Kakve će posledica naša zemlja imati u trenutku kada je svet nikad podeljeniji? Kako će se eskalacija ratnih dejstava, direktno i indirektno, odraziti na nas. Da li će pritisci na Srbiju da uvede sankcije Rusiji biti još jači? Kako će se to odraziti na dijalog sa Prištinom i rešavanje pitanja Kosova? Na ekonomiju i energetiku?
Prva ocena je: Ukoliko se sukob još jače zaoštri, nastaće nepovoljne ekonomske i energetske okolnosti, vojni troškovi će porasti, nivo političke tolerancije biće smanjen, a u našem regionu doći će do jačanja podele na „mi“ i „vi“. Pritisak na Srbiju porašće i po pitanju sankcija Rusiji i po pitanju Kosova piše Blic.
Ovo je scenario koji spoljnopolitički i vojni analitičari predviđaju Srbiji i zapadnom Balkanu, nakon današnjih dramatičnih najava Moskve.
Tačno 210. rata u Ukrajini, predsednik Rusije Vladimir Putin je proglasio delimičnu mobilizaciju koja počinje odmah, i zapretio nuklearnim oružjem ako se rat prelije na teritoriju njegove zemlje.
U svetlu novih okolnosti, pitanje je da li će se zaoštravanje odraziti i na Srbiju, naročito ako se ima u vidu da je Ukrajina sada poprište, a da se rat u stvari vodi između Istoka i Zapada.
Od svih se traži da izaberu stranu i odrede se prema Rusiji, a jasnu i najoštriju poruku do sada poslao je francuski predsednik Emanuel Makron juče u UN u Njujorku.
Ko nosi „istorijsku odgovornost“
Rekao je da oni koji ne staju na stranu prave „grešku“ koja će nositi „istorijsku odgovornost“.
– Želim da danas kažem stvari sasvim jasno: oni koji žele da oponašaju borbu nesvrstanih odbijajući da se jasno izraze, prave grešku i to će nositi istorijsku odgovornost – rekao je Makron.
Pitanje je šta sve to znači za Srbiju, s obzirom da se od nje traži da uvede sankcije Moskvi? Hoće li se naći u nepovoljnijem položaju i kakve bi posledice sve mogle da budu?
Odgovarajući na ova pitanja, predsednik obrazovnog istraživačkog centra „Libek“ Miloš Nikolić ocenio je za Blic da će nove okolnosti doneti zahteve da se odredi o akcijama Rusije.
– Pozicija Srbije neće neposredno da bude promenjena najnovijom eskalacijom koja dolazi iz Moskve. Obrazloženje naših nacionalnih interesa mora, i u narednom periodu, sve više da se pomera od romantizma ka pragmatizmu. Deo tog obrazloženja koji se tiče našeg naglašavanja važnosti međunarodnog prava zahtevaće od nas da nedvosmisleno iskažemo nepriznavanje nelegalnih aneksija delova teritorija Ukrajine koje Rusija namerava da izvede. Međutim, ta pozicija doslednosti neće nešto posebno da utiče na promenu našeg položaja – ističe Nikolić.
On dodaje da Srbija ne sme sebi da dozvoli da dođe u poziciju pasivnog perifernog posmatrača koji samo želi da bude zaobiđen kako ne bi morao da se opredeljuje po važnim pitanjima dok traje nevreme izazvano ratom u Ukrajini.
Treba nam aktivna i energična spoljna politika
– Ukoliko želimo da na najbolji način ostvarimo svoje nacionalne interese treba nam aktivna i energična spoljna politika koja racionalno i trezveno sagledava kontekst i posledice procesa kojima prisustvujemo – napomeninje Nikolić.
Veruje da nećemo nužno imati bilo kakve dodatne pritiske oko sankcija, ali da će svakako postojati očekivanje da Srbija pokaže dobru volju u pronalaženju kompromisa sa Prištinom.
– Na tom polju treba očekivati pojačanu aktivnost. Sa daljom eskalacijom sukoba u Ukrajini, Zapadu će svakako biti važno da Beograd i Priština dostignu ili makar da aktivno teže dostizanju autentičnog modaliteta u međusobnim odnosima koji će biti produkt dobrovoljnog dogovora. Verovatno će ceo taj proces da potraje duže nego što mnogi očekuju jer obrise kompromisa mi i dalje ne vidimo – ocenjuje Nikolić.
I Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku kaže da još ne očekuje novi svetski rat, te da se situacija u Ukrajini promenila i da je za pet dana ukrajinska vojska vratila ono što je ruska vojska mesecima osvajala, što je veliki udarac za Rusiju.
– To odlaganje Putinovog obraćanja sa sinoć na jutros je zanimljivo, jer se čekalo da se probudi i krajnji istok Rusije. Odatle bi trebalo da dođe najviše novog ‘mesa’. Proglasiće referendum Putin sigurno, ali ima problem sa opštom mobilizacijom, jer sinovi srednje klase Sankt Peterburga i Moskve ne žele da ratuju – rekla je Grubješić.
Sem političkih, mogle bi se osetiti i vojne posledice ako se ima u vidu da Putin ujedno zvecka i nuklearnim oružjem.
Rizik da Rusija upotrebi svoje je stvaran
Prema podacima “Arms control association”, u svetu trenutno postoji više od 13.100 nuklearnih bojevih glava. Najviše ih imaju Rusija (6.257) i SAD (5.550), zatim slede Kina (350) i Francuska (290) kao jedina država EU s atomskim naoružanjem.
Rizik da Rusija upotrebi svoje je stvaran, napominje za Blic vojni analitičar Aleksandar Radić.
– Rizik zaista postoji. Nema taktičkog, strateškog nuklearnog oružja, sve je to nuklearno oružje. Apsurdno je očekivati da, ako ga Rusija upotrebi, to budu male količine, i kad to uradi povratka više nema. Nema scenarija o tome koliko bi šteta bila i posledice. Ne znamo koliko bojevih glava bi Rusija upotrebila, i koje bi snage bile, pri tom kretanje radioaktivnih snaga koje zavisi od vetra i kiše – ističe Radić.
Svet klizi u eru velikih ratova, smatra Radić, i ocenjuje da je „to neki prirodni istorijski ciklus“.
– To dovodi to zaoštravanja, katastrofičnog scenarija u ekonomiji i energetici. Predviđati budućnost je nekorektno, ali stvorena je klima u kojoj nema zadrške za Ruse i ako Ukrajina nastavi kao i do sad, to nas dovodi do globalnog sukoba i ostalih nepovoljnih okolnosti. Vojni troškovi će porasti, nivo političke toleranicije će biti smanjen, a u ovom regionu do jačanja podele na „mi“ i „vi“. To je za Srbiju ekstremno loša pozicija jer nas nema u onom „mi“ – napominje Radić.
Kako piše “Dojče vele”, rusko strateško nuklearno oružje stacionirano je u fiksnim raketnim silosima, na mobilnim lansirnim platformama i na podmornicama. Postoje i strateški bombarderi dugog dometa koji mogu da nose nuklearne projektile.
Rusija i SAD imaju više od 90 odsto nuklearnih bojevih glava u svetu
Država: Rusija, broj nuklearnih bojevih glava: 6.257
Država: SAD, broj nuklearnih bojevih glava: 5.550
Država: Kina, broj nuklearnih bojevih glava: 350
Država: Francuska, broj nuklearnih bojevih glava: 290
Država: Velika Britanija, broj nuklearnih bojevih glava: 225
Država: Pakistan, broj nuklearnih bojevih glava: 165
Država: Indija, broj nuklearnih bojevih glava: 156
Država: Izrael, broj nuklearnih bojevih glava: 90
Država: Severna Koreja, broj nuklearnih bojevih glava: 40-50
Ukupno: oko 13.133
Izvor: Arms control association
