Ako koristite košnicu sa slavinom, uputstvo za upotrebu glasi: odvrnite česmu kada se saće napuni medom i natočite ga direktno u teglice. Ne čudi da je ova inovacija australijskog poljoprivrednog starapa izazvala oduševljenje ne samo među pčelarima, nego i investitora. Njeni izumitelji su za samo tri godine prikupili više od 13 miliona dolara. Iako tvrde da njihovo „hakovanje“ košnice ubacivanjem veštačkog rasklopivog saća umesto prirodnog ne šteti pčelama a pojednostavljuje rad pčelarima i širi ovu delatnost, kritičari upozoravaju da primena ovog mehanizma i te kako ima mana, a neki čak da može ugroziti hiljade godina pčelinje evolucije.
Metoda prikupljanja meda iz košnica se od nastanka pčelarstva nije mnogo menjala. To je bio lepljiv i prilično komplikovan posao, jedan od onih za koje važilo pravilo „nemoj da izmišljaš toplu vodu“. Sve dok se neko nije oglušio o „pčelarsku bibliju“ i podigao revoluciju. Ona se danas prodaje na tržištu pod poularnim nazivom: „košnica sa slavinom“.
Revolucija nije stigla iz redova veštačke, već poljoprivredne inteligencije. Tačnije sa imanja porodice Anderson iz Novog Južnog Velsa u Australiji. Otac i sin pčelari, Stjuart i Sedar Andreson izumeli su pre nekoliko godina mehanizam „Flow Hive“. On omogućava točenje meda na slavinu direktno iz košnice, bez povređivanja pčela. Njihov izum se reklamira kao ostvarenje sna svakog pčelara. Sada tokom prikupljanja meda nema više potrebe za oblačenjem zaštitnih mreža, uznemiravanjem pčela zbog vađenja panela sa saćem, za dimljenjem košnice… Jednostavno, odvrnete česmu kada se saće napuni medom i natočite ga direktno u teglice.
Veštačko saće na rasklapanje
Stjuart Anderson, koji pripada trećoj generaciji pčelara u svojoj porodici, godinama je razmišljao kako bi prikupljanje meda moglo da se pojednostavi. Onda mu je, konačno, jednog jutra „svanulo“: zašto ne bi napravio veštačko rasklopivo saće? Osnovna ideja je bila da se saće deli vertikalno kako bi med mogao da teče nadole u cev koja bi ga sprovela do slavine.
Narednih deset godina, Stjuart i njegov sin Sedar su razvijali ovu ideju i testirali mnoštvo prototipova. Napokon su bili zadovoljni kako košnica sa slavinom funkcioniše. Oni su, praktično, „hakovali“ košnicu – uneli su izmene u savršeni red koje su pčele osmislile kao ćelijsku strukturu na osmougaonoj osnovi. Ovaj sistem je idealno odgovarao interesima pčela, ali ne i pčelarima koji iz te strukture treba da prikupe med.
Andersonovi su, zato, napravili sistem sa poluformiranim saćem, poludovršenim osmougaonim ćelijama u providnom ramu. Pčele dovrše zidove ćelija voskom, umesto da same prave cele ćelije, zatim popune ćelije medom i zatvore ih. Kada dođe vreme za prikupljanje meda, pčelar posebnim alatom odvoji panele tako da se saće otvori na mestima na kojima su pčele doradile zidove voskom. Potom med iscuri do česme.
Na iznenađenje izumitelja, pčele su prihvatile veštačko saće. Veći izazov ipak je predstavljalo dizajniranje mehanizma koji bi zaista učinio da med teče nesmetano kada se odvrne slavina. Na kraju su pronašli odgovarajući dizajn koji se, pritom, sasvim uklapao u standardne dimenzije košnice. Dakle, proizvodnja „Flow Hive“ košnica je mogla da počne. Veštačko rasklopivo saće proizvodi se od BPA i BPS plastike koja je bezbedna za prehrambene proizvode, a sam mehanizam ne povređuje pčele prilikom izvlačenja meda.
Milioneri među pčelarima
Tradicionalna metoda ubiranja meda zahteva da pčelar prvo razdvoji panele, nadimi pčele kako bi ih omamio, pa pristupi vađenju panela. Zatim se skidaju voštane kapice sa saća i izvlači se med. To je dug i mukotrpan posao, da ne pominjemo i povremene ubode. Zato ne čudi oduševljenje koje je nastalo među pčelarima kada su Anderesonovi pre tiri godine promovisali svoj proizvod na sajtu „IndieGoGo“, koji je specijalizovan za finansiranje izuma i unikatnih proizvoda.
Pčelari inovatori su za samo pet minuta prikupili 70.000 dolara. Pokazalo se da oduševljenje dele i investitori koji se ne bakću oko košnica, pa je ovaj projekat do sada „akumulirao“ više od 13 miliona dolara! Novopečeni milioneri među pčelarima do sada su prodali 75.000 košnica u preko 130 zemalja. U međuvremenu su usavršili organizaciju oko logistike tako da se porudžbine realizuju u roku od 24 sata. Zato su očekivali da će prava ekspanzija „pčelarskog sna“ krenuti upravo ove godine.
Iako je košnica sa slavinom zaista inovacija u pčelarstvu, to je u osnovi i dalje obična košnica, ističe Sedar Anderson. „Pčelari i dalje moraju da vode računa o njoj i o pčelama. Razlika je jedino u tome“, napominje“, „što je samo ubiranje meda postalo znatno jednostavnije. Ramovi više ne moraju da se vade napolje svaki put, ali pčelar i dalje mora da pazi na zdravlje svojih pčela“.
Mehanizam „Flow Hive“ je omogućio da pčelarstvo više ne predstavlja bauk početnicima. Međutim i početnici, kao i iskusni pčelari, i dalje moraju da uče sve što se i ranije moralo znati o pčelama za uspešno bavljenje ovim poslom, opominju Andersonovi. Oni su, inače, jako aktivni i kao borci za „prava pčela“. Uvereni su da je najveći doprinos njihove košnice sa slavinom upravo to što će olakšati širenje pčelarstva u vreme kada prirodna staništa pčela sve više nestaju, a sa njima, upozoravaju inovatori iz Australije, „i naša budućnost“.
I san ima svojih mana
Ipak, ima i onih koji tvrde da ovaj pčelarski san itekako ima rupa. Odnosno, da novi mehanizam, uprkos tome što u mnogome olakšava pčelarski posao, nije bez mana. Neki čak idu toliko daleko da apeluju kako bi ovaj izum trebalo „zobilaziti u širokom luku“. Kritičari navode više razloga zašto primena veštačkog saća nije tako dobra ideja kao što to na prvi pogled izgleda.
Prvo, nema saća, a užitak koji zbog toga izostaje za one koji vole da jedu med direktno odatle je najmanji problem. Mnogo veći je taj što saće za pčele predstavlja nešto više od puke posude za med. Pčele proizvode vosak iz svog stomaka i koriste ga za odlaganje meda. U suštini tako pčele pripremaju i odlažu svoju zimnicu. Vosak svojim karakteristikama utiče na temperaturu košnice i kvalitet meda.
Plastika nije dobar materijal za ovaj posao, a ni pčele je preterano ne vole. Naučnici tvrde da plastika, osim što menja strukturu meda, u košnici remeti hormone kod pčela, tako da se ne može sa sigurnošću tvrditi da ovaj mehanizam ne uznemirava pčele. „To što pčele ne izgledaju kao da su pod stresom, ne znači da su zadovoljne“, konstatuju kritičari.
Postavlja se i pitanje evolucije pčela. Šta će se dogoditi za nekoliko stotina godina ovakve prakse? Da li će pčele u potpunosti zaboraviti kako da prave saće? Da li ovakav mehanizam može ustvari naneti štetu nemerljivih razmera ako bi pčele izgubile svoju genijalnu „inženjersku“ veštinu? Može li se tek tako dovesti u opasnost nešto što je proizvod hiljada godina evolucije?
Lošiji kvalitet meda?
Protivnici košnice sa slavinom tvrde i da je med koji se odatle toči lošijeg kvaliteta, i to iz nekoliko razloga. Jedan je taj što se med čuva u plastičnim ćelijama, umesto u prirodnom vosku. Drugi razlog je veći rizik da dođe do previranja meda zbog toga što je smešten u nehomogenim ćelijama. Činjenica da pčele samo zapušavaju zidove voskom, otvara mogućnost da se vazduh ipak uvuče u saće i da se izazove vrenje. U tradicionalnoj košnici, med je zapečaćen u vosku sa svih strana. U „Flow Hive“ košnicama to nije obavezno slučaj.
Osim toga, pošto nema voska koji bi održavao temperaturu meda prirodnim putem, u hladnijim krajevima dolazi do kristalizacije meda u ovakvim košnicama. Odnosno, do njihovog zapušavanja i potrebe za dodatnim zagrevanjem, koje uništava lekovita svojstva meda.
Ipak, čini se da kritike, barem za sada, ne utiču na smanjivanje popularnosti košnica sa slavinom, a još manje na poslovni uspeh njenih tvoraca. Naprotiv, poljoprivredna startap firma iz Australije nedavno je predstavila novi proizvod – kuću za oprašivanje koja se smešta u obolelim pčelinjim staništima i već je prodato osamsto komada u Australiji i Sjedinjenim Državama.
Zorica Žarković