Tag:

katastar

Zahtev za upis u katastar se od sada podnosi preko advokata ili geodetskih organizacija

by bifadmin 8. новембар 2023.

Upis u katastar će ubuduće biti moguć isključivo digitalnim putem uz pomoć advokata i geodetskih organizacija, što će poskupeti ovaj postupak imajući u vidu da je advokatska tarifa za njega 24.750 dinara.

Zamenik direktora RGZ-a Darko Vučetić rekao je za Euronews Srbija da je novim zakonskim rešenjem država građanima omogućila da preko profesionalnih korisnika, odnosno preko advokata ili geodetskih organizacija, podnesu zahtev za upis u katastar, što će ubrzati i olakšati čitav proces, samo je zaboravio da kaže da će ga i poskupeti za zaradu posrednika. Prema aktuelnim advokatskim tarifama ova usluga košta 24.750 dinara.

Međutim, kako kaže advokat sa kojim je B&F razgovarao, klijenti uvek mogu da naprave dogovor sa advokatom kako bi ih upis u katastar manje koštao jer advokati imaju mogućnost umanjivanja cene svojih usluga do 50 odsto. Prema njegovim rečima, advokat je u ovom slučaju dužan da pregleda i prikupi sve papire koje podnosi prilikom upisa u katastar, te da stavi svoj elektronski potpis na ove „papire“, čime na neki način garantuje da su oni ispravni. Dodaje i da više neće biti potrebe ni za overom kopija dokumenata kod javnog beležnika.

Kako će izgledati proces upisa?

Vučetić objašnjava da građani kada prikupe dokumentaciju za uknjižavanje stana najpre treba da se jave posredniku, odnosno profesionalnom korisniku, koji ima ugovor sa Republičkim geodetskim zavodom, nakon čega mu predaju prikupljenu dokumentaciju.

Nakon što stručnjak pregleda papire, određuje da li korisnik ima svu neophodnu dokumentaciju, navodi Vučetić, i dodaje da ukoliko korisnik nema sve neophodne elemente za upis, profesionalno lice će mu pomoći da prikupi ostalu dokumentaciju ili pruži savet kako na najjednostavniji način da reši problem.

Kada uz pomoć profesionalnog lica korisnik prikupi svu dokumentaciju, posrednik skenira, digitalno potpisuje, zatim šalje katastru na upis, objašnjava on.

Izvor: Euronews, B&F

Foto: Pixabay

8. новембар 2023. 0 komentar

Od danas upis u ktastar isključivo digitalnim putem

by bifadmin 4. новембар 2023.

Republički geodetski zavod (RGZ) saopštio je da će od danas građanima Srbije biti omogućen upis u katastar isključivo digitalnim putem, uz stručnu podršku profesionalnih korisnika – advokata i geodetskih organizacija.

Kako je istaknuto, na ovaj način RGZ će obezbediti efikasan upis u katastar, uz proveru ispravnosti dokumenata od strane profesionalnih korisnika, a sve je omogućeno promenama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastructure.

Svi zahtevi koji su do sada podnošeni na šalterima katastarskih službi, podnosiće se isključivo preko profesionalnih korisnika.

Naglašeno je da je glavna prednost za građane ušteda vremena, kao i rešavanje svih nedoumica u vezi sa pocesom upisa i ostvarivanja svojih prava zahvaljujući stručnim savetima profesionalnih korisnika.
Ovakvim načinom upisa u katastar, građani i njihovi izabrani profesionalni korisnici imaju mogućnost da pristupe predmetu sa bilo koje lokacije bez obzira na vremenske ili geografske odrednice. Umesto tradicionalnih 170 šaltera, građani na raspolaganju imaju 4.000 digitalnih „šaltera“, dostupnih 365 dana godišnje, sedam dana u nedelji, 24 sata dnevno, saopštio je RGZ.

Novi način sprečava i falsifikovanje starih dokumenata jer se sada isti prenose u digitalni format, a njihovu ispravnost i validnost proveravaju profesionalni korisnici.

Digitalni upis u katastar je jedini način da se onemogući manipulacija i intervencija na dokumentima i da se završi sa beskrajnim putevima papira koji dolaze i izlaze iz RGZ-a.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

4. новембар 2023. 0 komentar

Politika i društvo Vesti

Da li novim zakonom se olakšava građanima ili pomaže izvršiteljima

by bifadmin 10. јул 2023.

Izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju previđa davanje ovlašćenja javnim izvšiteljima koji bi mogli na terenu da utvrđuju vlasnitštvo građana nad nekretninom.

I dok nadležni u javnim institucijama ovo smatraju olakšicom za građane, sagovornik Danasa, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović ističe da je ova mera samo pomoć izvršiteljima da znaju kome i šta mogu da oduzmu.

Rešavanje problema stare i nepodobne dokumentacije

Direktor Republičkog geodetskog zavoda Borko Drašković i predsednik Komore javnih izvršitelja Bojan Kostić dogovorili su, na sastanku 5. jula, realizaciju aktivnosti usmerenih ka rešavanju stare dokumentacije iz imovinsko-pravnih odnosa koju kod sebe čuvaju građani i privredni subjekti.
Kako je objašnjeno, ove aktivnosti imaju za cilj konačno rešavanje problema stare i nepodobne dokumentacije o vlasništvu građana i privrednih subjekata.

