industrijska proizvodnja

Industrijska proizvodnja u Srbiji u julu i avgustu ove godine ubrzano je rasla, pa čak i u prerađivačkom sektoru, uprkos geopolitičkim tenzijama i padu privredne aktivnosti u evrozoni, navedeno je u časopisu Makroekonomske analize i trendovi (MAT) u izdanju za novembar.

„Ukupan doprinos industrije realnom međugodišnjem rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) od oko 3,5 odsto u trećem tromesečju ove godine izjednačio se sa doprinosom poljoprivrede i građevinarstva“, naveli su ekonomisti tog časopisa.

Dodali su da je niža globalna tražnja „kumovala“ nastavku redukcije dinamike u spoljnotrgovinskoj razmeni, s tim što je u septembru, prvi put nakon kulminacije pandemije, pad robnog uvoza praćen i redukcijom robnog izvoza.
Međugodišnji pad vrednosti spoljnotrgovinske razmene u evrima registrovan je, kako je navedeno, šesti mesec zaredom.

„Za prvih devet meseci ove godine približno četiri petine robnog uvoza pokriveno je izvozom. Pod uticajem nižeg uvoza popravlja se platnobilansna pozicija, rastu devizne rezerve, ali i opadaju budžetska primanja po osnovu poreza na dodatu vrednost (PDV)“, navedeno je u analizi privrednih kretanja.

Istaknuto je da usporavanje inflacije daje pozitivne efekte na međugodišnji obračun realnih zarada, koje od juna rastu.

Nakon dvanaestomesečnog obrušavanja, kako je navedeno, na uzlaznoj putanji i trend rasta realnog prometa na malo.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

Industrijska proizvodnja je u maju povećana za 1,5 odsto međugodišnje, čemu je doprinela veća proizvodnja električne energije (17,2 odsto međugodišnje), objavila je Narodna banka Srbije.

S druge strane, aktivnost u prerađivačkoj industriji u maju je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, bila niža za 0,6 odsto međugodišnje, a u rudarstvu za 3,3 odsto međugodišnje.

U okviru prerađivačke industrije, rast je zabeležen u 13 od 24 grane, a najveći doprinos rastu potekao je od proizvodnje osnovnih metala, računara i elektronskih proizvoda i motornih vozila, dok je najveći negativan doprinos potekao od proizvodnje naftnih derivata, metalnih proizvoda i građevinskog materijala.

Posmatrano u periodu januar-maj 2023. godine, industrija je zabeležila međugodišnji rast od 2,0 odsto, vodjena rastom sektora energetike (17,5 odsto) i rudarstva (2,1 odsto), dok je u prerađivačkoj industriji aktivnost smanjena za 1,3 odsto.

Promet u trgovini na malo u maju 2023, u odnosu na isti mesec prethodne godine, bio je realno niži za 6,2 odsto, dok je u periodu januar-maj realno niži za 4,9 odsto međugodišnje.
Ukupan broj dolazaka turista u maju viši je za 8,0 odsto međugodišnje, a ukupan broj noćenja turista za 3,8 odsto.

U periodu januar-maj 2023, ukupan broj dolazaka turista veći je za 16,5 odsto međugodišnje, a broj noćenja turista za 13,2 odsto međugodišnje.

Kada je reč o spoljnotrgovinskim kretanjima srpske privrede, robni izvoz je u maju zabeležio međugodišnji rast od 0,9 odsto, dok je u periodu januar-maj bio viši za 10,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Robni uvoz je u maju bio niži za 11,6 odsto na međugodišnjem nivou, a posmatrano od početka godine smanjen je za 5,0 odsto međugodišnje. U okviru robnog izvoza, u maju je nastavljen rast izvoza prerađivačke industrije i električne energije, dok je, s druge strane, niži robni uvoz rezultat pre svega smanjenog uvoza energenata.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay