne druge indikatore, koji bi po njihovom mišljenju mogli objektivnije da izmere napredak u nekom društvu nego što je to rast BDP-a. Jedan od njih ima veliki broj pristalica, a odnosi se na broj očekivanih godina zdravog života (healthy life expectancy – HLE).

To je indikator koji je običnim ljudima mnogo razumljiviji, jer se tiče svih nas. Pored toga, predloženi indikator već meri mnoge faktore koje bruto društveni proizvod ne uzima u obzir.

Izrazito zagađena životna sredina, veoma loši i riskantni uslovi na radnom mestu, sve veći socijalni jaz i produbljavanje siromaštva svakako nisu preduslovi za dug, zdrav život. Nauka je, takođe, došla do mnogo dokaza da pojedinci koji se osećaju ispunjeni i veruju da njihov život ima smisao uglavnom žive duže i duže ostaju zdravi.

Šta više, što je prosečan životni vek u nekom društvu duži i pojedinci uspevaju da ostanu relativno zdravi i u starosti, to je bolje i po bruto društveni proizvod te zemlje. Baš kao što porast BDP-a omogućava da se unaprede resursi u zdravstvu, tako i zdravo stanovništvo diprinosi rastu bruto-društvenog proizvoda.

Genetika odgovorna tek za četvrtinu toga kako ćemo stariti

Ali ako bi se ovaj indikator uzeo kao mera ekonomskog i društvenog napretka, onda to nameće ogromnu odgovornost onima koji rukvode državom. Nauka je dokazala da naša genetika čini tek četvrtinu faktora koji utiču na to kako ćemo stariti. Sve ostalo tiče se uslova života, a to znači u velikoj meri i politika koje određuju okruženje u kojem pojedinac živi i radi.
Iz toga proizilazi da bi vlade imale zadatak da stvore okruženje koje bi pogodovalo što većem broju ljudi da mogu preduzeti mere koje bi poboljšale njihovo zdravlje i šanse za dugovečnost.

Starenje ne mora biti samo trošak

Takvo opredeljenje bi promenilo i način na koji se u društvu doživljava starenje. U zapadnim zemljama, gde je trend starenja stanovništva trenutno najizraženiji, demografija pre svega služi za procenjivanje koliko raste broj starih i kojom brzinom, te kako će to uticati na već preopterećene zdravstvene i penzione sisteme.

Ali ako kao indikator uzmemo očekivani broj godina zdravog života, onda se menja i ugao gledanja – najvažnije postaje pitanje kako starimo? Ako se usredsredimo na to pitanje, onda se menjaju i prioriteti u ekonomskim programima.

Kao osnova ekonomskog i društvenog napretka uzima se zdravo stanovništvo, a onda je cilj da se dostigne što veći broj pojedinaca koji će živeti duže, očuvati zdravlje i biti produktivni i u starosti. Na taj način, starenje ne bi predstavljalo isključivo ekonomski trošak kao što se ono sada doživljava, a u mnogim zemljama to jeste realnost.

To, međutim, zahteva zaokret u ulaganjima. Ako se insistira na dugovečnosti i očuvanju zdravlja u što dužem vremenskom periodu, neophodna su daleko veća ulaganja ne samo u zravstveni sistem, posebno preventivu, nego i u obrazovanje, uslove rada, zaštitu okoline i druge faktore koji presudno utiču na kvalitet života u zajednici.

Može se umreti i od očaja

Posle finansijske krize 2008. godine, državnici i drugi kreatori ekonomske politike zaklinjali su se kako će učiniti „sve što je potrebno“ za stabilizaciju finansijskog sistema i oporavak BDP-a. Svi smo bili svedoci da su usledili ogroman pad produktivnosti i razorne posledice po gubitak radnih mesta, kao i rastuća neizvesnost, što je sve zajedno usporilo i privredni rast.

S druge strane, ni državnici ni centralne banke se nisu uzbudili oko izveštaja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) da je zbog posledica finansijske krize počela da opada dužina života u mnogim zemljama.

Kovid-19 je ogoleo do koje mere se štedelo na ulaganjima u javno zdravstvo i kakvu to cenu može da ima, te u krajnjoj liniji koliko zdravstvena „paraliza“ može da zaustavi sve – ne samo ekonomiju već i celokupan život. Sada se ulažu do sada neviđeni iznosi u spasavanje ekonomije i pokušaje da se zaustavi survavanje BDP-a, ali ništa od toga neće imati efekta ako zdravstvena kriza potraje duže.

Sami ekonomisti su izneli mnogo dokumentovanih dokaza da su posledice prethodne krize i njihovo loše rešavanje izazvali mnogo preranih smrti. Ljudi su umirali – od očaja. Neizvesnost koju je za sobom ostavila prethodna kriza, a koju će sadašnja višestruko uvećati preti da dobijemo bolesno društvo i kada se nađu efikasne terapije za Kovid -19.

Današnji mladi treba da dožive starost

Svedoci smo da danas sve češće umiru ljudi srednjih godina. To upućuje da se pitanje dostizanja dugovečnosti odnosi na sve faze ljudskog života, a ne samo na starost.