„Problem nedostajuće dokumentacije i verifikacije iste prilikom upisa u katastar je problem koji opterećuje mnoge građane u našoj zemlji. Sporost postupka, zagušenje institucija u lancu dokaz je da je potrebno pronaći novo rešenje kako bi građani ostvarili svoje pravo da imovinu upišu u katastar nepokretnosti. Javni izvršitelji bi u ovom procesu preuzeli identifikaciju objekata i proveru dokumentacije, utvrdili bi njenu verodostojnost i pribavili nedostajuću dokumentaciju, ako je potrebno“, objašnjava za „Danas“ predsednik Komore javnih izvršitelja Bojan Kostić.

On kao primer navodi to da mnogi u svom krugu imaju prijatelje, rodbinu ili poznanike koji su otkupili društveni stan od preduzeća koje više ne postoji.

„Tu nastaje problem za građane. Javni izvršitelj će utvrditi da li porodica stanuje u tom stanu, da li je dokumentacija verodostojna, pribaviće ako nešto nedostaje, a zatim doneti rešenje da je stan u njihovom vlasništvu i na osnovu njega podneti zahtev za upis u katastar. Tako će i služba katastra u zakonskom roku izvršiti konačan upis u registar nepokretnosti“, kaže Kostić.

„Danas“ nije uspeo da dobije potpun odgovor o troškovima koje će građani morati da plate prilikom angažovanja javnog izvšitelja, ali troškova će nesumnjivo biti.

Najvažnije je da se utvrdi verodostojnost dokumentacije

„Svi troškovi koji nastanu u postupku koji pokrenu građanin ili privredni subjekt pred javnim izvršiteljem, a koji prethodi upisu u katastar, naplaćivaće će se kao u svakom drugom postupku. U celom procesu najvažnije je da se utvrdi verodostojnost dokumentacije i da se ona kompletira kako bi građani mogli da ostvare pravo na upis u katastar. Mnogi zbog ovog problema godinama nisu bili u mogućnosti da u celini raspolažu svojom imovinom, zbog čega su sigurno imali i značajne finansijske gubitke“, pojašnjava Kostić.

On dodaje da će javni izvršitelji raditi u okviru javnih ovlašćenja koja već imaju, kao i da će koristiti pristup registrima i mogućnost pribavljanja podataka iz evidencija, što i sada rade. Odnosno, kako objašnjava, oni će svoja ovlašćenja i kapacitete koristiti i za ostvarivanje nove nadležnosti.

Zbog iskustva javnih izvšitelja na terenu, dodeljena im je ova uloga u rešavanju delimično nerešene zemljišno-knjižne administracije, objašnjeno je ranije u saopštenju RGZ-a.

Rad javnih izvršitelja koji je predviđen predloženom izmenom Zakona o izvršenju i obezbeđenju služiće kao neka vrsta konvalidacije. Ova konvalidacija bi trebalo da bude neka vrsta dopune dokumentacije, koju bi prikupio izvršitelj. To bi trebalo da posluži kao „kraći put“, umesto da se ide na sud gde bi se tražilo utvrđivanje vlasništva, gde proces traje znatno duže.

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović kaže za Danas da je ovo ili neslana šala ili lični interes. On smatra da će izvršitelji pomagati građanima samo da bi oni imali čiste papire.

„Ova mera se uvodi samo da bi izvršitelji imali čistu matematiku kome i šta mogu da oduzmu“, ukazuje Papović.

Kako je pojašnjeno Danasu, razlog zašto je ovaj posao dodeljen javnim izvršiteljima, a ne obavljaju ga notari, jeste zato što izvršitelji mogu da izađu na teren i da utvrde stvarno stanje.

Izvršitelji nisu rešenje

Papović navodi da izvršitelji nisu pravi izbor za ovakav posao.

„Na osnovu čega će izvršitelji nama pomagati? Moraju da imaju neku punomoć da bi to mogli“, smatra on.

On je stava da su izvršitelji izabrani za ovu ulogu zato što imaju „veća ovlašćenja i od žandarmerije“.

„Mogu da vam upadnu u stan kad god hoće. Zato je ova odluka u njihovom interesu, a ne u interesu građana. Da njihova dokumentacija bude u redu i da imaju od čega da se naplate“, naglašava Papović.

Sa njegovom tvrdnjom saglasna je i advokatica Marija Pešović, koja za Danas objašnjava da je ova najava sporna iz nekoliko razloga.

„Na prvom mestu jer je u direktnom sukobu sa Ustavom koji u čl. 67 propisuje da pravnu pomoć pružaju isključivo advokatura i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave. Javni izvršitelji nisu ništa od toga“, navodi ona.

Ipak, ukoliko se radi o određenim prevarama ili građani nemaju nikakav ugovor o kupovini stana ili bilo kakav drugi dokaz o vlasništvu, takvi slučajevi će i dalje biti posao za sud, ali ukoliko nekome nedostaje, na primer, potvrda o ukupnoj ceni isplate stana, to je slučaj gde izvršitelj može da pomogne.

Papović kaže da kada bi se išlo na suđenje u razumnom roku, ne bi bilo potrebe za uplitanjem izvršitelja.

„Kada podnesete zahtev katastru, oni su dužni da odgovore u roku od 15 dana, a imate ljude koji čekaju po sedam ili osam godina, a predali su kompletnu dokumentaciju ili nisu, a niko im nije rekao da nisu“, ukazuje on.

Pešović dodaje da je činjenica da je upis u katastar nepokretnosti u većini slučajeva bespotrebno dugotrajan proces i da se nešto tu mora promeniti.

Osnovati službu koja se bavi problemima građana

„Međutim, to nije prouzrokovano nesposobnošću građana da pribave ili dopune dokumentaciju ili da se za isto posavetuju sa advokatom ili čak i notarom, jer oni direktno učestvuju u tim postupcima slanjem zahteva, već neorganizacijom samog katastra“, pojašnjava sagovornica beogradskog lista.

Ona dodaje da je neophodno prilagoditi procedure katastara, obučiti službenike koji su već zaposleni i eventualno zaposliti nove ljude.

„Možda čak i osnovati službu koja bi se bavila pružanjem pomoći građanima u toj oblasti. Katastar može osnovati takvu službu. Nema nikakvog smisla u već komplikovanu proceduru uvoditi još jedan organ koji sa samim upisom u katastar nema nikakve veze“, naglašava Pešović.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

10. јул 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Koji su rizici kupovine nekretnina i koliko je važan katastar

by bifadmin 14. јун 2023.

Čak 21.784 nekretnine koje su u Srbiji prodate tokom prošle godine nisu ispunjavale uslove da budu upisane u Katastar nepokretnosti i to je za 119 odsto više nego u 2019. godini, ističu iz specijalizovanog portala za nekretnine 4zida.rs.

Od 7,5 milijardi evra, koliko su vredeli svi stanovi, kuće i ostali objekti prodati prošle godine, sa više od trećine tog novca plaćene su nekretnine koje nisu imale sve neophodne papire, pokazuje statistika Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), napravljena na osnovu kupoprodajnih ugovora.

Tržište nekretnina cveta, na tri ‘vode’

– Kada se pogledaju ti ugovori, a bilo je ukupno 140.561 kupoprodaja, oko 16 odsto je sa delimično regulisanog tržišta. Međutim, kada se gleda udeo novca onda je taj procenat veći, jer je od 7,5 milijardi evra čak 2,5 milijarde evra sa delimično regulisanog tržišta, odnosno 34 odsto – kaže za 24sedam Aleksandra Mihajlović, PR menadžer 4zida.rs.

Promet nekretnina se u Srbiji odvija paralelno u tri sistema, regulisanom, delimično regulisanom i neregulisanom tržištu. Kupovina stanova na svakom od njih nosi određene rizike za kupca, kaže advokat Brane Krunić iz Subotice.
Krunić na portalu 4zida.rs objašnjava na šta bi kupci trebalo da obrate posebnu pažnju.

– Samo na regulisanom tržištu, koje je uređeno po zakonima i uredbama koji propisuju način na koji se nekretnine mogu kupovati i prodavati, kako se vode evidencije o njima i kako se plaćaju porezi i ostale obaveze, kupac i prodavac mogu biti sigurni – napominje Krunić.

On kaže da su u ovom sistemu sve nepokretnosti upisane u Katastar nepokretnosti. Zahtevi za upis u katastar na regulisanom tržištu, rešavaju se u zakonskom roku od pet radnih dana.
– Ovde potpadaju sve nekretnine koje imaju uredno izdatu građevinsku i upotrebnu dozvolu, uredno upisanu kvadraturu, adresu, broj i ne postoje bilo kakve zabeležbe ili druge oznake u smislu nedostatka na predmetnoj nepokretnosti. Kupac u svakom momentu može u Katastru nepokretnosti, ili kod javnog beležnika, da izvadi prepis vlasničkog lista i da se uveri šta je sve upisano od podataka na objektima na parceli/zemljištu, njihove površine, stanje vlasništva, eventualne terete/zabeležbe i drugo – objašnjava Krunić.

Advokat napominje da u slučaju nedostatka na predmetnoj nepokretnosti, ovo svakako predstavlja paljenje prve signalne lampice da se podrobnije mora utvrditi stanje, ali i dalja volja za kupovinom takve nepokretnosti.

Da li je delimično regulisano samo ‘malo rizično’

Delimično regulisano tržište obuhvata nepokretnosti koje nisu upisane u Katastar nepokretnosti, pa je samo delimično regulisano zakonima i uredbama.

– U praksi im za upis uglavnom nedostaje dokumentacija koja je nastala prilikom utvrđivanja međusobnih prava i obaveza. To se najčešće dešava kod stanova koji su otkupljivani za vreme državnih i javnih preduzeća osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, gde najčešće nedostaje tačan opis nepokretnosti u tipskim ugovorima, opis parcela, objekat, broj stana i drugo. U takvim slučajevima ne postoje tačni rokovi koji bi mogli da budu utvrđeni radi rešavanja problematike ovakvih predmeta, jer su ovo komplikovanije procedure za utvrđivanje prava vlasništva – ističe advokat.

Ali, u novije vreme mnogo veću grupu nekretnina na delimično regulisanom tržištu čine stanovi u izgradnji, za koje investitori zgrade imaju samo građevinsku dozvolu, ali nemaju upotrebnu dozvolu i kod kojih nije sproveden tehnički prijem.

Advokat napominje da se najveći broj transakcija delimično regulisanog tržišta nepokretnosti odigrava na primarnom tržištu, koje predstavljaju novoizgrađene nepokretnosti, nepokretnosti u izgradnji i one koje nisu nikad korišćene, odnosno kupoprodaje od investitora.

Prvi rizik kupovine ovih nekretnina je teži dolazak do stambenog kredita. Svaka banka, da bi uspostavila založno pravo na nepokretnosti, mora imati potpuno legalnu nekretninu, sa uredno izdatom građevinskom i upotrebnom dozvolom.

– Poslovna banka mora biti sigurna da će investitor završiti izgradnju stana i zbog toga ne ulazi u proces odobrenja stambenih kredita ako stepen izgrađenosti zgrade nije na minimumu od 80 odsto. Kupovina nepokretnosti u ovom sistemu, faktički nema dovoljno jaku garanciju za kupce. Svakako da niko ne može da garantuje da će investitor, koji je najčešće osnovan kao DOO, završiti zgradu ili da njegova firma neće otići u stečaj ili u novčane blokade – napominje Krunić.

Kako da se kupac zaštiti?

Advokat Krunić ističe da kupac mora svesno da prihvati stepen tih rizika, osim ukoliko ne postoji neki drugi vid obezbeđenja od strane investitora, što je vrlo retko u praksi.

Takvo obezbeđenje bi bila hipoteka na drugom izgrađenom stanu u vlasništvu investitora, ili lična menica investitora ili trećeg lica, koji garantuju završetak izgradnje stana/zgrade svom svojom ličnom imovinom, bankarska garancija ili slično.

– Vid zaštite kupca je i kada se predugovor ili kupoprodajni ugovor overe kod javnog beležnika, a kako bi kasnije sa punovažnim pravnim osnovom, pred sudom, mogao da zaštiti svoja prava – objašnjava Krunić.

Savet za kupce imaju i u Republičkom geodetskom zavodu. Oni navode da je vid zaštite kupaca i upis predbeležbe o kupoprodaji u Katastru nepokretnosti, na kojoj bi kupci trebalo da insistiraju.

Oni napominju da to donosi dodatnu sigurnost i garanciju upisa prava vlasništva u katastar nepokretnosti, što ima za krajnji cilj smanjenje broja transakcija na delimično regulisanom tržištu.

Kupovina ‘ispod radara’, rizik 100 odsto

Neregulisani sistem obuhvata nekretnine koje nisu izgrađene u skladu sa zakonskim propisima kao ni sa pravnim okvirima koji regulišu tržište nepokretnosti, pa tako ni ne mogu biti upisane u Katastar.

Ovakve nekretnine su prilično „nevidljive“, te nisu pod kontrolom nadležnih državnih službi i institucija. Kupci su faktički najčešće izloženi riziku prevara, jer prilikom kupovine nekretnine nisu informisani, niti mogu biti, o pravom stanju nepokretnosti.

Svaki „papir“ mora kod notara

Advokat Brane Krunić ističe da kupoprodajni predugovori, konačni ugovori, ugovori o kapari i načelno svi ugovori vezani za promet nekretnina, moraju biti overeni od strane javnog beležnika, u formi solemnizacije ili javnobeležničkog zapisa, da bi kupac nakon prometa nepokretnosti mogao u potpunosti da zaštiti svoja prava.

Prema podacima Ministarstva građevinarstva, u Srbiji ima oko 2,1 miliona takvih, nelegalnih objekata. Nekretnine koje potpadaju pod ovu kategorizaciju, bi trebalo da u nekom momentu budu legalizovane, odnosno ozakonjene ili srušene u celosti. Ukoliko bude prva varijanta, nakon sprovedenog celokupnog postupka od strane nadležne službe za građevinarstvo, rešenje o ozakonjenju po službenoj dužnosti predaje se u Katastar nepokretnosti radi uknjižbe.

Nelegalne nepokretnosti mogu biti predmet prometa, samo se postavlja pitanje do koje mere su nelegalne, odnosno šta im nedostaje da bi mogle da budu legalne.

– Postoje nepokretnosti koje nemaju građevinsku niti upotrebnu dozvolu, nisu ni ucrtane u Katastru, pa samim tim u slučaju prometa, formalno pravno kod opisa nepokretnosti, možete uneti samo parcelu/zemljište da čini predmet prometa, a da se naknadno podnese zahtev za ozakonjenje objekta. Međutim, i to je upitnog karaktera, s obzirom da u praksi često postoji objekat sagrađen na delu parcele/zemljišta na kom je u budućnosti, na primer, predviđeno proširenje saobraćajnice, ili javna površina, te se ni tada ne bi mogla u celosti ozakoniti – objašnjava ovaj advokat.

Kada je promet nelegalnih objekata moguć?

Krunić napominje da ipak ne treba da postoji veliki strah od kupovine nelegalne nepokretnosti, jer je to pravno moguće, ali ističe da bi kupac trebalo da prepusti da njegove pravne interese zastupa stručno lice, advokat.

– Postoje nekretnine koje imaju građevinsku, ali nemaju upotrebnu dozvolu i sproveden tehnički prijem objekta. Ovakve nepokretnosti su najčešće ucrtane u Katastru, mogu biti opisno na takav način i unete u ugovor te kasnije prometovane, ali sa naznakom da ne postoji upotrebna dozvola za predmetnu nepokretnost – navodi advokat.

On napominje da nepokretnosti koje su u postupku legalizacije mogu biti predmet prometa, s tim da je važno sagledati i u kojoj fazi se nalazi postupak legalizacije i da li će on u celosti moći da se okonča.

Ističe da ne čini sigurnost da će se objekat legalizovati samo to što je podnet zahtev za ozakonjenje nadležnoj službi za građevinarstvo. Međutim, veću sigurnost čini ako postoji odobreni projekat za gradnju sa elaboratom geodetskih radova.

– Svaki prodavac može preneti na kupca isključivo prava koja ima u momentu zaključenja ugovora, pa je zato bitno utvrditi u vlasničkom listu nepokretnosti kako je predmetna nepokretnost upisana i u kojoj je fazi legalizacije – kaže Krunić.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Bing

14. јун 2023. 0 komentar

Politika i društvo Vesti

Kako da se spreče prevare sa stanovima: RGZ predlaže izdavanje garancije

by bifadmin 27. јул 2022.

Republički geodetski zavod predlaže da radi veće sigurnosti u kupovini nekretnina ima mogućnost izdavanja dokumenta zvanične garancije za budući upis nepokretnosti u katastar

Zvanična garancija bi predstavljala dodatno obezbeđenje potencijalnim kupcima kada je reč o upisu prava i obima prava nad nepokretnostima u katastar.

To je za Tanjug rekao načelnik Odeljenja za drugostepeni postupak u Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), Miloš Bjelanović, i dodao da je Vladi Srbije već upućen zvaničan predlog.

Bjelanović je dodao da pojedini građani svesno preuzimaju rizike prilikom kupovine stanova, ali i da većina želi apsolutnu sigurnost.

– Za njih smo spremni da pružimo uslugu tog servisa, a to je da se prvo obraća katastru i od nas dobija jednu vrstu dokumenta, u elektronskoj formi u odgovarajućem obliku koji posle može da se inkorporira u ugovor. To je dokument koji istovremeno predstavlja garanciju da će biti upisan sa tačno određenim pravima na stanu, objektu i na zemljištu – rekao je Bjelanović.
Dodatno, kaže, takav dokument predstavlja i određenu vrstu rezervacije prvenstva upisa.

– Izdavanjem garancije RGZ vi dobijate i rezervaciju prvenstva upisa u periodu od momenta kada se garancija izda pa do momenta kada bi sa tom garancijom otišli kod notara, da overite ugovor pa taj ugovor dođe do katastra. U tom periodu je baza zaključana i ne može da dođe do nekih promena koje bi vam kasnije otežale upis – objasnio je Bjelanović.

Potrebna usaglašenost svih u sistemu

On je dodao i da je RGZ tehnički u potpunosti spreman za pružanje ove usluge, ali da je potrebno i usaglašavanje drugih faktora koji su uključeni u sistem upisa nepokretnosti, kao što su javni beležnici, nadležna ministarstva i drugi.

– RGZ je apsolutno spreman, mi smo ovo dobro promislili. U pitanju je jedan servis, jedna usluga koju smo u stanju tehnički da pružzimo. Naravno, pošto mi nismo sami u sistemu upisa, tu su mnogi drugi faktori kao što su javni beležnici, nadležna ministarstva i tako dalje. Ukoliko bi se svi bitni faktori usaglasili, verujem da bi mogli kroz odgovarajuće izmene propisa da dođemo do toga da građani mogu da koriste ovaj servis – rekao je Bjelanović Tanjugu.
Naglasio je da bi usvajanje navedenog predloga i sama garancija zaštitila prvenstveno kupce, ali svakako i sve učesnike u prometu nepokretnosti.

Iz RGZ su, nakon nedavnog problema sa investitorima u beogradskom naselju Mirijevo i duple prodaje 12 stanova, poručili da korišćenje podataka Katastra garantuje sigurnu kupovinu i da svako prometovanje nepokretnosti koja nije upisana u katastar predstavlja rizik.

Kako su istakli, u situacijama kada kupac procenjuje rizik kupovine, najvažniji instrument i mehanizam kontrole koji država pruža je Katastar nepokretnosti.

Usvajanje pomenutog predloga odnosno mogućnost izdavanja garancije za budući upis predstavljao bi korak dalje i omogućio proveru mogućeg upisa prava i obima prava nad nepokretnostima i pre overe kupoprodajnog ugovora.

Izvor: 24.sedam.rs

Foto: Pixabay

27. јул 2022. 0 komentar

Promo

Republički geodetski zavod digitalizacijom uštedeo preko 36 miliona evra građanima Srbije

by bifadmin 14. октобар 2021.

RGZ je zahvaljujući digitalizaciji, odnosno digitalnoj komunikaciji sa svim institucijama javnog sektora i besplatnom pružanju usluga, u poslednje tri godine, građanima Srbije uštedeo 36 miliona evra koliko bi platili za administrativne takse pre digitalizacije katastra i više od 5 miliona sati u odnosu na stari sistem, kada su morali lično da pribavljaju dokumenta na šalteru, saopšteno je na online diskusiji „Digitalni katastar po meri svih građana“.

Na današnoj online diskusiji učestvovali su Darko Vučetić, načelnik Centra za upravljanje geoprostornim podacima Republičkog geodetskog zavoda, Miloš Mitić, direktor online agencije za nekretnine „CityExpert“, Jelena Vukić Šuljagić, koordinator za pravnu podršku poslovanju sa srednjim i velikim privrednim društvima OTP banka i Milan Maglov, digitalni expert. Zajednički zaključak je da je potpuna digitalizacija nužnost i da je neophodno da se sa analognog pređe na digitalni način funkcionisanja, da digitalizacija ne sme da stane i da niko nema pravo da usporava reforme. Ključno je da se pronađe model za rešavanje starih predmeta od pre 2018. kada je stupio na snagu novi Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti, da se okonča važenje starog zakona, a u novom digitalnom zakonu pronađe mehanizam za obradu nagomilanih starih predmeta, koji su nasleđe prošlosti i koji usporavaju digitalni napredak. Istovremena primena starog i novog zakona podrazumeva paralelan rad dva organizaciona sistema RGZ-a što je finansijski neodrživo i potpuno bespotrebno.

„Digitalni katastar je dostupan, transparentan, efikasan, pouzdan i neophodan sistem za upravljanje podacima o nepokretnostima. Sa istim kapacitetima, zahvaljujući digitalizaciji, katastar je danas tri puta efikasniji u odnosu na 2015. Uz pomoć uspešno primenjene digitalizacije za samo par godina prosečan broj dana za rešavanje predmeta smanjen je sa 45 na četiri dana. Svaki predmet sada može da se prati i ima svoj digitalni trag. Svi podaci RGZ-a su besplatni, redovno ažurirani i dostupni građanima i profesionalim korisnicima 24/7” – izjavio je Darko Vučetić, načelnik Centra za upravljanje geoprostornim podacima Republičkog geodetskog zavoda.

Republilčki geodetski zavod danas je vodeća državna institucija u oblasti digitalizacije u Srbiji. Sve usluge katastra nepokretnosti dostupne su korisnicima na digitalnoj platformi, bez odlaska na šalter. Rezultat digitalizacije katastra je ogromna ušteda u vremenu i novcu građana i privrede Srbije.

Online diskusija je samo jedna u nizu aktivnisti u okviru projekta “Digitalni svet nepokretnosti” koji je pokrenut u cilju potpune digitalizacije i koji će obuhvatiti niz online događaja, edukacija i panela u cilju boljeg razumevanja i jednostavnijeg korišćenja digitalnih usluga, servisa i aplikacija, kao i aktuelne teme iz oblasti poslovanja RGZ-a.

14. октобар 2021. 0 komentar

Ekonomija Vesti

U katastru nevidljivo milion kvadrata, nije izvršena njihova pribeležba

by bifadmin 1. новембар 2020.

Samo u Beogradu postoji više od milion kvadrata stanova u izgradnji koji nisu upisani u katastar, što otvara prostor za višestruke prevare, jer kupci ne mogu sa sigurnošću da provere u čijem vlasništvu je nekretnina.

Predsednik Javnobeležničke komore Srbislav Cvejić kaže za Nova.rs da samo na teritoriji Beograda postoji 1.100.000 kvadrata stanova u izgradnji, koji su u katastru nevidljivi, jer nije izvršena njihova pribeležba. Ukoliko bi se to delilo sa prosečnom kvadraturom, došli bismo toga je u pitanju oko 18.330 stanova.

Napominje da je u pitanju kršenje Zakona o planiranju i izgradnji, koje kupcima stvara nesigurnost zbog toga što na u mestu na kom se gradi stambena zgrada u katastru vide samo praznu parcelu.

Ovo otvara mogućnost za prevare – u vidu višestruke prodaje jednog istog stana. Kako kako bi se to izbeglo, Cvejić apeluje na poštovanje zakona.

– Nakon izdavanja dozvole za izgradnju, opština i grad po službenoj dužnosti dostavljaju podatke u katastar i oni imaju obavezu u roku od pet radnih dana predbeleže objekat, da ga učine vidljivim – objašnjava on.

Dodaje da je onda na potezu Republički geodetski zavod (RGZ) u kom veliki broj ovih zahteva stoji na čekanju.

Kako kaže, ova procedura ne uliva sigurnost samo kupcima, već i investitorima, koji žele da im nekretnina koju grade bude vidljiva u katastru.

– Nije tačno da investitori ne žele da izvrše predbeležbu. Imam jedan zahtev Gradske opštine Zvezdara upućen 4. februara ove godine koji nije realizovan – tvrdi on.

Ukoliko je urađena predbeležba, nakon izdavanja upotrebne dozvole, uknjižba ugovora ide brzo, kako kaže, „samo klikom na taster“.

Na pitanje zbog čega se čeka na preduknjižbu ovolikog broja kvadrata, iz Republičkog geodetskog zavoda Nova nije dobila odgovor.

Izvor: Nova.rs

1. новембар 2020. 0 komentar

Politika i društvo Vesti

U katastru postoji stotine hiljada nerešenih predmeta

by bifadmin 16. октобар 2020.

Sudeći po statistici Republičkog geodetskog zavoda o primljenim i rešenim predmetima, u proseku svaka četvrta porodica u Srbiji ne može da ostvari neko svoje imovinsko pravo jer se njihov „slučaj“ nalazi na čekanju u nekoj od fioka te službe.
Prema poslednjem objavljenom podatku, početkom oktobra bilo je 615.213 nerešenih predmeta a problem je što se broj po svemu sudeći uvećava jer se u proseku na mesečnom nivou obradi 72,5 odsto pristiglih zahteva.

50.000 građana oštećeno a njihova imovina dovedena u pitanje

Na te crne podatke treba dodati i pre nekoliko dana objavljeno saopštenje RGZ-a da je 50.000 građana oštećeno a njihova imovina dovedena u pitanje zbog „nezakonitosti u obradi predmeta od strane jednog broja javnih beležnika“.

Tvrde da je u prethodnom periodu morao da obustavi postupak u čak 23.924 predmeta upućena iz notarskih kancelarija.

Takođe, RGZ je optužio beležnike da „plagiraju“ njihov proizvod, list nepokretnosti koji preuzimaju iz njihove baze, jer na njemu samo kad ga izdaju notari, u zaglavlju stoji „Republika Srbija, Ministarstvo pravde“ što, tvrde, kod građana stvara zabunu i pravnu nesigurnost.

Na to saopštenje reagovalo je Ministarstvo pravde koje je ocenilo da su „ovakva istupanja očigledan pokušaj dezavuisanja javnosti sa ciljem skretanja pažnje sa sopstvenih upitnih rezultata rada“.

Objašnjeno je da na listu nepokretnosti koji izdaju beležnici, prema Uredbi koja je doneta krajem juna ove godine, mora da stoji naznake da se izdaje u okviru Pravosudnog informacionog sistema, zato što je ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa odgovorno za verodostojnost i garanciju prikaza preuzetih podataka.

Izvodima bez izuzetka navodi da je izvor podataka RGZ

Uredbom je propisano da su „ostali elementi izvoda iz lista nepokretnosti, a koji se razlikuju od izvoda RGZ – ime i prezime lica koje je pristupilo podacima, propisi na osnovu kojih se podacima pristupa i na osnovu kojih se podaci izdaju, što predstavlja dodatne elemente pravne i informatičke sigurnosti“ i da se u „izvodima bez izuzetka navodi da je izvor podataka RGZ“ kao i da „u izdavanju listova nepokretnosti od strane javnih beležnika nema govora ni o kakvom plagiranju, budući da ti izvodi ne predstavljaju autorsko delo“.

Reagovala je i Komora javnih beležnika saopštenjem u kome negira optužbe.

Razlika između ta dva broja, 16.946, su obustavljeni postupci, što se drastično razlikuje od broja koji je saopštio RGZ – 23.924. Naš list pokušao je da razreši tu dilemu i zatražili smo od RGZ-a objašnjenje tog podatka, kao i kako se od tog broja došlo do 50.000 oštećenih građana.

Stotine hiljada nerešenih predmeta

„Cenimo vaše interesovanje koje ste iskazali na ovu temu. Kako je složena i specifična materija koja podrazumeva poznavanje metodologije izrade statističkih izveštaja predlažemo da posetite naš web portal i detaljno se obavestite o argumentima koji potvrđuju izneto“, glasio je odgovor, dok su pitanje šta se krije iza stotine hiljada nerešenih predmeta – ignorisali.

Umesto komentara na tvrdnje beležnika da je najveći broj zahteva odbačen jer nisu rešena prethodna pitanja, iz RGZ-a odgovaraju delom teksta iz svog saopštenja u kome se navode propusti notara.

Predsednik Javnobeležničke komore Srbislav Cvejić kaže za Danas da su dve stvari predmet nesporazuma sa RGZ – izdavanje lista nepokretnosti i obustave postupka.

Najlakše im obustave postupak

– Zakon o upisima u Katastar predvideo je da će javni beležnici i geodetske organizacije izdavati liste nepokretnosti a da će bliže uslove propisati Vlada Srbije. Međutim, ništa se nije dešavalo do ove godine iako smo i pismenim putem i usmeno na to podsećali predstavnike RGZ-a, koji su nadležni za predlog te uredbe. Umesto toga, početkom ove godine kreću napadi iz RGZ-a koji tvrde da beležnici neće da izdaju liste nepokretnosti. U to vreme, oni su vodili kampanju da se taj posao poveri geodetskim organizacijama, koje bi dokument naplaćivale 50 evra.

Na kraju, Vlada je donela uredbu 1. jula ove godine, koja na različite načine propisuje kako će izdavati dokument beležnici a kako geodeti. Beležnici to rade preko Pravosudnog informacionog sistema koji daje veran prikaz podataka iz geodetskog katastarskog informacionog sistema. Tri meseca već izdajemo takav list nepokretnosti, a sada su se javili i tvrde da krademo podatke. Zamislite šta bi bilo da smo izdavali bez uredbe koja je regulisala i plaćanje, tvrdili bi i da smo oštetili budžet jer kada papir izdaju notari naplaćuje se 540 dinara, u RGZ-u cena je 1.250 – kaže Cvejić.

Dodaje da u katastru postoji ogroman broj nerešenih predmeta, zbog čega, kada se podnese još jedan zahtev u istom slučaju, on ne može da se okonča dok se ne reše prethodni. Službenicima je, kaže Cvejić, najlakše da obustave postupak jer kompletan predmet, sa prethodnim zahtevima, ne mogu da završe u propisanih pet dana.

Pravna sigurnost

RGZ je u obavezi da za svaku izdatu građevinsku dozvolu izvrši predbeležbu, odnosno da evidentira gradnju objekta koji će po dobijanju upotrebne dozvole biti uknjižen. Međutim, u Beogradu od stotine hiljada kvadrata koji se grade, predbeležen je samo jedan objekat. Iza tog „samo jedan“, čvrsto stojim. Koliko je tu država, Grad oštećen za nenaplaćenu taksu, nije teško izračunati, ali istovremeno to proizvodi i pravnu nesigurnost građana – kaže Srbislav Cvejić.

Izvor: Danas

16. октобар 2020. 0 komentar

Politika i društvo Vesti

U katastru postoji ogroman broj nerešenih predmeta

by bifadmin 6. октобар 2020.

Sudeći po statistici Republičkog geodetskog zavoda o primljenim i rešenim predmetima, u proseku svaka četvrta porodica u Srbiji ne može da ostvari neko svoje imovinsko pravo jer se njihov „slučaj“ nalazi na čekanju u nekoj od fioka te službe. Prema poslednjem objavljenom podatku, početkom oktobra a problem je što se broj po svemu sudeći uvećava jer se u proseku na mesečnom nivou obradi 72,5 odsto pristiglih zahteva.

Tvrde da je u prethodnom periodu morao da obustavi postupak u čak 23.924 predmeta upućena iz notarskih kancelarija.

Uredbom je propisano

Do 1. septembra ove godine javni beležnici su poslali 545.866 zahteva za upis u katastar

Navode da, prema zvaničnoj statistici objavljenoj na portalu RGZ, od jula 2018. i početka primene Zakona o postupku upisa u katastar, do 1. septembra ove godine javni beležnici su poslali 545.866 zahteva za upis u katastar, od kojih je 528.920 rešeno bez ikakvih primedbi.Razlika između ta dva broja, 16.946, su obustavljeni postupci, što se drastično razlikuje od broja koji je saopštio RGZ – 23.924. Naš list pokušao je da razreši tu dilemu i zatražili smo od RGZ-a objašnjenje tog podatka, kao i kako se od tog broja došlo do 50.000 oštećenih građana.

Najveći broj zahteva odbačen

Umesto komentara na tvrdnje beležnika da je najveći broj zahteva odbačen jer nisu rešena prethodna pitanja, iz RGZ-a odgovaraju delom teksta iz svog saopštenja u kome se navode propusti notara.Predsednik Javnobeležničke komore Srbislav Cvejić kaže za Danas da su dve stvari predmet nesporazuma sa RGZ – izdavanje lista nepokretnosti i obustave postupka.

Umesto toga, početkom ove godine kreću napadi iz RGZ-a koji tvrde da beležnici neće da izdaju liste nepokretnosti. U to vreme, oni su vodili kampanju da se taj posao poveri geodetskim organizacijama, koje bi dokument naplaćivale 50 evra.

Pravna sigurnost

Izvor: Danas

6. октобар 2020. 0 komentar

Politika i društvo Vesti

Ko je u pravu ne znamo, ali građani čekaju i ispaštaju

by bifadmin 14. јун 2020.

Predlog uredbe Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), koji treba da definiše uslove izdavanja izvoda iz lista nepokretnosti i lista vodova od javnih beležnika i geodetskih organizacija, odbijen je juče na Odboru u Vladi Srbije. Kako iz RGZ kažu, predlog su prihvatili ministarstva – finansija, građevine i državne uprave, kao i republički sekretarijat za javne politike i stručna grupa za duing biznis listu, a jedino nije Ministarstvo pravde. Zato predlog, verovatno, neće stići do Vlade.

Prema rečima Borka Draškovića, direktora RGZ, usvajanjem ove uredbe bilo bi zaustavljeno trenutno nepotrebno slanje građana na šaltere da bi izvukli list nepokretnosti, koji svakako mogu da dobiju besplatno preko interneta. Umesto toga, notari bi ga preuzimali putem e-šaltera. Sa druge strane, iz Ministarstva pravde zameraju Zavodu što je čekao čak dve godine da sastavi i pošalje ovaj predlog, kao i da ovakav ima mnogo manjkavosti i nepravilnosti. Očekuju da se tekst uredbe usaglasi u zajedničkim konsultacijama, kako bi bio prosleđen Vladi na usvajanje.

Problem u notarima koji ne znaju da čitaju digitalni izvod

– U zemljama u okruženju, poput Crne Gore i Severne Makedonije, naknada notarima za izdavanje ovog dokumenta košta pola evra, a mi se zalažemo da bude besplatno – kaže Drašković. – Ispada da su zbog zarade od 50 dinara, građani vraćeni u redove. Stvari funkcionišu ovako, trenutno postoje dve vrste lista nepokretnosti. Prvi se izdaje besplatno iz baze RGZ i može se skinuti sa sajta, ili se dobija preko organa servisne magistrale i dostupan je svim institucijama. Tako je i notari mogu skinuti. Drugi način je izdavanje u lokalnim katastrima i za njega je predviđena republička taksa od 1.240 dinara. Oba lista nepokretnosti imaju istu važnost, pa je nama u RGZ nejasno zašto se i dalje traži papir, kada je čitav proces digitalizovan i nema potrebe za štampanjem i vraćanjem unazad.

Drašković tvrdi da je problem u notarima koji ne znaju da čitaju digitalni izvod. Sa druge strane, Ministarstvo pravde, koje je stopiralo ovu uredbu, kaže za „Novosti“ da ovim predlogom uredbe nije definisan tehnički način dostave lista nepokretnosti i da sadrži nezakonite odredbe.

Nezakonite odredbe

IZ Ministarstva pravde za „Novosti“ potvrđuju da su dali negativno mišljenje na predlog Uredbe o uslovima izdavanja izvoda iz lista nepokretnosti od javnih beležnika i geodetskih organizacija, koju je pripremio RGZ.

– Nije razgraničeno pribavljanje izvoda za službene potrebe, odnosno za obavljanje konkretnih poslova od pribavljanja za privatne potrebe stranaka – kažu u ovom ministarstvu. – Predlog uredbe sadrži i nezakonitu odredbu o plaćanju takse za pribavljanje izvoda za službene potrebe, jer je to po zakonu besplatno. Predlog ne sadrži alternativu za pribavljanje izvoda pored e-šaltera, u smislu veb-servisa kao drugog načina koji obezbeđuje put kroz zaštićenu pravosudnu mrežu. Uz to, katastar nije obezbedio tehničke uslove za povezivanje sa veb-servisom.

Prevaziđeno

Stopiranje ove uredbe je održavanje analognog prevaziđenog sistema i ne prihvatanja digitalnog istema od notara – kaže Drašković. – Nismo ranije iznosili predloge jer smo smatrali da je ovaj čalan Zakona prevaziđen i tehnološki i da je celokupna priča besmislena. Donošenjem novog Zakona, mera koja je predmet ovog spora biće ukinuta, a listovi nepokretnosti biće izdavani isključivo digitalno, besplatno.

Izvor:Novosti

14. јун 2020. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci