Home Tags Posts tagged with "poljoprivreda"
Tag:

poljoprivreda

EkonomijaVestiНекатегоризовано

Od sedam ostala jedna fabrika za proizvodnju đubriva u Srbiji

by bifadmin

Kako piše Euronews Srbija, od nekadašnjih sedam fabrika, samo ona u Šapcu još proizvodi robu bez koje nema dobrih prinosa na njivama.

Najveća od njih, pančevačka Azotara, posle višegodišnjeg stečaja, prošle godine je dobila novog vlasnika koji je najavio pokretanje proizvodnje, ali do danas se to nije dogodilo. U situaciji kada je zbog rata u Ukrajini osetno skočila cena veštačkog đubriva, dosadašnje oslanjanje na uvoz, može imati negativan uticaj na poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji, upozoravaju stručnjaci.

Na stotine tona mineralnog đubriva već čeka narednu setvu u magacinu poljoprivrednog gazdinstva na Čeneju. Rukovodilac imanja „Čenj Agrar“ Miroslav Vlaović objašnjava da na svojim njivama potroše i do 600 tona đubriva. Budući da su glavni proizvođači kalijuma u svetu Rusija i Belorusija, jasno mu je da aktuelna situacija, gde je cena đubriva dostigla cifru od 900 evra po toni, može postati samo komplikovanija.

„Zbog same mogućnosti nabavke đubriva, da li će ga biti uopšte, a i verujemo da cenovno neće ići dole, odlučili smo se da ranije nabavimo. Evo sada u maju 2022. godine nabavili smo gotovo svo đubrivo za proizvodnju u 2023. godini“, rekao je Vlaović.

Dve godine bez upotrebe mineralnih đubriva značajno bi se, kaže, osetilo na prinosu. Poljoprivrednici koji su zbog visoke cene izbegli da ga primene u protekloj setvi, a ne uspeju da ga nabave ni za sledeću, imaće, procenjuje, i do 50 odsto manji rezultat na njivama.

„Možemo da umanjimo možda nešto malo, pa na osnovu toga što smo ranije dobro radili i đubrili da uštedimo, ali ne možemo dugoročno da isključimo đubriva, jer to će nas koštati prinosa, a prinos je profit“, dodaje Vlaović.

Ko proizvodi u Srbiji?

Procene su da bi u Srbiji godišnje trebalo da se utroši između milion i 200 i milion i 400 tona mineralnog đubriva. Podjednako se koriste NPK i azotna đubriva, a samo jedna grupa se u Srbiji i proizvodi.

Nakon stečaja u pančevačkoj HIP Azotari, jedini domaći proizvođač NPK đubriva ostala je kompanija Elixir Group. Pored domaće proizvodnje, ta đubriva se i uvoze iz Rusije i drugih zemalja, dok azotna đubriva u potpunosti zavise od uvoza, oslonjenog pretežno na ruske proizvođače.

U Elixir grupi za Euronews Srbija navode da je rat u Ukrajini uticao na rast cena, a da je logistika snabdevanja otežana i usporena.

„Rast cena mineralnih đubriva je pokrenut i pre krize u Ukrajini. Okidač je bila energetska kriza i rast cena energenata što je pokrenulo trend rasta cena svih sirovina za proizvodnju mineralnih đubriva. Aktuelna geopolitička situacija je donela novi talas poskupljenja. Poslovanje Elixir Grupe je stabilno, obezbedili smo sve sirovine i proizvodnja za jesenju sezonu se odvija u skladu sa planom. Za krajnje korisnike to znači da će u Srbiji biti dovoljno NPK đubriva za jesenju setvu“, navodi se u saopštenju ove kompanije.

Zavisimo od uvoza

Međutim, pitanje je po kojoj ceni će biti dostupo to đubrivo. Nekadašnji direktor Instituta za ratarstvo i vanredni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Miroslav Malešević kaže da o zalihama đubriva treba razmišljati na vreme, odnosno da ga za septembar i oktobar mora biti dovoljno. Takođe veruje da nije dobro u potpunosti zavisiti od uvoza.

„Ako ne budemo imali u doglednoj budućnosti sopstvenu fabriku, koja bi bar 30 do 40 odsto potreba podmirila, mi ćemo pasti onda sa svojom proizvodnjom i to će ostaviti dugotrajne posledice“, kaže Malešević.

Kada su prošle godine kupili pančevačku Azotaru za 650 miliona dinara, čelnici kompanije Promist najavili su da će ponovo pokrenuti pogone za proizvodnju tečnog veštačkog đubriva. Međutim, dokle su stigli sa realizacijom tih planova, pitanje je na koje, između ostalog, nisu bili voljni da odgovore.

Izvor: Euronews Srbija

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Montažni plastenici i poljoprivredni saveti na jednom mestu: Uradi kao za sebe

by bifadmin

„Iceberg salat centar“ je kompanija koja proizvodi salatu, a gaji je u plastenicima koje takođe sama pravi. Iskustvo „na dva fronta“, u biljnoj i proizvodnji plastenika, omogućilo je ovom preduzeću da pravi montažne plastenike baš onakve kakvi su potrebni poljoprivrednicima, kao i montažna skladišta koja štite poljoprivredne proizvode od ekstremnih vremenskih uslova. Sve montažne objekte koje naprave prvo isprobaju u sopstvenoj proizvodnji, a klijentima nude i savete za uzgoj biljaka.

Danas se nameće utisak da se poslovni uspeh može postići samo tehnološkom inovacijom koje se niko drugi nije dosetio. Aktuelna kriza pokazuje da se softveri, međutim, još uvek ne jedu i da su u velikoj prednosti zemlje koje mogu da se oslone na sopstvenu poljoprivredu. I na proizvođače koji unose inovacije u ovu tradicionalnu industriju, kao što to već decenijama radi Petar Popović Peca, osnivač i vlasnik preduzeća „Iceberg salat centar“. Ovaj pejzažni arhitekta je započeo privatni posao uzgajajući lokalne salate, a sada je jedan od najpoznatijih proizvođača ajsberg salate, ali i plastenika.

Popović je rođen u Užicu, a studije hortikulture je završio u Beogradu, gde se potom trajno nastanio. Ipak, kad god je mogao odlazio je u svoj rodni kraj i proučavao iskustva lokalnih poljoprivrednika ne samo zbog profesionalne radoznalosti, već i iz želje da se jednog dana i sam upusti u poljoprivrednu proizvodnju.

Bio je zaposlen u nekoliko velikih jugoslovenskih firmi koje su ga često slale poslom u inostranstvo. U Libiji je boravio dva puta, radeći na vetrozaštitnim pojasevima oko imanja na kojima su se gajile različite poljoprivredne kulture. Tamošnji poljoprivrednici su morali da stalno štite biljke od peska, dok je u Srbiji njihova glavna briga bilo hladno vreme. „Shvatio sam da nigde nije sasvim idealno za poljoprivrednu proizvodnju, da svako ima neku svoju muku. Ali, dobra stvar je što za te muke obično postoje i rešenja. Samo ih treba pronaći i primeniti“, zaključio je Popović iz svojih međunarodnih iskustava.

Od salate do plastenika

Po povratku u Srbiju odlučio je da svoje stručno znanje primeni u praksi. Pored toga što je bio zaposlen u JKP „Gradsko zelenilo“, sa prijateljima je osnovao privatnu firmu za proizvodnju i trgovinu salatom. Uzgajali su one vrste salata koje su bile najzastupljenije na našem tržištu.

Popović je dobio priliku da unapredi poslovanje kada je 1989. godine „Mekdonalds“ otvorio u Beogradu svoj prvi restoran kod nas. „Jednog dana ušetao sam u ‘Mek’ sa katalogom naših proizvoda, sa namerom da sklopim posao sa ovom kompanijom. Rukovodioci kompanije su mi objasnili da im nije potrebna domaća, već specifična, ajsberg salata, za koju sam tada prvi put čuo. Dugo sam razgovarao sa njima i pošto su uvideli da sam ozbiljan u nameri da postanem njihov dobavljač, pomogli su mi da započnem proizvodnju baš te salate“, priseća se Popović kako je osnovao „Iceberg salat centar“. „Mekdonalds“ mu je obezbedio semenje i stručne obuke, zahvaljujući kojima je njegov posao počeo lepo da se razvija.

Zatim su usledile nesrećne devedesete, ratovi, hiperinflacija i pad standarda čija žrtva je bila i ajsberg salata, tada relativno nepoznata na našem tržištu. Međutim, i Popović i njegov glavni proizvod su se pokazali žilavim i dočekali su vreme kada su u Srbiju ponovo počele da pristižu strane investicije i bespovratna pomoć, dobrim delom i u poljoprivredu.

Rast životnog standarda podigao je tražnju za salatom i drugim povrćem, a Popoviću je na ruku išlo i otvaranje lanaca supermarketa koje je počeo da snabdeva. Proizvodnja salate je opet bila dobar posao, ali mogla je biti još bolji.

„Imao sam jednog prijatelja iz detinjstva, poljoprivrednika iz Sevojna, kojem je sve uspevalo uprkos tome što nije imao dobre uslove za proizvodnju. Njegova ‘njiva’ nalazila se na padini ’gde koze pasu pod ručnom’, ali to mu ništa nije smetalo, gradio je podzide i svuda stavljao plastenike. Oni su štitili biljke od negativnih spoljašnjih uslova, kao što su niske temperature ili grad. Uvek mi je u glavi bila njegova priča o praktičnosti plastenika – u njima možete saditi tri do četiri puta godišnje, pa ako vam propadne jedna sadnja, onda ostale mogu da vas izvade iz finansijskih problema“, priča Popović.

