Tag:

kuća

Šta se više isplati, izgradnja kuće ili kupovina stana?

by bifadmin 19. новембар 2022.

Od kako su cene kvadrata stanova poskupele, neki se vraćaju trendu koji je odavno u drugom planu – gradnja kuće. Gruba gradnja kreće se od 500 evra po kvadratu, a sa kvalitetnijim materijalom kvadrat ide i do 750 evra. Prema toj računici kuća, čak i u centru grada od 80 kvadrata sa priključcima vode, struje i gasa može da se napravi za 62.900 evra i to za tri meseca, piše Blic.

Uprkos pojeftinjenju materijala za gradnju cene kvadrata stanova iz meseca u mesec idu uzlaznom putanjom. Upravo to je mnoge navelo na razmišlanje da krov nad glavom sagrade sami. Prema rečima stručnjaka, kada se sve stavi na papir, ista kvadratura kuće izađe i duplo manje u odnosu na stan, međutim samo u slučaju da imate svoje zemljište, jer to ne ulazi u ovu računicu.

– Koliko košta da se izgradi kuća zavisi od njene veličine. Kvadrat u gruboj gradnji se kreće od 500 evra, kvalitetniji materijal ide i do 750 evra, i tu su uključeni materijal i radnici. Priključci vode, struje i gasa, pa i kanalizacija se dodatno naplaćuju, kaže za „Blic Biznis“ izvođač radova Dejan Milenković

Dodatni troškovi

Iako na prvu pomisao za laike gradnja kuće izgleda kao preskupa investicija, kad se sve sabere, krajnji rezultat pokazuje da i nije baš tako. Dodatni troškovi osim same gradnje su kanalizacija i priključenje vode, struje, gasa, što ukupno košta oko 2.500 evra.

Struja 1.500 evra;
Gas 1.000 evra;
Voda 500 evra;
Kanalizacija 400;

Ono što takođa odbija od ove ideje jeste da je pravljenje kuće dug proces kome nema kraja. Izvođač radova Dejan Milenković kaže da kuća može vrlo brzo da se završi, ukoliko se radi u kontinuitetu i da gradnju nekretnine ništa ne osporava.

„To može vrlo brzo da se završi. Naravno, sve zavisi od veličine, ali neka standardna kuća na sprat, može biti kompletno sagrađena za dva do tri meseca“ – kaže Milenković.

Zemljište skuplje od kuće

Epidemija korona virusa uticala je da se poveća kupovina kuća i vikendica ali i placeva u blizini većih gradova. Zbog protiv epidemiskih mera, mnogi su nastojali da stanove zamene za kuće sa dvorištem, što je podiglo cenu koja ide uzlaznom putanjom i danas.

Najtraženije lokacije bile su u blizini planina i odmarališta, međutim, se tražnja proširila i na lokacije nadomak centra, gde se zbog dobre putne infrastrukture može stići za manje od sat vremena do centra Beograda.
Kako naš sagovornik Milenković kaže cene ara jesu „skočile“ ali najviše u centru gradova, dok su u manjim naseljima znatno pristupačnije. Na sajtu nekretnine.rs plac na Vračaru po jednom aru prodaje se za skoro 40.000 evra, međutim prema rečima našeg sagovornika Milenkovića, na toj lokaciji on košta i do 200.000 evra.

On napominje da je za izgradnju kuće potrebno minimum tri ara i da na manjoj parceli ne može da se počinje gradnja. Međutim, kada je u pitanju kvadratura objekta na ovoj lokaciji, naš sagovornik kaže da može da bude i do 400 kvadratnih metara, u zavisnosti od toga koliko se gradi u vis, odnosno koliko će kuća imati spratova.
Pre nekoliko meseci jedan oglas šokirao je mnoge građane, gde se u Ulici Milana Tepića, u neposrednoj blizini Bolnice Dragiša Mišović i nekoliko diplomatskih predstavništava, prodavao plac od devet ari, a cena po aru iznosila je 210.000 evra.

Slična situacija je na svim atraktivnim lokacijama u Beogradu, gde su cifre zemljišta pogodnog za gradnju u milionima. Ipak, uprkos poskupljenjima manje opštine su i dalje su znatno pristupačnije

Rekordne cene stanova

Uknjižen ar u centru Barajeva na sajtu nekretnine.rs prodaje se za 1.070 evra, dok se nadomak ovog mesta, u mestu Boždarevac ar može naćći i za 710 evra. Na opštini Vranić, gde stanovništvo uglavnom živi u kućama, ar košta 1.600 evra i pogodan je za gradnju. A nešto bliže u Jajincima, ta cena dostiže čak 4.000 evra.

Cena nekretnina na teritoriji Srbije i dalje ide uzlaznom putanjom. U prošlom mesecu kvadratni metar najviše je poskupeo u Novom Sadu i to za 102 evra, dok je u centru Beograda cena pala za 15 evra.

U Beogradu su prema poslednjim podacima najniže cene nekretnina na opštini Mirijevo, gde je prosečna cena kvadrata 1.750 evra, dok na ostalim većim beogradskim opštinama cene preko 2.000 a u centru i preko 3.000 evra. Prema tome, stan od 80 kvadrata u centru Beograda koštao bi 240.000 evra, dok bi gradnja kuće koštala dva puta manje, ali samo ako na ovoj lokaciji već posedujete zemljište pogodno za gradnju.

Izvor: Blic
Foto: Pixabay

19. новембар 2022. 0 komentar

Šta se dešva kada se radnicima dozvoli da odlučuju odakle će i kako raditi?

by bifadmin 15. мај 2022.

Ko ide u kancelariju i kada u velikoj meri zavisi od toga gde se zaposleni nalaze na organizacionoj lestvici

Dizajnirati idealan raspored rada i pregovarati sa šefovima nikada nije bilo lakše. Kovid 19 pandemija prepravila je korporativnu politiku tako da većina velikih firmi zaposlenima sada nudi fleksibilnost da mogu raditi od kuće i iz kancelarije.

IT gigant „Blek rok“, na primer, propisuje tri dana nedeljno rada u kancelariji, dok „Epl“ koji je ovog meseca odložio svoj planirani povratak u kancelarije na neodređeno usled problema sa omikron sojem, izabrao je tri specifična dana za rad iz kancelarije: ponedeljak, utorak i četvrtak, piše Blumberg.

Grupni trendovi

Premda zaposlenima fali kontakt i prioritizuju produktivnost, takođe naginju ka slobodnijim opcijama od onoga što nudi donekle strukturirani hibridni pristup. Pristup varira, jer ekstrovertne kolege, naporan put do posla ili briga o deci lako mogu poremetiti hibridni raspored u korist kancelarije ili kuće. Ljudi ipak poseduju ritam rada, a grupni trendovi jasno su vidljivi – i neverovatno ujednačeni.

Evo šta kažu samo radnici o organizaciji rada.

Dva dana u kancelariji: Ako postoji izbor većina radnika preferira dva dana nedeljno u kancelariji. Neki vole da ti dani budu jedan za drugim, ali ih većina ipak razdvaja.

– Volim da dođem u kancelariju zato što je breinstormovanje znatno lakše lice u lice sa kolegama – kaže Brendon Muratala, supervizor u Marfi O’Brajanu, firmi za odnose sa javnošću u Los Anđelesu, koja od zaposlenih traži prisustvo od dva dana.

On na posao odlazi četvrtkom i sredom, dok ostale dane radi od kuće.

– Znatno mi je lakše da obučavam juniore ili nove članove tima iz kancelarije, koji mogu da uče od mene dok sedimo zajedno. Lakše je uspostaviti kulturu firme uživo – ističe on.

Retko ko „beži od kuće“

Zaposleni koji preferiraju tri dana u najvećoj meri su menadžeri, zaposleni koji rade sa klijentima i oni čiji poslovi zahtevaju dosta rada sa ljudima.

– Uvek se trudim da dolazim ponedeljkom, utorkom i sredom. Tako imam više snage da započnem nedelju i brže ulazim u radno raspoloženje – kaže Bartek Bonicki, glavni čovek u Onlajn Pasošu, kompaniji koja se bavi biometrijskim fotografijama u Bjalstoku u Poljskoj.

Od svih ispitanika samo jedna osoba preferirala je pet dana rada iz kancelarije, zato što im uslovi kod kuće nisu pogodni za posao.

Dani rada iz kancelarije variraju: Zaposleni kažu da biraju dane u kancelariji u odnosu na potrebe organizacije. Džena Karson, partner na sajtu Money Lucid, bira da na posao dolazi pondeljkom i petkom, kada kaže da ima najviše posla. Ona ističe da je to dobro za kompaniju.

Ričard Ford, suosnivač firme za korporativne takse Hart Accounting Services iz Ontarija, traži od osoblja da na posao dođu dva puta nedeljno.

– Od skoro sam primetio da četvrtak postaje popularan – kaže Ford, za šta misli da pomaže timu da poslove te nedelje završe licem u lice. Brojni sastanci sa klijentima takođe se zakazuju utorkom, sredom i četvrtkom, što za sobom povlači i zaposlene koji rade sa klijentima.

Neki dani su društveni

Uz malo podsticanja, zaposleni ukazuju da su njihovi izbori u velikoj meri diktirani njihovim ličnim životom. I sam Ford voli da provodi sredu u kancelariji kako bi mogao da pokupi svoju decu posle škole. Mark Bromhal, osnivač južnoafričke službe za informacije o cenama skladištenja „StorageBuddy“, delimično planira dane na osnovu aktivnosti posle posla.

– Četvrtak je društveni dan, što znači da ću se često sretati sa prijateljima na piću posle posla – navodi on.

Šeron van Donkelar, direktorka marketinga kompanije „Expandi“, savetnika na LinkedIn-u, organizovala je svoj raspored oko onlajn kurseva profesionalnog obrazovanja.

– Ja lično volim svoj raspored. Cenim vreme koje imam da se fokusiram na svoje časove i zadatke. Ne bih mogla to da radim da imam redovno radno vreme – kaže ona.

Vreme je za produktivne ponedeljke. Ako ste mislili da ljudi ne rade kada su kod kuće, razmislite ponovo. Radnici biraju mesto gde će im ponedeljak biti najproduktivniji. To znači da ljudi čiji je posao baziran na projektima vole da rade od kuće. Firma za digitalni marketing „Structured Agency“ zahteva da se zaposleni pojave na sastancima sredom u 14 časova, ali je sem toga fleksibilna. Kancelarija je prazna ponedeljkom.

– Naša politika otvorenih vrata nam je pokazala da su zaposleni ponedeljkom posebno rešeni, kako bi započeli sa svojim nedeljnim ciljevima – kaže generalni direktor Nik Šekelford.

Zaposleni sa društvenim ili timskim poslovima obično dolaze u kancelariju ponedeljkom.

Petak kod kuće je popularan. Ako je pandemija stvorila jednu definitivnu nedeljnu naviku, to je započinjanje petka ranije kod kuće – i završavanje ranije, da bi vikend započeo do ranog popodneva. Ali to nije moguće za ljude u kompanijama koje su zauzete petkom.

– Moj šef traži da radim ponedeljkom i petkom u kancelariji, jer su to dva najprometnija dana u nedelji – kaže Tomas Hokins, menadžer sadržaja u „Electrician Apprentice HQ“.

U kancelariji radni dan duži

Popularnost petka kod kuće stvorila je podgrupu radnika koji uživaju u tišini uglavnom praznih kancelarija.

– Petak je obično najteži dan za održavanje motivacije, tako da mi promena okruženja daje energiju i čini me još srećnijim kada se vraćam kući – naglašava Karson, koji radi „od ujutru do uveče“.

Kancelarijski dani su duži. Pandemija nije uzdrmala koncept rada od 9 do 5. Čak i zaposleni koji dolaze na samo jedan jutarnji sastanak obično ostaju ceo dan, iako uglavnom odu posle sedam ili više sati, a ne osam ili devet. Osim tih dana u kući, radno vreme nekih radnika postaje sve više netradicionalno.

– Neki od naših zaposlenih rade od 8 do 16 časova, neki rade ujutro i uveče. Imam jednog zaposlenog koji radi isključivo preko noći sa izuzetkom sastanaka – kaže Devon Fata, glavni izvršni direktor kompanije za veb dizajn „Pixoul“, koja zahteva da se zaposleni pojavljuju u kancelariji na dva nedeljna sastanka.

Direktori se još uvek prilagođavaju.

– Kao izvršni direktor, ja sam u kancelariji više od bilo koga – kaže Fata.

Daleko od toga da je u tome usamljen.

– Za mene ne postoji ograničenje vremena provedenog u kancelariji. Ponekad odem rano, ponekad ostajem u kancelariji do kasno. Radim duže da bih se uverila da je sve kako treba da bude – kaže Merilin Gaskel, osnivačica pretraživača „True People Search“.

Njeni zaposleni rade u različito vreme, ali je, kako kaže, uvek pozivaju na druženje.

Izvor: Blumberg-Telegraf.rs

Foto: Pixabay

15. мај 2022. 0 komentar

Politika i društvo

Ko sve može od države dobiti učešće od 20.000 evra za rešavanje stambenog pitanja?

by bifadmin 18. фебруар 2022.

Pravo na učešće za izgradnju kuće ili kupovinu stana imaće one porodice koje su dobile ili će dobiti dete posle 01. januara 2022. godine. To je juče saopštilo Udruženje “Mame su zakon”, dodavši da će maksimalni iznos po porodici iznositi 20.000 evra.

“Za izgradnju kuće biće izdvojeno 20 odsto vrednosti radova na izgradnji kuće na osnovu tehničkog opisa sa popisom radova i predmerom i predračunom radova koji je overen od strane odgovornog projektanta, a za kupovinu kuće ili stana u visini od 20 odsto vrednosti nepokretnosti procenjene od strane nadležnog poreskog organa, a najviše u iznosu od 20 odsto kupoprodajne cene utvrđene predugovorom o kupoprodaji nepokretnosti”, ističu se u saopštenju ovog Udruženja.

Za učešće u kupovini kuće ili stana putem stambenog kredita biće izdvojeno 20 odsto od procenjene vrednosti nepokretnosti na osnovu koje se odobrava kredit, a najviše u iznosu od 20 odsto kupoprodajne cene utvrđene predugovorom o kupoprodaji nepokretnosti.

Ko može da konkuriše?

Vlada u tehničkom mandate usvojila je Odluku i Pravilnik kojim se bliže određuje način kupovine ili učešće u kupovini nekretnina za one porodice koje žele da reše stambeno pitanje.

Pravo da apliciraju za učešće imaće mame koja su državljanke Srbije i imaju prebivalište u zemlji. Pravo na novac za stan ili kuću imaće i strane državljanke, koje su stalno nastanjene u Srbiji, i čije dete je rođeno u našoj zemlji.

Majka koja ispuni uslove, za pomoć može da se prijavi godinu dana po rođenju deteta, a nekretninu neće moći da proda pet godina.

Osim ovih, uslov da majka ostvari pomenuto pravo jeste i da nije lišena roditeljskog prava u slučaju starije dece i da neposredno brine o njima, kao i da prethodno nije bila vlasnik neke nekretnine. Predlogom izmena zakona nije navedeno da majka mora biti u braku, a u slučaju njene smrti pravo može ostvariti i otac deteta.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

18. фебруар 2022. 0 komentar

Ekonomija

Šta sve morate ispuniti da biste dobili bespovratna sredstva za kupovinu kuće na selu

by bifadmin 7. фебруар 2022.

Vlada Srbije dodeljuje bespovratna sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2022. godinu. U ovoj godini će na taj način biti dodeljeno oko 500 kuća.

Međutim, postoje određeni uslovi koji će morati da budu ispunjeni da biste konkurisali za kuću na selu.

Kuće su prevashodno namenjene samohranim roditeljima, supružnicima i vanbračnim partnerima, mladim poljoprivrednicima/cama do 45 godina života.

Uslov za učešće na javnom konkursu je da su podnosioci zahteva punoletni, da nemaju nekretninu na svoje ime ili da je nisu otuđili u prethodnih pet godina, da nisu u srodstvu sa prodavcem…). Takođe, seoska kuća sa okućnicom, za čiju kupovinu podnosioci prijave konkurišu, mora ispunjavati određene uslove, a to je da bude uslovna za život, da njena ukupna vrednost ne prelazi 1.200.000 dinara, da se nalazi van gradskih i prigradskih naselja, da su rešeni imovinsko-pravni odnosi i slično.

Nadležni kažu da će svi uslovi za konkurisanje i kriterijumi za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom biti detaljno naznačeni u Javnom konkursu koji će biti objavljen na sajtu Ministarstva za brigu o selu i u javnim glasilima sa nacionalnom pokrivenošću.

Kako da dobijete kuću od države

Podnosilac prijave samostalno pronalazi seosku kuću sa okućnicom koja je na prodaju. Zatim, nakon kontaktiranja prodavca, podnosilac prijave popunjava „Obrazac prijave“ i obraća se jedinici lokalne samouprave (JLS) na čijoj teritoriji se nalazi objekat. Jedinica lokalne samouprave šalje u terensku kontrolu svoje stručno lice, ovlašćeno da izvrši procenu tržišne vrednosti izabrane kuće sa okućnicom.

Terenskoj kontroli ovlašćenog lica JLS prisustvuju kupac (podnosilac prijave) i potencijalni prodavac, koji treba da se saglasi sa procenom vrednosti i to navede u izjavi koja je sastavni deo obavezne dokumentacije propisane ovim programom i koju šalje podnosilac prijave prilikom konkurisanja.

Ispunjenost uslova utvrđuje ovlašćeno stručno lice u obrascu prijave koji je sastavni deo konkursne dokumentracije i sadrži izjavu koju potpisuje gradonačelnik ili predsednik opštine.

Konačno, podnosilac prijave šalje „Obrazac prijave“ sa ostalom prikupljenom dokumentacijom na adresu Ministarstva za brigu o selu.

Izvor: Večernje novosti

7. фебруар 2022. 0 komentar

Politika i društvo

Kako do pomoći za kupovinu stana ili kuće za roditelje s prvim detetom?

by bifadmin 27. децембар 2021.

Od prvog januara 2022. godine za svako novorođeno dete biće isplaćeno 300.000 dinara, a utvrđena su i sredstva za izgradnju kuće ili stana kojim će se podstaći razvoj porodica.

Vlada Srbije usvojila je pre nekoliko dana izmene Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, po kojoj će od 1. januara za svako prvorođeno biti usplaćivano po 300.000 dinara, umesto dosadašnjih 100.000.

U predloženom rešenju nalazi se još jedna velika dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom koja se odnosi na uvođenje odeljka koji će urediti pitanje finansijske podrške za izgradnju, učešće u kupovini ili kupovinu porodično-stambene zgrade ili stana po osnovu rođenja deteta.

Kako do sredstava za kupovinu kuće?

Najpre, bitno je reći da sredstava za izgradnju, odnosno kupovinu stana ili kuće može ostvariti majka ukoliko je dete rođeno 1. januara 2022. godine i kasnije, pod uslovom da je državljanin Srbije i da ima prebivalište u Srbiji.

Bitno je naglasiti da ovo pravo može ostvariti majka koja neposredno brine o detetu, što znači da u ovu kategoriju ne spadaju deca koja odrastaju u hraniteljskoj ili starateljskoj porodici. Zakonska rešenja predvidela su da u slučaju smrti majke, pravo može ostvariti i otac deteta.

Pravo na ova sredstva može da ostvari majka, pod uslovom da prvi put stiče u svojinu porodično-stambenu zgradu ili stan.

Ukoliko su stečeni uslovi iz prethodnih članova novog zakona, podnosi se zahtev preko nadležnog organa lokalne samouprave i to u roku od godinu dana od dana rođenja deteta.

O odluci da li će novčana sredstva biti isplaćena odlučuje Komisija za dodelu novčanih sredstava, koje imenuje Vlada. Nju čine predstavnici organa državne uprave nadležnih za socijalna pitanja, brigu o porodici poslove finansija, brige o selu i Republičkog geodetskog zavoda.

Predsednik ove Komisije je ministar nadležan za socijalna pitanja, a u slučaju barem do izbora u aprilu, to će biti ministarka Darija Kisić Tepavčević. Zakon stupa na snagu od 1. januara 2022, pa se samim tim neće primenjivati retroaktivno.

Danilo Savić

Izvor: Nova

Foto: Pixabay

27. децембар 2021. 0 komentar

Ekonomija Politika i društvo Vesti

U planu da se podeli hiljadu praznih kuća bračnim parovima

by bifadmin 5. фебруар 2021.

Trenutno u 150.000 seoskih kuća u Srbiji niko ne živi, a čak 50.000 nema vlasnika, pokazuju podaci Akademijskog odbora za selo.Kako iz Ministarstva za brigu o selu poručuju za B92.net, njihovo opredeljenje je da se pokuša da te kuće ne ostanu prazne, da se spreči „usud puste zemlje“ i vrati život tim praznim kućama u meri u kojoj je to moguće, ali i održivo.

Naime, prošle nedelje mediji su preneli najavu ministra za brigu o selu Milana Krkobabića će putem javnog poziva biti podeljeno hiljade pomenutih praznih seoskih kuća mladim bračnim parovima. O čemu se tačno radi?
„Među programima za poboljšanje uslova života i rada na selu koje Ministarstvo za brigu o selu upravo priprema je i ovaj program koji predviđa kupovinu seoske kuće sa okućnicom u saradnji sa lokalnim samoupravama (po modelu opština Loznica, Inđija…). Predmet konkursa biće kuće sa okućnicom oko 30 ari, posebno u rubnim, pograničnim i brdsko-planinskim selima“, objašnjavaju u Ministarstvu.

Kome je namenjen program?

Ideja je, kako dodaju, da se državnim sredstvima omogući kupovina takvih kuća mladim bračnim parovima koji bi svoj život nastavili ili počeli u seoskim sredinama Srbije, kako bi se ta sela koja su geostrateški i bezbednosno veoma značajna za Republiku Srbiju, naselila i oživela.

„Trenutno u Srbiji ima 570.000 poljoprivrednih gazdinstava i u njima neretko tri generacije žive pod istim krovom, pa će ovaj program biti namenjen i pripadnicima mlađe populacije koji žele da se osamostale, udaju se ili ožene i zasnuju sopstvenu porodicu (prema podacima agroanalitičara Branislava Gulana u Srbiji ima 260.000 neoženjenih momaka i 100.000 neudatih devojaka od 40 godina naviše) i tako budu ‘svoj na svome'“, navodi se u odgovoru Ministarstva za naš portal.

Uz dodelu državnog zemljišta na korišćenje (nešto više o tome niže u tekstu) i pomoć u mehanizaciji za bavljenje poljoprivredom od svojih roditelja, ali i subvencija države koje daje Ministarstvo poljoprivrede za nabavku sadnog materijala, mehanizaciju i slično imaćemo celovit pristup ovom važnom pitanju, ocenjuju u ovoj instituciji.

„Grupaciju koja je takođe zainteresovana za dodelu ovih kuća čine i mladi ljudi struke koja je deficitarna u seoskim sredinama (veterinari, agronomi, lekari, stomatolozi…), a trenutno su nezaposleni. Oni bi uz radno angažovanje u svojoj struci i mesto za stanovanje, možda prešli da žive u neko od sela Srbije. I još jedna grupa su odlučni ljudi iz urbanih sredina, spremni na izazov, sa znanjem, veštinama i željom da se oprobaju u poljoprivredi, a primer su nam ljudi iz sveta glume kao što je Nenad Jezdić. I glumac Branko Janković se uspešno bavi glumačkim pozivom, a živi u svom rodnom selu i bavi se i poljoprivredom“, nabrajaju.

Koliko kuća će biti u opticaju i kako će se konkurisati?

Broj kuća koje će biti dodeljene zavisiće, pre svega, od visine opredeljenih sredstava po programu, koji usvaja Vlada Republike Srbije, rejona, realne ponude takvih kuća i zainteresovanosti.

„Nakon neophodne procedure i usvajanja programa od strane Vlade Republike Srbije, koje se očekuje u prvom kvartalu 2021. godine, Javni konkurs biće objavljen u javnim glasilima sa nacionalnom pokrivenošću, kao i na našem sajtu www.mbs.gov.rs, a gde će biti naznačeni svi uslovi za konkurisanje i dodelu bespovratnih sredstava za ovaj i ostale programe Ministarstva za brigu o selu“, napominju za naš portal.

Besplatno korišćenje državnog zemljišta

„Stav Ministarstva za brigu o selu i Nacionalnog tima za preporod sela Srbije (koji je Kabinet ministra zaduženog za regionalni razvoj formirao u partnerskom odnosu sa Akademijskim odborom za selo SANU) jeste da je zemljište jedinstven i neponovljiv resurs Republike Srbije i kao takav mora biti obrađivan, to jest priveden kulturi i nameni. Stoga je od posebne važnosti da se državna zemlja koja se sada ne obrađuje i nije data u dugoročni zakup, koje prema podacima Akademijskog odbora za selo u Srbiji ima oko 200.000. hektara, bude ustupljena mladim poljoprivrednicima, bez ili uz simboličnu naknadu, na korišćenje“, ocenjuje Ministarstvo.

U zavisnosti od njene raspoloživosti u određenom rejonu i interesovanja moglo bi se ustupiti na korišćenje do 50 hektara slobodne državne zemlje, bez naknade, ali prema striktnim uslovima (na način kako to budu propisale stručne poljoprivredne službe, instituti, Akademijski odbor za selo), da ga obrađuju na najsavremeniji način. Ideja je da se tako obrađivana zemlja može prenositi i na naredne generacije – nasleđivati dokle god se obrađuje prema navedenim uslovima, ali da ne prelazi u vlasništvo. Tako bi, prema stavu Ministarstva, mladi poljoprivrednici zemlju priveli kulturi i nameni i učinili je produktivnom umesto da bude isključivo roba koja se prodaje na tržištu, a najvažnije je da bi bili svoj na svome i svoju budućnost videli na selu.

Kakva su očekivanja od ovog programa?

„Uz rad na sopstvenom poljoprivrednom dobru, udruženi u zadruge i adekvatnom infrastrukturom, zdravstvenom i socijalnom zaštitom, obrazovanjem i kulturnim sadržajima, porodice na selu imale bi kvalitet života koji postoji u velikim gradskim centrima. Cilj nam je da se uslovi života u selima približe onima u gradu i da se time uspostavi neka vrsta urbano-ruralnog partnerstva (po ugledu na koncept koji je definisan Lajpciškom poveljom), smanji migracija selo-grad i selo-inostranstvo i uspori pražnjenje i odumiranje sela. A, zatim, da se načini i socijalno-ekonomski, demografski i privredni preporod sela. Sada su gradovi i sela, prema šansama za ekonomski razvoj i kvalitetan život, veoma polarizovani, sa potpuno različitim šansama – na štetu sela“, upozoravaju.

U plani izmena regulative

Kako ističu, Ministarstvo za brigu o selu iniciraće i izmenu seta zakona, pre svega Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije.

„Iskustva drugih zemalja Hrvatske, Slovenije, Češke pokazuju da nova teritorijalna organizacija može doneti mnogo koristi (Hrvati su novu teritorijalnu podelu napravili 2004. godine, a Slovenci 2008). Formiranjem novih opština u većim selima Srbije, seoskih opština, koje su u Srbiji postojale još u 19. veku i gde je bila definisana seoska opština sa svojim nadležnostima, omogućilo bi da njihovi stanovnici ponovo mogu da se dogovaraju, planiraju svoj budžet i o njemu odlučuju – da sami usmeravaju sredstva iz izvornih prihoda i transfera od Republike. Moramo da dovedemo seljane u poziciju da mogu da odlučuju, da budu bitni, da se dogovaraju, da planiraju – da vratimo selo u zakonodavni okvir“, zakljujuču u svom odgovoru.

Krajnji cilj Ministarstva je donošenje Zakona o selu koji bi jasno uredio sva pitanja važna za ove sredine i život u njima.

Foto:Pixabay

Izvor: B92

5. фебруар 2021. 0 komentar

Politika i društvo Vesti

Rad od kuće stvara stres koji mnogi nisu mogli da predvide

by bifadmin 20. октобар 2020.

Anekta je sprovedena na aplikaciji za ćaskanje Blajnd, a ispitana su 3.023 zaposlenih u kompanijama kao što su Amazon, Majkrosoft, Gugl i Fejsbuk. Čak 68 odsto njih je izjavilo kako ih je istrošio rad od početka pandemije.

Čini se da je najgora situacija u Fejsbuku i Guglu, gde je 81, odnosno 79 odsto radnika izjavilo kako radi mnogo više nego što je to bio slučaj prošle godine, prenosi Startit.Ne samo da je procenat zaposlenih koji se ovako osećaju veoma veliki, već je zabeležen i rast njihovog broja. Blajnd je u februaru sproveo sličnu anketu, a tada je od 3.921 ispitanika njih 61 odsto odgovorilo da je sagorelo od rada. Kao razloge su najčešće navodili preveliku količinu posla, nedovoljne nagrade, i manjak kontrole koju imaju nad svojim radom.

Istraživanje koje je je dnevnik Startit sproveo u avgustu dalo je bitno drugačije rezultate. Tada je tek svaka deveta osoba zaposlena u IT firmama, marketinškim agencijama, i malim i srednjim preduzećima izjavila da nakon pandemije ne želi da nastavi da radi od kuće.

Nekada je postojala razlika između posla i života kod kuće, ali je ona sada nestala

U Silicijumskoj dolini kao jedna od najvećih prednosti izdvojeno je smanjeno vreme koje se provodi u putu između kuće i kancelarije (gde ljudi provode i po tri sata dnevno u prevozu). Međutim, ovo je zamenjeno strahom od koronavirusa, gubitka posla i finansijske nesigurnosti.

„Rad od kuće stvara stres koji mnogi nisu mogli da predvide. Ljudima je teško da se isključe iz ‘kancelarije’ nakon radnog vremena, i nisu u stanju da sebi obezbede period u kome neće razmišljati o poslu“, izjavio je psiholog IT kompanije Kontrol risks za Biznis insajder.

U još jednom istraživanju Blajnda, koje se bavilo balansom između privatnog i poslovnog života, više od pola od 5.500 ispitanika izjavilo je da je ovaj balans narušen od početka pandemije.

„Nekada je postojala razlika između posla i života kod kuće, ali je ona sada nestala. Mi ne radimo od kuće, već samo živimo na poslu“, izjavio je radnik Gugla.

Izvor: B92

20. октобар 2020. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Korona virus uticao je da za tri puta poskupi kupovina kuća i vikendica van grada

by bifadmin 14. август 2020.

Epidemija korona virusa uticala je da se poveća kupovina kuća i vikendica van većih gradova, ali i da njihova cena za pet meseci skoči dva do tri puta!

– Zbog cele situacije sa epidemijom korona virusa mnogi više ne žele da žive u gradovima, već prodaju stanove i traže kuće sa dvorištem van gradskog jezgra. Najviše se traže kuće na Avali, Kosmaju, u Grockoj, Barajevu, na Fruškoj gori, u Irigu… Takođe, ljudi traže i kuće u okolini Aranđelovca i Gornjeg Milanovca, kao i na Rudniku i Bukulji. To su sve lokacije gde se zbog odlične putne infrastrukture koju sada imamo može stići za manje od sat vremena, gledajući od Beograda – kaže za Informer Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore.

Veliki broj naših ljudi koji se vratio u zemlju planira tu da ostane i pokrene biznis

Tako se, primera radi, kuća od oko 60 kvadrata na Kosmaju, koja se pre korone mogla kupiti za maksimalno 25.000 evra, sada prodaje za čak 50.000 evra. Na Fruškoj gori, kuća prilagođena za porodični život pre epidemije je koštala 20.000 evra, a sada ne može da se kupi za manje od 60.000 evra.

– Ni sada te cene nisu nešto velike, jer su dosad takve nekretnine imale izuzetno malu vrednost. Kuća na Trešnji kod Ripnja od 76 kvadrata sa 40 ari placa mogla je da se kupi za 12.000 evra, a nešto bliže Beogradu za 20.000 evra. Sada će vam za neku dobru kuću sa dvorištem trebati minimum 30.000 evra, što je i dalje dobra cena u poređenju sa cenama stanova. Za selidbu van grada nisu zainteresovani samo stanovnici Srbije, već i gastarbajteri. Veliki broj naših ljudi koji se vratio u zemlju planira tu da ostane i pokrene biznis.

Oni gledaju kuće i parcele kako bi pokrenuli posao u poljoprivredi. Znam mnogo primera, jedan mlad čovek koji je napravio milione u Americi u IT sektoru već se vratio i kupio kuću i imanje kod Sokobanje i planira tu da ostane. Drugi primer je jedan poznati javni tužilac koji se preselio na imanje blizu Mionice i tamo gaji borovnice i kupine – kaže Rodić.

Na jesen novi skok cena

I agenti za nekretnine navode da im se svakodnevno „širi lista“ kupaca za kuće, ali da je ponuda u poslednje vreme dosta sužena – što zbog činjenice da je dosta prodato za vreme vanrednog stanja, što iz razloga što prodavci odlažu prodaju nadajući se novom skoku cene kvadrata na jesen, za kada se najavljuje novi talas epidemije korona virusa i sezonskog gripa.
– Dosta kuća je rasprodato za vreme vanrednog stanja, jer su ljudi hteli da imaju dvorište tokom izolacije. Sa druge strane, vlasnici kuća odlažu prodaju jer se nadaju novom poskupljenju.

Pre korone, u Srbiji skoro da nije bilo interesovanja za kupovinu kuća, posebno ne na obodima gradova. Jedva da smo uspevali jednu da prodamo za godinu dana. Sad kupci maltene samo to i traže, a prodavci kalkulišu. Mi smo dve godine pre korone prodavali odličnu kuću na Kosmaju, niko je nije hteo, vlasnica je nudila budzašto, molila nas je da joj nađemo kupca; sad ona, kad kupaca ima, čeka da cene skoče… S druge strane, kupci su nestrpljivi, posebno mladi, hoće kuću na selu, pa hoće. Ljudi prodaju velike stanove da bi kupili manji i obavezno uz njega kuću na periferiji. Hoće Kosmaj, Avalu ili Krčedin ko voli reku… – kaže Nedeljko Malinović, vlasnik jedne agencije za prodaju nekretnina.

Za dobru nekretninu treba oko 50.000 evra

Izvršni direktor jedne novosadske agencije Dragan Rabatić kaže da i među Novosađanima vlada ogromno interesovanje i za kuće na obroncima Fruške gore i salašima.

– Najtraženije lokacije su mesta Popovica, Bocke, Ledinci, Rakovac. Sve je to udaljeno do 30 kilometara od Novog Sada i maksimum vam treba pola sata vožnje. Ono što je zanimljivo jeste da uprkos značajnom interesovanju nije realizovan veliki broj poslova. Ljudi su verovali da mogu da dođu sa 10.000 do 15.000 evra kao nekad i da kupe kuću sa okućnicom, a za dobru nekretninu ovog tipa sada vam ipak treba oko 50.000 evra – navodi Rabatić.

Drastično skočile i cene placeva

Nedeljko Malinović kaže da se u nedostatku kuća kupci sve više okreću kupovini placeva.

– I tu su cene drastično skočile. Ranije se na Avali ili Kosmaju za ar placa tražilo od 200 do 300 evra u zavisnosti od okolne infrastrukture, a sada se te cene kreću od 500 do 1.000 evra. Ali ono što je evidentno jeste da sada kupci ne pitaju za cenu – kaže on.
Cene placeva su i u okolini Niša, Novog Sada i Kragujevca porasle za minimum 20 odsto, ali vrhunac je okolina Zaovinskog jezera na Tari, gde se za ar traži i do 4.500 evra, odnosno i do pet puta više u odnosu na period pre korone.

I rentiranje poskupelo

Agenti za nekretnine kažu da su vlasnici kuća, dok čekaju kupce, odlučili da ih izdaju, ali i da su cene zakupa višestruko veće od prošlogodišnjih.

Tako se, recimo, luksuzne kuće na Fruškoj gori, koje su prošle godine po danu rentirane za maksimalno 100 evra, sada izdaju za 200 do 500 evra.

Agent za nekretnine Sandra Blažić iz Niša kaže da Nišlije dižu kredite da bi sredile vikendice u okolini ovog grada, jer očekuju dobru zaradu.

– Cene rentiranja kuća udaljenih pet-šest kilometara od centra Niša, kao i u Gornjem i Donjem Matejevcu, kreću se od 50 do 100 evra na dan, što je prethodnih godina bilo nezamislivo. Ljudi su počeli da investiraju u svoje vikendice, međutim pitanje je koliko je to pametna investicija. Malo je teško očekivati da će kad korona prođe neko letovati u okolini Niša, a još više da će za smeštaj platiti 100 evra na dan – kaže ona.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

14. август 2020. 0 komentar