Stoga od posledica Kovida-19 još više zabrinjavaju procene zdravstvenih stručnjaka da, na primer, u jednoj ekonomski veoma razvijenoj Velikoj Britaniji, tek jedno od petoro dece ima šanse da doživi dugovečnost i očuva zdravlje i u poznim godinama.

Olako zaboravljamo da oni koji su danas mladi i za koje kažemo da su budućnost planete, sutra bi trebalo i sami da dočekaju tu budućnost kao stari i po mogućstvu što zdraviji i vitalniji ljudi.

Izvor: Project-syndicate

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Telekom izdaje korporativne obveznice zbog finansiranja duga

by bifadmin

Telekom izdaje korporativne obveznce od 200 miliona evra radi finansiranja duga. Posle sprovedene serije preuzimanja domaćih kablovskih operatera neto dug Telekoma na kraju 2019. godine dostigao je 1,15 milijardi evra, saopštila je brokerska kuća Momentum Securities.

Nadzorni odbor telekomunikacionog operatera Telekom Srbija sazvao je vanrednu Skupštinu akcionara za 15. septembar zbog donošenja odluke o emisiji korporativnih obveznica od oko 200 miliona evra radi finansiranja duga, saopštila je brokerska kuća Momentum Securities.

„Kompanija planira da izda korporativne obveznice nominalne vrednosti 23,5 milijardi dinara (oko 200 miliona evra) odnosno 2,35 miliona korporativnih obveznica pojedinačne nominalne vrednosti deset hiljada dinara“, navodi se u saopštenju.

Kako je navedeno u obrazloženju odluke, obveznice se izdaju „u cilju finansiranja poslovnih potreba kompanije, uključujući refinansiranje postojećih finansijskih obaveza i finansiranje unapredjenja poslovnih aktivnosti“.

Neto dug 1,15 milijardi evra

„Posle sprovedene serije preuzimanja domaćih kablovskih operatera neto dug Telekoma na kraju 2019. godine dostigao je 135,5 milijardi dinara (1,15 milijardi evra)“, navedeno je u saopštenju.
Planirana ročnost obveznica je pet godina, a kamatna stopa najviše do 3,25 odsto, plus tromesečni BELIBOR.
Obveznice su namenjene za kvalifikovane investitore, a emisija će se sprovesti bez objavljivanja prospekta.
Izvor: Beta

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Neminovno novo zaduživanje Srbije i rast javnog duga

by bifadmin

Drugi paket pomoći privredi koji obuhvata dvomesečnu isplatu 60 odsto minimalne zarade, što iznosi oko 18.000 dinara i privremeno jednomesečno oslobađanje od plaćanja poreza i doprinosa koštaće budžet 63 milijarde dinara i za to se država nije zadužila, izjavio je ministar finansija Siniša Mali.

Međutim, ovoj izjavi je verovatno trebalo dodati „sada“, s obzirom da će prema proceni Fiskalnog saveta do kraja godine biti potrebno zadužiti se još 2,5 do tri milijarde evra za finansiranje ovogodišnjeg deficita budžeta i otplatu ranijih dugova koji dospevaju ove godine. Ukupno zaduživanje ove godine bi trebalo da iznosi oko sedam milijardi evra.

U svojoj analizi Fiskalni savet navodi da je država veći deo (oko 60 odsto) već pozajmila, to se pre svega odnosi na evroobveznice od dve milijarde evra, a verovatno je to i razlog zašto država ima para na računu da isplati i ovih oko 530 miliona evra u narednih par meseci.

Savet napominje i da bi zaduživanje moglo biti ublaženo i ukoliko bi se troškovi plaćali iz depozita države i to procenjuju na oko 400 do 500 miliona evra. Najveći izvor tih para je koncesiona naknada Aerodroma Nikola Tesla.

Osim toga, država i te kako planira da se zadužuje i to zvanično, s obzirom da se prema kalendaru aukcija obveznica u trećem tromesečju planira emisija oko 435 miliona evra, što u dinarima što u evrima.

Do kraja godine će biti potrebno zadužiti se za još najmanje milijardu evra

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ocenjuje da će do kraja godine biti potrebno zadužiti se za još najmanje milijardu evra, a sve zavisi od toga koliko će trajati mere pomoći privredi i da li će biti još nekih sektorskih mera, zatim kako će ići naplata poreza i mnogih drugih faktora.

„Država ima prostora da se prilagođava. Recimo da uspori infrastrukturne radove i tako smanji potrošnju, kao što je u rebalansu budžeta već smanjila te izdatke za 20 odsto. Zatim izgleda da još ima nekih para u depozitima države, ali to se mora čuvati za vanredne situacije kao rezerva i ne može se sve potrošiti. Takođe, pitanje je šta je od tih para budžetsko, a šta od ostalih državnih institucija, ustanova, opština… čiji se novac nalazi na računu trezora. Postoji opcija da republički budžet pozajmi pare od drugih nivoa države pa posle da ga vrati“, objašnjava Arsić.

On dodaje i da taj novac ne mora da se pozajmi samo emisijom obveznica već država može uzeti i kredit kod banaka, od EU, MMF-a…

Fiskalni savet upozorava na opasnost od ponovnog rasta javnog duga i samim tim troškova otplata kamata koji su neproduktivni troškovi.

Ukoliko bi usledio nešto brži oporavak privrede javni dug bi mogao da se zadrži na 60 odsto BDP-a, ali ukoliko bi došlo do ponovnog prekida ekonomske aktivnosti dug bi mogao skočiti i na 65 odsto BDP-a.

A u ovo globalno krizno vreme trošak zaduživanja je sve veći, što je pokazala i aprilska emisija evroobveznica sa prinosom od 3,375 odsto skoro trostruko više nego što je traženo šest meseci ranije.

Pored ovoga država je do kraja juna na domaćem tržištu emitovala 2,1 milijarde evra obveznica, a u julu je to uvećano za još 100 miliona evra.

Mnogi ostali bez posla

Dakle, s obzirom da se sve mere pomoći privredi finansiraju iz deficita budžeta, za njih ćemo morati da se zadužimo pre ili kasnije.

Srećom država nije potrošila pet milijardi evra u prvom paketu pomoći, kao što ministar finansija uvek iznova tvrdi, već oko 2,5 milijardi evra.

Osim toga, dobar deo toga, poput odlaganja plaćanja poreza i doprinosa je više pozajmica koja će biti naplaćena sledeće godine.

Takođe, pitanje je da li bi se sve to moglo nazvati pomoću, jer bi bez tih oslobođenja mnogi ostali bez posla, a država bez tih istih poreza i doprinosa, ali trajno.

Ipak, došlo se i do drugog paketa mera, iako se u poslednjih dve, tri nedelje od toga da para više nema i da je ćup prazan, preko prozivanja za komunizam onih koji pomoć traže, došlo do novog paketa vrednog oko 530 miliona evra.

Iako su neki privredni sektori, a najglasniji su bili hotelijeri, prevoznici i ugostitelji tražili sektorske mere, usmerene na najpogođenije, pa čak i uz najavu ministra finansija da će biti „snajperski precizne“, ipak smo opet završili sa parama za sve.

„Od toga da neće biti stimulansa, preko snajperski preciznih mera došli smo do ovoga, a zanimljivo je da je svaka od ovih opcija u tom trenutku proglašavana za najboljom mogućom. Moguće je da se čeka to istraživanje privrede i da je ovaj paket mera samo premošćavanje do tada, a da će biti i trećeg paketa“, ocenjuje Arsić dodajući da su ministar finansija Mali i predsednik PKS Čadež govorili o velikom istraživanju privrede i fokusiranim merama sve do dan, dva pre istupa predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa ovim širokim programom.

„Možda je problem što bi to istraživanje i analize potrajali još dva meseca, a sa merama se moralo izaći sada“, kaže Arsić.

Selektivni pristup merama bio pravedniji

Drugi razlog zašto ni prvi put, a ni sada, pomoć nije opredeljena samo onim kojima je zaista potrebna, mogao bi biti nedovoljno kvalitetan državni aparat koji bi trebalo da sprovede selekciju.

„Mnoge države su pomogle firmama koje se dokazale pad prihoda i efekat korone, među njima i Hrvatska, koja nije mnogo razvijenija od nas. To bi onda značilo da je problem u lošoj administraciji“, kaže Arsić.

Hasan Hanić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, slaže se da bi selektivni pristup merama bio pravedniji i efikasniji, ali to nije bilo moguće u tako kratkom roku.

„Morala su se tražiti primenjiva rešenja u kratkom roku iako je tačno da linearne mere nisu najbolje rešenje. Ali tu se postavlja pitanje ko će da izračuna koja preduzeća, iz kojih sektora i grana su pogođena. Pa onda koliko je ko pogođen. Pa onda kako utvrditi da je pad prihoda posledica korona virusa, a ne nečeg drugog, recimo loših odluka rukovodstva. Ovo je bilo realno rešenje“, napominje Hanić dodajući da nema adekvatne baze podataka sa socijalnim kartama koje prate primanja i socioekonomsku moć stanovništva.

Izvor: Danas

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

JKP „Infostan tehnologije”: Akcija reprograma duga se privodi kraju

by bifadmin

Akcija reprograma duga završava se 6. avgusta. Do tada će korisnici po najpovoljnijim uslovima moći da zaključe ugovor o priznanju duga i otplati na rate, podsećaju iz JKP „Infostan tehnologije”.

Od početka akcije do sada, dug je reprogramiralo oko 15.000 korisnika. U saopštenju se podseća da je JKP „Infostan tehnologije” po okončanju vanrednog stanja, koje je uvedeno usled epidemije virusa „COVID-19”, izašlo u susret i produžilo akciju reprograma duga za dodatnih 90 dana, kako bi svi zainteresovani korisnici imali dovoljno vremena da u periodu od dodatna tri meseca ugovore plaćanje svojih dugovanja na rate, uz otpis celokupne kamate.

Korisnicima koji zaključe reprogram duga se otpisuje celokupna kamata u slučaju ispunjenja ugovornih odredbi, pri čemu mogu da odaberu broj rata i željeni model otplate preostalog duga. Plaćanjem duga u celosti otpisuje se 15 odsto preostalog glavnog duga, za plaćanje duga na tri mesečne rate otpisuje se 12 odsto, za šest rata otpisuje se 10 odsto preostalog glavnog duga, dok se za 12 rata otpisuje 5 odsto preostalog glavnog duga.

Svi zainteresovani za reprogram duga mogu da dođu u bilo koju ekspozituru ili sedište preduzeća svakog radnog dana od 7.30 do 15.30 časova, gde će na licu mesta dobiti predlog ugovora o priznanju duga.

Izvor: Beoinfo

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Er Srbija počela pregovore o restrukturiranju duga prema Etihad ervejz partners BV

by bifadmin

Er Srbija započela je „intenzivne“ pregovore sa Etihad ervejz partners BV (EAP BV) oko restrukturiranja svog višemilionskog duga. EAP BV je fond koji je nacionalni prevoznik iz Ujedinjenih Arapskih Emirata uspostavio da bi finansirao svoje podružnice.

Er Srbija je nedavno obavestila Etihad ervejz partners BV (EAP BV) da potencijalno neće moći da ispuni svoje dužničke obaveze usled krize izazvane koronavirusom.

„Er Srbija poslala je svojim kreditorima predlog sa revidiranim iznosima i rokovima otplate kredita i verujemo da se pregovorima može postići obostrano prihvatljivo rešenje. Treba napomenuti da je Er Srbija do sada redovno izmirivala svoje obaveze“, navodi se u saopštenju aviokompanije.

Aviokompanija je napomenula da još uvek ima punu podršku svojih akcionara tokom ove krize.

Etihad ervejz partners BV (EAP BV) fond je prošlog meseca istakao da je Er Srbija „spremna da se uključi u smislene diskusije kako bi se postigao prihvatljiv dogovor“.
Takođe su naveli da je Er Srbija 19. marta isplatila ratu kamate prema Ugovoru o obavezi duga.

Er Srbija je u septembru 2015. godine uzela kredit od EAP I BV vredan 52,9 miliona dolara koji na naplatu dospeva u septembru 2020. godine, uz godišnju kamatnu stopu od 6,96 odsto.

Pored toga, 20. maja 2016. godine je dogovorila zajam od 63 miliona dolara kod EAP II BV, koji na naplatu dospeva u junu 2021. godine.

Aviokompanija sa sedištem u Abu Dabiju ima 49% udela u Er Srbiji, dok ostatak kontroliše vlada Srbije.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Sve veći rastući dug naftnih kompanija

by bifadmin

Međunarodna agencija za energiju neznatno je nadogradila svoju procenu ovogodišnje prosečne potrošnje nafte (na 92,1 miliona barela).

Najveće svetske naftne kompanije uspele su da pozajme rekordne vrednosti na tržištima kapitala u drugom tromesečju ove godine, uprkos očekivanjima oštrog pada poslovnih rezultata kao posledica izuzetno niskih cena sirove nafte u prvoj polovini ove godine.

„Rastući dug dodatno će povećati pritisak na već jako zadužene kompanije, što očito ne smeta investitorima u poplavi likvidnosti o kojoj vode računa centralne banke. Ne zaboravimo da je naftna industrija bila (i još uvek je) snažno obeležena posledicama pandemije. Osim poplave novca, ulagači objašnjavaju nedavno rastuće zanimanje za taj sektor malo boljim makroekonomskim podacima koji dolaze iz SAD-a i Kine, a koji su ponovno poduprli nade investitora u oporavak u obliku slova V“, rekao je za RTV Slovenije Sašo Šmigič, upravnik imovine u Generali Investmentsu.

On je naveo da se sa druge strane, ne sme zanemariti ponovno pogoršanje epidemiološke slike u zemljama koje su prve odustale od mera preduzetih za sprečavanje širenja virusa, „što znači da bi se stvari uskoro mogle ponovo da se pogoršaju“.
Cene nafte protekle nedelje nisu se značajnije menjale, urpkos snažnom rastu u petak.

Izvor: B92

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Jedino još Nemačka ima novca u ćupu

by bifadmin

Posle prvog paketa mera za kojim je posegao najveći broj zemalja kako bi ublažile posledice pandemije, izgleda da je državni ćup sa novcem svuda ostao prazan. Svuda osim u Nemačkoj.

Da je Srbija koja je u prvom naletu izdvojila pet milijardi evra ispraznila taj ćup, slikovito je poručio predsednik Aleksandar Vučić, napomenuvši da je takav slučaj i sa drugim zemljama, piše Sputnjik.

Dodatnih mera pomoći, posle zaokruženog prvog paketa nema, osim u Nemačkoj. Njima se, doduše, nadaju i najugroženije privrede EU, o čemu bi trebalo da bude reči na samitu, 17. i 18. jula, posvećenom toj temi.

Problem je što nemačko-francuski predlog o dodatnih 750 milijardi evra pomoći, od kojih bi 500 milijardi bila bespovratna sredstva, naišao na jak otpor štedljive četvorka EU koju čine Austrija, Danska, Holandija i Švedska.

Ima se, može se – kod Nemaca

Mada se privreda, pa i naša, nadala da će posle opšteg paketa mera, sledeći biti selektivan i obuhvatiti pomoć najugroženijim sektorima privrede, od toga, kako stvari sada stoje, neće biti ništa.

Jedino je Nemačka, koja je posle krize iz 2008. godine bila najveći zagovornik štednje, a ne potrošnje koja bi podsticala rast privrede, promenila pristup. Ona je na prvi paket mera za pomoć nemačkoj privredi, težak 750 milijardi evra, vrlo brzo dodala još 10 milijardi kako bi bila očuvana radna mesta, kao i porodice onih koji su ostali bez posla.

Nemačka podstiče potrošnju

Sredstva treba da pokriju i smanjenje PDV-a u pogođenom ugostiteljskom sektoru na sedam odsto, sve do jula iduće godine. Pre mesec dana nemačka vlada je donela i paket fiskalnih podsticaja vredan 130 milijardi evra, kojim je smanjila porez na dodatu vrednost sa 19 na 16 odsto, a najnižu stopu spustila sa sedam na pet procenata.

Taj paket predviđa i podsticaje za kupovinu električnih automobila, ali i jednokratan “dečiji dodatak” od 300 evra za svako dete u zemlji. Sve to bi trebalo da podstakne potrošnju.

Dodatak na prvi paket kriznih mera vredan 45 milijardi evra, jemstvo za korporativne kredite putem komercijalnih banaka u vrednosti do 300 milijardi evra i subvencioniranja plata u kompanijama koje su zadržale radnike iako trenutno nemaju posla, donela je i Francuska. Ona je pre mesec dana odobrila i kredit „Renou“ od pet milijardi evra koji bi ponosu francuske automobilske industrije, koji je planirao da otpusti 15.000 zaposlenih, trebalo da omogući likvidnost.

Posle usvojenog paketa ekonomske pomoći vrednog 2.000 milijardi dolara, oko koga su se brzo dogovorili demokrate i republikanci u SAD, zapelo je oko drugog paketa mera. Кongres gde većinu čine demokrate je usvojio i dodatnih 3.000 milijardi dolara, ali ne i Senat gde su većina republikanci, koji smatraju da prvo treba analizirati šta je do sada urađeno, šta je bilo dobro, a šta ne.

Zamka likvidnosti

U ovakvoj situaciji kada, kako se pokazalo, do sada preduzete mere nisu bile dovoljne, a koronavirus ne jenjava, pojedini ekonomisti smatraju da nema druge strategije nego da se ponovo štedi.

Ekonomista Miroslav Zdravković za Sputnjik napominje da su interesi finansijskog kapitala ispred interesa ekonomije. Modernu monetarnu ekonomiju, kako kaže, karakteriše zamka likvidnosti.

“Ceo svet je sada u zamci likvidnosti da mere, koliko god se još više para troši, imaju malo efekta. To što američki Fed ili bilo koja evropska centralna banka smanjuje kamatu ima nulto dejstvo da se podstakne privreda. To je pokazao primer Japana iz 1991. godine, EU od 2008. i videćemo dalje šta će biti”.

On podseća da je slučaj Japana najbolji pokazatelj toga. Posle snažnog zemljotresa i cunamija, koji ga je pogodio 1991. godine, sanirajući posledice konstantno je bio zemlja sa najvećim javnim dugom. U 2017. dug je iznosio je 224 odsto BDP-a.

On je vrlo skeptičan po pitanju mehanizama da se pomogne privredi i podseća kako je to izgledalo u slučaju Grčke od 2011. godine, kada je silna pomoć koja joj je dodeljena završavala u otplati dospelih obaveza, a da njena privreda od toga nije videla ni evra i danas je sa javnim dugom od oko 200 odsto BDP-a.

Najbrži rast u Evropi imaju Irska i Poljska

Zdravković je posebno skeptičan u slučaju EU, odnosno evrozone.

“Sa projektom EU gde su sve zemlje heterogene, gde ne postoje elementarni uslovi za monetarnu uniju, ona apsolutno ne može da ima brz rast. Najbrži rast u Evropi imaju Irska i Poljska. Irska je, poput Velike Britanije, zahvaljujući svom geografskom položaju, na klackalici sa Amerikom, u kojoj su registrovane sve velike IT kompanije, poput Gugla. Iza nje po rastu je Poljska, a tu je i Rumunija, upravo zato što nisu u zoni evra”, rekao je Zdravković.

Izvor: Bizinfo.rs

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Globalni javni dug će premašiti 100 odsto svetskog BDP

by bifadmin

Globalni javni dug ove godine će premašiti 100 odsto svetskog bruto-društvenog proizvoda, što je najviši ikada zabeležni nivo, navodi se u novom izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda, piše BiznisInfo. Svet je do sada uložio 11 hiljada milijardi dolara u zaštitu ekonomije zbog pandemije.

“Više od dve trećine vlada širom sveta uvećalo je fiskalnu podršku ekonomiji poslednjih meseci kako bi ublažilo privredni pad zbog pandemije. Ove mere pomogle su spasavanju života, očuvanju zaposlenosti i radu kompanija. Najavljene fiskalne mere od počekta pandemije sada se procenjuju na gotovo 11 hiljada milijardi dolara na globalnom nivou, što je znatan porast u odnosu na 8 hiljada milijardi dolara procenjenih u izveštaju MMF-a iz aprila”, stoji u dokumentu.

Jedna polovina ovih mera (5,4 hiljada milijardi dolara) se odnosi na dodatnu potrošnju i nadomešćavanje izgubljenih prihoda, što je direktno pogodilo državne budžete.

Preostala polovina je podrška za likvidnost, poput zajmova, udela u kapitalu i garancija, uključujući putem državnih banaka i preduzeća, koji pomažu u održavanju novčanih tokova i smanjenju bankrota, ali bi mogli doprinijeti državnom dugu i deficitima ako ove javne intervencije izazovu gubitke.

Snažni pad proizvodnje i posledični pad prihoda, zajedno sa znatnom fiskalnom podrškom, doveli su do porasta državnog duga i deficita.

Očekuje se da će državni prihodi opadati više od proizvodnje

Prema osnovnom scenariju, očekuje se da će globalni javni dug dostići 101 odsto svetskog BDP-a u 2020.-21. godini, što je porast od 19 odsto u odnosu na godinu ranije.

U međuvremenu se očekuje da će se prosečni ukupni fiskalni deficit 2020. godine povećati na 14 odsto BDP-a, 10 postotnih bodova više nego prošle godine.

Osim fiskalnih mera, automatski stabilizatori od poreza i socijalna zaštita će, kako se očekuje, pomoći ublažavanju pada prihoda domaćinstava tokom recesije, ali će u proseku doprineti jednoj trećini rasta deficita.

Očekuje se da će državni prihodi opadati više od proizvodnje, i predviđa se da će biti za 2,5 odsto BDP-a niži nego u 2019. godini, što odražava niže lične i korporativne prihode i teško ugroženu privatnu potrošnju.

Visina duga i deficita podložna je velikoj neizvesnosti i moglo bi doći i do nepovoljnijeg scenarija ako bude ponovnog porasta infekcija ili pogoršnja finansijskih uslova. Prihodi bi takođe mogli pasti više ako se naplata poreza ne oproravi u celosti.

Situacija bi se, s druge strane, mogla poboljšati ako se ubrzo pojavi efikasna vakcina.

Izvor:Bankar.rs

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Smanjena profitabilnost Telekom-a usled rasta duga

by bifadmin

Telekom Srbija objavio je konsolidovane finansijske izveštaje za prošlu godinu koja je donela trend smanjene profitabilnosti, u prvom redu usled rasta duga kompanije, ocenila je danas brokerska kuća Momentum.

Konsolidovani poslovni prihod u 2019. porastao je 6,6 odsto na 133,7 milijardi dinara, pre svega usled rasta segmenta multimedije (skok od 43,8 odsto), dok je segment mobilne telefonije zabeležio neznatan rast od 1,2 odsto.

Kao i proteklih godina fiksna telefonija beleži nastavak pada prihoda, prošle godine stopom od 5,1 odsto, naveli su brokeri Momentuma.

Dodaje se da je profit pre kamata, poreza i amortizacije (EBITDA) porastao 24,6 odsto na 48,4 milijarde dinara, dok je poslovna dobit pala 43,2 odsto na 6,9 milijardi dinara pre svega usled rasta troškova amortizacije (delimično posledica promene računovodstvene politike).

Neto dobitak je pao 77,3 odsto na 2,5 milijardi dinara usled oštrog rasta finansijskih rashoda na 1,9 milijardi dinara.

Po proceni brokera, pad krajnjeg rezultata kompanije došao je usled rasta ukupnog duga za 35 odsto na 144,2 milijarde dinara, dok je neto dug skočio 48,8 odsto na 135,5 milijardi dinara.

Kompanija je zakazala redovnu skupštinu akcionara za 27. jul, a uprava je predložila da se i ove godine ostvarena dobit ne deli, odnosno da akcionari ostanu bez dividende.

Država je najveći akcionar Telekoma sa 58,1 odsto akcija, gradjani, bivši i sadašnji radnici kompanije poseduju 21,9 odsto akcija, dok 20 odsto kapitala čine sopstvene akcije.

Iako su akcije Telekoma podeljene još 2012. godine, njima se još uvek ne trguje na Beogradskoj berzi jer kompanija nije podnela zahtev za listing na tržište, podsetili su brokeri Momentuma.

Izvor:Beta

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Država subvencijama smanjuje dugove javnim preduzećima

by bifadmin

Tokom prošle godine 549 javnih preduzeća napravilo pet miliona evra gubitka uz 244 miliona evra subvencija, dok su tokom 2018. godine javna preduzeća u zbiru ostvarila pozitivan poslovni rezultat, pokazuju podaci Agencije za privredne registre. Da nije bilo subvencija države, gubici bi bili znatno veći.

Kao da je neko okrenuo prekidač, tako su javna preduzeća iz gubitka od skoro 44 milijarde dinara 2014. godine prešla u pozitivnu zonu, nešto što dugo nije viđeno, od 13,1 milijardu dinara u 2015. godini. Te 2014. godine započeta je fiskalna konsolidacija, započeti su pregovori sa MMF-om, a sporazum je zvanično zaključen u februaru 2015. godine. Kako je ogroman minus pretvoren u dobit teško je reći, pošto i posle pet godina u MMF-u smatraju da se sa reformom javnih preduzeća najmanje odmaklo od svih ciljeva postavljenih u aranžmanu.

Medeni mesec nije dugo potrajao

Pozitivni spoljni faktori su im išli naruku doduše, pad kamatnih stopa na rekordno niske nivoe i jačanje dinara prema evru, što im je kao neto dužnicima pogodovalo. Pomogla je i privatizacija Železare Smederevo i RTB Bora koji je bio najveći dužnik za struju, kao i uvođenje reda u plaćanje gasa od strane toplana i fabrika petrohemijskog kompleksa.

Međutim, ovaj medeni mesec nije dugo potrajao. Dobit javnih preduzeća, a to su preduzeća koja osniva Republika Srbija ili lokalne samouprave i koja obavljaju delatnost od javnog interesa, rasla je značajno sve do 2017. godine kada je dostigla 25,7 milijardi dinara ili 212 miliona evra. I onda sledi sunovrat. U 2018. godini dobit ove grupe preduzeća je pala na 3,5 milijarde dinara (nešto manje od 30 miliona evra), da bi 2019. godinu ukupno 549 preduzeća završilo u minusu od 574,4 miliona dinara ili nešto manje od pet miliona evra, prema Godišnjem biltenu finansijskih izveštaja za 2019. godinu koji izdaje Agencija za privredne registre.

U ovom periodu nije bilo nepovoljnih dešavanja na međunarodnom finansijskom tržištu, čak naprotiv, novac nikad nije bio jeftiniji, pa su i kamatne stope u Srbiji nastavile da padaju, dok je dinar prema evru ojačao više od četiri odsto u nominalnom iznosu, a još više realno. Što je najvažnije, u 2018. i 2019. godini srpska ekonomija je zabeležila najveći rast BDP-a (4,4 i 4,2 odsto) još od 2008. godine.

Problem leži u poslovanju preduzeća

Struktura rezultata javnih preduzeća je takva da je dobit iz poslovanja iznosila 19,5 milijardi dinara, dobit iz finansiranja je iznosila 3,5 milijardi dinara, dok je gubitak nastao iz ostalih aktivnosti, gde upadaju revalorizacije vrednosti imovine i druge računovodstvene kategorije u visini od 20,7 milijardi dinara. Na osnovu ovog mogao bi se izvući pogrešan zaključak da preduzeća posluju dobro zbog dobiti iz poslovanja i finansiranja, a da je tzv. ostali rezultat krivac za gubitak. Međutim, ostali rezultat je u najmanjem minusu u poslednjih pet godina. Problem leži u poslovanju preduzeća.

Naime, dobit iz poslovanja je manja za 23 odsto nego u prethodnoj godini, a u odnosu na 2016. godinu kada je iznosila 61 milijardu dinara, čak tri puta je manja (u evrima gledano i više od toga). Od 2016. svake godine poslovni rashodi rasli su brže od poslovnih prihoda. Vlasti su se hvalile kako javna preduzeća pune budžet, a s druge strane njihovi bilansi srljali su nazad u gubitke, kojih se nagomilalo tokom prethodnih godina više od tri milijarde evra.

Da stvar bude još gora i ta dobit ostvarena iz poslovanja u stvari ne postoji. Naime, subvencije javnim preduzećima u prošloj godini iznosile su 28,75 milijardi dinara, što je oko 244 miliona evra. Prema računovodstvenim propisima, subvencije se knjiže kao poslovni prihod, a kao što vidimo da njih nije bilo, javna preduzeća ne bi imala dobit iz poslovanja već gubitak i to od oko 80 miliona evra. Dobra vest u svemu je što je iznos subvencija smanjen u 2019. za skoro 100 miliona evra u odnosu na 2018. godinu.

Podbačaj u poslovanju  odgovornost menadžmenta

Iako u ovoj grupi ima 549 preduzeća, njihov ukupan rezultat određuje nekoliko ogromnih kompanija poput EPS-a, Srbijagasa ili Puteva Srbije. Prema rečima Saše Đogovića iz Instituta za istraživanje tržišta, neka od tih kompanija može lošim rezultatom da povuče nadole ukupan rezultat svih javnih preduzeća.

„Poslovni rezultat nekog od velikih javnih preduzeća mogao je da trpi ako nije bilo blagovremenih investicija, ako su povećavani troškovi ili iz nekog drugog razloga. U svakom slučaju, u tržišnim uslovima podbačaj u poslovanju bi povukao odgovornost menadžmenta, kao što bi u slučaju profita direktori dobili bonuse. Kod nas to nije slučaj. Nadzorni odbori bi trebalo da vode računa da se u javnim preduzećima ne troše neracionalno resursi, ali oni kod nas uglavnom služe za punjenje džepova i dizanje ruku. Zato pored izvršnog odbora, ne bi trebalo abolirati od odgovornosti ni nadzorne odbore”, ocenjuje Đogović.

Nažalost, pojedinačni finansijski izveštaji kompanija još uvek nisu objavljeni, a kada će biti veliko je pitanje, pošto je rok za podnošenje izveštaja sa juna pomeren na avgust. Pravo stanje stvari sasvim sigurno znaju u ministarstvima privrede i finansija kojima javna preduzeća moraju tromesečno da šalju izveštaje o poslovanju, ali od njih nismo dobili odgovor šta je to odvelo u gubitke javna preduzeća u prošloj godini.

U reformama javnih preduzeća nije ništa urađeno

Za profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milorada Filipovića ovo je samo pokazivanje kvaliteta upravljanja u javnim preduzećima.

„Ovo nije ništa novo, nepoznato niti iznenađujuće. Čak nisam sasvim siguran ni u profite koji su pravljeni prethodnih godina. U reformama javnih preduzeća nije ništa urađeno osim donekle u Železnicama i to pod pritiskom MMF-a i Eurofime kojoj je železnica dugovala mnogo novca. U Železnicama je početkom 2000-ih radilo preko 40.000 ljudi, a sada ih je manje od 20.000. To je i jedino javno preduzeće u kome je ozbiljno smanjen broj zaposlenih. U ostalima je slabo šta urađeno“, napominje Filipović.

Velika republička javna preduzeća profesor Filipović opisuje kao „državu u državi“. U njima se, prema njegovim rečima, kriju veliki gubici koji se pre ili kasnije prebace na poreske obveznike, a novac se izvlači na razne načine.

Ključ za rešenje problema javnih preduzeća je u profesionalnom upravljanju, ali to je postalo već ofucano od silne upotrebe.

Javno preduzeće se smatra pobedničkim plenom posle izbora

„Najmanje 20 godina se govori o profesionalizaciji upravljanja javnim preduzećima. Početkom 2000-ih to su zvali departizacijom. Ali i dalje se javno preduzeće smatra pobedničkim plenom posle izbora. I sve dok se tako upravlja javnim resursima, bićemo divlji istok u očima Zapada“, ocenjuje Filipović.

Ne mora biti problem isključivo u državnom vlasništvu, pošto i u razvijenim i izrazito tržišnim ekonomijama postoje državne kompanije, ali kako objašnjava Filipović „u njima se rukovodstvo postavlja po stručnosti, a ne po zaslugama u lepljenju plakata“.

Sumnju u tačnost podataka u bilansima iskazuje i Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. On podseća na neke zanimljive slučajeve iz prethodnih godina, kao na primer kada je Elektroprivreda Srbije 2015. godine ostvarila profit od 2,5 milijardi dinara, a onda sledeće godine 8,6 milijardi, pa posle dve godine zabeležila gubitak.

Javna preduzeća su najveći izvor privilegija u Srbiji

„To su veliki sistemi koje karakteriše stabilnost poslovanja, osim u vanrednim okolnostima kakve su bile poplave. Šta se to toliko promenilo u poslovanju da u jednoj godini pravi veliki profit, a u drugoj gubitak. Tako da ja ne verujem mnogo u ovaj gubitak, kao što ne verujem ni u profite ranijih godina. Sve može računovodstveno da se prikaže kako kome odgovara i sve zavisi šta država hoće od preduzeća“, skeptičan je Savić.

On podseća i na situacije takođe sa EPS-om kada su uplaćivali dividende u budžet, a onda im država garantovala za kredite. Nakon rekordnog profita u 2016. godini kada je Elektroprivreda uplatila u budžet tri milijarde dinara, početkom 2017. godine država je garantovala za kredit od 45 miliona evra koji je nemački KfW dao EPS-u za ekologiju.

„Vidite da tu nešto nije u redu. Nigde javna preduzeća ne posluju savršeno. Imate primera sa kompanijama koje su pravile gubitke godinama, kao na primer Er Frans. Ali javna preduzeća su najveći izvor privilegija u Srbiji. Teško da negde ima da grupica ljudi upravlja tolikim resursima”, napominje Savić.

Na kraju sa pozitivne strane, javna preduzeća su u toku prošle godine uspela da smanje zaduženost i to pre svega kratkoročne kredite. Sa 625 milijardi dinara kratkoročne obaveze su smanjene na 538,2 milijarde i to uglavnom smanjenjem kratkoročnih kredita za 120 milijardi dinara ili oko milijardu evra. Istovremeno su dugoročne obaveze povećane za oko 1,5 milijardi dinara.

Takođe, prema podacima APR-a, u javnim preduzećima je bilo zaposleno 115.474 radnika, što je za 2.284 radnika manje u odnosu na prethodnu godinu. Iako je broj zaposlenih u javnim preduzećima smanjen za dva odsto, troškovi zarada su porasli za tri odsto tokom 2019. godine.

Izvor: Nova ekonomija

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci