Era globalizacije je završena, a katalizator „smrti globalnog tržišta“ je rat u Ukrajini. Ovo priznaju zapadni stručnjaci, među kojima i Gabrijel Felbermajer, šef austrijskog ekonomskog instituta „Vifo“. Ukazujući da su finansijske krize 2008. i 2009. najavile krah hiperglobalizacije, posle trodecenijskog uzleta, Felbermajer naglašava da je „bilo pitanje šta će biti kap koja će preliti čašu“.
Nova čelična zavesa između Zapada i Istoka počela je da se spušta sa ekonomskim ratom bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa. Aktuelna intervencija u Ukrajini, delovala je kao finalni „okidač“. Uz to, pojedine zapadne zemlje, pre svih najjača evropska ekonomija Nemačke, vodile su, smatra Felbermajer, potpuno pogrešnu strategiju. Ključni igrači u sferi politike i privrede donosili su godinama loše odluke, čiji je niz doveo do energetske zavisnosti Berlina od Moskve.
Takav visoki stepen zavisnosti, dodaje Felbermajer, suprotan je svim ekonomskim zakonitostima. Građani sada plaćaju visoku cenu dok su se, istovremeno, na istim poslovnim modelima mnogi strahovito obogatili i ne samo u Nemačkoj i Austriji, nego i u Rusiji.
Nova čelična zavesa između Zapada i Istoka počela je da se spušta sa ekonomskim ratom bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa. Aktuelna intervencija u Ukrajini, delovala je kao finalni „okidač“. Uz to, pojedine zapadne zemlje, pre svih najjača evropska ekonomija Nemačke, vodile su, smatra Felbermajer, potpuno pogrešnu strategiju. Ključni igrači u sferi politike i privrede donosili su godinama loše odluke, čiji je niz doveo do energetske zavisnosti Berlina od Moskve.
Građani sada plaćaju visoku cenu
Takav visoki stepen zavisnosti, dodaje Felbermajer, suprotan je svim ekonomskim zakonitostima. Građani sada plaćaju visoku cenu dok su se, istovremeno, na istim poslovnim modelima mnogi strahovito obogatili i ne samo u Nemačkoj i Austriji, nego i u Rusiji.
Pojedini analitičari idu i korak dalje od Felbermajera, pa tvrde da se u Ukrajini odlučuje „kakvi će u budućnosti biti međunarodni odnosi i svetska ekonomija“.
– Druga era globalizacije ubrzano odlazi u prošlost. Ako se nešto pod hitno ne uradi, svet će se podeliti na neprijateljske tabore. Ukoliko se SAD i njihovi saveznici ne mobilišu, drugo veliko doba globalizacije doći će do katastrofalnog kraja. A takav, podeljeni svet, neće odgovarati Zapadu – tvrdi „Blumberg“ u tekstu koji potpisuju DŽon Mikltvejt, glavni urednik „Blumberg njuza“, i bivši šef „Ekonomista“ i Edrijen Vuldridž, novinar ovog lista.
Ovi autori osim analize, u kojoj ističu da je krah globalizacije nastupio iz dva razloga: nezadovoljstva nezapadnih zemalja i nepostojanja saglasnosti unutar Zapada, nude i recept za spas, jer će, tvrde, Zapad i njegova multimilijarderska vrhuška sve prihvatiti pre nego „upokojenje“ globalizacije.
Pretnja globalizaciji
Prvo doba globalizacije završilo se sa Prvim svetskim ratom, a sada je pretnja globalizaciji direktno uporediva sa onom iz 1914. Po ovim autorima, „tadašnje anglosaksonske elite bile su samozadovoljne i kratkovide, nisu shvatile punu realnost predstojećeg globalnog sukoba zbog uspona Nemačke“:
– Na kraju se sve završilo katastrofom i krahom, a sada je moguć isti scenario.
Mikltvejt i Vuldridž se slažu sa Felbemajerom i ističu da je globalizacija bila na udaru poslednjih dvadeset godina, od 11. septembra 2001. preko finansijske krize 2008. i „bregzita“, zajedno sa izborom Trampa 2016. Priznaju, čak, da „podela svetske privrede na kinesku i zapadnu stranu sve više uzima maha, da je virus korona pogodio integracione procese i da ekonomsko povezivanje šlajfuje“.
Ukrajina je postala ono što može da dokrajči globalizaciju
Ali, Ukrajina je postala ono što može da dokrajči globalizaciju, pošto je svetsko tržište počelo da se cepa. Upravo svim potezima i sankcijama protiv Rusije, zamrzavanjem imovine i pretnjama da će uvesti embargo na kineske proizvode, Zapad gura svet ka spuštanju nove gvozdene zavese. Mikltvejt i Vuldridž pokušavaju da ovaj trend opravdaju činjenicom da se on može iskoristiti i u suprotnom smeru, za zaustavljanje Rusije koja je, navodno, glavni neprijatelj globalizacije. Sve ovo ekonomsko divljaštvo, tvrdi Zapad, zamišljeno je da kazni ruskog predsednika Vladimira Putina, upravo da bi se „obnovio sistem zasnovan na pravilima koji on želi da uništi“, ali se, zapravo, prekida slobodan protok robe i novca.
Američki predsednik DŽozef Bajden čak iznosi ideje pogubne po globalizaciju poput one da će „sve, od palube nosača aviona do čelika na ogradama auto-puta, od početka do kraja, biti napravljeno u Americi“. Istovremeno, Kina svojim brzim usponom postaje centralni geopolitički faktor koji deluje nepobedivo. Mikltvejt i Vuldridž nalaze u tome jedini način da spasu globalizaciju i Zapad. NJihov recept je jednostavan: valja se ujediniti. Ali stvarno, ekonomski, stvoriti jedinstven sistem. Ubrzati globalizaciju u zapadnim razmerama: „Američki predsednik mora da prizna da je širenje ekonomske međuzavisnosti između saveznika geostrateški imperativ“, kažu analitičari i dodaju da „on Evropi mora da ponudi sveobuhvatan sporazum o slobodnoj trgovini koji bi povezao Zapad“.
Predlažu se dve etape, najpre ujedinjenje SAD i Evrope u jedinstven ekonomski organizam, a zatim povezivanje dela Azije sa Latinskom Amerikom.
– Ovo je odličan model, ali nerealan – ocenjuju eksperti, ukazujući da zagovara nastavak globalizacije u anglosaksonskom stilu, ali uz isključenje nekoliko velikih zemalja, u očekivanju da će se vremenom i one slomiti i takođe priključiti „slobodnom i liberalnom svetu“.
Ruska ekonomija na nogama
Restrektivne mere Zapada nisu uspele da unište rusku ekonomiju, čak je BDP za pet odsto veći nego lane, navodi britanski „Ekonomist“. Ni zamrzavanje međunarodnih sredstava Centralne banke RF od nekoliko stotina milijardi dolara nije dovelo do ekonomskog kolapsa.
Rusija, kao i ranije, od izvoza nafte zarađuje oko deset milijardi dolara mesečno. Istovremeno, cene benzina u zemlji nisu porasle, kao što se desilo u SAD i evropskim zemljama. Eksperti neefikasnost restriktivnih mera Zapada objašnjavaju podrškom Indije i Kine i činjenicom da evropske zemlje ne mogu da odbiju ruske energete zbog nedostatka alternative.
Većina protiv
Eksperti ukazuju da je Rezoluciju UN, kojom se osuđuje specijalna operacija Rusije u Ukrajina, podržala 141 zemlja. Nije je podržalo 40 država (35 je bilo uzdržano, a pet protiv), ali one, uključujući Indiju i Kinu, čine većinu svetske populacije. Anglosaksonske pretenzije na svetsku dominaciju, kolokvijalno nazvane globalizacijom, pokazale su se neodrživim.
Izvor: Novosti
Foto: Pixabay