Naravno, kaže, znao je i pre toga za plastenike, ali nikako nije mogao da nađe onaj pravi za svoju proizvodnju. Neki su, na primer, imali betoniranu coklu pa je bilo teško da se oni prevezu i postave, a kamoli da se kasnije pomere ako zatreba, drugi su bili premali za ulazak određenih mašina… Popović je zato odlučio da sve ove nedostatke sam ispravi. Napravio je mašinu za savijanje cevi i sa njom započeo ozbiljniju proizvodnju čeličnih konstrukcija, koje je prekrivao kvalitetnom plastikom.

Isprobaj sam ono što prodaješ drugima

Negde u to vreme, ranih dvehiljaditih godina, humanitarne i druge organizacije su počele da pomažu poljoprivrednicima u Srbiji da unaprede svoju proizvodnju, između ostalog i kroz donaciju 1.860 plastenika. To su bili gotovi plastenici kojima su nedostajala samo vrata. Popović je angažovan da napravi ta vrata, a u ovom poslu mu je pomogao i jedan saradnik koji je kasnije i sam otvorio firmu za proizvodnju plastenika.

Posle ovog angažmana, posao sa plastenicima je krenuo da se razvija. Uvidevši kakve im prednosti donose montažni plastenici u povećanju proizvodnje, poljoprivrednici su sve više tražili ovakve objekte za svoje njive.

Popović je, zahvaljujući tome što je sam počeo da proizvodi plastenike, od tog posla imao koristi i kada je počeo da širi sopstvenu poljoprivrednu proizvodnju. „Nama je u tom trenutku ’Mekdonalds’ počeo da naručuje više ajsberg salate ali i kornišona, koji se ukiseljeni ubacuju u njihove sendviče. To je bila odlična kombinacija za nas, jer smo u plastenicima salatu mogli da proizvodimo u jesen, zimu i proleće, a kornišone leti. Tako smo cele godine imali proizvodnju“, ističe Popović.

Iskustvo „na dva fronta“, u biljnoj i proizvodnji plastenika, pomoglo mu je da pravi plastenike baš onakve kakvi su potrebni poljoprivrednicima – da budu kvalitetni a da se jednostavno postavljaju, ali i premeštaju, produžuju i skraćuju.

Prateći promene u poljoprivredi, uočio je da su proizvođačima sve potrebniji i montažni objekti za skladištenje. Tako su nastali magacini plasteničkog tipa, napravljeni na sličnoj montažnoj konstrukciji kao i plastenici, a obloženi crno-belom folijom koja štiti unutrašnjost od ekstremnih spoljnih temperatura. Zatim je „Iceberg salat centar“ počeo da izrađuje i jednu vrstu hladnjača, sa panelima koji omogućavaju da se u toplim letnjim uslovima u skladištenom prostoru održi prijatna temperatura.

Sve navedene objekte su prvo testirali u sopstvenoj poljoprivrednoj proizvodnji, pa tek potom su ih plasirali na tržište. „Za nas smo već napravili preko 15.000 kubnih metara hladnog prostora za čuvanje voća i povrća, koji se pokazao izuzetno dobro“, kaže Popović i dodaje da je prednost ovakvih hladnjača pored brzog postavljanja i pristupačne cene i u tome što za ove objekte nisu potrebne građevinske dozvole.

Ono što dodatno izdvaja „Iceberg salat centar“ od ostalih proizvođača montažnih objekata za poljoprivrednike je mogućnost da klijenti dobiju i stručne savete za uzgoj biljaka. „To je naše iskustvo koje smo sticali tokom decenija proizvodnje, uključujući i učenje na sopstvenim greškama. Sada to, vrlo praktično znanje mogu da iskoriste drugi poljoprivrednici“, kaže Popović. Uz to, onima koji planiraju da se ozbiljnije upuste u poljoprivrednu proizvodnju, ova kompanija nudi i saradnju oko otkupa proizvoda za dalju preradu.

Marija Dukić

Biznis i finansije, broj 197, maj 2022.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Subvencije i krediti za prolećnu setvu: Ovogodišnja setva skoro za polovinu skuplja

by bifadmin

Ovogodišnja setva će koštati poljoprivrednike za 45% više nego prošle godine, pa je interesovanje za subvencije daleko veće, a proizvođači po prvi put mogu da koriste kredite i za nabavku đubriva. U bankama kažu da generalno raste potražnja poljoprivrednika za kreditima, i to ne samo za obrtna sredstva, već i za dugoročnija ulaganja.

Registrovana poljoprivredna gazdinstva u Srbiji itekako su zainteresovana za subvencije, koje su u 2022. zbog energetske situacije i rasta cena ostalih inputa povećane sa četiri na osam hiljada dinara po hektaru biljne proizvodnje. Za razliku od ranije, ove godine beleži se rekordno podnošenje zahteva za subvencionisanje kupovine novih traktora. Osim subvencija, poljoprivrednicima su na raspolaganju i namenski krediti po prvi put i za nabavku đubriva. Računice pokazuju da je setva skuplja za 45%, jer su sredstva za zaštitu bilja, gorivo i seme poskupeli za oko 20% u odnosu na prošlu godinu, a mineralno đubrivo za čak 300%.

Prema podacima Uprave za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, koje su dostavili za B&F, do sada je isplaćeno 13,27 milijardi dinara subvencija za biljnu proizvodnju na račune 317.624 gazdinstava, najvećim delom početkom marta 2022. godine.

„Isplate će se nastaviti i u narednom periodu, jer podnošenje zahteva traje do 4. maja 2022. godine. Podsticaji se ostvaruju za prijavljene i zasejane, odnosno zasađene površine pod odgovarajućom kulturom do najviše 20 hektara i to samo za obradivo poljoprivredno zemljište“, objašnjavaju u Upravi.

Osim subvencija na koje mogu da računaju iz republičkog budžeta, poljoprivrednicima su na raspolaganju i subvencije koje odobravaju lokalne samouprave. One su u prošloj godini izdvojile 1,26 milijardi dinara. To su uglavnom lokalni programi pomoći koji se prilagođavaju potrebama poljoprivrednih proizvođača, a u zavisnosti od teritorije gde se nalaze.

„Obnavljanje“ traktora

Kada je reč o merama koje podstiču investicije u poljoprivredi, najveće interesovanje vlada za podsticaj za nabavku novog traktora i ostale mehanizacije. Poljoprivrednici mogu da računaju na mere ruralnog razvoja nacionalnog programa podrške i IPARD fond, kojima se u 2021. godini pridružuje i Projekat konkurentne poljoprivrede Srbije koje Ministarstvo poljoprivrede realizuje sa Svetskom bankom. Od 2017. godine, posle višedecenijske pauze, počinje ciklus odobravanja podsticaja za nabavku traktora. U tom periodu isplaćeno je 2.641 zahteva za nabavku traktora kroz nacionalni program podrške, sa oko 2,79 milijardi dinara.

U okviru Projekta konkurentne poljoprivrede Srbije u javnosti poznatog kao „50:40:10“, za nešto više od godinu dana realizacije projekta, raspisana su dva javna poziva – za primarnu biljnu i stočarsku proizvodnju na koje je stiglo ukupno 3.562 prijava, mahom za nabavku novog traktora. Zbog velikog interesovanja opredeljena sredstva po osnovu oba javna poziva, višestruko su uvećana.

„Obe mere namenjene su gazdinstvima sa manjim obimom proizvodnje, dok veća gazdinstva svoju mehanizaciju i traktor mogu da nabave kroz IPARD Meru 1 – Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava. Najveće interesovanje je za nabavku novog traktora, o čemu svedoči podatak da je na upravo završeni treći javni poziv, pristigao najveći broj zahteva do sada – oko 600. Na prethodna dva javna poziva za nabavku traktora pristiglo je 830 zahteva“, ističu u Upravi za agrarna plaćanja.

Kreditiranje nabavke đubriva

Deset banaka u Srbiji u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede odobrava beskamatne kredite. Poljoprivrednim gazdinstvima se kroz subvencionisanje kamatne stope omogućava olakšani pristup korišćenju kredita za nabavku i osiguranje životinja, nabavku semena, sadnog materijala, sredstava za zaštitu bilja i hrane za životinje, kao i investicije u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu.

Od ove godine dostupni su i krediti za nabavku đubriva. U Upravi za agrarna plaćanja kažu da je u prvoj trećini 2022. godine odobreno 3.455 kredita u iznosu od 4,73 milijardi dinara. Učešće kredita za nabavku đubriva u ukupnom iznosu odobrenih kredita je oko 70 odsto, dok je prosečan iznos po kreditu za đubrivo 1,24 miliona dinara. Кrediti za đubrivo se odobravaju sa rokom trajanja do tri godine uz grejs period do godinu dana.

Biljana Janev, rukovodilac Službe za proizvode i prodaju malim i srednjim preduzećima AIK banke, za B&F kaže da svake godine interesovanje poljoprivrednika za kratkoročne poljoprivredne kredite raste, posebno u predsetvenom periodu, odnosno mesecima februar-mart i septembar-oktobar, kada se obavljaju poljoprivredni radovi i kada postoji najveća potreba za obrtnim sredstvima.

„Kada govorimo o investicionim kreditima, situacija je drugačija. Investicije nisu vezane za sezone, već su uslovljene realnim potrebama agro biznisa. Često se kod poljoprivrednika vidi trend rasta investicija tokom održavanja glavnog poljoprivrednog sajma u maju“, naglašava naša sagovornica.

Šta poljoprivrednici finansiraju iz kredita

Za prva tri meseca od početka ove godine Banka Inteza je poljoprivrednim gazdinstvima ukupno plasirala preko dve milijarde dinara, što je rast od 54% u odnosu na isti period protekle godine. Na pitanje kakve su specifičnosti kreditiranja agrara početkom i u vreme trajanja pandemije i sada, Željko Petrović, direktor Divizije za poslovanje sa fizičkim licima i malim biznisom i član Izvršnog odbora Banka Inteza za B&F kaže:

„Tokom posmatranog perioda, Banka nije menjala politiku plasiranja kredita namenjenih poljoprivredi, međutim, uočava se promena u pogledu namene kredita za koju postoji potreba poljoprivrednika. Tokom pandemijske godine, najveća tražnja je bila za kreditima za likvidnost koji su bili deo programa subvencionisanih kredita pripremljenog u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, dok je krajem 2021. i početkom tekuće godine povećana tražnja za investicionim kreditima“, ističe Petrović.

U razgovoru sa bankama saznajemo da je uglavnom prosečni iznos kredita kod većine 15.000 evra, ali ima i većih iznosa kod pojedinih od 50.000 do 60.000 evra. Kamatne stope zavise od vrste kreditnog proizvoda i rejtinga klijenata. U Rajfazjen banci kažu da se kreću od 0% za subvencionisane kredite do 8% na godišnjem nivou.

„Ročnost kredita zavisi od namene finansiranja, krediti za obrtna sredstva su sa rokom otplate od 12 do 18 meseci, krediti za nabavku poljoprivrednih mašina i opreme su sa rokom otplate do 84 meseca, dok krediti za kupovinu poljoprivrednog zemljišta i objekata poljoprivrede idu i do 120 meseci otplate“, objašnjavaju u Rajfajzen banci.

Velika zainteresovanost poljoprivrednika sa područja Vojvodine je za kredite koje agraru odobrava Unikredit banka. U zavisnosti od sezone poljoprivrednici imaju različitu potrebu za poljoprivrednim kreditima, ipak najveće interesovanje je za kratkoročno finansiranje obrtnih sredstava.

„Takođe, imaju potrebu za dugoročnim kreditima čija je namena nabavka traktora, kombajna i priključne mehanizacije, sistema za navodnjavanje, nabavka priplodnih grla stoke osnovnog stada, kupovina poljoprivrednog zemljišta i drugo. Primetno je da je sektor poljoprivrede imao gotovo redovan tok u delu proizvodnje, jer pandemija nije imala veliki uticaj kada je poljoprivredna proizvodnja u pitanju. Tražnja za kreditima za poljoprivredu nije ni u jednom trenutku opala, već je imala jedan svoj kontinuirani tok koji je bio i pre početka pandemije“, kažu u Unikredit banci.

Pandemija je ubrzala digitalizaciju, pa je i kreditiranje agrara takođe u skladu sa inovacijama u bankarskom sektoru. OTP banka je prva u regionu koja u svojoj ponudi ima određene modele brzih i investicionih agro kredita za poljoprivrednike koji se odobravaju kroz softversku platformu.

„Ova metoda se pokazala kao veoma efikasna i rezultira brzim odgovorom, te je svojim inovativnim konceptom poslovanja značajno podigla standarde i otvorila nove mogućnosti za bržu i jeftiniju distribuciju finansijskih sredstava u sektoru poljoprivrednih proizvođača“, kažu za B&F u OTP banci u kojoj su najpopularniji krediti u agro biznisu kratkoročni za obrtna sredstva i repromaterijal na 12 meseci. U proseku, oni čine oko 70% od ukupnog broja isplaćenih kredita.

Danijela Nišavić

Biznis i finansije, broj 197, maj 2022.

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Infrastruktura i poljoprivreda srpski izlaz iz ukrajinske krize

by bifadmin

Tek je treći mesec 2022. godine a međunarodne finansijske institucije već drugi put smanjuju projekcije globalnog privrednog rasta. Međunarodni monetarni fond je krajem januara smanjio svoju projekciju za svet sa 4,9 na 4,4 odsto, a ovih dana se očekuje nova revizija nadole.

I u saopštenju nakon posete Srbiji, misija MMF-a je istakla da će projekcije biti smanjene sa 4,5 odsto usled posledica rata u Ukrajini.

U očekivanju MMF-a druge institucije su već reagovale. UNCTAD je juče smanjio procenu globalnog rasta za ovu godinu sa 3,6 na 2,6 odsto.

Pored Rusije koja će imati duboku recesiju, najveće usporavanje privrede osetiće Zapadna Evropa, kao i Centralna, Južna i Jugoistočna Azija. U izveštaju UNCTAD-a se navodi i da će zemljama u razvoju biti potrebno 310 milijardi dolara da isplate dospele dugove ove godine.

Rejting agencija Standard end Purs je juče oborila procenu rasta evrozone sa 4,4 na 3,3 odsto, dok je Mudiz bio nešto blaži sa smanjenjem sa 4,3 na 3,6 odsto.

Za nas najvažnija, nemačka privreda nalazi se u problemima, što pokazuje i to da je Institut za ekonomske studije IFO smanjio projekciju rasta ove ekonomije sa 3,7 na 3,1 do 2,2 odsto.

Ali kakva bi to bila kriza kada mi ne bismo bili najbolji u njoj. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić gostujući na TV Prva rekao je da sve procene rasta padaju i da je „naše da sačuvamo kakav takav pozitivan rast“.

„Nama je procenjivan rast od 4,5 odsto. Svima će da smanje za 1,5 odsto, a nama će za jedan odsto. Mi ćemo tu da budemo izuzetak“, poručio je Vučić, govoreći o MMF-u.

Vlada potpuna neizvesnost

Ekonomisti ističu da je za davanje bilo kakvih procena jako rano i da vlada potpuna neizvesnost.

Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta ukazuje da se ne zna ni da li se sukob u Ukrajini bliži kraju ili će potrajati.

„Ne znamo da li će u Evropi biti usporavanje ekonomije ili će možda biti i recesije. Ako se ne obavi prolećna setva u Ukrajini to znači da će cene poljoprivrednih proizvoda biti visoke bar još godinu dana. Što se tiče energije, teško da se nešto može promeniti relativno brzo. Evropska ekonomija deluje depresivno“, ocenjuje on.

Ovo će se odraziti svakako i na srpsku privredu.

„Zastoj u Nemačkoj i Francuskoj će svakako gušiti i ekonomsku aktivnost ovde, jer smo karika u lancima snabdevanja. Ali mislim da će negativni efekat biti jači u EU nego kod nas. Razlog su pre svega investicije u infrastrukturu i građevinarstvo. Mi smo i dalje podinvestirani. Ipak i tu će biti negativnih efekata. Sa rastom cena materijala, za isti budžetirani novac moći ćemo da manje da izgradimo, moraće da bude nekih redukcija, pa će i građevinarstvo dati manji doprinos nego što bi moglo“, napominje Nikolić.

Potreba za infrastrukturom u Srbiji

I Saša Đogović, autor biltena Makroekonomska kretanja u Srbiji, ističe da kod nas ima mnogo potreba za infrastrukturom, počevši od kanalizacije i vodovoda i druge komunalne infrastrukture.

„To razvijene zemlje već imaju. Druga stvar je poljoprivreda. Kod nas ona ima veći ponder u BDP-u i mada nam neće mnogo doprineti rastu, obezbediće stabilnost. Mada pitanje je i kakva će poljoprivredna godina biti. U svakom slučaju odgovaraće nam i više cene poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu“, napominje on.

Na ruku nam mogu ići i cene drugih sirovina, na primer bakra.

„Cena bakra je visoka i izvoz Ziđina podiže privrednu dinamiku. Takođe, EU je povećala kvote na uvoz čelika iz Srbije, pa će i to biti dobro za železaru u Smederevu. A obe kompanije nalaze se u rukama Kineza“, napominje on.

S druge strane našu autoindustriju koja se sastoji od komponentaša sigurno će pogoditi zastoj autoindustrije u Evropi i gašenje kapaciteta u Rusiji.

„Na primer mi smo mnogo izvozili pneumatika u Rusiju“, ukazuje on.

Đogović napominje da je nezahvalno davati procene kada se ne zna ni kakvi će biti odnosi EU i Rusije, a ni šta će biti sa isporukama gasa s obzirom da je Rusija tražila isplatu u rubljama, a sada se čeka odgovor EU.

„Ako se prekine isporuka gasa iz Rusije, veliki broj evropskih zemalja biće u recesiji, a pre svega Nemačka“, upozorava on dodajući da će se to onda dodatno odraziti na smanjenje naše industrijske proizvodnje.

„Naša ekonomija može biti smanjena za jedan možda 1,5 odsto, ali teško je ovako rano bilo šta prognozirati“, zaključuje Đogović.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Poljoprivrednici na društvenim mrežama: Selo u globalnom selu

by bifadmin

Iako se bave izrazito tradicionalnom delatnošću, neki poljoprivrednici u Srbiji su osvojili društvene mreže, stekavši veliku popularnost informacijama i prilozima koje dele. Mada se razlikuju u pristupu i sadržaju koji prave, zajedničko im je to što nastoje da uvedu ovdašnja sela u globalno selo, kroz različite vidove povezivanja – od znanja do sredstava.

Radoslav Adamović je svestrani poljoprivrednik iz Krčedina. Pored toga što obrađuje svojih 80 hektara zemlje, on poseduje i poljoprivrednu mehanizaciju koju uslužno nudi preduzećima u okolini. No, osim u „oflajn“ svetu, poznat je i na internetu kao jedan od najvećih poljoprivrednih influensera, premda nije ljubitelj te rogobatne titule.

„Sve je počelo kada sam kupio traktor koji nije imao uputstvo ni na srpskom ni na engleskom jeziku, već samo na turskom. Tada su me zvali mnogi ljudi, koji znaju da se razumem u poljoprivrednu mehanizaciju, da pitaju za njegove karakteristike. Zato sam odlučio da za Youtube snimim video o ovom traktoru, kako ne bih svakome ponaosob objašnjavao iste stvari”, počinje Adamović priču o svojoj „influenserskoj“ karijeri. Od tada nije prošlo ni dve godine a on već ima više od 23.000 redovnih pratilaca na Youtube kanalu, na kojem objavljuje recenzije poljoprivrednih mašina ali i korisne poljoprivredne savete.

U međuvremenu je naučio da montira video snimke, a njegova supruga je usavršila svoje snimateljske veštine. U video produkciji mu pomaže i Sava, mladić iz komšiluka, koji je kod njega na obuci za traktoristu.

Adamović se trudi da publici ponudi raznovrsne sadržaje – oko 75 odsto njih čine prilozi o poljoprivrednim tehnikama i savetima, a ostatak su prikazi poljoprivredne mehanizacije. Često anketira pratioce da glasaju koju mašinu žele da on istestira. Kada izaberu favorita, Adamović kontaktira kompanije koje prodaju poljoprivrednu mehanizaciju sa zahtevom da ih isproba. Taj zahtev mnoge odobre, međutim ima i nekih koje to ne žele, budući da za Adamovića važi da je iskren u svojim recenzijama, što nije uvek pozitivno za trgovce.

Razbijanje medijskog mraka

„Kada sam počinjao sa snimanjem, moj cilj je bio da pomognem kolegama poljoprivrednicima, dakle ljudima iz ove struke. Međutim, vremenom, kako je rastao broj pratilaca, počeo sam da privlačim i mnogo onih koji traže razbibrigu, bez želje da saznaju nešto korisno. Tako je jedan od mojih najboljih snimaka – o uzgoju krušaka – imao znatno manju gledanost od nekih koji nisu toliko kvalitetni i ozbiljni, pa ga Youtube maltene više i ne nudi posetiocima”, rezignirano priča Adamović o zamkama sa kojima se na internetu susreće svako ko ima masovniju publiku.

Dešava se i da ga, prilikom javljanja uživo, prate stotine dece koja su zainteresovana za mašine ali ne i za poljoprivredu. Ona mu stalno postavljaju ista pitanja, pa Adamović troši mnogo vremena da im odgovori, ali i to su posledice njegove novostečene slave.

„Znao sam da će se to dešavati ali ne u ovolikom obimu. Takođe, nisam očekivao ni toliku navalu botova i političkih neistomišljenika kada sam u jednom snimku rekao da je od 2012. drastično pogoršana poljoprivredna politika. Ja bih prvi voleo da nije tako, ali nažalost jeste i o tome ne treba ćutati”, kaže Adamović koji se u ovaj projekat upustio i kako bi probio „medijski mrak“. Mišljenja je da se u medijima nedovoljno priča o problemima sa kojima se poljoprivrednici redovno suočavaju.

„Tih problema je mnogo. Naši poljoprivrednici, na primer, imaju najmanje subvencije u Evropi a Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju je omogućeno evropskim proizvođačima hrane, koje njihove države zdušno podržavaju, da bez carina učestvuju na srpskom tržištu. To je nelojalna konkurencija za nas jer mi nemamo ni jeftino gorivo, ni brojne druge povlastice koje oni imaju. Ali ljudi to ne znaju. Pa šta da vam pričam kada mi rođena majka kaže da se mi poljoprivrednici stalno nešto žalimo, iako dobijamo svakakve pogodnosti od države! Ona veruje televiziji, a ne meni koji sam se godinama unazad zaduživao da bih mogao nekako da održim proizvodnju”, žali se Adamović.

Dodaje da je jedna od najčešćih zabluda kod nas ona da se od poljoprivrede dobro živi: „Često čujem kako poljoprivrednici na protestima blokiraju ulice mašinama vrednim po 100.000 evra. Ne razumem šta ljudi očekuju, da oremo sa volovima? Da li se oni zapitaju koliko bi hrane na stolu imali da mi nemamo mehanizaciju, odnosno da sve radimo kao u 19. veku?“

Poziv na udruživanje

Na pitanje kako će na njegov posao uticati ukrajinska kriza, ali i prethodno poskupljenje đubriva i goriva, Adamović odgovara da je na to računao i da ga više brine nedostatak radne snage.

Muči ga i to što gleda svoje kolege kako propadaju zbog nespremnosti države da podrži poljoprivredu ili bar da donekle ublaži uticaj uvozničkog lobija. „Sreća moja što se bavim ratarstvom, koje je još uvek u dobrom stanju. Ranije sam uzgajao i voćke, ali sam odustao kada sam video kuda to vodi. One se uvoze po cenama koje naš seljak jednostavno ne može da prati”, tvrdi Adamović.

Primećuje i da se u njegovom okruženju ali i u celoj Vojvodini gazdinstva ukrupnjavaju, jer ih kupuju velike kompanije. Južno od Dunava i Save, međutim, ima još malih poljoprivrednika koji su u sve gorem položaju budući da ne mogu da drže korak sa velikim kompanijama, i za njih Adamović ne vidi drugo rešenje osim udruživanja.

„Youtube kanal mi je omogućio i povezivanje sa poljoprivrednicima iz inostranstva. Tako sam čuo iskustva iz jednog nemačkog sela u kojem su se svi udružili i kupili dva kombajna i tri velika traktora koje dele međusobno, a imaju čak i menadžera za mehanizaciju, koji im pomaže da što efikasnije koriste mašine. To bi nama bilo od velike pomoći da imamo drugačiji mentalitet, da nismo sujetni i ljubomorni. Evo, ja sam uspeo da dogovorim sa još dvoje, troje kolega da zajedno kupujemo mašine, ali to je maksimum udruživanja ovde kod nas“, zaključuje naš najpoznatiji poljoprivredni jutjuber.

Instagramom do mlađe publike

Instagram profil „Organska poljoprivreda Srbija“ (organska_poljoprivreda_srbija) nastao je početkom 2021. godine, sa idejom da promoviše organski pristup poljoprivredi, u najširem smislu, kao i da okuplja sve zainteresovane za tu temu na jednom mestu.

Vojislav Tomić, inženjer zaštite bilja koji vodi ovaj nalog, kaže za B&F da su posetioci veoma različiti, od studenata poljoprivrede, preko manjih, amaterskih baštovana, ljubitelja prirode i sela, do ozbiljnih poljoprivrednih proizvođača, etno gazdinstava i mnogih drugih koji jednostavno vole da prate takve sadržaje.

„Informacije koje objavljujem na ovom nalogu su rezultat stručnih znanja u kombinaciji sa ličnim afinitetom i iskustvom iz organske proizvodnje. Deo podataka pronalazim i na internetu, na primer na drugim Instagram profilima koji prate ovu oblast a voljni su za saradnju“, objašnjava Tomić.

Drago mu je što su mlađi poljoprivrednici uvideli kakve prednosti donosi prisustvo na internetu i umrežavanje sa drugim proizvođačima i kupcima.

„Mislim da poljoprivreda iz dana u dan zauzima sve više mesta na društvenim mrežama, ali da trenutno, gledajući u odnosu na neke druge oblasti, to nije mnogo. Situacija će se verovatno menjati kada ljudi uvide da društvene mreže mogu biti značajan izvor informacija, edukacije, pa i prodaje”, predviđa Tomić.

Prema njegovim rečima, vođenje takvih stranica nije mali posao, jer pored širokog znanja, zahteva i stalno prisustvo kako bi se odgovorilo na mnoštvo stručnih pitanja i komentara ljudi koji ih prate. Ipak, uveren je da će se taj napor isplatiti, jer informacije koje pruža su jako korisne ne samo za one koji se već bave poljoprivredom, već i za sve koji razmišljaju da li da se upuste u taj posao.

Marija Dukić

Biznis i finansije 195, mart 2022.

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Novi brojevi

Biznis & finansije 195: Zamke sve većeg socijalnog jaza: Pola meni – pola meni

by bifadmin

Petina najbogatijih građana EU ima pet puta veći dohodak od petine najsiromašnijih, a u Srbiji je ta razlika 6,5 puta. U Srbiji, 10% najsiromašnijih ljudi troši 50% svojih prihoda na hranu, dok 10% najbogatijih troši 28%, što je gotovo upola manje. Beograd ima BDP po glavi stanovnika za 71,5% veći od nacionalnog proseka, nasuprot svim drugim regionima gde je ovaj pokazatelj znatno ispod republičkog proseka. U opštini Novi Beograd je siromaštvu izloženo 4,8% stanovništva, a u opštini Tutin skoro dve trećine tamošnjih žitelja. Sve veća koncentracija ekonomske i političke moći u rukama malog broja dobrostojećih pojedinaca na štetu svih ostalih nije samo pitanje društvene pravde, već ozbiljna pretnja političkoj stabilnosti i ekonomskom prosperitetu. Zamke nejednakosti i siromaštva su još opasnije posle izbijanja korona krize koja je najviše pogodila najugroženije grupe stanovništva, radnike u sivoj ekonomiji i zaposlene u sektorima sa niskim zaradama.

Periskop

6. CIJENA RATA U UKRAJINI: Kvadratura gasa
Ako je rat nastavak politike drugim sredstvima, onda su ekonomske sankcije uvertira rata. Rat u Ukrajini nije „normalan“ rat i brzina kojom su eskalirale zapadne ekonomske sankcije protiv Rusije, i njihova žestina, pogodiće i globalnu ekonomiju. Ono što gledamo su tektonske promjene koje radikalno preoblikuju ekonomske, političke i vojne odnose, prvenstveno u Evropi.

10. TRŽIŠTE „VEČNE MLADOSTI“ – STARTAP KOJI ULAŽE U NOBELOVCE: Mladi žude za bogatstvom, a bogati za mladošću
Da je i nauka veliki posao pokazuje biotehnološki startap „Altos lab“ koji u potragu za večitom mladošću kreće sa tri milijarde dolara.

12. GENERALNI DIREKTORI U SRBIJI I SVETU O EKONOMSKOM OPORAVKU: Promena težišta
Najveći broj poslovnih lidera u svetu i u Srbiji je uveren da će se poboljšati ekonomske prilike u ovoj godini, a slično percipiraju i najveće pretnje po poslovanje, pokazuje najnovije PwC istraživanje. Rezultati studije potvrđuju da sada najvažniji postaju ljudi, naša zajednica i životna sredina.

Biznis

14. MARJANA DAVIDOVIĆ, GENERALNA DIREKTORKA KOMPANIJE NESTLÉ ZA SRBIJU, CRNU GORU I SEVERNU MAKEDONIJU: Uskoro će zamena za meso proizvedena u Srbiji osvajati strana tržišta
Kompanija Nestlé je prošle godine na globalnom nivou prodala vegeterijanske i veganske hrane u vrednosti od 860 miliona dolara, a sada takvu proizvodnju pokreće u novoj fabrici u Surčinu. Sirovine za proizvodnju, a prvenstveno soju, pretežno će nabavljati u Srbiji, dok će najveći deo proizvodnje izvoziti u evropske zemlje, najavljuje u razgovoru za B&F Marjana Davidović, generalna direktorka kompanije Nestlé za Srbiju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju.

18. GORDANA DOJČINOVIĆ MANIĆ, UNIJAPAK: Za modernizaciju uvek mora da bude novca
Porodično preduzeće Unijapak je počelo kao proizvođač kesica za šećer, a danas isporučuje na domaće i strana tržišta preko 150 praškastih i zrnastih prehrambenih proizvoda. Jedno od ključnih pravila ovog preduzeća iz Niša je da za modernizaciju uvek mora biti novca, a ono što ga dodatno izdvaja je porodični konsenzus da se u javnosti ne ruži konkurencija, niti hvališe humanitarnim akcijama.

20. RECEPT ZA USPEH IZ „SKROZ DOBRE PEKARE“ Morate uvek biti skroz dobri
„Skroz dobra pekara“ je od nekadašnje male trgovine na Karaburmi izrasla u najveći maloprodajni lanac u Srbiji u svojoj delatnosti. Danas imaju 80 maloprodajnih objekata u 25 gradova, gde njihove proizvode svakodnevno kupuje svaki stoti stanovnik Srbije. Ovaj maloprodajni lanac, koji je potpuno promenio standarde u svojoj industriji, izuzetno dobro posluje i u pandemiji. Prošle godine su počeli da izvoze svoje proizvode na tržište EU, a uskoro će ih biti i u Ruskoj Federaciji i okolnim državama.

22. MARKO PETKOVIĆ, PEAKSEL: Gejming je kao filmska industrija, samo teži
Niška kompanija Peaksel je tokom decenije postojanja objavila 300 mobilnih igrica i aplikacija za Android i iOs, a sa današnjih 60 zaposlenih i Guglom kao ključnim partnerom predstavljaju jednog od lidera u domaćoj gejming industriji. Osnivač i vlasnik Marko Petković kaže da je tokom preduzetničke karijere naučio dve važne lekcije: da ništa ne treba raditi na silu, kao i da je ključ zdravog poslovanja u diversifikaciji rizika.

Finansije

24. STRAH OD INFLACIJE: Novi nevidljivi neprijatelj pred vratima
Taman kada je izgledalo da će odgovor centralnih banaka na rastuću inflaciju, u prvom redu Fed-a, biti centralno ekonomsko pitanje u tekućoj godini, napad Rusije na Ukrajinu sve ostalo je bacio u drugi plan. Rusko-ukrajinski sukob dodatno će raspiriti inflaciona očekivanja, a eventualno veće povlačenje stranog kapitala iz Istočne Evrope ne bi zaobišlo ni našu zemlju. Stabilnosti javnih finansija neće doprineti ni populističke mere koje su se umnožile u predizbornom periodu. Stoga, očekivanja NBS-a da će se inflacija krajem godine kretati u rasponu 3,5-4,0 odsto deluju kao prilično optimistički scenario, a sa nedavnom eskalacijom geopolitičkih rizika gotovo neostvarivo.

28. PORESKI TRETMAN STICANJA IMOVINE IZ PROCESA RESTITUCIJE: Dažbine na vraćena dobra
Srbija je u januaru ove godine prvi put emitovala državne obveznice radi izmirenja obaveza po osnovu obeštećenja za oduzetu imovinu, a krajem marta će biti isplaćena akontacija u novcu starim vlasnicima. Šta propisuju važeći zakoni o oporezivanju imovine koja je stečena iz procesa restitucije?

30. ULAGANJA U INTERNET: Telekomi protiv „big teh“ družine
Najveće telekomunikacione kompanije u Evropi žale se na stalni pad profitabilnosti zbog velikih ulaganja u internet i skromnih naknada za korišćenje mreže, koju su preplavili sadržaji „big-teh“ kompanija. Izuzev Deutsche Telekoma, telekom operateri Orange, Telefonica i Vodafone su doživeli pad cena akcija u poslednjih pet godina. Nasuprot njima, velike tehnološke kompanije koje ne učestvuju u finansiranju internet infrastrukture doživele su pravi bum na berzama, naročito tokom 2021. godine, a njihove kapitalizacije su neuporedivo veće nego kapitalizacije pomenutih telekoma, čak i do preko deset puta.

Temat – Zamke sve većeg socijalnog jaza

32. PANDEMIJA EKONOMSKE NEJEDNAKOSTI U SVETU: Imati i nemati
Pandemija nije podjednako pogodila svakoga. Neki su ostali bez posla, ušteđevine i krova nad glavom, dok su drugi uvećali svoje bogatstvo za desetine milijardi dolara. U prosjeku, znači, svi smo profitirali, što bi rekli statističari.

36. GLAVNI RIZICI ZA POVEĆANJE NEJEDNAKOSTI U SRBIJI: Zemlja radnika bez radničkih prava
Trenutno, petina najbogatijih građana EU ima pet puta veći dohodak od petine najsiromašnijih, a u Srbiji je ta razlika 6,5 puta. Jedan od glavnih izvora nejednakosti kod nas je jako veliki udeo loše plaćenih poslova i praksa da se cela ili veći deo zarade isplaćuje „na crno“, što obesmišljava i povećanja minimalne zarade. Srbija se na međunarodnim listama kotira i kao zemlja u kojoj se sistemski ugrožavaju prava radnika, a nije visoko ocenjen ni domet socijalne zaštite.

38. NERAVNOMERAN OPORAVAK PRIVREDE: Ista meta, ali ne i odstojanje
Aktuelna pandemija je nekim delatnostima donela veliki boljitak, neke su se brzo prilagodile i nisu knjižile značajnije gubitke, ali ima i onih koje će se kad prođe kriza dugo oporavljati. Male i velike firme, kao i domaće i inostrane, nisu delile isti sudbinu i na različite načine su se suočavale sa novim uslovima poslovanja i borile da opstanu na tržištu. Te nejednakosti država nije uspela da „ispegla“ svojim paketima pomoći i od nje privrednici koji su najviše pogođeni i dalje očekuju određene povlastice i podsticaje.

40. JAČANJE REGIONALNIH RAZLIKA U SRBIJI: Virus beogradizacije
Korona virus je samo podstakao „virus beogradizacije“ u Srbiji, dodatno jačajući regionalne nejednakosti koje su tolike da se čini da u jednoj egzistira više različitih država. Dok su ekonomski slabije razvijeni regioni dodatno oslabili, prestonica je višestruko ojačala. Pandemija je još više ogolela i nedaće ruralnih sredina, pogoršavajući ionako nezavidan položaj sela u odnosu na gradove.

44. UTICAJ PANDEMIJE NA RAST NEJEDNAKOSTI U POTROŠNJI: Plići džepovi se brže prazne
U Srbiji 10% najsiromašnijih ljudi troši 50% svojih prihoda na hranu, dok 10% najbogatijih troši 28%, što je gotovo upola manje. Ipak, da je pred našom zemljom svetla budućnost, pokazuje sastav minimalne potrošačke korpe za tročlanu porodicu, u kojoj su predviđeni mesečni troškovi za restorane preko dva puta veći od troškova za obrazovanje.

46. DOSTUPNOST ZDRAVSTVA I OBRAZOVANJA: Koliko para, toliko zdravlja i znanja
Iako su obrazovanje i zdravstvo u našoj zemlji deklarativno besplatni, često imamo utisak da kroz poreze plaćamo više od onoga što dobijamo. To postaje još vidljivije kada vam zdravlje zavisi od toga da li imate novca za privatnog lekara, jer kod državnog čekate mesecima, pa čak i godinama. Ili kada krajem avgusta pola plate potrošite na račune a drugu polovinu za školske udžbenike, pa vam jedino preostaje da berete pečurke po obližnjoj šumi kako biste se prehranili. Pod uslovom da šumu nije izbetonirao neki kreativni investitor.

48. SOCIJALNE RAZLIKE MEĐU PENZIONERIMA: Daleko je Robin Hud
Penzijski fond ne može čak ni u vreme korona krize da preuzme ulogu socijalnih službi kako bi se umanjila socijalna nejednakost među penzionerima, saglasni su ekonomisti. U Srbiji ima najviše onih sa penzijama ispod prosečne koja od ove godine iznosi 30.987 dinara, dok je najviša penzija devet puta veća od najniže. Iako bi penzioneri na „minimalcu“ voleli da što pre preskoče tu granicu i da se smanji raspon penzija koji je među najvećima u Evropi, nema te čarobne formule koja bi ih zadovoljila a da ne uruši postojeći penzijski sistem.

Intervju

50. FERNANDO FRANCIS, NOVINAR I FOTOGRAF: Čini mi se da su ljudi ovde srećniji nego što su toga svesni
Fernando Francis je dete kubanskog diplomate i Kolumbijke koji su oboje poreklom iz Palestine. Budući da dobro govori arapski jezik, godinama je radio kao ratni izveštač na Bliskom Istoku, posle čega je stekao australijsko državljanstvo i nastavio da se bavi novinarstvom u toj zemlji. Ali, kada je došlo vreme da izabere gde će se skućiti, na iznenađenje svojih prijatelja, odlučio se za Vrčin, gde sada vodi miran život, brinući o kući i okućnici, i uživajući u sitnim zadovoljstvima poput pravljenja džema. Zahvaljujući supruzi, koja je srpskog porekla, upoznao je našu zemlju i zaljubio se u nju. Redovno putuje i fotografiše po Srbiji, izlaže slike pejzaža, crkvi i – onoga što najviše voli – nasmejanih ljudi.

Skener

54. NAJBOLJI DOMAĆI PREDUZETNICI O POSLOVNOJ KLIMI: Barometar promena
Spremnost domaćih preduzetnika da se izbore sa tržišnim poremećajima u celom svetu najbolje potvrđuju podaci da više od 70% njih nastavlja sa ulaganjima, preko polovine namerava da uposli više radnika za stalno, a čak 88% planira da na različite načine inovira poslovanje, pokazuje najnoviji EY Preduzetnički barometar, koji već šest godina zaredom prati poslovanje najboljih preduzetnika u Srbiji.

56. NEVOLJE RADNIKA NEKADAŠNJIH DRUŠTVENIH FIRMI U NIŠU: „Doživotni“ protest zbog zaostalih plata
Neisplaćene plate u nekadašnjim industrijskim gigantima u Nišu, razlog su što njihovi bivši radnici protestuju skoro trinaest godina. Procenjuje se da oko 7.000 radnika nije dobilo zarade u ukupnom iznosu od oko 2,5 milijarde dinara. U međuvremenu su mnogi izgubili bitku sa godinama, bolešću ili sa sudskim izvršiteljima, čekajući da država ispuni obećanje da će ovaj problem rešiti „po hitnom postupku“.

60. KOLIKO KOŠTA SPASAVANJE LJUDSKIH ŽIVOTA U PRIRODI: Konopac sa rokom trajanja
Potpuno prazan kvalitetan medicinski ranac košta 70 evra. Sa svom potrebnom medicinskom opremom oko 4.000 evra. U trenutku heliospasavanja, spasilac je na sebi imao samo „ličnu opremu“ u vrednosti od oko 4.000 evra. Virus korona „doneo“ je i 30 odsto veće cene spasilačke opreme, a vreme isporuke više niko ne želi da garantuje.

62. CRNO TRŽIŠTE AUTO DELOVA: Cirkularno podzemlje
Poremećaji na tržištu automobila toliko su uvećali krađe auto delova u svetu, da su one dostigle srazmere organizovanog kriminala. Najnoviji trend je krađa volana zbog deficita vazdušnih jastuka, ali se najviše kradu katalizatori radi recikliranja plemenitih metala čije cene vrtoglavo rastu na berzama. Lopovi u Srbiji su najnovija tržišna kretanja dočekali spremni i sa pozamašnim iskustvom u primeni „cirkularne ekonomije“.

Nove tehnologije

64. MILJAN TEKIĆ, TENDERLY: Želimo da blokčejn bude dostupan svima
Četvorica osnivača kompanije Tenderly, dobro uigrani još od srednjoškolskih dana, uspela su da startap sa proizvodom za blokčejn zajednicu pretvore u kompaniju sa platformom koju koriste neki od najjačih igrača u toj branši. Miljan Tekić, operativni direktor u ovoj kompaniji poručuje da im je cilj da blokčejn tehnologija postane dostupnija, korisnija i pristupačnija, za šta već imaju podršku nekih od najpoznatijih investitora na svetu.

Nauka

66. PREDSTOJEĆE LEDENO DOBA: Otkazana sezona smrzavanja planete
Astronomi predviđaju da će u ovoj deceniji snabdevanje naše planete Sunčevom toplotom ponovo opasti do nivoa koji je krajem 17. veka uzrokovao „mini“ ledeno doba i masovnu glad u Evropi. Ali nova sezona smrzavanja Zemlje se po svoj prilici otkazuje i to ne zbog korone, već zbog posledica globalnog zagrevanja. Ironično, klimatske promene su naše najveće oružje protiv leda iz svemira, jer ako bi svi gasovi staklene bašte odjednom nestali iz atmosfere, prosečna temperatura planete bi sa sadašnjih 15 pala na čak minus 18 stepeni.

Koktel

68. NOVOSAĐANKA KOJA SVAKU IDEJU MOŽE DA PRETOČI U ORIGAMI FIGURU: Geometrija kao umetnost
Jelena Ilić, arhitekta iz Novog Sada, prva je u Srbiji pokrenula originalan posao sa origami figurama i brend „Paper Storm“ koji se rodio iz ljubavi prema geometriji. U svom „papirnom ateljeu“ spaja umetnost i tehnologiju da bi od papira pravila skulpture, kostime, ukrase i brojne druge predmete, a njen najzahtevniji projekat do sada je skulptura robota koje je montiran na plafonu jednog beogradskog salona. Njena najveća želja u ovom trenutku je da napravi samostalnu izložbu na osnovu najpoznatije japanske priče – o hiljadu ždralova i jednoj želji.

70. NIŠLIJA KOJI STOPIRA DUŽE OD POLA VEKA: Svrbi me palac da opet izađem na put
Dragan Aranđelović Arči ove godine će obeležiti 51 godinu stoperskog staža, tokom kojeg je uzduž i popreko prošao bivšu Jugoslaviju i skoro čitavu Evropu. Najpoznatiji i najstariji auto-stoper iz Niša svoja putovanja je opisao u knjizi „Kako sam auto-stopom stigao do Ginisa“. Ovih dana priprema i drugo izdanje knjige koje će dopuniti još nekim zanimljivostima sa putovanja, dok ponovo ne krene na put, čim se smiri pandemija.

72. SRBIJA U SREDNJOVEKOVNIM VITEŠKIM ROMANIMA: Samo Sicilijanac Srbe spasava
Viteški romani su bili veoma popularni u srednjovekovnoj Srbiji, ali je i srpska država bila dovoljno daleka i egzotična za čitaoce na zapadu Evrope, da bi se koristila za viteške podvige književnih junaka. Tako je jedan italijanski pisac poslao svog izmišljenog viteza sa Sicilije u Rašku, da poput „ričućeg lava“ spasava srpskog kralja i njegove podanike.

Komunikacije

76. POLJOPRIVREDNICI NA DRUŠTVENIM MREŽAMA: Selo u globalnom selu
Iako se bave izrazito tradicionalnom delatnošću, neki poljoprivrednici u Srbiji su osvojili društvene mreže, stekavši veliku popularnost informacijama i prilozima koje dele. Mada se razlikuju u pristupu i sadržaju koji prave, zajedničko im je to što nastoje da uvedu ovdašnja sela u globalno selo, kroz različite vidove povezivanja – od znanja do sredstava.

Reprint

78. KOMUNISTIČKA PARTIJA SAD: Još nije umrla, a ka’ će ne znamo
Komunistička partija SAD je donela odluku da će se ponovo aktivirati na političkoj sceni, kandidovanjem svojih predstavnika u američkim izborima nakon više od trideset godina pauze. Malo ko u Americi ovakve najave shvata ozbiljno, imajući u vidu da je posle celog veka od nastanka komunističke partije u najvećoj kapitalističkoj imperiji, preobraćanje Amerikanaca u „crvene“ bio i ostao Sizifov posao.

Vremeplov

80. SOCIJALNE RAZLIKE U MEĐURATNOM BEOGRADU: Čatrlja, čatrlja, čatrlja… pa onda palata!
Tačno je da je u međuratnom Beogradu živeo čovek koji je bio na listi deset najbogatijih ljudi u Evropi toga vremena. Ali bogati su činili svega 10% radno sposobnog stanovništva u prestonici Kraljevine Jugoslavije, dok je sve ostalo bila sirotinja koja se delila na oskudne, siromašne i bedne.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

I u Srbiji se gaji šafran

by bifadmin

Iako je većini nas prva asocijacija na šafran Iran, jer se u njemu proizvodi 90 odsto ukupne količine ovog začina na svetu, i Srbija od pre nekoliko godina može da se pohvali proizvodnjom ove biljke.

Šafran je inače poznat kao najskuplji začin na svetu, zato što je njegova proizvodnja veoma zahtevna. Primera radi, za kilogram ovog začina potrebno je prikupiti 150.000 do 250.000 hiljada cvetova krokusa, i to uglavnom ručno. Možda je baš zato Iran najpoznatiji proizvođač šafrana, zbog adekvatnog zemljišta za uzgoj ove poljoprivredne kulture ali i jeftine radne snage.

Međutim, on se može uspešno gajiti i u Srbiji. Tako bar piše na sajtu prvih domaćih proizvođača ovog začina pod nazivom „Prvi srpski šafran“, porodice Mladenović. Oni su svoju proizvodnju zasnovali 2017. godine i od tada su u svoj asortiman osim samog začina, uveli još neke proizvode, poput meda sa šafranom ili čaja od šafrana.

Mladenovići kažu da ova biljka zahteva zemljište i klimu sličnu onoj koja je potrebna za uzgoj vinove loze. Zato su zasade digli u ataru sela Tamnič, trideset kilometara od Negotina. I kod njih se, kao i u Iranu, ova biljka bere potpuno ručno. Šta više, celokupna obrada zemlje je bez primene ikakvih hemijskih preparata, a parcela na kojoj se nalazi zasad godinama nije obrađivana. Ovakav način uzgja i sertifikovane sadnice garantuju kvalitet, smatraju oni. Ali, kako naći kupce u zemlji u kojoj šafran nije često na trpezi? Edukacijom stanovništva, nadaju se Mladenovići.

„Šafran je začin jakog i prijatnog mirisa, kao i ukusa. Veoma mala količina je dovoljna da da izuzetnu aromu svakom jelu. Jedan gram šafrana je sasvim dovoljan za pedesetak tanjira“, kaže za Agrosmart Ivan Mladenović, jedan od mlađih učesnika u ovom porodičnom biznisu.

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Državna pomoć za nabavku đubriva

by bifadmin

Država je donela odluku da u narednih šest meseci ukine carinske dažbine na uvoz azotnih đubriva i bezvodnog amonijaka.

Uz to, finansiraće i kamatu poljoprivrednicima koji budu uzimali kratkoročne kredite za kupovinu veštačkog đubriva. To bi, bar delimično, trebalo da ublaži posledice astronomskih cena, ali i nestašice. Cene koje je dostigao „veštak“, urea sa 37 od prošle godine, sada je 125 dinara za kilogram, a KAN sa 25 skočio na 92 dinara po kilogramu, definitivno će ispostiti zemlju.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović istakao je da u našoj zemlji ima dovoljno azotnih đubriva za zimsku prehranu pšenice. Uz to, sledeće nedelje stiže još 70.000 tona uree, tako da bi trebalo da je bude i za kukuruz. Srbija će imati svih 400.000 tona veštačkih đubriva na raspolaganju.

– Startovaće i mera državne pomoći za nabavku mineralnih đubriva – najavio je ministar Nedimović. – Sa 10 poslovnih banaka smo dogovorili meru za nabavku đubriva. Radi se o kratkoročnim kreditima do tri godine, sa grejs periodom, koji može da bude do godinu dana. To proizvođači dogovaraju sa bankom, a država finansira kompletnu kamatu.

70 evra po toni država će da plaća

Kako je objasnio Nedimović, poljoprivrednike će tona đubriva, ako je 920 evra, kada uzmu ovaj kredit i kada kupuju za keš, koštati 850. to znači da će oko 70 evra po toni država da plaća.

– Druga mera pomoći je ukidanje carine od deset odsto za nabavku azotnih đubriva iz trećih zemalja, odnosno iz arapskih i dalekoistočnih država – objasnio je Nedimović. – Cena uree je bila 620-630 dolara po toni pre tri i četiri dana u Konstanci i u baltičkim lukama. To će da bude u Srbiji za nekoliko dana i cene će još da padaju.

Ministar je dodao da je trenutno cena pšenice za žetvu krajem juna i početkom jula već dostigla 28 dinara plus PDV, što je gotovo dvostruko više nego prošle godine. Prema rečima Nedimovića, cena proizvodnje pšenice povećana je za 50 do 56 procenata u odnosu na prošlu godinu. Ipak, cena pšenice na berzi povećana je za 90 odsto.

Vlada Srbije usvojila je Odluku o izmenama Odluke o uslovima i načinu za smanjenje carinskih dažbina na određenu robu, odnosno za izuzimanje određene robe od plaćanja carinskih dažbina u 2022. godini među kojima su azotna đubriva i bezvodi amonijak.

– Na tržištu Srbije trenutno ne postoji dovoljna količina azotnih đubriva koja se koriste tokom setve – kazao je Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku industriju Privredne komore Srbije. – Ovom merom biće omogućen bescarinski uvoz i olakšano snabdevanje poljoprivrednika. I na svetskom tržištu je nestašica mineralnih đubriva. Treba obezbediti dobru snabdevenost srpskog tržišta mineralnim đubrivima, da bi poljoprivreda mogla da primeni neophodne agromere i da bi se dalje razvijala.

Poljoprivrednici su u strahu da bi zemlja za prolećnu setvu mogla da bude loše pripremljena, jer je izvesno da će zbog cene, biti manje đubriva bačeno.

Stižu prerađivači kukuruza

Imamo pregovore sa jednim od najvećih prerađivača kukuruza u svetu. Dolaze u Srbiju, nameravaju da otvore pogon, prerađivali bi pola miliona tona kukuruza godišnje. To vam je otprilike 70.000 hektara da podmirite samo njihove potrebe. Ali da prave finalne proizvode – aminokiseline, skrobove, glukoze, najavio je ministar Nedimović.

– To će biti kao da smo od maline napravili ekstra sok, premijum robu – smatra Nedimović. – Mi smo zemlja koja ima dosta ove sirovine i zašto bismo prodavali kukuruz na berzi, kad možemo da napravimo skrob ili glukozu.

Ministar je najavio još jedan dolazak investitora početkom marta. U pitanju je slična delatnost. Radi se o jednom od najvećih kupaca kukuruza na svetu, iz Egipta.

Uvoznici

Godišnja proizvodnja u Srbiji dostiže oko 550.000 tona NPK đubriva i između 30.000 i 50.000 tona UAN đubriva. Naša zemlja, u proseku, uvozi do 500.000 tona azotnih đubriva i oko 250.000 tona NPK. Najviše kupujemo iz Rusije, Austrije, Rumunije, Mađarske i Hrvatske, kažu u PKS.

Srbija je nekada bila veliki proizvođača azotnih đubriva, poznati u Evropi i svetu. Nažalost, danas smo postali veliki uvoznici, jer Azotara u Pančevu ne radi već godinama.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Poljoprivreda otpornija na koronu nego na sušu: Rekordni izvoznik rekordno poskupljuje u lokalu

by bifadmin

Prošlogodišnji rekorder u iskazivanju otpornosti na korona virus, ove godine je posustao zbog suše. Mada su pokazatelji o ukupnom izvozu agroindustrije za prvih šest meseci ove godine i dalje u porastu, generalno se očekuju manji poljoprivredni prinosi. Ovo je, uz rast proizvodnih troškova, poguralo rekordna poskupljenja poljoprivrednih proizvoda na domaćem tržištu.

Poljoprivreda u Srbiji je, uprkos ekonomskoj „suši“ koju je izazvala korona, prošle godine bila rodna. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), poljoprivreda je svoj udeo u bruto domaćem proizvodu (BDP) povećala sa 6% u 2019. na 7% u 2020. godini.

Analizirajući prošlogodišnje poslovanje u ovoj industriji, agrarni analitičar Vojislav Stanković navodi da je poljoprivredna proizvodnja porasla za 4,6%, dostigavši vrednost od 5,81milijardi dolara. Ratarstvo i povrtarstvo su činili čak četiri petine ukupnog obima proizvodnje, sa učešćem od skoro 55% u ostvarenoj vrednosti.

Vrednost ukupne biljne proizvodnje je porasla za gotovo 7%, na 3,94 milijarde dolara, a najveći udeo je imalo žito sa 1,83 milijarde dolara i potom voće sa 693 miliona dolara. Ove dve poljoprivredne kulture su zajedno sa industrijskim biljem zabeležile rast proizvodnje, krmno bilje je ostalo na sličnom nivou kao i 2019. godine, dok je proizvodnja povrća sa ukupnom vrednošću od 470 miliona dolara opala za 1,2%. Pad je imalo i vinogradarstvo, i to za 1,5%, koje sa učešćem od 1,6%, odnosno 63 miliona dolara ima i najmanji udeo u ukupnoj vrednosti biljne proizvodnje.

I pored krize koja već godinama potresa domaće stočarstvo, ono je prošle godine dostiglo vrednost od 1,88 milijardi dolara, pri čemu je više od dve petine ukupne vrednosti ostvarilo govedarstvo. Na drugom mestu je uzgoj svinja, koji je prethodne godine rastao kao i uzgoj živine, nasuprot padu u govedarstvu, ovčarstvu i pčelarstvu. Potonje je imalo i najveći pad, budući da je proizvodnja pčelarskih proizvoda opala skoro za trećinu.

Srbija je prošle godine postigla rekordan rast izvoza poljoprivrednih proizvoda od 14,4%, sa ukupnom vrednošću od 4,15 milijardi dolara, dok je uvoz bio skoro upola manji. Ostvareni suficit je bio veći za 312,7 miliona dolara, odnosno porastao je za petinu u poređenju sa 2019. godinom. U izvozu su preovlađivale žitarice, voće i povrće, a najveću pojedinačnu vrednost su dostigli kukuruz i smrznute maline. Najviše se izvozilo iz Vojvodine, a potom iz Beogradskog regiona, a najmanje iz južne i istočne Srbije. Prošle godine smo najviše uvozili takođe voće i povrće, a zatim kafu, čaj, kakao i začine, pri čemu su i u uvozu prednjačili Beogradski region i za njim Vojvodina.

Stradao kukuruz, izneverile i šljive

Za razliku od prošle, ove godine je mnoge useve uništila suša usled izrazito visokih temperatura, a prema trenutnim prognozama najveću štetu među ratarskim proizvodima su pretrpeli kukuruz i soja. U Udruženju za unapređenje proizvodnje žitarica i uljarica „Žita Srbije“ predviđaju da će ovogodišnji rod kukuruza biti za 27 do 30% manji u poređenju sa prošlogodišnjih rekordnih osam miliona tona, kada je prinos iznosio 8,1 tonu po hektaru. Očekivani prosečan prinos kukuruza biće 5,9 tona po hektaru, pa će ukupan rod pasti na manje od šest miliona tona, a izvoz na oko 1,6 miliona tona.

Kada se radi o soji, koja je zasejana na oko 250.000 hektara, iz „Žita Srbije“ iznose prognoze da će prinos zbog suše biti smanjen sa prosečnih tri na 2,2 tone po hektaru, te da će za razliku od prošlogodišnjih 732.000 tona, ukupna proizvodnja soje biti manja za preko 200.000 tona. Bez obzira na slabiji rod, biće dovoljno sojinog zrna za domaće potrebe, dok će za izvoz ostati oko 150.000 tona.

Prema procenama koje iznosi RZS, proizvedene količine kukuruza i soje će za preko petine biti manje u poređenju sa prethodnom godinom, jednocifreni pad će imati suncokret, višnja i grožđe, a loša vest za ljubitelje domaće rakije je podatak da je negativni rekorder šljiva, sa padom od preko 29%. Zato je maline proizvedeno za 10% više nego prethodne godine, zdrav život obećava i veća proizvodnja jabuka, dok se država može nadati prilivu deviza od pšenice sa uvećanjem proizvodnje za više od 23%.

Izvozimo malinu, uvozimo malinu

Mada trenutne prognoze sugerišu da ova godina za poljoprivredu neće biti jednako uspešna kao prethodna, iz Privredne komore Srbije (PKS) saopštavaju da je u prvih šest meseci tekuće godine, Srbija zabeležila izvoz u poljoprivredi i prehrambenoj industriji vredan 1,98 milijardi evra, što je za 13,6% više u odnosu na rekordnu 2020. godinu. Najzastupljeniji poljoprivredni proizvodi u izvozu su žitarice sa učešćem od 26,8%, a slede voće i povrće sa 22%. Kada je reč o ostvarenoj vrednosti, i dalje prednjači upravo kukuruz sa 298,9 miliona evra, smrznute maline sa 137,4 miliona evra i pšenica sa 91,1 miliona evra.

Uvoz je vredeo blizu 1,12 milijardi evra, što je za 8,4% više u odnosu na prvih šest meseci 2020. godine, a najzastupljenije su bile žitarice i potom voće i povrće, pri čemu smo dali najviše novca za uvoz banana, čak 35,1 miliona evra. Ostvaren je suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda za šest meseci ove godine od 859,4 miliona evra, što je povećanje od 21,1% u odnosu na prvu polovinu 2020. godine.

Najznačajniji spoljnotrgovinski partneri Srbije u ovogodišnjem izvozu su zemlje EU sa učešćem u izvozu od 55,8% (1,1 milijardi evra), potom zemlje CEFTA regiona sa 22,7% (448,8 miliona evra) i Rusija sa 7,8% (153,6 miliona evra). U odnosu na isti period 2020. godine, vrednost izvoza u zemlje EU povećana je za 27%, u Rusiju za 14,8 procenata, a u CEFTA zemlje za 6,6%. U Evropsku uniju smo najviše izvozili kukuruz, pšenicu, beli šećer, ječam, maline i soju, dok smo u CEFTA region od poljoprivrednih kultura najviše izvozili kukuruz i pšenicu.

Vrednost uvoza iz zemalja EU tokom prvih šest meseci ove godine iznosila je 748,8 miliona evra, što čini 67,2% ukupnog uvoza, sledi CEFTA region sa 96,3 miliona evra uvoza i učešćem od 8,6% i Rusija sa 45,1 miliona evra i učešćem uvoza od četiri procenta. U odnosu na posmatrani period 2020. godine, vrednost uvoza iz zemalja EU je povećana za 11,4%, dok je iz Rusije smanjena za 21,1%.

Iz zemalja EU, od poljoprivrednih proizvoda smo najviše uvozili meso domaćih svinja, a iz zemalja CEFTA regiona paradajz i verovali ili ne – maline, izvozni proizvod kojim se dičimo.

Neće se usrećiti ni vegani, ni mesoljupci

Manje su optimistični zvanični podaci koji se tiču džepa domaćih potrošača, budući da su poljoprivredni proizvodi na domaćem tržištu tokom godinu dana poskupeli skoro za četvrtinu, odnosno 24%. Kako navodi RZS, najviše je poskupelo voće, za 58,5%, potom povrće za 29%, slede ulja i masti sa skokom cene od 19% i meso koje je za godinu dana poskupelo za 9,4%. Posmatrano po glavnim grupama proizvoda, od septembra prošle do septembra ove godine, najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupama: stoka i živina (11,3%), industrijsko bilje (42,9%), žita (24,6%) i voće (58,5%).

Kao glavni razlog za ovako drastično poskupljenje voća, stručnjaci navode značajan pad prinosa zbog izrazite suše, uz istovremeno povećanje troškova proizvodnje, pre svega goriva i pesticida. Poskupljenu doprinosi i to što ima previše učesnika u lancu do krajnjeg potrošača, u kojem svi očekuju veliku zaradu. Isti problemi su prisutni i u formiranju cene povrća, s tim što je ovaj vid poljoprivredne proizvodnje daleko slabije zastupljen u Srbiji, jer je manje rentabilan na usitnjenim parcelama kakve preovlađuju u primarnoj proizvodnji i traži veće angažovanje radne snage, koje i inače nema dovoljno na selu. Uz to, i voće i povrće imaju kratak rok trajanja na tržištu, pa se zbog toga svaki podbačaj u prinosima najviše oseti upravo na prodajnoj ceni.

Kada je reč o mesu, na rast cena je najviše uticalo poskupljenje hrane za stoku, koje je pak uzrokovano poskupljenjem sirovina za ovu vrstu proizvodnje. Stručnjaci tvrde da u prethodnih nekoliko decenija nikada nije zabeležen takav skok cena kukuruza i soje kao u poslednjih godinu dana.

Maja Đurić

Biznis & finansije, Biznis top 2020/21

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Cene poljoprivrednih proizvoda najviše u Beogradu

by bifadmin

Cene poljoprivrednih proizvoda uglavnom su najviše u Beogradu, ali pojedini proizvodi mogu se kupiti i po nižoj ceni u odnosu na onu koja je, na primer, u Novom Pazaru ili Smederevu.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), krompir je najskuplji u Beogradu, te je Beograđanima potrebno da izdvoje između 70 i 100 dinara po kilogramu, dok se u Vranju može kupiti i za 50 dinara.

U Beogradu se kilogram jabuka može kupiti po ceni od 60 do 103 dinara, najjeftinije su u Leskovcu, gde koštaju 52 dinara, a najskuplje u Smederevu – 120 dinara.

Kilogram pasulja u Beogradu košta od 220 dinara, što je najniža cena za taj proizvod na našem tržištu, do 352, a najviša je u Novom Pazaru – čak 600 dinara.

Crni luk je najskuplji u Beogradu i Pančevu – 100 dinara po kilogramu, a najjeftiniji se može kupiti u Nišu i Vranju po ceni od 35 dinara.

RZS obrađivao je ove cene u periodu od 15. do 21. novembra.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci